Hrvatsko kulturno-prosvetno društvo „Matija Gubec“ iz Tavankuta gostovalo je Udruženju za negovanje tradicije i rukotvorina „Sunce“ iz Bačke Topole,gde je održana radionica i prezentacija projekta „Zlatne ruke – poduzetništvo seoskih žena“.Prelepi pedmeti napravljeni su od autohtone sorte pšenice bankut, a za lepljenje slika i njihovu izradu, osim pšenice, koriste se i ječam i raž. Umetnost u tehnici slame prestavile su iskusne slamarke – Mira Kopilović, Branka Vujić i Dobrinka Babijanović – koje su održale praktične radionice i prikazale proces izrade suvenira, jedinstvenog umeća koje je deo kulturnog identiteta bunjevačkih Hrvata u Vojvodini.
Razmena znanja, kreativno stvaralaštvo i žensko ruralno poduzetništvo pokazali su se kao snažne poveznice među zajednicama, ističući potrebu za daljnjim razvojem ovakvih inicijativa.
I dok se svuda u svetu Slama baca, vredne bunjevačke žene su joj dale status umetnosti, oblik i formu, stvarajući od nje, lipljenjem, pletenjem, slaganjem čudesne slike iz njihovih života. I dok im gajenje jabuka obezbeđuje materijalnu egzistenciju, izrada slika od Slame je Tavankućane proslavila ŠIROM SVETA.Svoje znanje nesebično dele i sa drugima pa su ovih dana boravile u Bajši kako bi prenele svoja iskustva Bajšankama i Bačkotopolčankama.
Tehnika izrada slika od Slame nastala je iz pučkog stvaralaštva kada su žene čuvale guske na strništima i plele, od ostataka posle vršidbe, male predmete. Nakon vršidbe, kosidbe žita na njivi, odnosno na strnjištu ostaju stabiljke, pošto je klasije odsečeno. Onda se odstranjuje korenje i ostaje stabiljka žita, očisti se od lišća i potopi se u vodu. Onda se Slama reže od žilica, pa se u vodu potopi i stoji u vodi dok se ne omekša. Onda se cepaju slamke i razdvajaju se. Posle toga se unutrašnjost čisti od „mesa“, i od toga nastaju trakice. Onda se trakice režu i oblikuju rukama, pristima i zato je muškarcima teško da se ovim bave jer nemaju tako spretne prste.
Projekt „Zlatne ruke – poduzetništvo seoskih žena“ ima za cilj razmenu iskustava među ženama iz ruralnih sredina, jačanje njihovih poduzetničkih vještina te promociju rukotvorina i tradicionalnih zanata. Poseban naglasak stavljen je na umjetnost u tehnici slame, koja u Tavankutu ima dugu i prepoznatljivu tradiciju.
Radionica je realizovana uz podršku Opštine Bačka Topola i Nacionalnog veća slovačke nacionalne manjine, dok su kao suorganizatori učestvovali Slovački kulturni centar, Mesni odbor Matice slovačke i Asocijacija slovačkih žena.
Učešćem HKPD Matija Gubec i Galerije slame dalo je poseban doprinos događaju, potvrđujući važnost međusobne suradnje kulturnih zajednica i kontinuiranog očuvanja tradicionalnih veština. Razmena znanja, kreativno stvaralaštvo i žensko ruralno poduzetništvo pokazali su se kao snažne poveznice među zajednicama, ističući potrebu za daljnjim razvojem ovakvih inicijativa.