Bačka Topola je avgusta 1995. godine odigrala ključnu ulogu kao jedan od najvećih prihvatih centara na severu Vojvodine, primivši hiljade izbeglih Krajišnika nakon vojne akcije „Oluja”. Zbog svog geografskog položaja i raspoloživih kapaciteta, opština je preko noći postala utočište za nepregledne kolone ljudi koje su stizale sa zapada. Prema zvaničnim podacima popisa izbeglica, opština Bačka Topola primila je ukupno 2.649 izbeglih i ratom ugroženih lica.
Značajan deo tereta preuzeli su sami građani Bačke Topole, koji su masovno donosili odeću, sveže meso, brašno i povrće, dok su mnoge izbegličke porodice primljene direktno u privatne kuće i seoska domaćinstva
Nakon zatvaranja kolektivnih centara krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih godina, veliki broj Krajišnika doneo je odluku da trajno ostane u opštini Bačka Topola. Kroz programe Komesarijata za izbeglice i migracije (KIRS) i regionalne stambene projekte, stotine porodica je tokom narednih decenija zbrinuto
Integracija Krajišnika u društveni i privredni život Bačke Topole bio je dugotrajan proces koji je transformisao i izbegličku zajednicu i samu opštinu. Iako je početak bio obeležen gubitkom imovine i traumom, tokom proteklih decenija uspešno je završena tranzicija od statusa izbeglica do ravnopravnih i aktivnih građana lokalne sredine. Mnoge porodice, koje su imale iskustvo u poljoprivredi i stočarstvu, kupile su imanja u okolnim selima bačkotopolske opštine. Radom na zemlji obezbedile su osnovnu egzistenciju i ubrzo postale važan deo lokalnog agrarnog lanca. Delatnosti poput građevinarstva, automehaničarskih usluga, prevoza robe i trgovine bile su oblasti u kojima su doseljenici najbrže pokretali sopstvene male biznise, stvarajući radna mesta i za sebe i za lokalno stanovništvo. Veliki broj radno sposobnih muškaraca i žena našao je zaposlenje u lokalnim fabrikama, prerađivačkoj industriji i komunalnim preduzećima na teritoriji opštine.
U Bačkoj Topoli i okolnim mestima osnovana su udruženja koja svake godine organizuju druženja, zavičajne večeri i sećanja na stari zavičaj, jačajući veze među generacijama. Danas su mnogi od njih aktivni članovi lokalnog parlamenta, mesnih zajednica i opštinskih veća, direktno učestvujući u donošenju odluka za dobrobit cele zajednice.
Masa koja se ugrađuje dolazi na teren sa temperaturom od 130 °C do 140 °C, pa rad na spoljnih +40 °C predstavlja veliki napor za mehanizaciju i ljude. Direktan sunčani sjaj može podići temperaturu već postojeće podloge i preko 60 °C, što utiče na dinamiku hlađenja i zbijanja nove smese.Izvođači radova često moraju da prilagođavaju radno vreme, pomerajući ugradnju u ranjutarnje ili večernje sate kako bi izbegli najviši dnevni toplotni udar.
Ulaganje u asfaltiranje i uređenje ulica u Staroj Moravici realizuje se kroz kontinuirane višemilionske investicije opštine Bačka Topola sa ciljem poboljšanja infrastrukture u seoskim sredinama. Finansijska sredstva su usmerena kako na rekonstrukciju kolovoza, tako i na uređenje pešačkih zona u centru naselja.
Asfaltiranje završetka Ulice Matije Korvina u Staroj Moravici predstavlja deo plana infrastrukturnog opremanja i sanacije ulica u naseljenim mestima opštine Bačka Topola. Opština je u ovaj program uložila 8,3 miliona dinara. Jaskišerska i Ulica Danila Kiša: Za asfaltiranje dve ulice, Jaksišeske i Danila KIša u ukupnoj dužini od 1.100 metara investirano je 21,6 miliona dinara. Prethodno je uloženo u ulicu Sečenji Ištvana, 15,6 miliona dinara za asfaltiranje deonice dužine jednog kilometra. Za popločavanje 260 metara trotoara u ulicama Bajšanski put i Košut Lajoš, kao i za uređenje trga ispred pozorišta i crkve, izdvojeno je 5,6 miliona dinara. Sva sredstva obezbeđuju se iz budžeta Opštine Bačka Topola, a delom i kroz doprinose za razvoj sela kako bi se omogućio ravnomeran razvoj svih naselja u opštini.
Tokom tek završenog julskog (letnjeg) ciklusa u opštini Bačka Topola prikupljeno je najmanje 61,2 litra krvi (tačnije preko 61.200 mililitara), prema trenutno dostupnim zvaničnim izveštajima pojedinačnih akcija Crvenog krsta Bačka Topola.: Na poslednjoj akciji ciklusa u Bajši je prikupljeno 5.610 ml krvi od 11 davalaca (od 15 prijavljenih), nakon čega je istog dana akcija završena i u Gunarošu.
Poslednje letnje akcije održane su 31. jula u Bajši i Gunarošu. Prema zvaničnom obaveštenju koje je izdao Crveni krst Bačka Topola, naredni termini i novi ciklus davanja krvi planirani su tek za septembar, kada će prva akcija biti organizovana u Staroj Moravici.
Dobrovoljno davalaštvo krvi u opštini Bačka Topola tokom letnjih meseci ima kritičan značaj za stabilnost zdravstvenog sistema, jer direktno spasava živote u periodu koji je najkritičniji za zalihe krvi u celoj Vojvodini i Srbiji. Krv ne može dugo da se čuva (trombociti traju samo 5 dana), zbog čega su julske akcije u Bačkoj Topoli, Bajši, Pačiru i Gunarošu bile jedini izvor sveže krvi tokom letnjeg zastoja.
Dobrovoljno davalaštvo krvi u Srbiji predstavlja human, anoniman i neplaćen čin kojim jedna zdrava osoba daje deo svoje krvi za lečenje bolesnih i povređenih. Samo jedna jedinica cele krvi može spasiti čak tri do četiri života, jer se ona prerađuje u tri različite komponente: eritrocite, trombocite i plazmu. Da bi zdravstveni sistem nesmetano funkcionisao, u Republici Srbiji je svakog dana neophodno obezbediti oko 1.000 jedinica krvi.
Železničku deonicu Beograd – Subotica prešli smo za 79 minuta, što predstavlja značajno skraćenje vožnje u odnosu na ranije, izjavio je danas predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut i ocenio da je ova deonica simbol nove Srbije i saobraćajnog uzleta Srbije.”Nadam se da ćemo to popraviti, možda za nekoliko minuta u narednom periodu, kada budemo uspostavili brže prolaze kroz određene stanične objekte. Direktor Srbijavoza i njegovi saradnici su me informisali da ćemo uskoro imati devet novih kompozicija koje će biti namenjene izložbi Expo 2027. Na taj način ćemo dobiti na značaju u komunikaciji unutar Srbije, pre svega na boljoj povezanosti, ali ćemo time dati i jedan značajan signal da ćemo i u međunarodnom saobraćaju mnogo toga imati, i da ćemo za tri sata stizati u Budimpeštu u najskorijem periodu”, rekao je on.
Novi voz “Soko” , kojim su premijer Đuro Macut i ministarka Aleksandra Sofronijević krenuli na prezentacionu vožnju do Subotice, dug je 103 metra, razvija brzinu do 200 kilometara na čas i ima kapacitet od oko 250 putnika. Od Beograda do Subotice stiže za oko sat i deset minuta, a na toj relaciji saobraća već sada, odnosno ranije nego što je početkom juna najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Svi objekti biće završeni do kraja ove godine, kada ćemo našim građanima moći da pružimo kvalitetniju uslugu”, rekla je Sofronijevićeva.
Podsetila je da je od februara pušten teretni saobraćaj na relaciji Beograd-Budimpešta, i dodala da će 6. avgusta imati sastanak sa mađarskim ministrom saobraćaja na kojem će se razgovarati o datumima kada će na toj relaciji biti pušten i putnički saobraćaj.
Brza pruga Beograd-Subotica otvorena je 3. oktobra prošle godine. Duga je 183 kilometra i, nakon deonice Beograd-Novi Sad, predstavlja prvu prugu u širem regionu kojom vozovi saobraćaju brzinom do 200 kilometara na čas. Izgrađena je u okviru kineske inicijative „Pojas i put“, čiji je cilj bolje infrastrukturno povezivanje Azije i Evrope.
Beograd, 3. avgusta 2026. – Tokom prezentacione vonje novim vozom “Soko” na relaciji Beograd centar-Subotica-Beograd centar, koji je krenuo ka Subotici u 10 èasova, predsednik Vlade Srbije Ðuro Macut æe zajedno sa ministarkom graðevinarstva, saobraæaja i infrastrukture Aleksandrom Sofronijeviæ odrati radni sastanak sa rukovodstvom “Srbijavoza”. Predsednika Vlade Srbije su na stanici Beograd centar doèekali v.d. generalnog direktora “Srbijavoza” Ljubia Pejièiæ, izvrni direktor “Srbijavoza” Ðorðe Prokiæ, kao i izvrni direktor za saobraæaj i komercijalne poslove te kompanije Zoran Puzoviæ. FOTO TANJUG/ RADE PRELIÆ/ bg
Apoteke u Bačkoj Topoli, kao i širom Srbije, prilagodile su cene od 1. avgusta 2026. godine, čime su smanjene doplate za stotine lekova koji se izdaju na recept. Nove niže cene donose uštede građanima, a promene obuhvataju umanjenje troškova za određene terapije i do 40 odsto. Smanjene su cene doplate za preko 750 lekova koji se izdaju na recept. Po pakovanju leka građani u proseku štede između 100 i 500 dinara, dok su kod skupljih terapija uštede još veće.
Najveći pad cena doplate zabeležen je kod skupljih terapija za hronične bolesti, astmu i bolesti srca, gde su iznosi učešća pacijenata smanjeni i za preko 70 odsto. Država je ograničila maksimalnu doplatu na 50 odsto cene leka, što je donelo drastične uštede.
Antibiotici i kapi za oči: Lekovi poput Panklava, Klindamicina, Hemomicina i kapi za oči sada imaju doplate niže za 50 do 70 odsto. Od 17. avgusta na listu lekova na recept stiže još 16 novih savremenih lekova za razređivanje krvi i prevenciju moždanog udara, kao i lekovi za srčanu slabost, gde će država takođe pokrivati veći deo troškova.
Bogat kulturno-umetnički program i svenarodno veselje predstavljaju ključni deo tradicionalne proslave Ilindana, odnosno hramovne slave Hrama Svetog proroka Ilije u Bačkoj Topoli. Ovaj svečani koncept, osmišljen pod okriljem parohije i kuma hrama Radovana Marića, ima za cilj da kroz tradicionalnu muziku, pesmu i narodno stvaralaštvo produži liturgijsku radost i okupi čitavu lokalnu zajednicu. Ovako bogat program uspešno se realizuje zahvaljujući činjenici da u opštini Bačka Topola aktivno deluju brojne ustanove posvećene očuvanju baštine. Spoj verskog događaja (Liturgije) i narodnog pojanja (gusle, frula, izvorne pesme) u Bačkoj Topoli nosi duboku duhovnu, identitetsku i društvenu poruku. Ova sinergija pretvara crkvenu portu u mesto gde se prošlost, sadašnjost i budućnost spajaju u jedinstven doživljaj.
Na dan praznika, svetu Liturgiju sa litijom oko hrama služio je protojerej Srbislav Stojanov. Prota Srbislav je posle pročitanog jevanđelskog začala proizneo prigodnu besedu o značaju praznika. Posle svete Liturgije izvršen je trokratni ophod oko hrama. U nastavku večernja izvršen je čin blagosiljanja slavskih darova. Ovogodišnji kum slave Radovan Marić, predao je zalog kolača . Posle večernjeg bogosluženja, u porti hrama je izveden prigodan kulturno-umetnički program.
U prazničnoj besedi koju protojerej Srbislav Stojanov kazuje na Ilindan u Bačkoj Topoli, naglasak je uvek na strahovitoj snazi vere, beskompromisnoj istinoljubivosti i ognjenom karakteru Svetog proroka Ilije, koji predstavlja uzor hrišćanima u svim vremenima.Kao dugogodišnji paroh bačkotopolski, otac Srbislav u svojom prazničnom poukom, povezao je starozavetni kontekst sa savremenim izazovima vernika.
Praznik Svetog Ilije je ujedno i hramovna slava crkve u Bačkoj Topoli. Iz tog razloga, pouka nije usmerena samo na pojedinca, već na izgradnju parohijske zajednice, međusobno poštovanje, praštanje i suživot u ovoj višenacionalnoj sredini.
Bogat kulturno-umetnički program i svenarodno veselje predstavljaju ključni deo tradicionalne proslave Ilindana, odnosno hramovne slave Hrama Svetog proroka Ilije u Bačkoj Topoli. Ovaj svečani koncept, osmišljen pod okriljem parohije i kuma hrama Radovana Marića, ima za cilj da kroz tradicionalnu muziku, pesmu i narodno stvaralaštvo produži liturgijsku radost i okupi čitavu lokalnu zajednicu
Ovako bogat program uspešno se realizuje zahvaljujući činjenici da u opštini Bačka Topola aktivno deluju brojne ustanove posvećene očuvanju baštine. Spoj verskog događaja (Liturgije) i narodnog pojanja (gusle, frula, izvorne pesme) u Bačkoj Topoli nosi duboku duhovnu, identitetsku i društvenu poruku. Ova sinergija pretvara crkvenu portu u mesto gde se prošlost, sadašnjost i budućnost spajaju u jedinstven doživljaj.
Radovan Marić, kao kum hramovne slave u Bačkoj Topoli i istaknuti muzički umetnik (zaposlen na Radio-televiziji Vojvodine), ističe da bogati kulturni program u porti crkve predstavlja „duhovni i umetnički budilnik” za očuvanje srpskog identiteta i zajedništva.Njegova vizija ove svečanosti na Ilindan spaja strogo liturgijsko slavlje sa višom kulturnom misijom, u kojoj porta postaje pozornica vrhunske narodne umetnosti.
U Bačkoj Topoli je trenutno veoma toplo sa temperaturom od 37°C, a vrhunac toplotnog talasa doneće ekstremne temperature do 41°C u sredu. Na snazi je crveni meteoalarm za ekstremno visoke temperature.
Danas se zadržava stabilno i sunčano vreme, uz malu oblačnost. Dnevne i noćne temperature će se oštro razlikovati, od maksimalnih vrelih 38°C do minimalnih prijatnih 21°C. Današnja temperatura predviđa se da će biti osetno viša od prosečne temperature od 29.8°C u avgustu. Izlazak sunca bio je u 05:25, a zalazak će biti u 20:09; trajanje dnevne svetlosti iznosiće 14 sati i 44 minuta.
Prognoza za desetodnevni period pokazuje da se uglavnom očekuju sunčani uslovi. U narednim danima ne prognoziraju se padavine. Tokom prognoziranog perioda očekuje se znatna promenljivost temperature. Najviše dnevne temperature biće u rasponu od 34°C do 41°C, dok se najniže temperature kreću od 18°C do 22°C. S najvišom temperaturom od 41°C, sreda i četvrtak biće najtopliji dani; sa najnižom temperaturom od 34°C, sledeći utorak biće najhladniji dan. Od svih meseci, avgust je najtopliji, sa prosečnim najvišim temperaturama od 29.8°C i prosečnim najnižim temperaturama od 17.8°C.
Okrenute glavom ka unutrašnjosti, pčele brzim treperenjem krila (lepeženjem) izvlače topao vazduh napolje. Ovo ubrzava isparavanje donete vode, što drastično hladi unutrašnjost. Pojila sa svežom vodom moraju biti u hladovini, najdalje 20–30 metara od košnica, kako pčele ne bi trošile energiju na dug let.
“Pčele na temperaturama iznad +40 °C prelaze u režim preživljavanja i hitnog hlađenja košnice. Umesto sakupljanja nektara, cela kolonija se mobiliše da spusti temperaturu unutar legla na optimalnih 34,5 °C do 35,5 °C, jer bi u suprotnom došlo do topljenja voska i uginuća podmlatka.Pošto biljke na velikim vrućinama prestanu da luče nektar, pčele masovno lete u prirodu po čistu pijaću vodu. Pčele radilice raspoređuju se po košnici i snažnim mahanjem krila prave strujanje vazduha kojim hlade saće. Vodu koju donesu raznose po unutrašnjosti i isparavanjem spuštaju temperaturu legla na optimalni nivo.”- objašnjava predsednik Udružena pčelara Bačke Topole, Mirko Spasojević
Pčelari objašnjaaju, da mole Boga da padne kiša i dodaju da na 40 stepeni ispari nektar, pošto je cvet mala čašica, i one sirote u to vreme skupljaju polen koliko može. Onako izjutra rano i uveče kad bude rose a inače po danu je borba da se donese što više vode da se održi mikroklima u košnici i vlažnost koja je potrebna da te larve, koje su golo “meso”, da se razvijaju.
Kada biljke prestanu da luče nektar, pčele više ne mogu da unose vlagu u košnicu kroz nektar. Zato kreću u potragu za vodom, koja im je neophodna da bi održale temperaturu i omogućile normalan razvoj legla.
“U nektaru je obično 50 posto vode, i ona unošenjem nektar unosi vlagu u košnicu, ali zbog visoke temeperature kad prestane biljka da luči nektar, znači tamo negde posle 10 sati tad nektara više nema u prirodi, ona kreće na vodu i zato mora da se obezbedi čista pijaća voda”, kaže Spasojević
Da bi pčelama obezbedili dovoljno vode, pšelari Bačke Topole, svakodnevno obilazi pčelinjak. Mladim društvima povremeno dodaje i sirup, ne zbog hrane, već da lakše održe vlagu i rashlade košnicu u klubetu, gde je novo leglo.
Ovo je bio debi Nenada Milijaša u seniorskom fudbalu kao šefa stručnog štaba. Trijumf na premijeri daje mu preko potreban legitimitet i mir u radu sa ekipom, potvrđujući da klub kreće u dobrom smeru pod njegovim vođstvom
Fudbaleri TSC-a iz Bačke Topole pobedili su ekipu OFK Vršca rezultatom 1:0 na otvaranju nove sezone u 1. kolu Prve lige Srbije. Rezervista Mihajlo Milosavić postigao je jedini pogodak na utakmici. Gol je pao u 75. minutu, odmah nakon što je Vršac propustio veliku kontru “četiri na dva”. Milosavić je povukao napad, odigrao dupli pas sa Dragoljubom Savićem i savladao golmana gostiju. Ovo je ujedno bila i prva zvanična pobeda Nenada Milijaša u samostalnoj trenerskoj karijeri na klupi TSC-a.
Iako su Topolčani dominirali u posedu i napadali tokom većeg dela meča, gosti iz Vršca su uspešno pretili iz kontranapada i propisno namučili domaći sastav pre nego što je stigla kazna. Na kraju, bodovi ostaju u Bačkoj Topoli.
Nakon šokantnog ispadanja iz Superlige prethodne sezone, rukovodstvo TSC-a je postavilo jasan cilj – ekspresan povratak u najviši rang takmičenja. Pobeda u 1. kolu odmah postavlja ekipu u vrh tabele i skida inicijalni pritisak sa leđa igrača
. Ova pobeda pokazuje da tim ima kvalitet i karakter da pobeđuje i kada utakmica postane teška.
U narednom, 2. kolu, TSC ponovo igra pred svojim navijačima na TSC Areni, a u goste im dolazi još jedan bivši superligaš – Javor iz Ivanjice. (foto Blagoje Acan )
Bačkotopolsko (Zobnatičko) jezero ima površinu od 226 hektara, dok dugotrajne suše i prekomerno navodnjavanje okolnih njiva ozbiljno ugrožavaju njegov vodostaj. Posebno minulih dana , ekstremne letnje temperature koje dostižu i preko 40 stepeni ubrzavaju isušivanje, dok nivo vode drastično opada iz dana u dan usled ekstremnog isparavanja i ljudskog faktora.
: Pri temperaturama od oko 40°C, isparavanje sa površine od 226 hektara je ogromno, pa jezero prirodno gubi hiljade kubika vode svakog dana. : Problem je počeo još pregrađivanjem rečice Krivaje uzvodno (kod Tavankuta), čime je jezero ostalo bez svog prirodnog i redovnog dotoka sveže vode.
Povlačenje vode ostavlja korito Krivaje u mulju. Ako nivo padne ispod biološkog minimuma, preti masovni pomor ribljeg fonda i uništavanje staništa za 148 vrsta ptica.: Nekada najčistije jezero u Vojvodini polako gubi svoje plaže i pretvara se u plitke barske rukavce.
Glavno i jedino trajno rešenje je izgradnja kanalskog sistema Orom-Čik-Krivaja, koji bi dovodio svežu vodu iz reke Tise direktno u jezero. Međutim, njegova realizacija kasni. Dok administracija “stoji u mestu”, jezero trpi nepopravljivu ekološku štetu jer su prirodne veze i podzemne vode zbog suše skoro potpuno presušile.
