Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, obezbedila je 603 miliona dinara za uređenje stanica i stajališta na brzoj pruzi Novi Sad – Subotica, saopštile su danas Infrastrukture železnice Srbije. Sanacija i adaptacija staničnih zgrada železničkih stanica Bačka Topola, Subotica i Novi Sad (krila “A” i “D”, koja su dilataciono odvojena), obuhvataju izradu projekta i izvođenje radova na ovim objektima prema projektu, sa ciljem dovođenja staničnih zgrada u funkcionalno propisano stanje, u smislu izvođenja konstruktivnih i građevinskih radova, kao i vraćanje završnih obrada površina u prvobitno stanje
„Infrastruktura železnice Srbije” sredstva od ukupno 603,75 miliona dinara za navedene poslove može da koristi već do kraja 2025. godine, a raspisana je javna nabavka za njihovu realizaciju
Infrastruktura železnice Srbije raspisala je danas javnu nabavku za sanaciju železničkih stanica u Novom Sadu, Bačkoj Topoli i Subotici.Predmet izvođenja radova je sanacija i adaptacija krila A i D staničnih zgrada Novi Sad, Bačka Topola i Subotica.
„Infrastruktura železnice Srbije” sredstva od ukupno 603,75 miliona dinara za navedene poslove može da koristi već do kraja 2025. godine.
Prvi osnovni sud u Beogradu oglasio je krivom urednicu novosti Andrijanu Nešić za krivično delo uvrede, po tužbi advokata Zdenka Tomanovića i izrekao joj je meru zabrane obavljanja posla urednika kao i novčanu kaznu od 450.000 dinara.
ADRIJANA NEŠIĆ urednik Novosti -Urednica portala “Novosti” Andrijana Nešić izjavila je da je skandalozna presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu, kojom je po krivičnoj tužbi advokata Zdenka Tomanovića za uvredu osuđena na kaznu od 450.000 dinara i zabranu obavljanja posla urednika u periodu od godinu dana i istakla da je tom presudom pogaženo pravo i pravda u Srbiji, i dodaje “Ja stojim iza svake reči, imam pravo da iznesem svoje mišljenje. Njih ne zanima ko šta ima da kaže… ovo je politički proces, oni bi da ućutkaju novinare i urednike. Podneo je prijavu zbog mog pisanja da je Tomanović ideolog blokadera i mozak operacije blokadera, koji su ugrožavali državu, njemu je to smetalo.”
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija najoštrije osuđuje skandaloznu presudu novinarki Andrijani Nešić, urednici portala “Novosti”.- potvrdio je, pomoćnik ministra, u gostovanju na TV PINK, Dragan Traparić
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija otvoreno apeluje i ukazuje da se ovde radi o otvorenom progonu slobodnih medija i novinara. Iz ovoga se jasno vidi da se iza čitave afere pomalja poznata forma ‘blokader te tuži, blokader ti sudi'”, stoji u saopštenju Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
“Ministarstvo informisanja i telekomunikacija jasno i nedvosmisleno ocenjuje da je reč o političkoj presudi i otetom pravosuđu. Ovde se radi o drakonski izrečenoj kazni kakva se nije dogodila još iz perioda zločinačke NDH iz Drugog svetskog rata. Ono što je zabrinjavajuće, jeste činjenica da ni tzv. sudije Tatjane Bezmarević Janjić iz Prvog osnovnog suda u Beogradu.
UNS i NUNS osim prećutnog saglašavanja sa ovakvom sramnom presudom, uporno odbijaju saradnju sa državnim institucijama te se ne odazivaju na pozive Ministarstva informisanja i telekomunikacija u sklopu pokrenute inicijative za ostvarivanje međunovinarskog dijaloga. Takvim postupanjem ne pokazuju kolegijalnu solidarnost, već ih samo interesuje državni novac. Oni svojim nereagovanjem na ovakvu presudu pokazuju da očito odgovaraju i polažu račune nekome izvan naše zemlje. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija otvoreno apeluje i ukazuje da se ovde radi o otvorenom progonu slobodnih medija i novinara. Iz ovoga se jasno vidi da se iza čitave afere pomalja poznata forma ‘blokader te tuži, blokader ti sudi'”, stoji u saopštenju Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
“Moramo da radimo još više. Jasno je, Srbija mora da ide napred i u 2026, kao što je to činila i do sada. “Klipova u točkove “, uvek će biti ali na to ne treba dase osvrćemo. Blokaderi su se definitivno potrošili. Pokazuju to rezultani poslednjih lokalnih zbora. Ne treba smetnuti sa uma da su glasači najbolji reper, mišljenja naroda i najbolje istraživanje javnosti aa oni su nedvomisleni i jasni. Mnogi u tužilaštvima i medju sudijama su na strani blokadera i zato nam se dogadjaju nemile situacije, koje na žalost, nemaju veze sa pravo i pravdom”- objasnio je Traparić
Mađarska vlada planira da otvori železničku prugu Budimpešta–Beograd za saobraćaj 20. februara 2026. godine, objavio je ministar saobraćaja Janoš Lazar prema izveštaju Budapešter Cajtunga. Lazar je pred ekonomskim odborom parlamenta izveštavao o radu Ministarstva građevinarstva i saobraćaja, navodeći da ne može da otkrije detalje o kineskom kreditu za izgradnju železnice, jer se smatraju poslovnom tajnom i njihovo objavljivanje bi zahtevalo saglasnost obe strane. Dodao je da je da radovi na mađarskoj strani ubrzani, a u Srbiji je deonica Beograd–Subotica već puštena u saobraćaj.
Renoviranje mađarskog dela pruge koštaće oko 800 milijardi forinti, izvestio je ekonomski list „Vilagazdašag”, nakon što je ministar za saobraćaj Janoš Lazar objasnio da projekat podrazumeva izgradnju dvokolosečne pruge, koja će omogućiti povećanje brzine vozova na 160 kilometara na čas.
Renoviranje mađarskog dela pruge koštaće oko 800 milijardi forinti, izvestio je ekonomski list „Vilagazdašag”, nakon što je ministar za saobraćaj Janoš Lazar objasnio da projekat podrazumeva izgradnju dvokolosečne pruge, koja će omogućiti povećanje brzine vozova na 160 kilometara na čas.
Ovo je, inače, nov podatak, pošto su prvobitna očekivanja bila da će vozovi na toj relaciji dostizati brzinu od 200, a zatim 180 kilometara na sat. Ipak i brzina od 160 kilometara omogućiće da se značajno smanji vreme putovanja ovom prugom, pa će se tako od Budimpešte do Kelebije stizati za oko sat vremena brže nego do sada.
List podseća da je projekat železnice Budimpešta‒Beograd deo šire strategije za unapređenje regionalne infrastrukture i povećanje obima trgovinske razmene između Evrope i Azije. Linija će obezbediti direktnu vezu sa lukom Pirej i postati najbrži saobraćajni pravac između Dalekog istoka i zapadne Evrope preko grčkih luka.
Projekat, kako se navodi, prvenstveno finansiraju kineske banke u okviru Inicijative „Pojas i put”, zbog strateškog značaja ove pruge u razvoju globalne trgovine.
Ove godine, Medjunarodni dan osoba sa invaliditetom, obeležava se 3. decembra, pod sloganom „Podsticanje inkluzivnih društava za osobe sa invaliditetom radi unapređenja društvenog napretka“.Tim povodom, predsednik opštine Bačka Topola, AdrijanSatmari sa saradnicima, obišao je Dom za osobе sa mеntalnim smеtnjama “Oton”, Humanitarno društvo “Bеtеžda”, kao i Udružеnjе obolеlih od multiplе sklеrozе “MalaBačka.
“U Srbiji je oko 800.000 osoba sa invaliditetom, koji se svakodnevno suočavaju sa barijerama koje mnogi od nas ne primećuju – od zapošljavanja, obrazovanja i zdravstvene zaštite, do pristupa institucijama i osnovnih socijalnih usluga.Opština jе posvеćеna podršci socijalnoj zaštiti na višе načina, jеr nam jе prioritеt da naši građani sa invaliditеtom živе u pristojnim i mnogo boljim uslovima.Nastavićеmo da tеžimo partnеrstvu i sa institucijama i udružеnjima, i ostajеmo otvorеni da zajеdnički rеšavamo novе situacije, na terenu.””- rekao je predsednik opštine Adrijan Satmari
“Problemi s kojima se suočavaju osobe s invaliditetom, pogađaju i njihove porodice. Roditelji dece sa smetnjama u razvoju, kažu, imaju mnogo briga, a malo podrške. Zato mi u Bačkoj Topoli nastojimo da merama, olkšamo život tih lica, koliko god možemo.”- kaže Satmari i dodaje “U Srbiji je oko 800.000 osoba sa invaliditetom, koji se svakodnevno suočavaju sa barijerama koje mnogi od nas ne primećuju – od zapošljavanja, obrazovanja i zdravstvene zaštite, do pristupa institucijama i osnovnih socijalnih usluga.Opština jе posvеćеna podršci socijalnoj zaštiti na višе načina, jеr nam jе prioritеt da naši građani sa invaliditеtom živе u pristojnim i mnogo boljim uslovima.Nastavićеmo da tеžimo partnеrstvu i sa institucijama i udružеnjima, i ostajеmo otvorеni da zajеdnički rеšavamo novе situacije, na terenu.”
“Od danas dvojezične saobraćajne table zamenjuju dosadašnje jednojezične u opštini Senta, na lokalnim putevima. U narednim danima pridružiće se i opštine Bačka Topola i Kanjiža. Projekti se finansiraju iz pokrajinskog budžeta.
Zahvaljujući istrajnom i doslednom radu SVM -a, napravili smo novi iskorak u službenoj upotrebi jezika manjina. Postavljanje tabli sa nazivima mesta postalo je uobičajeno, kao što je i dvojezičnost na železničkoj pruzi Subotica–Beograd sada realnost.
U sledećem koraku, uz podršku Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, podržaćemo izradu lokalnih planova bezbednosti saobraćaja, na osnovu kojih se u bliskoj budućnosti očekuje postavljanje novih dvojezičnih tabli širom Vojvodine.”- objasnio je predsednik SVM, Balint Pastor
Od danas dvojezične saobraćajne table zamenjuju dosadašnje jednojezične u opštini Senta, na lokalnim putevima. U narednim danima pridružiće se i opštine Bačka Topola i Kanjiža. Projekti se finansiraju iz pokrajinskog budžeta.
“U sledećem koraku, uz podršku Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, podržaćemo izradu lokalnih planova bezbednosti saobraćaja, na osnovu kojih se u bliskoj budućnosti očekuje postavljanje novih dvojezičnih tabli širom Vojvodine. Danas smo sa predsednikom Dr. Balintom Pastorom, predsednikom Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine Arpadom Fremondom, potpredsednikom pokrajinske vlade Robertom Ototom i gradonačelnicima pomenutih opština sumirali dosadašnje rezultate i zadatke koji nas očekuju. Vidljivost mađarskog jezika i svakodnevno informisanje na maternjem jeziku nisu privilegija, već pravo. Gradimo rodnu grudu u kojoj se možemo osećeti kao kod kuće.”- ojasnio je Pastor
Udruženje obolelih od multiple skleroze „Mala Bačka“ iz BAČKE TOPOLE, povodom Medjunarodnog dana osoba sa invaliditetom,5. decembra u 17 sati, organizuje humanitarni koncert u sali Doma kulture, a sav prihod namenjen je daljem lečenju malog sugrađanina Lava Teodorovića, koji boluje od spinalne mišićne distrofije. Međunarodni dan osoba sa invaliditetom obeležava se 3. decembra svake godine, a cilj mu je promovisanje razumevanja za pitanja invaliditeta, kao i mobilizacija podrške za dostojanstvo, prava i dobrobit osoba sa invaliditetom.
U programu učestvuju: SKC „Vuk Karadžić“, MKC „Kodalj Zoltan“, Učenici Muzičke škole Bačka Topola, Dečiji hor Bačke Topole.
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, 3. decembar obeležava se od 1992. godine, kada je Generalna skupština UN usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju na obeležavanje tog dana. Cilj obeležavanja je da se i osobama sa invaliditetom omogući jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno učešće u upravljanju društvom u kome žive. Tim povodom 5. decembra u Domu kulture u Bačkoj Topoli, sa početkom u 17 sati , Udruženje obolelih od multipleks skleroze”MALA BAČKA” organizuje humanitarni koncert či je cilj prikupljanje pomoći za lečenje Lava Teodorovića, koji boluje od spinalne mišićne distrofije.
Na ovaj dan se podržava
Prepoznavanje i vrednovanje raznolikosti zajednice, negovanje uloge koju svi imamo, bez obzira na naše sposobnosti;Razumevanje i učenje iz iskustava ljudi koji žive sa invaliditetom;Akcija svi ljudi, organizacije, agencije i dobrotvorne organizacije ne samo da pokazuju podršku Međunarodnom danu osoba sa invaliditetom, već se i posvećuju misiji da će stvoriti svet koji karakterišu jednaka ljudska prava.
U programu učestvuju: SKC „Vuk Karadžić“, MKC „Kodalj Zoltan“, Učenici Muzičke škole Bačka Topola, Dečiji hor Bačke Topole.
Jedna od najlepših zimskih manifestacija u Staroj Moravici / Trka Deda Mrazeva, je porodična manifestacija koja slavi zimu, praznike, Božić, Novu godinu.Trka je namenjena za sportiste i rekreativce, za mlade i stare, za pojedince, porodice, škole i radne organizacije tj. za sve koji se raduju Deda Mrazu. Manifestacija, koja je prethodne godine privukla veliki broj učesnika, ponovo ima humanitarni karakter. Učesnici na start donose jednu ili više malih čokoladica ili veliku čokoladu. Sva prikupljena slatka pakovanja biće prosleđena mališanima iz lokalnog obdaništa, kako bi im praznici bili još lepši. to je jedna od najposećenijih i najmasovnijih manifestacija u kojoj nije potrebna ni fizička spremnost, niti je važno vreme stizanja na cilj, jer svi dobijaju medalju, a jedini uslov za učešće u trci je da takmičari imaju na sebi neki crveni detalj.
Tradicionalna Trka Deda Mrazova U STAROJ MORAVICI okupiće višestotina učesnika različitih generacija. Kao još jedan dokaz da duh praznika, kojem pripada i ova manifestacija koja utvrdjuje tradiciju, spaja i raduje.
“Sve za radost dece. Ova božićna čarolija i to”, kažu organizatori o ovoj trci.
Na cilju će sve trkače dočekati besplatan vruć čaj, kuvano vino i tradicionalni hleb sa mašću, dok će od podneva biti moguće kupiti i ručak. a novac od ove ponude takodje ide u humaniarne svrhe.
“Završimo i ovu godinu uživajući u jednoj od najljepših manifestacija koje održavaju u našem mestu”, kažu organizatori.
Opština Bačka Topola Programom podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja nedavno je raspisala konkurs za podsticanje malih proizvođača i poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji Opštine Bačka Topola. Odobreno je 614 zahteva, a sredstva će poljoprivrednicima biti isplaćena do kraja godine. Ugovori sa oko 200 korisnika potpisani su danas u Pozorišnoj sali Doma kulture u Bačkoj Topoli, dok će ostali ugovore dobiti poštom, uz molbu da se dokumentacija vrati u što kraćem roku.
Predsednik opštine Adrijan Satmari je podsetio da su vrata lokalne samouprave za proizvođače uvek otvorena, kako bi se kroz partnerstvo rešavali svi gorući problemi
foto ic/tk
Kako navode u lokalnoj saoupravi, ovogodišnji konkurs obuhvatio je: sufinansiranje veterinarskih troškova za odgajivače goveda i svinja, podršku pčelarima, osiguranje useva i životinja, sufinansiranje kamata na poljoprivredne kredite, regres za reproduktivni materijal i troškove veštačkog osemenjavanja, kao i sufinansiranje zakupa pijačnog prostora.
“UVEK SA PAŽNJOM PRATIMO ŠTA RADE NAŠI POLJOPRIVREDNICI JER JE NAŠA OPŠTINA PRETEŽNO AGRARNA.OD NJIH U MNOGOME ZAVISE PRIVREDNA KRETANJA I PRIHODI KOJI SE OSTVARUJU . SVE GOVORI DA SU ONI MEDJU VREDNIJIM RADNIM KONTIGENTOM PA OTUDA I NASTOJANJA LOKALNE SAMOUPRAVE DA IM POMOGNE, KAD GOD JE TO MOGUĆE. TAKO JE I OVE GODINE“- REKAO JE PREDSEDNIK OPŠTINE ADRIJAN SATMARI.
Festival hurke i kobasice danas u Adorjanu. Događaj okuplja proizvođače tradicionalnih suhomesnatih proizvoda, ljubitelje dobre hrane i tamburaške muzike. Pored takmičenja u pravljenju hurke i kobasice, festival obuhvata i bogat kulturno-zabavni program i veliku gozbu za posetioce. Festivali prisustvovao predsednik Skupštine Vojvodin Balint Juhas.
Festival se održava od 2010. godine, a zbog njega u selo dolazi deset puta više posetilaca i gostiju nego što ima stanovnika.Pored celodnevnog kulinarskog i kulturno-zabavnog programa festival uvek pruža veliku gozbu za posetioce, jer se besplatno dele kobasice i hurke. Za okrepljenje i osveženje od jutra do večeri brinu se ugostitelji, a širok je spektar ponude i vašarkih, zanatskih, suhomesnatih i drugih proizvoda.
Nakon što se tradicionalno slamom prlje svinje, jer vatra čisti sve ostatke, kada se završe priprema i čišćenje, pristupa se sečenju i odvajanju mesa. Na štandovima su velike mašine za mlevenje i punjenje, a učesnici vešto obavljaju i ovaj deo posla.
U takmičarskom delu programa ekipama je obezbeđeno po pet kilograma mesa i iznutrica, a učesnici dolaze sa svojim začinima, receptima i umećem. Žiri proglašava najukusnije hurke i kobasice, a organizatori se uvek pobrinu za dobru zabavu.Pored celodnevnog kulinarskog i kulturno-zabavnog programa festival uvek pruža veliku gozbu za posetioce, jer se besplatno dele kobasice i hurke. Za okrepljenje i osveženje od jutra do večeri brinu se ugostitelji, a širok je spektar ponude i vašarkih, zanatskih, suhomesnatih i drugih proizvoda.
Festival hurke i kobasice u Adorjanu se održava od 2010. godine, i zbog njega u selo dolazi deset puta više posetilaca i gostiju nego što ima stanovnika. U takmičarskom delu programa ekipama je uz kotizaciju obezbeđeno po pet kilograma mesa i iznutrica, dok učesnici dolaze sa svojim začinima, receptima i umećem.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Vlade Mađarske Viktor Orban sastali su se danas u gradskoj kući u Subotici, gde im je uručena nagrada koju dodeljuje Fondacija “Ištvan Pastor”.Na ceremoniji dodele nagrada prisutan je predsednik Saveza Vojvođanskih Mađara i sin Ištvana Pastora, Balint Pastor, predsednik Skupštine Vojvodine Balint Juhas, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, predsednik SNS i savetnik predsednika za regionalna pitanja Miloš Vučević, poslanica SVM Elvira Kovač, kao i predstavnici mađarske zajednice.
Fondacija “Ištvan Pastor” u obrazloženju je navela da predsednik Vučić dobija nagradu za ključnu ulogu u izgradnji poverenja, saradnje i strateškog partnerstva između dva naroda, kao i da se njegovo ime vezuje i za istorijsku odluku, donetu tokom njegovog mandata predsednika Vlade 30. oktobra 2014. godine, kojom je iz pravnog sistema ukinut princip kolektivne krivice mađarskog naroda.
Takođe, Viktor Orban dobija priznanje za neizbrisive i presudne zasluge u istorijskom pomirenju između mađarskog i srpskog naroda, za produbljivanje dobrosusedskih odnosa, kao i za izgradnju i jačanje strateškog partnerstva.
Ranije danas Balint Pastor napisao je na svom Fejsbuku da su Orban i Vučić zajedno sa Ištvanom Pastorom odredili istorijski preokret u srpsko – mađarskim odnosima. “Danas naša zajednica proživljava dan koji istovremeno govori o poštovanju, kontinuitetu, partnerstvu i planiranju budućnosti”, napisao je Pastor. Ispred gradske kuće u Subotici nekoliko HILJADA građana dočekalo je Vučića i Orbana.
Viktor Orban je rekao da je rad koji ostaje iza Ištvana Pastora večan.
– Želeo bih još da naglasim da smo u jednom specifičnom trenutku, kada je među nama i osoba koja predstavlja zajednicu Mađara u Srbiji. Prvo sam čovek od reči, i veoma mi je drago što sam ovde, i što me uvek tako dobrodošlo dočekaju, i uvek uživam u tome da je ovde u ovom delu najlepši mađarski jezik govore. Ceo Karpatski basen, mogu da kažem, da zaista kada dođem ovde u ovo područje, čujem najlepši mađarski jezik. Ali evo, sad ću malo da govorim na svom mađarskom jeziku. Želim da vam pričam o nekim stvarima koje ne prestaju smrću čoveka. Dakle, o stvarima koje opstaju i nakon nečeg života. I mi, Srbi i Mađari, možemo da verujemo i da budemo sigurni u to da je posao i rad koji je činio Pastor Ištvan, večan. Postoje ljudi, čiji rad i delo prevazilazi vreme i koji povezuju, koji oblikuju istoriju i koji povezuju istorijske periode. I gospodin Pastor Ištvan je bio taj cxovek, on je povezivao Srbe sa Mađarima, sjedinio je one iz Vojvodine sa svojom matičnom državom. Ne snagom, imao je on snage, ali ne nekom glasnom politikom, ali bi mogao glasno da priča, nego tvrdoglavošću i istrajnošću i hrabrošću i srčanošću. To je jedna osobina koju i mi Mađari, a i vi Srbi dobro poznajete. I zaista ova nagrada govori baš o njemu. Niko od nas nije učinio toliko za srpsko-mađarski odnos, nego on. On nam je pokazao put, utabao nam je stazu, on je izgradio most među nama i on nam je vratio nadu, i vratio je nadu zajednici vojvodinskih Mađara, jer bez njega ni mi danas ne bismo ovde stajali. Bez gospodina Pastora Ištvana svi bismo bili rasuti. I zato vam hvala njemu što nas je skupio, sjedinio i postavio tako da možemo sa ponosom da se dičimo što je to njegovim likom i delom i što je to učinio za nas. Drage dame i gospodo, kada smo se oprostili od njega i onda smo znali da nije došao kraj, da se nije završila istorija, da ta priča se nije završila, ali ta priča ona koja traje i to je prosto kao voda koja kad se utera u dobar kanal, u dobru putanju, ona nastavlja da teče. Mnogo hvala gospodinu Balintu Pastoru što nije dopustio da se raspadne ono što je njegov otac izgradio. Znamo mi da nasledđe nosi veliku odgovornost i veliki teret i želim mu mnogo snage i mogu da kažem i u ime mnogo prijatelja gospodina Aleksandra Vučića da želimo mu i strpljivost i želimo mu lojalnost i da bude udarno.
Na tom putu sa gospodinom predsednikom, Aleksandrom Vučićem, mogu danas da preuzmem ovu nagradu, za mene je to veliko priznanje, rekao je Orban.
U svom obraćanju Balint Pastor je pohvalio svog oca, Orbana, Vučića, ali i druge zaslužne ličnosti za istorijski preokret u odnosima Srba i Mađara.
– Današnji dan govori o sećanju, o poštovanju, kontinuitetu, partnerstvu, ali i o planiranju budućnosti. Posebno je značajno što su i predsednik Republike i predsednik Vlade Mađarske prihvatili nagradu “Ištvan Pastor”. Hvala im na tome i hvala im što lično preuzimaju danas ovu nagradu. Nagradom odajemo priznanje zajedničkom radu, zahvaljujući kojem su odnosi između Srbije i Mađarske, odnosi između Srba i Mađara, postali primer za celu Evropu. Ovakvi odnosi ne bi nastali bez rada Ištvana Pastora, Aleksandra Vučića i Viktora Orbana. Prošlogodišnji laureati su bili bivši predsednici Jano Šader i Tomislav Nikolić, zato što su oni bili na funkcijama kada se prvi gest, simbolički gest istorijskog pomirenja, dogodio u Čurugu u leto 2013. godine. Ali smo svi mi vrlo dobro svesni od samog početka da ni do tog gesta ne bi došlo bez Aleksandra Vučića, Viktora Orbana i Ištvana Pastora. A odluka od 30. oktobra 2014. godine, kojom je vlada Republike Srbije, na čijem je čelu bio gospodin Aleksandar Vučić, ukinula odluke koje su govorile o kolektivnoj krivici mađarskog naroda u Vojvodini je zaista istorijska odluka. Sedamdeset godina je čekala naša zajednica u Vojvodini da bi iz pravnog poretka bile ukinute odluke koje su govorile o kolektivnoj krivici jedne nacionalne zajednice, konkretno Mađara. Republika Srbija ni tada, ni danas nije članica Evropske unije, a bez obzira na to nema ni jedan element pravnog poretka koji govori o kolektivnoj krivici. Za razliku od nekih država Evropske unije koje su punopravne članice više od 20 godina i dan danas imaju određene odluke delove pravnog sistema koje govore o kolektivnom žigosanju jedne nacionalne zajednice jednog dela sopstvenih državljana. Predsedniče Vučiću, da ništa drugo niste uradili osim donošenja te odluke pre 11 godina naša zajednica bi vam bila zahvalna. Ali ste uradili još mnogo, mnogo toga za istorijski dobre odnose između Srba i Mađara. Ono što je veoma interesantna činjenica moj otac Ištvan Pastor je preminuo upravo na taj dan, 30. oktobar upravo na taj dan kada ste vi doneli tu istorijsku odluku devet godina kasnije – kazao je u svom govoru Balint Pastor.
