Bačka Topola će od 23. do 25. juna biti domaćin Lake festa, na poluostrvu bačkotopolskog jezera. Organizatori su najvali da će biti prilike i da se kampuje tokom festivala.
U autokampu u Bačkoj Topoli, koji se nalazi na obali bačkotoplskog jezera, trodnevna kamp karta košta 500 dinara i može se kupiti na licu mesta. Kamp je opremljen vodom, strujom i sanitarnim čvorom.Podsećamo da će na dve bine biti više od 40 izvođača među njima će se naći Tropiko bend, Gazda Paja, Yamina i Alee. Glavni pokrovitelj manifestacije je Opština Bačka Topola.
Organizatori su objasnili da je LAKE FEST BAČKE TOPOLE, doprinos muzičkoj festivalskoj sceni .. Pored većih festivala koji su se razvili je Exit, trude se da procveta i scena festivala manjeg obima.
“Oni možda nisu pogon ekonomije, ali su i više nego značajni za lokalnu zajednicu. Uglavnom se održavaju u manjim gradovima, u provinciji koja nema toliko aktivnu kulturnu i umetničku klimu poput prestonica. Pored toga što aktiviraju lokalnu zajednicu, daju priliku i mladim i neafirmisanim muzičarima, koji u suprotnom ne bi imali priliku festivalskog nastupa. Tu je i moralna dimenzija ovih festivala – ljudi koji su ih pokrenuli i koji ih vode kreiraju novu vrednost za lokalnu zajednicu. Nešto se događa, ljudi cirklušu, svira se i sluša muzika… To je energija koju generišu festivali, ali na ovim manjim sve je intenzivnije jer je manje ljudi, nema tog pritiska velikih produkcija… “-kažu ljudi iz organizacije festivala
Ideja festivala je da kroz umetnička i muzička dešavanja oživi i internacionalizuje kulturnu scenu Bačke Topole, odnosno da utiče na razvoj građanske svesti kroz edukativne radionice, dnevne tribine i javne razgovore. Ovim putem gradi se uzajamni odnos između umetnika i posetilaca festivala u kojem obe strane ostaju obogaćene jedinstvenim iskustvom razmene ideja, osećanja i pre svega stvaralačke energije. Festival je žanrovski šarenolik,
Radarski centar Bajša brani preko 620.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta 16 lokalnih samouprava. U sezoni, koja je u toku angažovano je 125 protivgradnih strelaca na 140 protivgradne stanice, koje će biti automatizovane.
Radovi u poljima i voćnjacima polako se zahuktavaju, a u Bačkoj Topoli uveliko razmišlja o tome, kada će i koliko grada biti ove godine. Grad može da napravi veliku štetu ukoliko se ne dejstvuje na vreme, pa kada a krenu padavine sa velikom pažnjom pratime se izveštaji Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Sezona protivgradnog dejstva počela je 15. aprila.
PREDSEDNIK OPŠTINE BAČKA TOPOLA ADRIJAN SATMARI
Opština Bačka Topola izdvojila je 1.800.000 dinara za nabavku 40 protivgradnih raketa, a u cilju efikasnog funkcionisanja protivgradnog sistema, na teritoriji naše opštine ima 14 lansirnih stanica od kojih je 12 automatizovano, objašnjava predsednik Opštine Bačka Topola, Adrian Satmari.
Mi nismo čelični kišobran ovog dela Srbije, objašnjavaju u protivgradnom centru,i naglašavaju da imaju svoju efikasnost rada i ona je grubo rečeno dvotrećinska. Ističu da kada se radi o raketnom načinu zasejavanja, mi smo apsolutno u vrhu sa ostalim moćnim državama koje se time uspešno bave godinama.
Minulih nekoliko godina nije pristigla niti jedna prijava za štetu od grada u našoj opštini, što dokazuje efikasnost funkcionisanja protivgradnog sistema u Bačkoj Topoli.“ – dodao je Satmari i istako da su se poljoprivredni proizvođači ove godine naši u veoma ne zavidnom položaju s obzirom da su cene goriva, repro materijala i energenata poskupeli. Opština Bačka Topola će pokušati da im olakša rad putem „Programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i potilike ruralnog razvoja“ za koje je u budžetu Opštine namenjeno 13 miliona dinara, a konkurs će biti objavljen krajem leta odnosno početkom jeseni.
U ovom trenutku paralelno se automatizuju Samoš i Bajša, gde je postavljeno 80 automatskih lansera. Automatizacija, povećanje vatrene moći svakog lansera, dovodi do toga da se smanjuje broj stanica ali i dalje se angažuju strelci, sezonski na samo šest meseci.
“Posao strelca podrazumeva obavezu od javljanja tri puta tokom 24 sata i u slučaju pojave oblaka mora da bude u pripravnosti, u blizini protivgradne lansirne stanice 24 sata, kao bi mogao da dejstvuje pravovremeno,”, napominju u protivgradnoj zaštiti.
Prema svetskim standardima protivgradna zaštita u Srbiji je vrlo dobra. Jedino je istok zemlje prema Bugarskoj i Severnoj Makedoniji slabije pokriven, jer je sve manje stanovnika koji bi radili posao strelca, a manje je i obradivih površina. Sezona protivgradne zaštite u Srbiji traje od 15. aprila do 15 oktobra.
Ilon Mask, osnivač kompanije „Tesla”, iskazao nameru za kupovinu fabrike i prava na eksploataciju mineralne vode MINAKV bogate jodom,u čijem je vlasništvu poljoprivredno imanje “Doža Djerdj” iz Bačke Topole pa je za očekivati da se ne odrekne poljoprivredne proizvodnje već da uloži u razvoj i Bačku Topolu dovede u rang najbogatijih u svetu ?
Kompanija DOO DOŽA ĐERĐ Bačka Topola je privatno preduzeće u 100% vlasništvu kompanije DOO BB Minaqua iz Novog Sada. Farma se nalazi u blizini luka Apatin i Novi Sad.Na farmi je zaposleno oko 160 radnika.
Takođe, u okviru kompleksa se nalazi 1.500 ha obradivog i građevinskog zemljišta. Ukoliko kupi Minakvu Mask kupuje i Dožu, pa lokalni privrednici već trljaju dlanove da kreću u biznis sa najačim. Raduju se i u opštini jer će i potpora budžetu biti pojačana, naravno samo da Mask interesovanje finalizira ugovorom o kupovini. U istom dana kada je obznanio da kupuje „Tviter” za 44 milijarde dolara, kod nas je objavljena vest da je zainteresovan za kupovinu novosadske mineralne vode „Minakva”. Iskazivanjem namere da kupi fabriku i pravo na eksploataciju vode, čuvene po bogatom sadržaju joda Mask je nastavio da izaziva pažnju javnosti i plete kontroverze oko sebe. Mnogo je nepoznanica. Ilon Mask je za sada samo iskazao nameru da kupi fabriku vode i eksploataciona prava. Da li mu je potrebna robna marka, da li će raditi preradu, da li je zainteresovan za „minakvu” natural bez dodataka ili i za gaziranu. Na sajtu ove novosadske kompanije piše da je 1999. fabrika privatizovana, da funkcioniše kao akcionarsko društvo, da je većinski vlasnik porodica Bogićević i da je na njenom čelu Branislav Bogićević. Sanja Bjelica, direktorka „Minakve”, u ponedeljak je za novosadski Radio 021 rekla da su im se predstavnici kompanije „Tesla motors” obratili sa zahtevom za saradnju koja bi podrazumevala kupovinu ili otkup većeg dela proizvodnje „Minakve”. Prema njenim rečima predstavnici „Tesle” su kontaktirali i nekoliko drugih proizvođača u Evropi koji imaju vodu sa prirodnim jodom. Ilon Riv Mask (engl. Elon Reeve Musk; Pretorija, 28. jun 1971) je južnoafričko-američki preduzetnik i inženjer. Osnivač je, direktor i glavni inženjer/dizajner kompanije Spejs eks, saosnivač, direktor i dizajner proizvoda u kompaniji Tesla, saosnivač i direktor Neuralinka; i saosnivač Pejpala. U decembru 2016. zauzeo je 21. mesto na Forbsovoj listi najmoćnijih ljudi sveta. Od januara 2019. godine, njegovo neto bogatstvo procijenjeno je na 21,4 milijardi dolara, a 2018. godine bio je na 54. mestu na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi na svetu. Od januara 2021. godine, zauzeo je 1. mesto najbogatijih ljudi na svetu.
Zapravo to možda ne bi bilo toliko čudno da ukrajinska kriza nije donela strah od nuklearnog rata, zbog čega su Evropljani pohrlili da kupuju preparate joda, a minakva je bogata prirodnim jodom, jer se smatra da ovaj hemijski element sprečava štetan uticaj radioaktivnog zračenja.
Da li će Ilon Mask u potrazi za vodom bogatom jodom novosadskoj kompaniji dati ponudu koja se ne odbija ili je ovo možda njegov marketinški trik ostaje da se vidi. On je čovek za koga se kaže da vidi vek ispred drugih, samo što svoj futurizam ostvaruje u realnom vremenu.
Motokros manifestacija je organizovana u sklopu niza programa povodom Dana sela, Stare Moravice. Organizatori potvrdjuju da je opština ispoštovala sve što je traženo u pogledu infrastrukture, te da imamju i neophodne ljudske resurse i čestitaju svima na organizaciji, tvrde da su uspeli da obezbede sve što je potrebno, gde je na otvoreni trening došlo šezdesetak motociklista iz Vojvodine, Hrvatske i Mađarske. Tvrde da tradicija vuče korene iz osamdesetih godina a da su kros stazu izgradili 2018.
S obzirom na to da je ugalj sada i do 82 odsto skuplje u odnosu na prošlu grejnu sezonu, pitanje je i koliko će koštati kada dođe zima, period kada je ogrev svakako skuplji u odnosu na letnji period.
Iako je grejna sezona nedavno završena, mnogo građana se zbog poskupoljenja uglja do 82 odsto, ali i viših cena drva i peleta odlučuju da već sada nabave ogrev za sledeću zimu, . Tona uglja košta od 7.000 dinara do 42.000 dinara, peleta od 26.500 do 42.000, dok je za kubni metar drva potrebno izdvojiti od 9.000 dinara do 11.000 dinara
Tokom prošle grejne sezone, cene ovih ogrevnih materijala bile su znatno niže. Tako je pelet koštao između 30.000 i 36.000 dinara po toni, dok je kubni metar drva koštao manje od 9.000, koliko je sada minimum. Veliki rast cena beleži i ugalj, koji je prošle sezone koštao od 8.000 do 23.000 dinara po toni. Na stovarištima Bačke Topole , rekli su da se uveliko kupuje ogrev, na čije je poskupljenje najviše uticala ukrajinska kriza i da će cene nastaviti da rastu zbog nestabilnosti na tržištu, a u najgorem slučaju – slede nestašice.
Bačkotopolčani komentaršu i da je pelet dostigao cenu od 300-400 evra po toni, kao i da se govori da će doći i do 600 evra po toni. Četvoročlanoj porodici za sezonu u ovoj opštini trebaće za ogrev više od jedne prosečne plate. Usluga sečenja ogrevnog drveta takođe je skuplja do 200 dinara po kubiku i sada je od 700 do 800 dinara, a prošle godine je bila između 550 i 700.
Iako su ovi materijali leti svakako jeftiniji, opasnost od talasa poskupljenja, poput ostalih osnovnih proizvoda i usluga, igra ulogu u tome da je već sada internet prepun oglasa za prodaju ogreva.
Četvoročlana porodica koja loži na dva mesta u kući za sezonu potroši oko 10 kubika ogrevnog drveta, što će ih sada koštati i do 600 evra. Uz usluge sečenja, na to treba dodati i još 50-60 evra, te će ljudi koji rešavaju grejanje za sezonu 2022/2023 morati da izdvoje mnogo više od jedne prosečne plate uBačkoj Topoli.
. Sport može biti uzor kako izaći iz krize“. razmišljanje pokretača, spotske priče – Nemanje i Djordja Jerkovića iz Karadjordjeva i Mirka Spasojevića iz Tomislavaca.
Na temelju starog nikla mladost
Bio je to svejevrsni sportski hepening ispunjen emocijama i pozitivnom energijom Nedavni susret, fudbalera FK „Solunca“ i FK „Tomislavca“, odigrali su nerešeno 1:1 u derbiju 14. kola odigranom na stadionu „Jovan Jerković Joca“ , u Karađorđevu pred više od 700 gledalaca. Lepoti sportskog i prijateljskog doživljaja prisustvovale su brojne sportske legende iz regiona. Razlog više za gromoglasne apluaze, osmehe, uprkos povremenoj kiši, ali i i potvrdu da entuzijazam može da podigne poput feniksa, nešto ugašeno, pre nekog vremena , vine ga spektakularno, pokazno, kako se bori za sport i budućnost nekih novih pokolenja.
„Sport je život, nešto što povezuje ljude. Mi svi sa ovog podneblja volimo da se takmičimo, pogotovo smo predodređeni za kolektivni sport. Generalno, sport vas uči kako da pobeđujete i kako da se dignete nakon neuspeha. A mislim da smo na žalost u našoj istoriji svi zajedno to proživljavali na ovim prostorima. Sport može biti uzor kako izaći iz krize“. razmišljanje pokretača, spotske priče – Nemanje i Djordja Jerkovića iz Karadjordjeva i Mirka Spasojevića iz Tomislavaca.
Tradicionalno, bila je to prilika da se, pre svega, sportski prijatelji ponovo okupe i evociraju uspomene na vremena kad su publiku dizali na noge.
Kako je rekao jedan od posmatrača, dugogodišnji spotski radnik, profesor Radovan Gardašević.
“Ovo je zaista skup mladih sportista i svakome je čast da budeo deo ovoga. Ujedno imaš priliku da vidiš neke prijatelje koje dugo nisi video, da vidiš Kardjordjevo, sredjen fudbalski tere, gde te isto vežu lepe uspomene, gde si uvek imao i sportske doživljaje i dobro se zabavljao. Naravno, presrećan sam zbog priznanja i zbog prilike da posle dugo vremena vidim mladu fudbalsku ekipu na terenu. Uvek sam se ugodno osećao ovde, tako je i ovom prilikom. Sport je uvek spajao, a ne razdvajao ljude a to su potvrdili obe ekipe i iz Tomislavaca i iz Karadjordjev i želim im još mnogo ovakvih sureta u kojim je nerešen rezultat potvrdio da su sportski entuzijasti pobednici i da je manje važan rezultat a više volja koja najvljuje novo vreme fudbala iz ova dva mesta.”
„To je pravi primer onako kako treba sportista da se ponaša. Mi smo prijatelji od malih nogu i sa svojim životima i sa svim oni što je bilo jednostavno znamo da oprostimo, zaboravimo i mislim da je u suštini sport u ovom reonu ta sajla koja vuče prema dobrobitu i onom humanom. Smatram da bi svi trebalo da se ugledaju na sport i na ponašanje sportista. Kad bi svi političari u suštini gledali kako se sportisti ophode jedni prema drugima mislim da ne bi bilo ovoliko problema.“- veli Ilija Bursać
“ KARADJORDJEVO je prepoznato kao mesto sporta, selo mladih, sportista. Trudili su se naši sugradjani da našim sportistima obezbede što bolje uslove za rad i možemo da kažemo da je Karadjordjevo danas među nekoliko što se tiče infrastrukture. Sportisti se odužuju na pravi način. Nastavićemo da ulažemo u sport i nadam se da ćemo napredovati sa svojim podmlatkom na tradicijama stare fudbalske slave.”-kaže predsednik Saveta MZ Marina Popović
“Ovo je još jedan dokaz koliko je sport važan, koliko spaja ljude i koliko sa sobom donosi dobre i pozitivne energije. Mislim da bi svi trebalo da dajemo podršku ovakvim sportskim projektima. Uvek biti uz ovakve projekte i na kraju krajeva družiti se. I ne samo prenositi dobru energiju nego zaista slati poruke mladim generacija sportista koji žele da postanu jednog dana šampioni“- rekao je Gardašević
Čestitke narodu uputili su, odbornici Skupštine opštine, predsednik opštine Adrijan Satmari i predsednik Skupštine opštine Saša Srdić, jednoglasnom porukom
Neka praznik Hristovog vaskrsenja u domove onih koji ga slave unese zdravlje, ljubav i radost
“U ime opštine i svoje ime čestitam građanima koji Uskrs obeležavaju po Julijanskom kalendaru, sa željom da donese međusobno razumevanje i toleranciju. Želim vam da praznične dane provedete u krugu svojih najmilijih, u ljubavi, radosti i zdravlju. Sveštenstvu i svim vernicima Pravoslavne crkve od srca želim da predstojeći praznik provedu u krugu svojih najmilijih u ljubavi, zdravlju i miru. U nadi da će se praznični duh razumevanja i opraštanja proširiti na sva srca bez obzira na njihovu veroispovest, pol i naciju, želim vam srećan Uskrs. Hristos Vaskrse- rekao je Adrijan Satmari.
„Neka nas Vaskrsenje Hristovo, taj veličanstveni događaj, koji je pokrenuo i otkrio večnost svim naraštajima, nadahne i osnaži u nama neprolazne vrednosti mira, praštanja i bratske ljubavi, kako bismo, prateći put Gospoda, složno i srdačno radili za dobrobit našeg naroda i otadžbine. S čvrstom verom da ćemo istrajati na putu istine, pravde i spasenja, sa željom da u zdravlju, radosti i miru provedete Vaskrs, upućujem Vam pozdrav nade i radosti“, poručio je Saša Srdić
Svim m hrišćanima, koji obeležavaju Vaskrs po Gregorijanskom kalendaru, od sveg srca, u ime Skupštine opštine Bačka Topola, čestitam najradosniji praznik, praznik Hristovog rođenja, uz poruku koju ponavljamo čitavog svog hrišćanskog života, a to je da je Hristos vaskrsao iz mrtvih, smrt uništio, onima koji su u grobovima život darovao, a nam darovao život većni, da se radujemo vaskrsenju i spasenju jer to je ono što je sigurno jedino što čovekov život čini smislenim.Ove godine praznične dane dočekujemo suočeni sa iskušenjima kroz koje prolazi vascelo čovečanstvo,nakon epidemije korona virusa . Zato nas danas Hristovo Vaskrsenje, snažnije nego minulih godina, u svom jedinstvenom značenju, podseća na vrednosti i principe pravde, solidarnosti i humanosti, pre svega prema ubogima i bolesnima, ne gubeći nadu u bolje i srećnije sutra“. Neka je bogom blagosloven praznik.-rekao je prdsednik SO Bačka Topola Saša Srdić
Vaskrs je najveći hrišćanski (crkveni) praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti, tj. prve nedelje posle Velikog petka.
U prazničnoj čestitki gradonačelnik Adrijan Satmari uputio je poruku svima koji od danas obeležavaju Vaskrs.
Poštovani građani! Verujem da će ove godine više nas moći da provede Vaskršnje praznike u krugu šire porodice, drugačije nego što je to bilo lani, kada smo bili pod kovidom. Uspeli smo da suzbijemo epidemiju, proživeli smo teška vremena, ali danas se suočavamo sa novim i novim izazovima u svetu. Neka Uskrs, kao dan istinske radosti, donese mir i blagostanje vama i vašim bližnjima. Zdravlje treba da ostane naš glavni saputnik u ovim teškim i izazovnim vremenima, koja ćemo zajedničkim snagama prebroditi. Praznik Hristovog uskrsnuća poziva na ljubav među ljudima, jedinstvo i solidarnost, oplemenjujući svakoga i pozivajući nas da zajedno gradimo društvo uzajamnog poštovanja i tolerancije.
Pokušavajući da pronađemo svoj unutrašnji mir ovih prazničnih dana , obnovimo naše duše atmosferom slavlja, ljubavi i vere. Neka nam buđenje prirode i prvi sunčevi zraci proleća daju snagu i zamah. U ime svojih kolega i sebe želim blagoslovene Uskršnje praznike, svim našim sugrađanima! Adrijan Szatmari, predsednik opštine Bačka Topola
Za pojedine ljude uzgajanje cveća jeste samo hobi, a za neke je unosan posao pa samim tim i biznis od koga se sasvim pristojno može živeti tokom cele godine. I jednih i drugih na manifestacionom trgu Bačke Topole, je preko 60 iz cele Srbije, u organzaciji Turističke organizacije ovog severnobačkog grada. Naše sagovornice kažu da tradicionalno, i dalje se kupuje cveće kako na početku sezone tako i za svečane prilike. Kad sve uzmemo u obzir, za cvećarstvo u Srbiji može da se kaže da je na svetskom nivou, smatraju sagovornice.
Muškatle kolo vode na izložbi cveća
Za pojedine ljude uzgajanje cveća jeste samo hobi, a za neke je unosan posao pa samim tim i biznis od koga se sasvim pristojno može živeti tokom cele godine. I jednih i drugih na manifestacionom trgu Bačke Topole je preko 60 iz cele Srbije, u organzaciji Turističke organizacije ovog severnobačkog grada.
Lako se možemo uveriti koja je količina ljubavi uložena u biljke ukoliko posetimoli sajam cveća, u Bačkoj Topoli Uzgajivači cveća su saglasni da nema ničeg lepšeg nego zarađivati i živeti od onog što voliš da radiš.
NAjveći deo cveća koje možemo kupiti na našem tržištu vodi poreklo iz plastenika. Uzgajivači kažu da je za dobru zaradu potrebna površina od par hektara zemlje i mnogo rada u koji je, najčešće, uključena cela porodica. Potom, i da rad sa biljkama ume da bude jako naporan iako donosi puno zadovoljstva. Za razvoj jednog ozbiljnog rasadnika potrebno je mnogo vremena, truda i rada.
“Znajući koliko truda i rada ulažu naši proizvodjači cveća kako bi nam obezbedili da ulepšamo naša domaćinstva organizovali smo dvodnevnu prodajnu izložbu. Već prvog dana jasno je da smo pogodili suštinu jer se ovde okupio veliki broj proizvodjača i kupaca. Što je najvažnije i jedni i drugi su zadovoljni. Ono što ih najviše ispunjava i daje podstrek za dalji rad jesu zadovoljni kupci. Bez kupaca rasadnici ne bi postojali, a samim tim ni njihov posao…”-veli direktorka Turističće organizacije Marina Popović.
Marina Popović
Popović naglašava, šta god da volite od biljnog sveta, potrudite se da barem jednom mesečno, ako ne i češće nekoga obradujete cvetnim aranžmanom. Da bar jednom mesečno zasadite po koje stablo voća ili četinara i da svi zajedno učinimo ovu planetu lepšim mestom za život!
Šareni aranžmani u veselim bojama, otmene kreacije i cveće iz svih delova Srbije je prvo što primetite kada zakoračite u ovu svojevrsnu cvetnu izložbu. Sve napravljeno sa puno pažnje, maštovitosti i ljubavi.
– Mene je konkretno ovaj posao privukao zato što kada napravite nešto što se nekome dopada vi ste onda tog čoveka usrećili. Bitno je da se vama dopadne ono što napravite jer ćete onda to sigurno i prodati. Suština je da su ljudi srećni kada uradite ono što su od vas tražili. U ovom poslu ljubav je presudna, ja sam sasvim slučajno došla u dodir sa njim i evo 20 godina sam u tome i ne verujem da bi mogla nešto drugo da radim, kroz osmeh nam priča Verica Ilić iz Subotice.
Nema šta nema, cene šaloke od 50 do 2000 dinara
” Pronaći radnika u ovoj delatnosti je jako teško jer je ovo i dalje posao za koji je potrebno uprljati ruke jer je cveće, ipak, roba koja se mora održavati svakodnevno. Tako da prava cvećara koja želi da ima širok asortiman robe mora da ima zaposlene koji su spremni da zasuču rukave. Ujedno to je nešto od čega, nažalost, današnja omladina beži. Problem je naći zainteresovani novi kadar, a malo je i onih koji žele da se obuče ovom poslu. Uglavnom rade ljudi koji su godinama u ovoj branši, otvaraju se nove cvećare i pojavljuju nove mlade snage, ali ih je svake godine sve manje i manje.”- objašnjava Veronika Tordi iz Tornjoša
Naše sagovornice kažu da tradicionalno, i dalje se kupuje cveće kako na početku sezone tako i za druge prilike. Kad sve uzmemo u obzir, za cvećarstvo u Srbiji može da se kaže da je na svetskom nivou, smatraju sagovornice.
Na osnovu dugogodišnjeg iskustva, nas podsećaju da je cveća oduvek bilo i da će ga uvek i biti.
