Najteži slučajevi, njih 192, hospitalizovani su u Opštoj bolnici u Subotici, u kovid jedinici intenzivnog lečenja nalazi se 17 pacijenata, od kojih je 14 na respiratoru.
Tokom prethodnog dana u Severnobačkom okrugu je registrovano 219 novih slučajeva infekcije virusom kovid-19, navodi se u izveštaju o epidemiološkoj situaciji Zavoda za javno zdravlje Subotica. Najveći broj novozaraženih registrovan je u Subotici, njih 190, sledi Bačka Topola sa 19 i Mali Iđoš sa 10 novootkrivenih. Podaci se odnose na 10. decembar.Prema podacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine, u Severnobačkom okrugu je više od 2.500 ljudi aktivno zaraženo korona virusom.
Epidemiološka situacija u Subotici se i dalje procenjuje kao vanredna. U našoj zdravstvenoj ustanovi je kritična situacija, jer i dalje brojimo sve veći broj kovid pacijenata u odnosu na otpuste i broj novih pacijenata je još uvek svakog dana za tri puta veći nego broj otpuštenih. S krajnjim naporima se trudimo da svakom pacijentu pružimo maksimum, ali tu više nije pitanje prostora već osoblja – ističe epidemiologa subotičke bolnice, dr GORDANA KRTINIĆ. – Dosta zaposlenih je u izolaciji, ali to još uvek ne utiče na rad nijedne službe i odeljenja, ali svakog dana sve veći broj osoblja prebacujemo u kovid deo jer ovakav broj pacijenata zahteva praćenje, terapiju.
Javno preduzeće Komgrad je već izbušilo dva nova bunara za nesmetano vodosnabdevanje stanovništva Bačke Topole. Sledi opremanje
Prema projektu predviđeno je 10 prstenova u Bačkoj Topoli, odnosno cevovoda, od kojih je već pet izgrađeno, a potrebno je i zameniti stare azbestne cevi.
Bačkoj Topoli potrebna je i fabrika vode za koju tek treba raditi projektno-tehničku dokumentaciju. Ovde već postoji fabrika za prečišćavanje vode, ali je u pitanju stara tehnologija i kapacitet te fabrike više ne odgovara potrebama stanovnika. Ona prečisti 45 litara u sekundi, ali pokazalo se da je taj kapacitet mali i da je neophodno da se prečisti veća količina vode.
Pre nekoliko godina, JP„Komgrad” izvršio je revitalizaciju Fabrike vode na centralnom vodozahvatu u Bačkoj Topoli,. Urađena je defektaža oba filtera, mašinsko bravarski poslovi, izvršena je dopuna, odnosno revitalizacija filterske ispune novim količinama specijalnog, čistog, separisanog I granulisanog kvarcnog peska. U sklopu ovih radova izvršen je i servis centrifugalne pumpe sa pripadajućim elektromotorom, koji snabdeva grad vodom za piće pa je na ovom vodozahvatu voda dobrog kvaliteta i pod stalnom je kontrolom.
. Snabdevanje higijenski besprekornom vodom za piće i vodom za ostale potrebe, u dovoljnim količinama i u svako doba, neophodan je uslov za život naselja, razvoj opština, poljoprivrednih, zanatskih i industrijskih pogona te su shodno tome u lokalnoj samoupravi rešili da snabdevanje vodom dovedu na potreban nivo za veliki broj korisnika.
U novoj budzetskoj godini, Vojvodine, predviđena su izdvajanja za započete važne projekte kao što su prečistači otpadnih voda u Bačkoj Topoli i Malom Iđošu.
Briga pokrajinske vlade i lokalne samouprave na zaštiti prirode i ljudi
Ružna priča o zagađivanju i uništavanju života u reci Krivaji traje godinamau bačkotopolskoj opštini a najduža autohtona vojvođanska reka postala je kanal za industrijske i otpadne vode. Otpadne vode završavaju u Krivaji, koja toliku količinu materija organskog porekla ne može da izdrži. Organske materije se raspadaju, troše kiseonik u vodi, uništava se živi svet, a u priobalju se oseća smrad, kažu nam građani i ekolozi. Višegodišnji problemi motivisali su lokalnu samoupravu i pokrajinsku vladu da pokušaju stati na put, ovom problemu. Projektom je predviđena izgradnja postrojenja, pre ispuštanja u vodotok reke Krivaje, sa pratećim objektima i infrastrukturom. Pokrajinska vlada, preko Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine, za prvu fazu radova izdvojila je samo u ovoj godini 191,5 miliona dinara i još 100 miliona lokalna samouprava .Izgradnja centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za opštinu Bačka Topola, vredana je 595,3 miliona dinara.
„Suština je u tome što na osnovu zakonskih propisa, zakona koji se odnose na vodotokove, zaštitu životne sredine, komunalnu oblast i niz drugih propisa, zagađivač ima obavezu da u okviru utvrđenog roka u punoj meri reši sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda i njihovo usmeravanje u vodotoke-prijemnike”, rekao je Rudolf Cinkler, idejni tvorac akcionog plana.„Biće to višegodišnji posao, koji ćemo zajednički da uradimo, a ne odnosi se samo na izgradnju uređaja za prečišćavanje voda, već i na izgradnju centralnog kolektora i sekundarnu mrežu otpadnih voda, potom čišćenje korita Krivaje, kako bi dostigli standarde koje želimo”, rekao je, na ovu temu. , Igor Mirović, predsednik pokrajinske Vlade
Tek 30 odsto Bačke Topole ima kanalizacionu mrežu, pa je nakon završetka prečistača otpadnih voda, u planu i nastavak izgradnje kanalizacije..
Gradi se kanalizaciona mreža Bačke Topole
“Želimo da povežemo kompletno naselje i to nam je naredna kapitalna investicija. Iduće godine će biti završen prečistač otpadnih voda, a pre toga treba da bude završena izgradnja glavnog kolektora, koji je rađen protekle dve, tri godine u fazama. Ostala je poslednja faza radova vredna 40 miliona dinara, od izlaska iz naseljenog mesta do prečistača”. kaže predsednik Skupštine opštine Saša Srdić.
Svakako najzanačajniji projekat u oblasti zaštite životne sredine je proglašenje Parka prirode „Bačkotopolske doline“. Skupština opštine Bačka Topola usvojila je 6. aprila 2017. godine Odluku o zaštiti Parka prirode „Bačkotopolske doline“, nakon što je stiglo odobrenje Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Ovu odluku pre izvesnog vremena, pozdravili su ribolovci, zaštitari prirode, ekolozi i svi oni koji su u prethodnom periodu upozoravali na krivolov i zagađenje Zobnatičkog jezera, koje se smatra jednim od bisera nekadašnje Panonske nizije. Naš sagovornik dalje objašnjava da već nakon godinu dana, od proglašenja Parka prirode „Bačkotopolske doline“ manje je krivolova, a i više se radi na uređenju okoline samog jezera i dodaje da se u Bačkoj Topoli ne naplaćuje ekološka taksa, te da je za projekte zaštite životne sredine izdvojeno nešto više od tri miliona dinara. Za održavanje Parka prirode „Bačkotopolske doline“ izdvojeno je dva miliona dinara.
Inače, „Bačkotopolska dolina“ je područje koje je raj za sve ornitologe i ljubitelje ptica, jer od 150 registrovanih vrsta 75 se gnezdi na zaštićenom području, a ostalima služi kao mesto ishrane tokom godine ili za vreme seobe. Među gnezdaricama posebno se ističu vodeni bik, patka njorka, barski petlić i modrovoljka. Značajna je mešovita kolonija mrke čaplje i gaka. Mnoge vrste ovih ptica značajne su u nacionalnim i međunarodnim razmerama. Pored 123 vrste strogo zaštićene u Srbiji, 50 vrsta se nalaze na SPEC listi (vrste značajne za zaštitu u Evropi), a 23 vrste su na spisku Dodatka i Direktive o pticama.
“U minulom periodu sve više građana u opštini Bačka Topola je zaraženo virusom COVID-19, pa je neophodno poštovati sve mere za sprečavanje zaraze. Molim sve građane da situaciju shvate ozbiljno i ponašaju se odgovorno prema preporukama vandrednog stanja. Pratite mere i preporuke koje donosi Vlada Republike Srbije Republički krizni štab i opštinski štab vanrednih situacija. Veoma je važno poštovati preporučenu fizičku udaljenost, izbegavati lični kontakt, izbegavati okupljanja i nositi zaštitnu masku. Apelujem na sve građane, posebno na mlađe, ali i njihove roditelje da se uzdrže od organizovanja rođendanskih proslava, žurki i ostalih proslava. Molim građane zaražene korona virusom da poštuju mere karantina, a građane koji su bili u kontaktu sa zaraženim ostanu u karantinu. Ovim putem želim da se zahvalim svim građanimabačkotopolske opštine, koji postupaju po odlukama koje donose nadležni organi. Veoma je važno da brinemo o sebi i bližnjima da prevaziđemo ovu epidemiju protiv koje se bori ceo svet.” upozorio je Satmari
OD 32 HEKTARA INDUSTRISKE ZONE , VIŠE OD 10 JE PRODATO INVESTITORIMA, KOJI SU U BAČKOJ TOPOLI OTVORILI ILI ĆE GRADITI NVE FABRIKE. OKO 120 MILIONA ULOŽILA OPŠTINA I POKRAJINA U UREDJENJE GRADJEVINSKOG ZEMLJIŠTA
Bačka Topola je bogatija za dva privredna i trgovačka giganta, jer su svoje pogone i logistički centar u Industrijskoj zoni otvorili fabrika stočne hrane „Gebi”, kao i firma iz Mađarske „Kite” d. o. o., koja je specijalizovana za trgovinu poljoprivrednim mašinama. Svoj pogon završio je Midmas, “Mlekara” počinje da radi početkom iduće godine a novu halu radiće “Potker” i “Banatski organik”. Ministr poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, i ministar spoljnih poslova Republike Mađarske Peter Sijarto,dogovorili su nove zajedničke investicije, intenziviranje saradnje dveju zemalja, posebno u delu investicija u prehrambenu industriju i ulaganja u prerađivačke kapacitete u Srbiji.Prvi naredni projekat je izgradnja fabrike za preradu povrća u Bačkoj Topoli.
To je veliki napredak za naš grad. Nadam se da će mnogi ljudi tu naći zaposlenje”, kažu meštani. “Čim zaposle ljude odmah će sve bolje da bude”, navode u Bačkoj Topoli.
U razvoj industrijske zone Bačka Topola uloženo je za sada više od 120 miliona dinara iz opštinske i pokrajinske kase. Uz vodu, struju, gas i pristupne saobraćajnice, reč je o infrastrukturno potpuno opremljenoj zoni.
“Auto-put je tu na nekih kilometer udaljenosti, železnička pruga Beograd–Budimpešta takođe je tu, uskoro će naravno tu biti i brza pruga i to je poznato investitorima koji planiraju da ulažu”, ukazuje direktor Vojvođanske industrijske zone Bačka Topola Radomir Kuzmanović i dodaje
“U pregovorima smo sa još nekim stranim investitorima, tako da se nadamo da ćemo u narednom periodu imati još ulaganja, još fabrika da će nicati u našoj industrijskoj zoni”
Marko Predojević, vlasnik preduzeća “Midmas” za proizvodnju elektrouređaja, pored postojećeg otvoriće još jedan pogon u novoj industrijskoj zoni u Bačkoj Topoli. Ugovori o zakupu zemljišta su privedeni karaju a na proleće kreče gradnja.
“Kada se gradi fabrika to je dosta komplikovana procedura. Ovde u lokalnoj samoupravi su se zaista potrudili da nam olakšaju sve to i da sve ide tečno i brzo, da u principu nismo ni osetili tu vrstu administracije kao problem”, ističe Predojević.
“Banatski organik ” je još jedna firma koja se odlučila da gradi u Bačkoj Topoli. Radi se o finalizaciji suhomesnatih proizvoda i gradnja poćinje uskoro. Značiće to sasvim sigurno nova radna mesta, što se uklapa u naše opredeljenje da zadržimo što više ljudi, da ostane i radi u našem mestu.”-zaključuje Kuzmanović
Kapacitet banje je oko 1.000 gostiju, ali je virus uveo nova pravila, koja se striktno poštuju, zbog čega je kapacitet više nego prepolovljen.
Banja će biti zatvorena vikendom u skladu sa odlukom Opštinskog kriznog štaba. Radnim danima radi od 11 do 17 časova
Slano, termalno i lekovito jezerce, neobične roze boje kakva krasi samo retka, egzotična jezera od Australije do Bolivije i Meksika, priroda je podarila i selu Pačir u opštini Bačka Topola, čiji su meštani napravili termalnu i lekovitu banju, uz pomoć opštinskih i pokrajinskih sredstava, u koju stižu gosti iz cele Srbije. Korona je smetnja bila letos , kada je zbog, mogućnosti širenja smanjen broj posetilaca, koji su “nagrnuli” u ovo selo nakon mediske priče o ovom “čudu” na severu Bačke. Bili su redovi ali i potpuna primena anti-korona mera.
Pačirska banja ima jezero površine 2.000 kvadratnih metara, a otvorena su i dva bazena u zatvorenom prostoru koja su dostupna i zimi sa kapacitetom 200 ljudi. Imaju oblik malih jezera, a dubina vode se povećava ka sredini i dostiže 1,60.
Sada , zbog novih mera oko korone banja će bitizatvorena, vikendom u sladu sa odlukom Opštinskog kriznog štaba. Ipak, radnim danima će vrata biti otvorena od 11 do 17 časova.
Jednokratna novčana pomoć biće isplaćena svim penzionerima koji su na platnom spisku Fonda PIO Republike Srbije 17. ili 18. decembra 2020. godine. Medju njima i za više od 7000 iz opštine.Penzionerima od januara iduće godine sleduje povišica u skaldu sa zakonom od 5,9 odsto.
Solidarna pomoć će se ogledati u dodeli paketa pomoći. Paketi će sadržati osnovne životne namirnice i sredstva za higijenu.
Osnovni kriterijum je da visina penzije ne prelazi iznos od 15.113,01 dinara. (penzije iznad ovog iznosa ne smatraju se najnižim)
Prednost na rang listi imaće samohrani korisnik ili korisnik u višečlanom domaćinstvu u kome je jedini izvor prihoda penzija (penzija ne prelazi najniži iznos penzije)
Navršene godine života korisnika. Naime, prioritet će imati stariji korisnici penzija.
Uz prijavu se podnosi na uvid lična karta i prilaže poslednji ček od penzije.
U Fondu PIO naglašavaju da mogu da se prijave svi penzioneri bez obzira da li su članovi neke penzionerske organizacije ili ne. Prijave se predaju u lokalnom udruženju penzionera kome, po mestu isplate penzije, korisnik penzije pripada.
Lokalna udruženja penzionera će prvo objaviti preliminarne rang-liste na svojim oglasnim tablama. Opet, sve zavisi od udruženja do udruženja, ali je najbolje stalno proveravati od početka decembra. Penzioneri koji su konkurisali će imati pravo na prigovor – do osam dana.
Gasni generatori su postavljeni, lane na osam stambenih zgrada, a JP Komgrad je ova investicija koštala, 36 miliona dinara. Na ovaj način je rešeno oko 400 stanova u centru Bačke Topole.Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove od 48.000 dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija. Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom 2 sata dnevno, uvećava troškove za 44%, tako da oni iznose oko 69.000 dinara, što je skuplje od većine alternativnih goriva.
KUBNI METAR DRVETA 6500 DINARA
Blaga zima uticala je na manju potrošnju ogreva pobačkotopolskim domaćinstvima. Građani koji za grejanje koriste čvrsto gorivo u proseku su uštedeli, do sad, oko kubik u odnosu na prošlu godinu. U stovarištima kažu da prodaja ogrevnog drveta i uglja nije opala jer se ni cena nije bitno menjala već dve godine.Tvrdo orevno drvo je oko 6500 dinara a okrajci i otpadno drvo se mogu naći i znatno jeftinije. Pored malog skoka cena, od prošle godine, nedovoljna primanja bačkotopolčana teško podnose ove izdatke..Naročiti oko 7000 penzionera koji u proseku primaju oko 20.000 dinara.
Grejna sezona 2020/ 2021 u najavi je bez većih problema, zahvaljujući pre svega realizaciji projekta ugradnje gasnih generatora, sistema koji je stabilniji, efikasniji is a više prednosti za životnu sredinu od do nedavno korišćenog mazuta.
Gasni generatori su postavljeni na osam stambenih zgrada, a JP Komgrad je ova investicija koštala, lane, 36 miliona dinara. Na ovaj način je rešeno oko 400 stanova u centru Bačke Topole. Medjutim , nekoliko zgrada još uvek ne odustaje od uglja odnosno mazuta ali po svedočenju stanara i tamo su stanovi topli.
Na stovarištima se ne žale na manju prodaju ogrevnog drveta ili uglja, ali su bili prinuđeni da istu cenu zadrže već nekoliko godina. Uprkos višim temperaturama, prodaja se nije znatno promenila.
Za razliku od prethodnog perioda, primetan je rast potražnje peleta, koji je praktičniji za korišćenje od uglja, čistiji je i manje zagađuje vazduh. Zato je na domaćem tržištu sve više kupaca.
Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove od 48.000 dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija. Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom 2 sata dnevno, uvećava troškove za 44%, tako da oni iznose oko 69.000 dinara, što je skuplje od većine alternativnih goriva.
Najveće troškove energije za grejanje imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje. Za nabavku energenata ili energije, koja je potrebna za grejanje prosečnog stana tokom cele sezone, ona moraju izdvojiti 128.000 dinara za električnu energiju, 127.000 dinara za propan butan gas, odnosno 120.000 dinara za lož ulje.
KAKO BT PUBLIC SAZNAJE VIŠE OD 200 LJUDI JE U KARANTINU U BAČKOJ TOPOLI
Pojedini Bačkotopolčani dobili su rešenja o meri karantina u kućnim uslovima od sanitarne inspekcije nakon sedam dana otkako su otišli u izolaciju.Mera karantina je ograničenje slobode kretanja u trajanju 14 dana, koliko je vreme maksimalne inkubacije COVID-a 19.
U Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo, odnosno sanitarnoj inspekciji kažu da do zastoja dolazi zbog velikog broja rešenja dnevno koja se ovih dana pišu i prosleđuju.Kako navode, procedura je takva da spisak osoba koje treba da idu u karantin pravi Institut za javno zdravlje Vojvodine i to prosleđuje sanitarnoj inspekciji, nakon čega inspektor izdaje rešenje i šalje se preko pošte na dostavu koja mora biti lična na adresu, tako da je za sve to potrebno da prođe više dana od momenta kada se ustanovi da je neki član porodice zaražen.
Za BT public kažu da građani ne treba da brinu da će biti kažnjeni ako nemaju odmah ovo rešenje, ali i da su i bez ovog pismenog rešenja u obavezi da budu u kućnom karantinu od 14 dana na osnovu Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, otkako su zabeleženi kao kontakt zaražene osobe i da ukoliko se ispostavi da nisu u izolaciji preti im kazna od 50.000 do 150.000 dinara.
U sekretarijatu kažu da je važno da rešenje stigne u roku od 14 dana, kako bi građani posle izlaska iz karantina sa tim dokumentom mogli da regulišu svoje odsustvo sa posla kod poslodavca.
Lica koja su u karantinu dužna su da se svakodnevno u dužini trajanja zabrane kretanja javljaju nadležnom zavodu ali je telefon naznačen u rešenju uglavnom zauzet.
Zaposlenim licima kojima je određena mera karantina u kućnim uslovima, za vreme provedeno u karantinu u kućnim uslovima pripada odgovarajuća naknada zarade, odnosno plate, u skladu sa zakonom, a rešenje sanitarnog inspektora o određivanju mere karantina istovremeno predstavlja i potvrdu o sprečenosti za rad dok ta mera traje.
Čuvena nemačka kompanija „S-teh enerdži“ iz Vinhoringa, jedan od evropskih lidera u proizvodnji solarnih panela, uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, planira izgradnju solarnih parkova širom Vojvodine, a prvi od njih trebalo bi da bude izgrađen u Bačkoj Topoli. To je vest iz septembra 2012, reklo bi se “navlakuša” za narod, jedna od mnogih a njeni realizatori još uvek koriste benefite svojih laži i sede u udobnim foteljama sa visokom platom. Prvi medju njima Alesa Kumić.
– Reč je o veoma značajnoj investiciji za celu opštinu, te smo sa naše strane počeli da pribavljamo sve neophodne dozvole i uputili smo dopis Agenciji za privatizaciju sa molbom da da saglasnost – objašnjava Aleksa Kumić, član tadašnjeg Opštinskog veća Bačke Topole. – Nemački investitor bi odmah zaposlio 20 ljudi i odveo ih na stručno usavršavanje u Nemačku, a kasnije bi bilo otvoreno bar još 150 radnih mesta.-
U veoma značajnu investiciju nemačka kompanija bi uložila nekoliko miliona evra. Proizvedeni solarni paneli bili bi namenjeni kako domaćem tržištu, tako i izvozu, prenosi portal novosti.rs. Kako cene, politički analitičari, nije to samo jedna”fabrika laži” ljudi kojima su sebi napravili avans. Umesto 150 radnih mesta, za ljude,obezbedio je sebi mesto u firmi ssa Pana Foamtek, bežeći iz “fabrike laži” u svoju sigurnost.
Nastavak ove političke laži je još bezobzirniji.
Kao najpogodnija lokacija za izgradnju pilot projekta, a potom i solarne elektrane i pogona za proizvodnju solarnih kolektora izabrana je parcela nekadašnjeg preduzeća „Inomag“, koje je već godinama u stečaju. Parcela sada ima devet suvlasnika, od kojih je osam dalo pristanak, a čeka se još samo dozvola Agencije za privatizaciju, u čijoj nadležnosti je deveti suvlasnik, preduzeće „Inomag holding“ u stečaju
Najbolji dokaz za proizvodnju laži je prazna ledina, sa dosta sunca ali bez ijednog kolektora.Ostale su posle političkih magova, toga vremena, brojne nezavršene investicije koje sada završava aktuelna politička vlast. Ipak “u laži su kratke noge”. Kao nikada do sada, zacarila proizvodnja „tornada i tornadića laži“ koji nisu bili usmereni samo prema ka okruženju, nego, prevashodno, prema sopstvenom društvenom habitusu, i što suo, izvesno, vihori doživeli kolaps. Nadolazećim ili već došlim političarima ovo bi trebalo da bude za nauk.
