Author: btpn

Ruska kompanija Gaspromnjeft (Gasprom) je potvrdila ponedeljak da je sa mađarskom kompanijom MOL potpisala dogovor o namerama o prodaji većinskog paketa akcija u rusko-srpskoj kompaniji Naftna industrija Srbije

MOL je pojasnio da će steći kontrolu nad Rafinerijom nafte Pančevo sa nominalnim kapacitetom prerade od 4,8 miliona tona sirove nafte godišnje, mrežom od skoro 400 benzinskih stanica i istražnim i proizvodnim sredstvima sa 173 miliona barela 2P rezervi.

“Strateški značajna odluka! Sticanje većinskog vlasništva nad MOL-om u NIS-u nije samo poslovni potez, već korak od šireg značaja za razvoj ekonomskih odnosa Srbije i Mađarske – a time i stabilnost. Energetska bezbednost danas je jedan od osnovnih zahteva ekonomske mobilnosti. Zato budućnost NIS-a nije samo snabdevanje, već i u kakvom okruženju će se razvijati privreda pokrajine, kao i koliko će manevarskog prostora imati razvojne projekte u Vojvodini.
Snažna i ravnomerena srpsko-mađarska saradnja po ovom pitanju može značiti ne samo veću bezbednost Vojvodine, već i opipljive privredne rezultate”- objasnio je Balint Juhas, predsednik Skupštine Vojvodine

Za završetak transakcije potrebno je odobrenje Ministarstva finansija SAD i srpskih vlasti. Strane planiraju da potpišu ugovor o kupoprodaji do 31. marta.

Gaspromnjeft je stekao kontrolni udeo u NIS-u krajem 2008. godine za 400 miliona evra, i od tada je uložio 3,5 milijardi evra u unapređenje proizvodnje i ekologiju. Kompanija poseduje 44,85%, a još 11,3% pripada Intelidžensu, akcionarskom društvu kojim upravlja Gasprom kapital, dok 29,87% pripada Srbiji.

Ministarstvo energetike Srbije izvestilo je da bi zemlja mogla povećati svoj udeo za 5 procentnih poena, navodi Komersant.

 “Razvoj Vojvodine oslanja se na snažan investicioni ciklus iz republičkog i pokrajinskog budžeta, sa dugoročnim efektom na privredu, infrastrukturu i kvalitet života građana. Ovi projekti nisu samo beton i asfalt, već preduslov da ljudi ostanu u Vojvodini. Iz republičkog budžeta za kapitalne projekte u Vojvodini opredeljeno je oko 183 milijarde dinara, namenjenih izgradnji brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, nastavku auto-puta Beograd – Zrenjanin, mostu kod Sremskih Karlovaca, obilaznice oko Novog Sada i mađarsko–srpskoj železnici, odnosno projektima od strateškog značaja za region i privredu. Pokrajinski budžet od 59 milijardi dinara usmeren je na projekte koji direktno unapređuju život građana: zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu. Tek neki od primera su rekonstrukcija i izgradnja novog objekata pulmologije u Senti, rekonstrukcija objekata u okviru Kliničkog centra Vojvodione, nova škola „Miloš Crnjanski“ u Novom Sadu, obnova škole „Feješ Klara“ u Kikindi i sportske hale u u Novom Kneževcu. Sve ove investicije pokazuju razvojnu politiku koja podržava ravnomeran razvoj Vojvodine a za to sve je izuzetno bitno valjano snabdevanje energentima”nedavno je istako Balint Juhas i dodao

“Strateški značajna odluka! Sticanje većinskog vlasništva nad MOL-om u NIS-u nije samo poslovni potez, već korak od šireg značaja za razvoj ekonomskih odnosa Srbije i Mađarske – a time i stabilnost. Energetska bezbednost danas je jedan od osnovnih zahteva ekonomske mobilnosti. Zato budućnost NIS-a nije samo snabdevanje, već i u kakvom okruženju će se razvijati privreda pokrajine, kao i koliko će manevarskog prostora imati razvojne projekte u Vojvodini.
Snažna i ravnomerena srpsko-mađarska saradnja po ovom pitanju može značiti ne samo veću bezbednost Vojvodine, već i opipljive privredne rezultate”-

Takmičenje,ZVEZDA ZANATA, koje je inicirano u Mađarskoj, održava se od 2008. godine, a od 2017. godine u njemu učestvuju i vojvođanski đaci. Škola “JOŽEF ŠINKOVIČ” u Bačkoj Topoli već više godina se pojavljuje kao domaćin, ovde se odvijaju pismeni testovi. Stručno obrazovanje u Vojvodini nosi se sa brojnim problemima jer je opalo interesovanje učenika za zanate pa je ovo prilika da se “da vetar u ledja , “zanatlijma” – kažu u ŠINKU

Festival „Zvezda zanata“ održava se uz podršku premijerovog državnog sekretarijata za nacionalnu politiku, a vojvođanski partner im je Mađarski nacionalni savet. Jedna od karakteristika takmičenja je da učenicima donosi dodatno znanje 

Drugo polufinale Festivala „Zvezda zanata“ održano je u Srednjoj tehničkoj školi „Jožef Šinković“ u Bačkoj Topoli, gde je svoje znanje u stručnim zanimanjima odmerilo 55 učenika iz više gradova severne Bačke i Potisja.

Učenici koju prođu pretkvalifikacije svoje umeće odmeriće na kvalifikacijama u Mađarskoj. Finale se održava u aprilu u Budimpešti, kada takmičari treba svoje znanje da pokažu u praksi.

Kraj godine se bliži, a takmičenjezvezda zanata nastavlja da širi mrežu učionica budućnosti širom Vojvodine,  prostor namenjen povezivanju teorije sa realnim izazovima i razvoju kreativnosti i inovativnosti. Ovaj put u školi Jožef Šinkovič, zahvaljujući madjarskoj inicijativi.

Otvaranjem ovog prostora škola ulazi u novo poglavlje svog višedecenijskog razvoja, u kom se njena snažna tradicija stručnog obrazovanja dodatno osnažuje savremenim pristupima učenju. Učenicima omogućuju da eksperimentišu, razvijaju ideje, testiraju znanja i kroz konkretne projekte sagledaju primenu onoga što uče u učionici iz oblasti mašinstva,rašunarstva…..

Nema oštećenja na železničkoj infrastrukturi i tokom dana je brzina vozova postepeno povećavana. Uskoro očekujemo vraćanje brzine vozova na projektovanu brzinu na pruzi Beograd – Subotica. Infrastruktura železnice Srbije izvinjava se putnicima i korisnicima usluga, što je usled velikih vremenskih neprilika tokom prethodne noći, došlo do kašnjenja putničkih vozova između Beograda i Subotice tokom jučerašnjeg dana.

Stručne službe Infrastrukture železnice Srbije su od prijave događaja na terenu i vrše proveru stanja voznog voda kontakne mreže na ovom delu pruge.

Nema oštećenja na železničkoj infrastrukturi i tokom dana je brzina vozova postepeno povećavana. Uskoro očekujemo vraćanje brzine vozova na projektovanu brzinu na pruzi Beograd – Subotica.

Nažalost, ovakvih pojava bilo je i ranije na mreži pruga Infrastrukture železnice Srbije, usled nepovoljnih vremenskih uslova, niskih temperatura, snega i leda.

Naime, zbog velikog olujnog vetra, magle i niskih temperatura tokom noći u ovom delu Srbije, na gornjim delovima kontaktne mreže nakupilo se nekoliko centimetara smrznutog inja. Na taj način povećana je bočna površina vodova kontaktne mreže.

Usled jakog bočnog vetra, došlo je do ljuljanja kontaktne mreže na deonici Naumovićevo – Lovćenac. Ovo je posebno bilo izraženo na otvorenoj pruzi, gde nije bilo drveća kao zaštite od vetra.

Za sufinansiranje sportskih organizacija namenjeno 55 miliona dinara, udruženjima gradjana 29 miliona, kulturu 18 miliona, tehničku podršku poljoprivrednicima 12, za manifestacije i vinsku kultur 1, 5 miliona. Svi konkursi će biti raspisani u januaru sem vinske kulture, koja je ostavljena , za mart.

Cilj programa je da se u 2026. godini pomogne lokalnim zajednicama u oblastima, sporta, kulture, bezbednosti, zdravlja, zaštite životne sredine i socijalne inkluzije.Svako udruženje može da podnese jedan projekat, a sredstva se dodeljuju uz obavezu namenskog trošenja i završnog izveštaja o sprovođenju aktivnosti.

Po završetku projekta, udruženja podnose narativni i finansijski izveštaj, uz dokaz o namenskom utrošku sredstava.

LOKALNE inicijative imaju značajan uticaj na lokalni razvoj, doprinoseći stvaranju aktivne i uključene zajednice. One često služe kao pokretač promena i unapređenja lokalnih uslova života. TE IM SE POKLANJA PAŽNJA , IZDVAJANJEM ZNAČAJNIH BUDŽETSKIH SREDSTAVA – 116 MILIONA dinara u opštini Bačka Topola. Udruženja gradjana su ključna za uspešnu implementaciju značajnih programa – napominju u lokalnoj samouravi.

Prema dosadašnjem iskustvu, ovi projekti su usmereni na različite oblasti, uključujući negovanje tradicija, međukulturalni dijalog, zapošljavanje i preduzetništvo, manifestacije, od kojih su mnoge narasle na regionalne.

Ovi projekti doprinose stvaranju inkluzivnijeg društva i promovisanju zajedničkih vrednosti i zato im se posvećuje dužna pažnja.

Tokom svečanosti istaknut je značaj kulture sećanja i očuvanja istorijskog identiteta manjinskih zajednica, uz podsećanje na početke doseljavanja Rusina u Bačku i Srem. Prisustvo Rusina na ovim prostorima datira od 1751. godine, kada je potpisan ugovor o naseljavanju 200 rusinskih grkokatoličkih porodica u pustaru Veliki Krstur, što se smatra početkom organizovanog naseljavanja Rusina u Vojvodini. Proslava u Novom Orahovu protekla je u znaku podsećanja na istorijski put Rusina, ali i u duhu očuvanja i razvoja njihovog nacionalnog i kulturnog identiteta u savremenoj Srbiji.

   Iz svoje prapostojbine, Prikarpatske Rusije, dela Ukrajine, na granici sa Poljskom, Slovačkom, Mađarskom i Rumunijom, sa sedištem u gradu Užgorodu, Ugovorom о naseljavanju na pustaru Veliki Krstur, koji je 17. januara 1751. u Somboru potpisao Franc Jozef de Redl, savetnik carice Marije Terezije i administrator Kraljevsko-državnog Bačkog distrikta, u Bačku se doselilo 200 rusinskih grkokatoličkih porodica. I danas se ovaj dan praznuje kao Dan Rusina. Godine 1848. rusinska zajednica brojala je 8.500 članova, koji su živeli u Ruskom Krsturu, Kucuri, Novom Sadu, Šidu, Berkasovu, Starom Vrbasu, Bačincima, Petrovcima i Gospođincima, i u manjem broju u Bikiću, Sremskoj Mitrovici, Novom Orahovu i Subotici.

Ruska zajednica je danas postala sastavni deo Novog Orahova, odnosno opštine Bačka Topola. Ponosni smo što više nacionalnosti živi zajedno u našoj opštini u miru i međusobnom poštovanju, a Rusini svojom tradicijom, jezikom i kulturom je obogaćuju. Ruskoj zajednici u Novom Orahovu i u budućnosti u slozi i sa istim entuzijazmom želim da ostvari svoje ciljeve. “- rekao je predsednik opštine Adrijan Satmari.

Tokom svečanosti istaknut je značaj kulture sećanja i očuvanja istorijskog identiteta manjinskih zajednica, uz podsećanje na početke doseljavanja Rusina u Bačku i Srem. Prisustvo Rusina na ovim prostorima datira od 1751. godine, kada je potpisan ugovor o naseljavanju 200 rusinskih grkokatoličkih porodica u pustaru Veliki Krstur, što se smatra početkom organizovanog naseljavanja Rusina u Vojvodini. Proslava u Novom Orahovu protekla je u znaku podsećanja na istorijski put Rusina, ali i u duhu očuvanja i razvoja njihovog nacionalnog i kulturnog identiteta u savremenoj Srbiji.

Udruženje “Anđeli Severa”, na Bogojavljenje, po treći put organizuovali veliku humanitarnu akciju prikupljanja pomoći za decu do dve godine, sa ciljem – da nijedna beba u Srbiji ne ostane bez osnovnih namirnica i nege.Građani doneli sve ono što je potrebno bebama do dve godine – od hrane i pelena, do sredstava za higijenu. Organizatori poručuju da je najvažnija dobra volja i spremnost da se pomogne.

GLUMAC, SLAVEN DOŠLO, je podsetio da je reč o prvoj solidarnoj kuhinji za decu do dve godine u Srbiji, koja postoji od 2022. godine, i naglasio da se ova akcija sprovodi već treći put.

Veliki odziv građana organizatori duguju i snažnoj digitalnoj kampanji na društvenim mrežama. Došlo je istakao da je način na koji je akcija predstavljena bio ključan da poruka dopre do velikog broja ljudi.

Organizatori SU POZVALI sve građane da se odazovu u što većem broju. Sve što vam padne na pamet, a može pomoći bebama do dve godine – pelene, hrana, sredstva za higijenu – više je nego dobrodošlo. PRIJATELJI BEBA SU OZBILJNO SHVATILI POSAO I ODAZVALI SE U VELIKOM BROJU. pAKET ZA PAKETOM DONOSILI SU DOBRI LJUDI.

U Udruženju ističu da su na listi prioriteta dohrana za bebe, adaptirano ili dugotrajno mleko, pelene, mleveni keks, griz, sredstva za higijenu, kupke, kreme, vlažne maramice.

“Ove bebe i njihovi roditelji nisu imali na koja vrata da pokucaju, dok jedna porodica velikog srca iz Bačke Palanke nije pokrenula Udruženje ‘Anđeli severa’, prvu i jedinu solidarnu kuhinju za decu do dve godine. Oni samoinicijativno snabdevaju socijalno ugrožene porodice iz cele Srbije, da njihova deca ne bi bila praznog stomaka”- objašnjavaju njihovi sugradjani iz bačke Topole

“U četvrtak sam obećao da ću i u narednom periodu najavljivati istaknute kulturne događaje. I evo: na Dan mađarske kulture, istovremeno sa početkom bioskopske distribucije u Mađarskoj, u organizaciji Saveza vojvođanskih Mađara – film „Mađarsko venčanje”! Stotine ulaznica rasprodato je za dva sata – u četvrtak će u Bačkoj Topoli biti puna sala na projekciji filma „Mađarsko venčanje“, kao što će prekosutra biti i na koncertu Zoltana Mage u Subotici. Ovo je i potvrda i obaveza. Trudiću se da film u narednim mesecima stigne i do drugih naselja u Vojvodini.”- OBJASNIO JE PREDSEDNIK SVM, BALINT PASTOR

Dan mađarske kulture, se obeležava od 1989. godine, a povod je pomen na dan kada je pesnik Ferenc Kelčei 1823. završio rukopis pesme Himna, koja je kasnije postala nacionalna himna. Značajan datum se obeležava kako u Mađarskoj, tako i u mađarskim zajednicama van matične zemlje.

“U sredu nastupa Zoltan Maga u subotičkoj Sinagogi, u četvrtak filmska premijera u Bačkoj Topoli, u petak, povodom Dana mađarske kulture, centralna svečanost naše zajednice i dodela nagrada u Senti, kao i još brojni lokalni programi širom Vojvodine. Proslavimo zajedno našu izuzetnu kulturu!”- poziva predsednik SVM , Baint Pastor

Potpredsednik Pokrajinske vlade Tomislav Žigmanov prisustvovao je centralnoj proslavi Nacionalnog praznika Rusina u Republici Srbiji, koja je održana večeras u Novom Orahovu, u organizaciji Zavoda za kulturu vojvođanskih Rusina.

Čestitajući pripadnicima rusinske zajednice ovaj datum – 17. januar – potpredsednik Žigmanov je ukazao na važnost kulture sećanja u životu manjinskih zajednica.

Svako obeležavanje značajnih događaja iz istorije i ukazivanje na ljude iz ranijih vremena koji su svojim delima doprineli očuvanje i razvoju svog naroda, važni su i u sadašnjosti jer nas sve zajedno podsećaju na to da ono što danas imamo i što danas jesmo baštinimo od događaja iz istorije i od onih koji su živeli i stvarali pre nas”, rekao je Žigmanov i podsetio na to da prisustvo Rusina na teritoriji AP Vojvodine datira od 1751. godine, kada je administrator Kraljevsko-državnog distrikta u Somboru Franc Jozef de Redl potpisao ugovor o naseljavanju 200 rusinskih grkokatoličkih porodica u pustaru Veliki Krstur, istakavši da je upravo taj dan označio početak doseljavanja Rusina u Bačku i Srem.

Prema njegovim rečima, iako je reč o malobrojnoj zajednici koja, prema popisu stanovništva iz 2022. godine, ima 11.483 pripadnika, Rusini su ostali važna i dragocena kockica u bogatom multietničkom mozaiku Vojvodine i Srbije.

Žigmanov je istakao da su Rusini na području Vojvodine, tokom istorije duge više od 270 godina, osnivali svoje obrazovne i druge institucije od značaja za očuvanje i razvoj nacionalnog identiteta, i do danas sačuvali svoje ime, jezik i bogato kulturno nasleđe.

„Čuvajući svoje nacionalne vrednosti, u poslednje vreme primereno ste razvili manjinsku nacionalnu infrastrukturu u području obrazovanja, informisanja, kulture i službene upotrebe rusinskog jezika i pisma na čijem je čelu Nacionalni savet rusinske nacionalne manjine. Pokrajinska vlada sa svojim sekretarijatima kroz izgrađene partnerske odnose obezbeđuje dovoljna finansijska sredstva za nesmetano funkcionisanje vaših institucija”, kazao je Žigmanov dodavši da je to sastavni deo politike Pokrajinske vlade koja će se u saradnji sa nacionalnim zajednicama i ubuduće razvijati.

Glavni cilj nacrta, koji su pripremili Savez vojvođanskih Mađara i Fondacija „Prosperitati” za period 2026–2033, jeste podsticanje ostanka u domovini, dakle zadržavanje vojvođanskih Mađara u Srbiji, ali i podsticanje povratka iz inostranstva. U isto vreme cilj je i podrška zaposlenima i stvaranje temelja za jednu modernu ekonomiju.  Fondacija „Prosperitati” je osnovana početkom 2016. godine, a prvi konkursi su objavljeni krajem januara 2016. godine.Realizovane su razvojne investicije u vrednosti od pola milijarde evra, sa 250 miliona evra bespovratnih sredstava.

 “Mislili smo da je posle 10 godina vreme da ažuriramo prvu strategiju, jer se naš ubrzani svet značajno promenio u poslednjoj deceniji.”- nedavno je objasnio predsednik SVM, Balint Pastor i dodao, “zato bismo drugom strategijom želeli da nastavimo cilj koji je već postignut u praksi, tj. da uzdignemo standard celokupne mađarske zajednice u Vojvodini. Jedna od značajnih novina je poziv za povratak onih koji su trenutno u inostranstvu. Strategija ima za cilj da stvori sistem uslova koji mogu rezultirati time da se oni koji su ranije odlučili da okušaju sreću negde drugde sada mogu vratiti u zemlju. To naravno ne znači da će oni koji su ostali u zemlji i pokušali da ovde zarade za život biti potisnuti u drugi plan, jer kao što sam napomenuo, zadržali smo prethodno dokazane elemente strategije.”

Nacrt strategije, U DESETAK VOJVODJNSKIH MESTA, predstavili su troje urednika, dr Otilija Sedlak, dr Imre Nađ i mr Akoš Ujhelji, kao i dr Balint Pastor. Dr Imre Nađ, predsednik upravnog odbora Fondacije „Prosperitati”, naglasio je da strategija ekonomskog razvoja neće rešiti sve, ali da ovaj dokument sadrži sistemske relacije u interesu oživljavanja sela, ekonomskih sektora i podsticanja mladih pripadnika mađarske zajednice u Vojvodini da postanu ekonomski akteri u regionu.

Postoji pet strateških ciljeva koji su u velikoj meri međusobno povezani. Jedan od njih je zadržavanje mladih ljudi, kao i podsticanje njihovog povratka u zemlju. Oba su veoma važna, jer kada govorimo o poljoprivredi i ruralnom razvoju, nijedno nije moguće zamisliti bez mladih ljudi. Ne možete govoriti o ruralnom razvoju i modernoj poljoprivredi bez mladih i kvalifikovanih stručnjaka. U strategiju smo ugradili mnogo inovativnih stvari koje su zaista dobile na zamahu u poslednjih deset godina. Tehnološki razvoj, digitalizacija su se zaista ubrzali, a pitanje veštačke inteligencije je takođe uključeno u ovaj nacrt. Što se tiče poljoprivrede, treba napomenuti tehnologije koje daju odgovor na klimatske promene. Sve će to biti sektori koje želimo da podržimo u interesu novih poljoprivrednih uspeha. Digitalizacija, moderna ekonomija, inovativne tehnologije, sve to mogu doneti nazad u zemlju ljudi koji žive u inostranstvu. A naš zadatak je da mladim ljudima koji se vraćaju u zemlju obezbedimo odgovarajuća radna mesta i domove, odnosno integraciju u lokalno društvo, naveo je dr Nađ Imre.

Akoš Ujhelji, narodni poslanik SVM-a i urednik strategije, istakao je da je pokojni Ištvan Pastor, bivši predsednik SVM-a, prepoznao da je mađarskoj zajednici u Vojvodini potrebna ekonomska strategija koja bi doprinela da zajednica ostane u svojoj domovini.

– Balint Pastor je uvideo da se na ovoj strategiji moraju „izravnati nabori”, takoreći, jer više ne možemo da postignemo uspehe koje smo imali u proteklom periodu. Strategija je imala nekoliko ciljeva, na primer, da pruži nove mogućnosti onima koji su ostali ovde, da stvori nove poslovne poduhvate, a i da razvije postojeće u skladu sa promenama, jer je prošlo deset godina, pa stari koncepti više ne odgovaraju novim izazovima i konkurentnosti na tržištu, rekao je, nedavno Akoš Ujheji.

Turiska kobasicijada, prva gastro manifestacija u Srbiji , medju njih 60 u Srbiji SARMIJADA iz Bačke Topole , na 13 . mestu. Preko 150 ekipa iz Mađarske, Hrvatske, Rumunije, Slovačke i Srbije svake godine učestvovuje u takmičenju. Takmičenje se organizuje u 2 kategorije: klasična sarma i neobična sarma.„Sarmijade“ – manifestacija koja već deceniju slavi jedn od od najomiljenijih domaćih kulinarskih specijaliteta: sarmu.

Dani hrane i pića u Srbiji se organizuju tokom čitave godine. Ove gastronomske manifestacije možete posetiti širom Srbije. NA KRAJUSVAKE GODINE BIRAJU SE ONI ISTANČANOG FILINGA A POČETKOM 2026 PROGLAŠENI SU NAJBOLJI, KOJE BIRA ŽIRI IZ CELE SRBIJE.

Iako zvanična lista nije uvek jednaka, među najpoznatijim i najcenjenijim gastro manifestacijama Srbije ističe se SARMIJADA IZ BAČKE TOPOLE, sa fokusom na ovaj specijalitet, vino i lokalne đakonije. Privlači hiljade posetilaca i neguju takmičarski duh i kulturni program.

Reč gastronomija predstavlja spoj dve grčke reči: gaster – želudac i nomos – zakon. Gastronomija se definiše kao umetnost lepog konzumiranja hrane, kulinarske metode pripremanja hrane ili kulinarstvo. Predstavlja sastavni deo turizma jer turisti na svojim putovanjima konzumiraju usluge ishrane i pića. Međutim, danas je jako popularan i gastronomski turizam usled želje mnogih destinacija da kroz turizam promovišu svoju nacionalnu kuhinju. To su prepoznali u bačkoj Topoli. Svaka nacija ovde, ima nešto specifično u svom načinu pripreme hrane i to je zapravo i ataktivno za kulinare, da probaju nešto novo i nesvakidašnje za njihovu kulturu a ovde da probaju pošane ukuse , plod godovo dvadesetak nacija koji ovde stolećima žive zajedno.

Jednostavnije rečeno, gastronomske manifestacije podrazumevaju okupljanje velikog broja ljudi na jednom mestu u cilju degustacije hrane i pića, posmatranja i učestvovanja u pripremi hrane, zabave i razonode kroz prateći program (koncerti, priredbe, folklor i dr.)Zato eto jedne takve u Bačkoj Topoli.SARMIJADA JE POSTALA TRADICIJA.