Kako je saopšteno iz Ministarstva poljoprivrede nakon posete domaćinu, RADOMIRU MARČETA, iz Malog Beograda, ovo porodično gazdinstvo, uprkos brojnim izazovima na tržištu i u nabavci mladih ćuraka, uspelo je da izgradi stabilan i održiv sistem proizvodnje koji obuhvata sve faze – od uzgoja do finalne prerade i plasmana mesa.Njegovi plastenici, za uzgoj ćurki, slični su onima gde se gaje pečurke ili proizvodi rasad, ali je ovaj čovek odlučio da u njih smesti ćurke.Posebna savetnica ministra poljoprivrede Tatjana Brankov obišla je ovu farmu i tom prilikom istakla da je reč o izuzetnom primeru održive poljoprivredne prakse, koja spaja stočarstvo, preradu i kreativno korišćenje nusproizvoda.
Kompletan ciklus tova, od ćureta pa do 18 nedelja starog ćurana, kod Marčete se odvija u visoko higijenskim objektima starim svega dve godine, za koje nije potrebna ni građevinska dozvola.
Kako je saopšteno iz Ministarstva poljoprivrede nakon posete ovom domaćinu, ovo porodično gazdinstvo, uprkos brojnim izazovima na tržištu i u nabavci mladih ćuraka, uspelo je da izgradi stabilan i održiv sistem proizvodnje koji obuhvata sve faze – od uzgoja do finalne prerade i plasmana mesa.
Ćurke se hrane isključivo kvalitetnim mešanim žitaricama bez aditiva, a posebna pažnja se posvećuje higijenskim uslovima i kvalitetu podloge koja se koristi u objektima. Kako domaćin ističe, ta podloga, iako skuplja od obične slame, ima izuzetnu moć upijanja i doprinosi zdravlju životinja.
“Već desetak godina bavimo se uzgojem ćuraka, a pre jedno dve godine proširili smo kapacitete malo uz pomoć države, a malo uz pomoć sopstvenih sredstava i kredita. U svaki od ovih objekata staje 500-600 komada. Radimo tov ćuraka od prvog dana do treće i pete nedelje za pojedine kupce, a ostali tov radiomo do kraja, do 20. nedelje, dok ne prodamo sve, živo ili očišćeno”, objašnjava Marčeta.
Dodaje da je na gazdinstvu trenutno smešteno oko 900 jedinki, sa dominacijom ženki – u odnosu od približno 80 odsto ženki (ćurki) i 20 odsto mužjaka (ćurana), s obzirom na potražnju tržišta.
Posebna savetnica ministra poljoprivrede Tatjana Brankov obišla je ovu farmu i tom prilikom istakla da je reč o izuzetnom primeru održive poljoprivredne prakse, koja spaja stočarstvo, preradu i kreativno korišćenje nusproizvoda.
Ona je podsetila da je Srbija nekada imala razvijenu proizvodnju ćurećeg mesa, koje se izvozilo i na američko tržište, kao i da postoji veliki potencijal za obnovu tog sektora.