PROSLAVA TRADICIONALNIH DANA BAČKE TOPOLE I OVE GODINE, POČEĆE ŠVEDSKIM STOLOM U ZOBNATIČKOM HOTELU. SVE BESPLATNO ZA DOMAĆE I ZA GOSTE ALI ĆE BUDŽET DA PLATI. IĆA I PIĆA, KOLIKO KO MOŽE, DA PODNESE, GALA, BOGATO, KAKO JE NAVIKLA BAČKOTOPOLSKA “GOSPODA”. NIKOM NEĆE, ZALOGAJ U GRLU STATI, KAD SE SETI SIROTINJE I NARODNIH KAZANA, PASULJ ČORBE,KOJA NJIMA SLEDI.
MISAO MI SETI ŠANTIĆA Svu muku tvoju, napor crnog roba,Poješće silni pri gozbi i piru…A tebi samo, kô psu u sindžiru,Baciće mrve… O, sram i grdoba! I niko neđe čuti jad ni vapaj –Niti će ganut bol pjanu gospodu…Seljače, goljo, ti si prah na podu,Tegli i vuci, i u jarmu skapaj!
Ovo je paralela “gospodske” Bačke Topole, koja nebaždareno troši na iće i piće, o trošku naroda i sirotinje koja nem ni za hleba. Od hotelskih djakonija, do tanjira pasulj čorbe. Gospoda, kad idu na večerinke ide o svom trošku, “plati pa se klati” a gospoda pod navodnicima svoj luksuz baštini o tudjem trošku.
Kad je bal da bude sa muzikom. Valja bogato započeti Dane Bačke Topole, da ne bude uroka, da bude bogato i nadalje . Biće bogato, o tome su se pobrinule glavne zvezde zobnatičke večere ili ručka, sve jedno. Podelili su svojim bližnjim silne milione, iz džepa naroda, da im se nadje posle kusanja do podrigivanja, da im se ne poremeti probava. Trandibalu će prisustvovati svi , koji su na opštinskoj kasi. Da “ogrebu” ručak više, nema smisla da troše, poklonjene opštinske novce. Bez sramote nahraniće svoje nebaždarene burage, do mere da ostane posle za preživanje. Setih se Alekse Šantića i opomene da je uvek bilo gospode kao bačkotopolske.
O klasje moje ispod golih brda,
Moj crni hljebe, krvlju poštrapani,
Ko mi te štedi, ko li mi te brani
Od gladnih ‘tica, moja muko tvrda?
Skoro će žetva… Jedro zrnje zrije…
U suncu trepti moje rodno selo.
No mutni oblak pritiska mi čelo,
I u dno duše grom pada i bije.
Sjutra, kad oštri zablistaju srpi
I snop do snopa kao zlato pane,
Snova će teći krv iz moje rane –
I snova pati, seljače, i trpi…
Svu muku tvoju, napor crnog roba,
Poješće silni pri gozbi i piru…
A tebi samo, kô psu u sindžiru,
Baciće mrve… O, sram i grdoba!…
I niko neđe čuti jad ni vapaj –
Niti će ganut bol pjanu gospodu…
Seljače, goljo, ti si prah na podu,
Tegli i vuci, i u jarmu skapaj!