Zavičajni dan u Pačiru je tradicionalna godišnja manifestacija koju organizuje lokalni Klub izbeglih, prognanih i doseljenih lica iz Pačira, uz podršku Opštine Bačka Topola. Ovaj događaj se najčešće održava u avgustu na prostoru prelepog izletišta jezero Bagrema u Pačiru. Glavni cilj okupljanja je druženje zemljaka i komšija, čuvanje krajiške tradicije i prenošenje običaja na mlađe generacije. : Centralni deo dana rezervisan je za sportska nadmetanja u starim disciplinama. Ekipe (poput udruženja “Lika” i “Banija” iz Subotice) takmiče se u boćanju (balotanju), bacanju kamena s ramena i nadvlačenju konopca.
Za decu se organizuju tradicionalne zabavne trke, među kojima je najpopularnije skakanje u džakovima. Program prati nastup zavičajnih pevačkih grupa, očuvanje tradicionalnog muškog i ženskog ojkanja, krajiških pesama i recitacija. Nakon sportskih napora, za sve učesnike i goste obezbeđena je zajednička trpeza na otvorenom uz nezaobilazni vojnički pasulj ili lovački gulaš.
Glavna karakteristika Zavičajnih dana u kontekstu veze sa starim krajem (Lika, Banija, Kordun, Bosanska Krajina) jeste materijalizacija nostalgije i prenošenje identiteta kroz kulturu, sport i običaje. [
Manifestacija funkcioniše kao živi most između prošlosti u starom kraju i sadašnjosti
Adriana Vilagoš se nalazi u vrhunskoj formi pred Evropsko prvenstvo u Birmingemu. Sezonu je gradila oprezno i tempirala formu tako da njen vrhunac bude upravo na ovom šampionatu. Adriana je izjavila da se oseća spremno i stabilno, a njen primarni cilj u Birmingemu jeste da nadmaši dosadašnje rezultate i ostvari najdalji hitac u ovoj sezoni.
Srpska bacačica koplja Adriana Vilagoš izjavila je pred Evropsko prvenstvo u Birmingemu (10–16. avgust 2026.) da joj je cilj da ostvari rezultat sezone i baci najdalje do sada. Ona u Englesku putuje sa zapaženim rezultatima i ulogom jedne od glavnih favoritkinja.
Na evropskoj rang-listi zauzima drugo mesto sa hicem od 63,83 m, iza Norvežanke Sigrid Borge koja je bacila 65,00 m.Ističe da u seniorskoj konkurenciji nema opuštanja jer mnoge takmičarke jednim hicem mogu da prebace daleke distance.
Kvalifikacije: 14. avgust 2026. Finale: 16. avgust 2026. u 20.30 časova.
Hramovna i seoska slava u naselju Krivaja (opština Bačka Topola) posvećena Svetom velikomučeniku Pantelejmonu proslavlja se svake godine 9. avgusta.
Ovaj praznik okuplja meštane i vernike na svečanoj liturgiji u lokalnom paraklisu, nakon čega se tradicionalno obavlja trokratni ophod oko hrama, osvećenje slavskih darova (kolača i žita) i predaja kumstva za narednu godinu. Pored verskog dela, u naselju se organizuje i tradicionalna seoska proslava.
Sveti velikomučenik Pantelejmon (u narodu poznat i kao Sveti Pantelija), svetac koji se ubraja u redove Svetih lekara i smatra se zaštitnikom bolesnih.
Prateći kulturni i građanski program povodom seoske i hramovne slave Svetog Pantelejmona na Krivaji za 2026. godinu fokusiran je na nedelju, 9. avgust 2026. godine. Manifestacija spaja crkvene običaje i društvene aktivnosti koje organizuje lokalna zajednica / Tradicionalno kuvanje i služenje lokalnih vojvođanskih specijaliteta za meštane i goste, organizovane sportske i zabavne igre na otvorenom namenjene najmlađim posetiocima.
Feeder kup Bačke Topole ima višestruki značaj, kako za samu opštinu i lokalno stanovništvo, tako i za širi region Vojvodine i zajednicu sportskih ribolovaca Srbije. Manifestacija privlači takmičare iz cele Srbije i regiona. Kroz sportske događaje promovišu se i drugi lokalni potencijali, poput poljoprivrede, ugostiteljstva i seoskog turizma Bačke Topole. Feeder je jedna od najbrže rastućih ribolovačkih disciplina, a ovaj kup dodatno učvršćuje njenu popularnost na severu Vojvodine.
Udruženje sportskih ribolovaca EUR Jezero na brani bačkotopolskog jezera ove godine, 15. avgusta, po sedmi put organizuje FEEDER CUP u ribolovu. Takmičenje okuplja ribolovce u lovu ribe feeder tehnikom, uz strogo propisana pravila, ograničen broj učesnika i simboličnu kotizaciju.
Dozvoljeno je pecanje isključivo jednim aktivnim feeder štapom. Max dužina štapa je 4,5 metara. Sistem sme da ima samo jednu udicu. Maksimalna veličina udice je broj 10. Obavezna je isključivo klizna kavezna hranilica. Sistem ne sme biti fiksni. Riba mora lako da se oslobodi u slučaju kidanja najlona.Minimalna dužina predveza za klasičan feeder iznosi 20 ili 25 cm.
Meri se ukupna težina ulova. Svaka riba se boduje i nakon merenja se živa vraća u vodu.
Blago osveženje u Bačku Topolu stiže u subotu, 8. avgusta, kada će maksimalna temperatura pasti na prijatnijih 32°C do 34°C, dok nas sutra još uvek očekuje veoma topao dan sa maksimalnom temperaturom do 36°C ili 38°C.Pravo, trajnije zahlađenje i konačni kraj ovog ekstremnog toplotnog talasa stižu u ponedeljak, 10. avgusta, kada će temperature u Bačkoj Topoli pasti na znatno prijatnijih 31°C do 32°C, a tropske noći napokon prestati.
Juros u 10:00 sati temperatura u Bačkoj Topoli iznosila je oko 35°C (prema zvaničnim satnim merenjima na platformi Vreme Radar).Očekuje se da će dostići čak 40°C.: Na snazi je crveni meteoalarm RHMZ-a zbog ekstremno visokih temperatura. Ovako visoka temperatura ujutru znači da se organizam uopšte ne odmara od vrućine, čak ni tokom noći (takozvana tropska noć).
Pik vrućine u Bačkoj Topoli očekuje se danas između 14:00 i 16:00 sati, kada će temperatura dostići svoj maksimum od 39°C do 40°C u hladu.U 16:00 sati: Vrednost ostaje na visokih 38°C, nakon čega temperatura počinje blago da opada.U 19:00 sati: Spušta se na 34°C, ali će i dalje biti veoma toplo.
S obzirom na to da je na snazi crveni meteoalarm za ekstremno visoke temperature, preporučuje se izbegavanje direktnog izlaganja suncu u ovom periodu.
Blago osveženje u Bačku Topolu stiže u subotu, 8. avgusta, kada će maksimalna temperatura pasti na prijatnijih 32°C do 34°C, dok nas sutra još uvek očekuje veoma topao dan sa maksimalnom temperaturom do 36°C ili 38°C.Pravo, trajnije zahlađenje i konačni kraj ovog ekstremnog toplotnog talasa stižu u ponedeljak, 10. avgusta, kada će temperature u Bačkoj Topoli pasti na znatno prijatnijih 31°C do 32°C, a tropske noći napokon prestati.
Horizontalna saobraćajna signalizacija je ključni element bezbednosti na putevima jer pruža vozačima neprekidne vizuelne informacije direktno u njihovom vidnom polju. Za razliku od znakova pored puta koje vozač može da previdi, linije na kolovozu neprekidno vode vozilo i definišu pravila ponašanja na samoj saobraćajnoj površini. Otuda ovaj posao ne zaustavlja ni temperatura od blizu 40 stepeni u centru Bačke Topole.
Pešački prelazi, biciklističke staze i zone škola jasno definišu prostor gde pešaci i biciklisti imaju prvenstvo prolaza, primoravajući vozače da smanje brzinu. načaj horizontalne signalizacije danas prevazilazi potrebe ljudskih vozača. Savremeni automobili opremljeni ADAS sistemima (sistemi za praćenje trake – Lane Assist, automatsko kočenje) koriste kamere koje skeniraju isključivo linije na putu. Ako su linije izbledela, loše ofarbane ili oljuštene, ovi bezbednosni sistemi u vozilima prestaju da rade, što dramatično povećava rizik od udesa.
Zato održavanje horizontalne signalizacije u skladu sa tehničkim standardima nije estetsko pitanje, već zakonska obaveza upravljača puta u cilju očuvanja ljudskih života.
Narednog vikenda predstoje slavlja u Bajši i Gunarošu. Za decu i omladinu postavljaju se ringišpili, štandovi sa igračkama, slatkišima (poput svilenih bombona i liciderskih srca) i organizuju se razne ulične zanimacije.Dan sela u Gunarošu i buč u Bajši su dve najznačajnije lokalne manifestacije u ovim naseljima opštine Bačka Topola. Iako nose različite nazive, one dele identičnu suštinu, strukturu i društvenu ulogu.
Bajšanski buč (seoska slava ili crkveni god) tradicionalna je manifestacija koja se svake godine održava u naselju Bajša, u opštini Bačka Topola. Reč „buč“ potiče od mađarskog naziva búcsú, što označava proštenje ili proslavu crkvene slave. S obzirom na to da je Bajša višenacionalna sredina u kojoj složno žive Mađari, Srbi i Slovaci, seoske proslave i crkveni godovi prate verske kalendare lokalnih crkava. Značaj manifestacije buč u Bajši prevazilazi okvire obične zabave i ima dubok društveni, kulturni i identitetski značaj za lokalnu zajednicu
Glavno obeležje proslave Dana sela u Gunarošu jeste očuvanje lokalne tradicije, kulture i zajedništva kroz dvodnevni program koji se tradicionalno održava 8. i 9. avgusta. Manifestacija spaja narodne običaje višenacionalne sredine sa modernim zabavnim sadržajima za sve generacije. Tradicionalno se tu pripremaju i kuvanju lokalni specijaliteti, na otvorenom, gde se meštani i gosti okupljaju oko zajedničke trpeze
Savez za školski sport Srbije i kompanija Capriolo iz Bačke Topole, su ozvaničili početak saradnje potpisivanjem ugovora u Beogradu. Ugovor su potpisali predsednik Saveza za školski sport Srbije Ueljko Tanasković, i generalni direktor kompanije Kapriolo Marko Orlandić. Potpisivanju ugovora prisustvovao je generalni sekretar Saveza Boris Tomić, zajedno sa mladim timom Saveza koji će učestvovati u realizaciji zajedničkih projekata. Posebno nam je drago što je Kapriolo prvi partner koji je prepoznao značaj naše nove aplikacije i podržao njen razvoj. Verujemo da će ova saradnja doprineti unapređenju školskog sporta kroz nove projekte i inovativna rešenja namenjena učenicima, nastavnicima i školama Zahvaljujemo se kompaniji Capriolo na poverenju i podršci školskom sportu. Radujemo se zajedničkim projektima i verujemo da je ovo početak dugogodišnje i uspešne saradnje.
Povezivanje Dana novog hleba i Vojvođanske seljačke olimpijade u Bačkoj Topoli ima duboko istorijsko, kulturno i praktično značenje za lokalno stanovništvo. Manifestacija se tradicionalno organizuje u nedelju koja je najbliža 20. avgustu, danu mađarskog kralja Svetog Stefana. Za mađarsku zajednicu u Vojvodini ovo je jedan od najvažnijih nacionalnih i verskih praznika, koji se vekovima poklapa sa završetkom žetve i slavljenjem plodova zemlje
U avgustu se peče hleb od novog žita,koji se odnosi u crkvu na osvećenje, a potom se predaje predsedniku opštine ,kao poklon narodu. Tako će biti i ove godine, 16. avgusta. Dan hleba , manifestacija koja se ovde organizuje u slavu novog roda i hleba, a najpre u cilju negovanja starih žetelačkih običaja. Svečanom povorkom fijakera stići će novi hleb u rimokatoličku crkvu Pohođenje Device Marije. Za mađarsko stanovništvo Bačke Topole Dan Sent Ištvana je veliki praznik i ujedno praznik HLEBA , umešenog od brašna iz ovogodišnje žetve. Sledi tradicionalna SELJAČKA OLIMPIJADA, gde će takmičari da odmere snage u atraktivnim disciplinama poput bacanja bala slame, držanja petrenca i bacanja gumene čizme, koje su zaštitni znak ove manifestacije i svake godine privlače veliki broj takmičara i publike.
Ova manifestacija favorizuje sve one vrednosti koje smatramo dobrim, korisnim i poželjnim u našoj zajednici. To su pre svega vrednosti koje poštuju i uvažavaju naše pretke, koji su u ovoj našoj ravnici i pre sto godina proizvodili žito, brašno i hleb i tako obezbedili našu današnju egzistenciju -objašnjavaju učesnici skupa i poželeli su da svečanost prođe u miru, toleranciji i poštovanju, jer su to „vrednosti koje mi bačkotopolčani gajimo. Žito, žetva i hleb duboko su ukorenjeni u kulture svih naroda u svetu, a na prostoru Bačke i Vojvodine, hleb ima poseban značaj.Kada sednemo za nedeljni ručak, prvo uzmemo parče hleba, jer je hleb ne samo simbol života, nego nas i neprestano podseća na to da život ima smisla. Želimo da jasno pokažemo da kultura koja se neguje kroz amaterizam i kulturno – umetnička društva, itekako ima smisla za stvaranje kulturnog identiteta Vojvodine, objašnjavaju organizatori DANA HLEBA.
Tokom celodnevne manifestacije moći će da se vidi izložba , starih fijakera, da se proba domaći hleb . Za dobru atmosferu su zaduženi članovi negovatelja starih običaja.
Glavni cilj Vojvođanske seljačke olimpijade u Bačkoj Topoli je očuvanje tradicije, starih seoskih običaja i promocija zajedništva, takmičarskog duha i načina života vojvođanskih paora.: Događaj je tradicionalno povezan sa “Danom novog hleba”, čime se kruniše uspešan poljoprivredni rad.
Bačka Topola je avgusta 1995. godine odigrala ključnu ulogu kao jedan od najvećih prihvatih centara na severu Vojvodine, primivši hiljade izbeglih Krajišnika nakon vojne akcije „Oluja”. Zbog svog geografskog položaja i raspoloživih kapaciteta, opština je preko noći postala utočište za nepregledne kolone ljudi koje su stizale sa zapada. Prema zvaničnim podacima popisa izbeglica, opština Bačka Topola primila je ukupno 2.649 izbeglih i ratom ugroženih lica.
Značajan deo tereta preuzeli su sami građani Bačke Topole, koji su masovno donosili odeću, sveže meso, brašno i povrće, dok su mnoge izbegličke porodice primljene direktno u privatne kuće i seoska domaćinstva
Nakon zatvaranja kolektivnih centara krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih godina, veliki broj Krajišnika doneo je odluku da trajno ostane u opštini Bačka Topola. Kroz programe Komesarijata za izbeglice i migracije (KIRS) i regionalne stambene projekte, stotine porodica je tokom narednih decenija zbrinuto
Integracija Krajišnika u društveni i privredni život Bačke Topole bio je dugotrajan proces koji je transformisao i izbegličku zajednicu i samu opštinu. Iako je početak bio obeležen gubitkom imovine i traumom, tokom proteklih decenija uspešno je završena tranzicija od statusa izbeglica do ravnopravnih i aktivnih građana lokalne sredine. Mnoge porodice, koje su imale iskustvo u poljoprivredi i stočarstvu, kupile su imanja u okolnim selima bačkotopolske opštine. Radom na zemlji obezbedile su osnovnu egzistenciju i ubrzo postale važan deo lokalnog agrarnog lanca. Delatnosti poput građevinarstva, automehaničarskih usluga, prevoza robe i trgovine bile su oblasti u kojima su doseljenici najbrže pokretali sopstvene male biznise, stvarajući radna mesta i za sebe i za lokalno stanovništvo. Veliki broj radno sposobnih muškaraca i žena našao je zaposlenje u lokalnim fabrikama, prerađivačkoj industriji i komunalnim preduzećima na teritoriji opštine.
U Bačkoj Topoli i okolnim mestima osnovana su udruženja koja svake godine organizuju druženja, zavičajne večeri i sećanja na stari zavičaj, jačajući veze među generacijama. Danas su mnogi od njih aktivni članovi lokalnog parlamenta, mesnih zajednica i opštinskih veća, direktno učestvujući u donošenju odluka za dobrobit cele zajednice.
