U posljednje vrijeme sve češće čujemo pitanja o nestajanju novca iz džepova prosječnog građanina. Pritom, mnogi se pitaju kako, UPRKOS konstantnom radu i štednji, finansijska situacija velike većine ljudi postaje sve teža, dok se, s druge strane, čini da se NOVAC GRADJANA KONCENTRIŠE u rukama sve manjeg broja ljudi. sVE PO ODLUCI KOMISIJE , KOJA JE ALFA I OMEGA , U ODLUKAMA, ZA PRAŽNJENJE OPŠTINSKE KASE. Postavlja se pitanje koliko od dobiti zapravo ostaje unutar lokalne ekonomije, a koliko završava za lični konfor dva do tri čoveka – osnivača udruženja gradjana, koji namiguju opštinskim vlastodršcima.
Uzrok tome leži u jednom od temeljnih fenomena našeg doba bliskost političkim satelitima, milioni vrcaju na sve strane a poljoprivreda je deletnost koja u ova sušna vremena daje najbolje prinose ako se navodnjava iz opštinskog budžeta. Pojilo je uredno napunjenu a mogu prići, kao u disko klubu, samo oni koji imaju narukvicu za prepoznavanje. Dok se većina ljudi bori s povećanjem troškova života, postoji grupa ljudi – obično oni bliski onima, na vrhu političke piramide – koji pedantno skupljaju novac gradjana i pune sopstvenu kasu. Uvek oko miliona.
Milion dinara postala je norma, mada ima onih koji “biju” žestoko preko toga. Klub proizvodjača NOvo Orahovo- Funkcionisanje razvojne poljoprivredne kancelarije i pružanje administrativne i tehničke pomoći poljoprivrednicima Novog Orahova 1,016.000,00 dinara. Klub proizvodjača Gunaroš, Pobeda, Bajša i URKO po 930.000,00 dinara Udruženje istraživača “Zenit” 836.000, 00 dinara , Asocijacija za razvoj Bačke Topole 748.000,00 dinara i na karju Za razvoj Malog Beograda 2,8 miliona dinara.
Ovo je samo tabela poslednje raspodele ljudima koji iz kancelarija trebaju pomoći onima na njivama, koji ovih dana beru rezultate poguble suše i koji, za za milion profita, moraju mnogo tona crne zemlje , prevrnuti preko ruku, pluga, izbacititi tone stajnjaka i pomusti hiljade litara mleka.
Dominacija na političkom tržištu, svjedoči o “poslovnoj sposobnosti i efikasnosti”, istovremeno ilustruje i dublji problem koncentracije bogatstva i moći u rukama nekoliko velikih igrača, miljenika opštinske vlasti.
Osim toga, postavlja se pitanje koliko od administrativne dobiti zapravo ostaje unutar lokalne ekonomije, a koliko završava za lični konfor dva do tri osnivača udruženja gradjana, koji namiguju opštinskim vlastodršcima.
U opštini Bačka Topola je 25 naselja a favorizovani je pet, šest. Oni ostali, valjda nisu zainteresovani za novac. Više vole daudahnu, noću, kad osveži miris Žibela ili Topikovih farmi. Čisto da učestvuju u raspodeli poljoprivrednih konstrukcija. Da se hvale kako imaju kupus samo im fali meso pa da zaviju sarmu.
