Ruska kompanija Gaspromnjeft (Gasprom) je potvrdila ponedeljak da je sa mađarskom kompanijom MOL potpisala dogovor o namerama o prodaji većinskog paketa akcija u rusko-srpskoj kompaniji Naftna industrija Srbije
MOL je pojasnio da će steći kontrolu nad Rafinerijom nafte Pančevo sa nominalnim kapacitetom prerade od 4,8 miliona tona sirove nafte godišnje, mrežom od skoro 400 benzinskih stanica i istražnim i proizvodnim sredstvima sa 173 miliona barela 2P rezervi.
“Strateški značajna odluka! Sticanje većinskog vlasništva nad MOL-om u NIS-u nije samo poslovni potez, već korak od šireg značaja za razvoj ekonomskih odnosa Srbije i Mađarske – a time i stabilnost. Energetska bezbednost danas je jedan od osnovnih zahteva ekonomske mobilnosti. Zato budućnost NIS-a nije samo snabdevanje, već i u kakvom okruženju će se razvijati privreda pokrajine, kao i koliko će manevarskog prostora imati razvojne projekte u Vojvodini.
Snažna i ravnomerena srpsko-mađarska saradnja po ovom pitanju može značiti ne samo veću bezbednost Vojvodine, već i opipljive privredne rezultate”- objasnio je Balint Juhas, predsednik Skupštine Vojvodine
Za završetak transakcije potrebno je odobrenje Ministarstva finansija SAD i srpskih vlasti. Strane planiraju da potpišu ugovor o kupoprodaji do 31. marta.
Gaspromnjeft je stekao kontrolni udeo u NIS-u krajem 2008. godine za 400 miliona evra, i od tada je uložio 3,5 milijardi evra u unapređenje proizvodnje i ekologiju. Kompanija poseduje 44,85%, a još 11,3% pripada Intelidžensu, akcionarskom društvu kojim upravlja Gasprom kapital, dok 29,87% pripada Srbiji.
Ministarstvo energetike Srbije izvestilo je da bi zemlja mogla povećati svoj udeo za 5 procentnih poena, navodi Komersant.
“Razvoj Vojvodine oslanja se na snažan investicioni ciklus iz republičkog i pokrajinskog budžeta, sa dugoročnim efektom na privredu, infrastrukturu i kvalitet života građana. Ovi projekti nisu samo beton i asfalt, već preduslov da ljudi ostanu u Vojvodini. Iz republičkog budžeta za kapitalne projekte u Vojvodini opredeljeno je oko 183 milijarde dinara, namenjenih izgradnji brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, nastavku auto-puta Beograd – Zrenjanin, mostu kod Sremskih Karlovaca, obilaznice oko Novog Sada i mađarsko–srpskoj železnici, odnosno projektima od strateškog značaja za region i privredu. Pokrajinski budžet od 59 milijardi dinara usmeren je na projekte koji direktno unapređuju život građana: zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu. Tek neki od primera su rekonstrukcija i izgradnja novog objekata pulmologije u Senti, rekonstrukcija objekata u okviru Kliničkog centra Vojvodione, nova škola „Miloš Crnjanski“ u Novom Sadu, obnova škole „Feješ Klara“ u Kikindi i sportske hale u u Novom Kneževcu. Sve ove investicije pokazuju razvojnu politiku koja podržava ravnomeran razvoj Vojvodine a za to sve je izuzetno bitno valjano snabdevanje energentima”nedavno je istako Balint Juhas i dodao
“Strateški značajna odluka! Sticanje većinskog vlasništva nad MOL-om u NIS-u nije samo poslovni potez, već korak od šireg značaja za razvoj ekonomskih odnosa Srbije i Mađarske – a time i stabilnost. Energetska bezbednost danas je jedan od osnovnih zahteva ekonomske mobilnosti. Zato budućnost NIS-a nije samo snabdevanje, već i u kakvom okruženju će se razvijati privreda pokrajine, kao i koliko će manevarskog prostora imati razvojne projekte u Vojvodini.
Snažna i ravnomerena srpsko-mađarska saradnja po ovom pitanju može značiti ne samo veću bezbednost Vojvodine, već i opipljive privredne rezultate”-