Zbog hipoteke skoro cela imovina “Žitka“ iz Bačke Topole, je prešla u vlasništvo banaka, a radnici koji su pristali na prekid posla ostali bez otpremnine a sadašnji platu nisu primili od novembra. To je epolog visegodišnje agonije u jednoj od, nekada, prstižnih firmi, za skadistenje i preradu pšenice na samom početku 2016. godine.
„U „Žitku“ ne spore da su nam dužni plate, potvrdjeno je to i sudskim odlukama ali para nema. Ja predstavljam 43 radnika, koji nemaju od čega da izdržavaju svoje porodice i prepušteni su ulici.“. – kaže Ema Tot.
Tadiša Sandić, predsednik Samostalnog sindikata ukazuje da oko 200 miliona dinara potražuju radnici, da je novca za ispaltu bilo ali da je netragom nestao.
„Vlasnik „Verano motors je za sve je kriv. Uništena je firma koja je zapošljavalaoko 600 radnika. Sada ima pedesetak“ -veli Sandić.
“Žitko”, kao jedna od vodećih kompanija za preradu žitarica u Srbiji, koja je kupljena za 2,8 miliona evra, imala je u vlasništvu najveće smeštajne kapacitete za žito na prostoru bivše Jugoslavije od 100.000 tona, mlinove u Bačkoj Topoli, Staroj Moravici i Lovćencu, kao i fabriku testa , posećaju u sindikatu.U vlasništvu “Žitka”je bilo i Poljoprivredno preduzeće “Pačir” sa 1.200 hektara zemlje i najsavremenijim objektima za tov svinja i uzgoj goveda sa fabrikom stočne hrane, koju je vlasnik 2009. godine prodao za četri miliona evra.
U međuvremenu je “Žitko” zadužen više desetina miliona evra čime je potpuno urušen, tvrde u sindikatu i ukazuju da su glavni poverioci Komercijalna i AIK banka.
Time su radnici, čiji je broj od privatizacije do danas više nego prepolovljen, dovedeni do prosjačkog štapa, a oni koji se pozivaju na sporazumni raskid radnog odnosa, a njih je oko 100, nezdovoljni su ponuđenom otpremninom, ističu u sindikatu.
Prema rečima predsednika sindikata “Žitko” a.d. Tadiše Sandića za otpremninu se nudi polovina novčane sume koja je predviđena Kolektivnim ugovorom i Zakonom o radu i to na 10 mesečnih rata, bez garancija da će tako i biti učinjeno.
On je podsetio da je dnevno iz “Žitka” ranije izlazilo po 30 šlepera prerađevina od žita, a sada, kako je naveo, ni jedan kombi, “što potvrđuje da je menadžment i vlasnik ‘Verano motors’ koji je koristio objekte ‘Žitka’ za hipoteke, pa se sada javljaju poverioci sa potraživanjima, koji su potpuno urušili preduzeće”.
Category: Privreda
Evropski standard na privatnom imanju
Nada i Laslo Benčik iz Bačke Topole počeli od male farme za uzgoj ćurki koju su upornim i vrednim radom uspeli da pretvore u uzorni pogon u kome se „šepuri“ oko 5000 ćurki koje proizvedu preko 10.000 koka jednodnevnih pilića „teške linije“. Varoš Bačku Topolu krase vredne žene, a za Nadu Benčik mnogi kažu da ima najuspešniju karijeru u privatnom biznisu. Nada Benčik gotovo deceniju i po ima najuspešniju farmu za uzgoj priplodnih ćurki u Srbiji. Nada Bečik je u biznis ušla posle osnivanja preduzeća „Andrea“ koje je trebalo da se bavi tovom ćuraka. Ali, već na početku imala je teškoće da nađe dovoljno ćurića za uzgoj, pa je odlučila da proizvodi takozvana roditeljska jata, odnosno ćurke koje će nositi jaja za potrebe velikih i malih farmi. Što je zamislila, to je ostvarila i danas je glavni proizvođač ove vrste u Srbiji. – Svi su bežali od tog osetljivog posla koji podrazumeva veštačku oplodnju jaja. Po zanimanju sam veterinarski tehničar i uspela sam da dobijem prvoklasan proizvod. Sada moja firma snabdeva najveće domaće farme ćuraka „Srbokoku“ iz Jagodine, „Inobel“ iz Beograda, stalaćki „Sparić farm“ – kaže Nada Bečik. Preduzeće „Andrea“ danas ćurećim priplodom snabdeva više od sto poljoprivrednih apoteka, koje su snabdevači malih farmi i domaćinstava. Od 2005. godine „Andrea“ zastupa i škotsku kompaniju „Aviagen“, koja je vodeća svetska kompanija u živinarstvu. – Moja firma zapošljava 25 radnika, plate se isplaćuju tačno u dan. Na nedavno kupljenoj farmi „Fenbah“ trenutno stasava 4.000 rasplodnih ćurki „big but 6“, a u Novom Orahovu 7.000 komada vrste „ros 308“ – kaže Nada Benčik. Inače Nada je jedini stručnjak u Srbiji koja vrši takozvanu „mužu ćurana“ i nakon toga veštački osemenjava ćurke.Kaže da je to veoma osetljiv posao koji je poznat samo malom broju ljudi. Za ovakav posao potrebno je mnogo odricanja, pa posao ravnopravno sa njom deli suprug Laslo.
Na celom Balkanu, veštačko osemenjavanje ćuraka se radi samo u Bačkoj Topoli. Mada može da deluje jednostavno, ceo postupak je veoma delikatan. Seme se od ćurana uzima masažom trtice i kloake. Potrebno je pogoditi pravi ritam pokreta i pravu tačku koju bi stimulisala kobilica ćurke da bi ćuran dao mililitar-dva semena koje se usisava u razređivač.
Mali broj ljudi je obučen za ovo, a još manji broj žena. Nada Benčik, direktor jedine srpske farme priplodnih ćuraka je jedna od dve žene u svetu koja je savladala tehniku.
Stranci ne veruju, Nada Benčik je sigurna u sebe i svoj rad, ali je brine stihija na tržištu, opšta nelikvidnost i što ne zna da li će ono što proda uspeti i da naplati. – Predstavnicima inostranih firmi, kojima te probleme navedemo, ne mogu da shvate da je to uopšte moguće – kaže vlasnica farme „Andrea“.
Tajkuni privilegovani, građani na udaru
Dok bugarskom tajkunu, koji drži Staklaru u Paraćinu, država toleriše milionske dugove, građani ostaju bez struje i za dug od nekoliko dinara.
Paraćinska Staklara, koja je u vlasništu bugarskog konzorcijuma “Glas Industri”, čiji je većinski vlasnik bankar Cvetan Vasilev, duguje za struju 250 miliona dinara. Iako je dogovor bio da deo duga uplati do 3. avgusta, to se još nije desilo. Ipak, mašine u ovoj fabrici i dalje rade, jer im struja i pored ogromnih dugovanja, još nije isključena.
Građani tu privilegiju nemaju, jer im EPS crvene opomene šalje već za dug od 5.000 dinara.
Vest za mlade iz Bačke Topole
Ugostiteljski radnici na ceni u Austriji
Minimalac: 1.400 eur
Ovo je značajna vest za veliki broj mladih bačkotopolčana koji napuštaju sever Bačke tražeći posao u inostranstvu. Prema procenama, dobro obaveštenih izvora, ovu opštinu svakoga meseca napusti oko stotinu mladih. Uglavnom zahvaljujući Mađarskim pasošima i dvojnom državljanstvu. Smatra se da je na ovaj način odliv stanovništva znatno povećan u odnosu na poslednjih deset godina, do poslednjeg popisa, kada je broj stanovnika smanjen, sa 42.000 na 32.000, ili za hiljadu godišnje.
Velika je, takođe, potražnja i za pomoćnom radnom snagom u oblasti čišćenja zgrada (9.598) i pakovanja robe (7.574), opšte pomoćne radne snage (5.995), kao i za radnicima u skladištu (4.788).
Predsednik Privredne komore Austrije Kristof Lajtl nedavno je konstatovao da ne može da shvati novinske članke da zatvaraju kafane zato što nema više ljudi, koji su spremni da rade vikendom.
„Očigledno nešto ne valja u našoj zemlji“, naglasio je on dodajući da zasigurno nije reč o nedovoljnim primanjima. Predsednik sindikata „Vida“ Gotfrid Vinkler na to je reagovao ukazujući da je tačno da gastronomija ima probleme, ali da je razlog što su loši uslovi rada.
„Sve dok su primanja u hoteljerstvu i gastronomiji nadprosečno niska, jer bruto primanje iznosi oko osam evra po satu, a pritisak natprosečno visok, ne treba da se čudimo o nedostatku radne snage u turizmu“, naglasio je on.
Od 1. maja ove godine zaposleni u hotelijerstvu i ugostiteljstvu imaju zakonski osigurana minimalna primanja u visini od 1.400 evra bruto mesečno.
KULAČIN KUPUJE RADIO REGIJE I EKSPRES KANAL?
Javno informativno preduzeće „Bačka Topola“, koje emituje program „Radio regije“ i kablovski televiziski kanal „Ekspres“ uskoro bi moglo promeniti vlasnika. Prema saznanjim našeg glasima „BT Public News“, za kupovinu ovih lokalnih glasila zainteresovan je Danijel Kulačin, vlasnik firme „Feedback Connsulting i New Media production“ iz Novog Sada.
Kulačin je sa svojom firmom poslao pisma zainteresovanosti za skoro sve vojvođanske medije koji treba da se privatizuju i to za: Radio Kikindu, Radio Vrbas, Radio Novi Bečej, Radio Zrenjanin, Radio Suboticu, JIP Bačka Topola, za RTV BAP iz Bačke Palanke i za Novosadsku televiziju. Za njih je generalno slaba zainteresovanost i, bar za sada, drugih mogućih kupaca nema.
„Od 2007. godine JIP „Bačka Topola“učesnik je procesa privatizacije, ali je privatizacija u ovom slučaju prošle godine obustavljena. Od tada Agencija za privatizaciju je na svakih 180 dana slala obaveštenje u kojem nas informiše da se prolongira privatizacija. Tako je to bilo do preokreta 2014. godine, od kada su postale jasne uredbe koje se odnose na novoosnovane lokalne medije u Srbiji u budućnosti neće moći postojati mediji čiji su osnivači lokalne samouprave.
Odbornici Skupštine opštine Bačka Topola, odnosno vladajuća večina koju su tada činili Savez vojvodjanskih Madjara, Socijalistička partija Srbije i Demokratska stranka zauzeli su stav protiv privatizacije opštinskog javnog informativnog preduzeća, jer su ocenili da bi privatizacijom moglo da bude ugroženo informisanje na manjinskim jezicima. Zbog toga će i od nadležnih u OEBS-u zatražiti da ne podrže predviđene zakonske odredbe o privatizaciji medija.
Skupština je ranije 50 odsto osnivačkih prava u tom preduzeću prenela na Nacionalni savet Mađara, a predstavnici opozicije su sada postavili pitanje zbog čega ovaj nacionalni savet ne finansira informativno preduzeće kada je preuzeo polovinu osnivačkih prava.Opozicioni odbornici su bili mišljenja da ovakav način obesmišljavaobjektivno informisanje i onemogućava javni nadzor nad društvenim delatnostima.
„Kada je kontrola nad medijima od strane opštine jača od funkcije kontrolekoju trebaju da imaju mediji, kada se interesi opštinske vrhuške ne pokalpaju sa interesima gradjana, kada se interesi pojedinaca odvijaju na štetu javnog interesa, koji oni treba da štite, onda dolazi do relavitizacije problema kriminalnih radnnji u opštinama. Zato mi dajemo punu podršku privatizaciji i projektnom finansiranju medija.“-kaže Janoš Haži šef istoimene odbosničke grupe u Skupštini opštine.
Kukuruz obećava dobar rod
Trenutno stanje kukuruza na poljima obećava više nego dobar rod u odnosu
na prošlu godinu,smatraju poljoprivredni strucnjaci.
Nakon što je i u avgustu nastavljeno promenljivo i nestabilno vreme sa
čestim padavinama, uz adekvatnu temperaturu, kukuruz na poljima se dobro
razvija.
Na osnovu dosadašnjeg razvoja,ocekuje se više nego dobar rod, pa
poljoprivrednicima savetuje da na vreme pripreme skladišne kapacitete jer
će kukuruza ove godine biti mnogo više nego prethodne godine.
Cena prošlogodišnjeg roda kukuruza na Produktnoj berzi u Novom Sadu se drži
na nivou od 15,5 dinara po kilogramu bez PDV-a, a na berzi ne očekuju da će
cena novog roda biti drastično niža.
Tome u prilog govori cena kukuruza ovogodišnjeg roda “na zeleno”, dakle
roda koji je još uvek na njivama, sa isporukom nakon berbe, koja iznosi oko
13 dinara po kilogramu bez PDV-a.
Акционари: Поништити приватизацију комбината
У организацији Савеза удружења акционара Војводине у Фекетићу су се окупили
акционари петнаестак пољопривредних комбината како би по ко зна који пут
затражили од републичких власти да поништи приватизације које су
упропастиле њихова предузећа а њихове породице довеле до просјачког штапа.
На скупу је одлучено да већ наредних дана група акционара оде у Владу
Србије јер је, како је речено, премијер Вучић игнорисао све њихове
досадашње молбе и позиве да се приватизације пониште, а комбинати врате
онима који су их и стварали.
За Веселина Мухадиновића, председника Савеза удружења акционара Војводине,
који окупљају преко 50 хиљада чланова, дилеме нема: "Комбинати су
приватизовани и уништени уз несумњиву подршку једне ревизорске куће иза
која је стајала држава!"
"Зато ми и тражимо да специјални тужилац за организовани криминал испита ко
је тај који је наредио да се сваки комбинат продаје у мају и јуну када је
заснована производња. У сваком комбинату она је била ревизор и давала
потврде да је све у реду чиме је пљачка легализована", објашњава
Мухадиновић.
Са ништа мање горчине не говоре и Томислав Пешут из Криваје и Никола Вораз
из Комбината Ђуро Стругар из Куле, која, по његовим речима, одавно није
кула Бачке, већ рупа у којој од некадашњих десет хиљада запослених ради тек
хиљаду.
"Криваја је радила око пет хиљада хектара земље, фарму свиња капацитета 20
хиљада, фарму музних крава хиљаду грла и у турнусу испоручивала око 1.200
јунади... Од тога је остао само коров и порушени објекти", каже Пешут.
"Агенција за приватизацију продала је Ђуро Стругар за два и по милиона
евра, а вредео је најмање дванаест пута више. То би сваки чобан, сељак и ми
сиротиња знали то да продамо. Али, не за те паре већ бисмо обештетили
државу и мањинске акционаре", додаје Стругар испред седамстотињак акционара
из кулског кобината.
Акционари су више пута посебно истакли проблем задружне земље која је, како
је речено, незаконито продавана на шта је једино реаговала општина Мали
Иђош решењем да се она врати стварним власницима.
"Ми хоћемо на овај начин да дамо јавности Србије до знања да је, нажалост,
у појединим приватизацијама у Војводини било пљачке. Не желим да именујем
никога, јер је то посао државних органа. Наша је обавеза да станемо уз овај
народ", објашњава свој поступак председник општине Марко Ровчанин.
Велики број учесника данашњег скупа очекивао је да ће бити блокаде пута.
Међутим, како нам је организатор објаснио полиција то није допустила.
