Pravoslavni Vaskrs u Bačkoj Topoli 2026 godine obeleževa se uz tradicionalne liturgije u Hramu sv Proroka Ilije i bogat vaskršnji vašar koji je trajao 10 aprila na platou Robne kuće Panda. Manifestacija Uskršnja čarolija takodje je ponudila prazničnu atmosferu a vernici se okupljaju tokom stradalne nedelje i vaskršnjeg jutra.
Proslava vaskršnjih praznika predstavlja spoj duhovnosti i lokalne kulture u Bačkoj Topoli.Vernici proslavljaju Vaskrs farbanjem jaja, odlaskom u crkvu i porodičnim okupljanjima.Pravoslavni Vaskrs 2026. godine slavi se u nedelju, 12. aprila. To je najveći hrišćanski praznik koji proslavlja vaskrsenje Isusa Hrista, a praznuje se tri dana, uz farbanje jaja, porodična okupljanja i crkvene službe, počevši od Velikog petka
Jutros u 8 časova u crkvi, minuli su Carski časovi, Večernje je u 5 časova, a Jutrenje Velike subote sa sahranom Hristovom počinje u 9 časova. Liturgija na Veliku subotu, 11. aprila će biti služena u 12 časova, dok će Uskršnje jutro početi u ponoć, prelazak sa subote na nedelju.
Na Vaskršnji dan, nedelja 12. april, u 9 časova počinje liturgija Svetog Jovana Zlatoustog, a večernje bogosluženje zakazano je za 18 časova.
U ponedeljak 13. aprila Sveta Liturgija počinje u 9 časova a Večernje u 6 časova.
Uskrs ili Vaskrs jedan je od najvećih hrišćanskih praznika i zbog svoje suštine izdvaja se od svih drugih dana. Običaji za Uskrs se razlikuju od regiona do regiona, ali je simbolika uvek ista: pobeda života nad smrću.
Kako Uskrs slavi uskrsnuće kao jednu od najznačajnijih dogmi hrišćanstva, važna je i priprema vernika za ovaj praznik. Prethodi mu najduži post i važni praznici.
Osam dana pre Uskrsa obeležava se Lazareva subota, koja slavi čudo Lazarevog uskrsnuća, a odmah sutradan su Cveti, praznik koji čuva sećanje na dan kada je Isus Hrist sa učenicima došao u Jerusalim.
Nedelja pred Uskrs naziva se strasna nedelja i svi dani označeni su kao veliki, od ponedeljka do petka. Petak se smatra najtužnijim jer je tada Isus razapet na krstu sa trnovim vencem kao krunom.
Veliki petak je dan tišine, ne peva se i ne igra, na crkvama ne zvone zvona. Liturgija se služi samo ako se poklapa sa praznikom Blagovesti, a na posebno ukrašen sto pored oltara izlaže se plaštanica, koja predstavlja Hristov grob. Celivanje plaštanice traje do Uskrsa, a postoji i običaj da se vernici provlače ispod stola zamišljajući želju i moleći se Bogu za ispunjenje.