Sremuš (divlji beli luk) je i ovog proleća 2026. godine stigao kao prvi “prolećni čistač organizma”. Prepoznatljiv po intenzivnom mirisu na beli luk, ovaj dar prirode raste od davnina u bačkotopolskom gradskom parku.
Gradski park u Bačkoj Topoli osnovan je 1804. godine. Park je formirala baronesa Borbala Kraj, udovica barona Ferenca Kraja koja je formirala park poznata po tome, što svakog proleća u martu i aprilu miriše na beli luk, za šta je krivac SREMUŠ, koji je baronica davno umatičila i koji opstaje do današnjih dana. Borbala je u Bačku Topolu donela i prva počela da uzgaja sremuš (divlji beli luk), biljku koja prirodno raste u šumskim predelima, ali nije bila uobičajena u ravničarskim baštama ovog dela Vojvodine.
Divlji beli luk je poznat u narodnoj medicini zbog svojih svojstava koja podstiču zdravlje i sprečavaju bolesti, zahvaljujući mineralima (Fe, P, Na, Cu), vitaminima (A, C), dijetalnim vlaknima i sumpornim i fenolnim jedinjenjima.
U narodu vlada mišljenje da nijedna biljka ne čisti tako dobro sistem za varenje i krv kao sremuš, zbog čega ga zovu i “ubicom otrova”. U proleće je najdelotvorniji i predstavlja savršeni čistač krvi, žuči i jetre od toksina nataloženih u organizmu tokom zime. Ima izuzetno jako dejstvo na crevne parazite i sprečava infekcijske upale sluzokože creva. Snižava visok krvni pritisak, sprečava pojavu ateroskleroze, odnosno povoljno deluje na ceo kardiovaskularni sistem. Uz pomoć sremuša moguće je otkloniti glavobolju i nesanicu, olakšati disanje kod bronhitisa. Deluje antibakterijski, a pomaže i kod rana da brže zarastaju.
Biohemičari tvrde da je sremuš čak zdraviji od svog sabrata- belog luka. Zbog obilja alina, koji se pod uticajem kiseonika pretvara u alicin, divlji luk podmlađuje krvne sudove i čini ih elastičnim. Prisustvo alina može da oseti svako ako duguljaste listove intenzivno zelene boje protrlja među prstima. Sremuš je bogat i etarskim uljima, vrednim mineralnim solima, šećerom, vitaminom C, karotenom.
Od davnina se smatra izuzetno lekovitim, a čuveni nemački travar i sveštenik Johan Kincle posebno je isticao njegovu vrednost, naglašavajući da bi ljudi bili potpuno zdravi kada bi ga redovno jeli.
Mnogi stanovnici Bačke Topole ovih dana u poseti su Gradskom parku u potrazi za ovom lekovitom biljkom, kako bi ga konzumirali kao salatu ali i pripravili tinkturu koja ima neograničen rok trajanja.
SAKUPLJAČI KAŽU, za potpuni oporavak organizma i zdrav izgled potrebno je svakodnevno konzumiranje listova ove biljke u trajanju od dve do tri nedelje. I bez straha da će se širiti karkterističan miris belog luka, jer je on kod sremuša prisutan samo dok se jede. Sa branjem listova prestaje se čim biljka počne da cveta, a lukovice se skupljaju u letnjim i jesenjim mesecima i služe za spravljanje različitih lekovitih preparata.