GLAMOČIĆ / MAJKIĆI, PORODICA ZA PRIMER, KOJA STVARA, ZAJEDNO

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić posetio je u subotu, porodicu Majkić u Tomislavcima, koja je krajem 1995. godine, usled ratnih dejstava i egzodusa srpskog stanovništva iz zapadne Bosne, napustila zavičaj na Grmeču i novi život započela u Srbiji.Majkići su, kako je navedeno u saopštenju ministarstva, došli bez sopstvene kuće i zemlje, ali su zahvaljujući upornom radu i porodičnoj slozi najpre razvili proizvodnju mleka, a potom svinjarstvo, ovčarstvo, tov junadi i vinogradarstvo.

Danas na gazdinstvu imaju oko 150 krmača, 130 ovaca sa podmlatkom, kao i junad, koze i drugu stoku.

“Porodica Majkić je primer kako se radom, slogom i jasnim planom može stvoriti ozbiljna proizvodnja, čak i kada se počinje bez zemlje i kapitala. Ovde zajedno žive i rade tri generacije. Sinovi Dragan, Aleksandar i Miodrag ostali su na porodičnom gazdinstvu, podelili poslove i svako u svom delu unapređuje proizvodnju. To je Srbija kakvu želimo da gradimo, Srbija u kojoj mladi ostaju na selu, zasnivaju porodice, primenjuju nova znanja i ulažu u poljoprivredu”, istakao je Glamočić.

Majkići su, kako je navedeno u saopštenju ministarstva, došli bez sopstvene kuće i zemlje, ali su zahvaljujući upornom radu i porodičnoj slozi najpre razvili proizvodnju mleka, a potom svinjarstvo, ovčarstvo, tov junadi i vinogradarstvo.

Porodica je krajem 2025. godine otkupila prostor nekadašnje seoske zadruge, koji je bio potpuno zapušten. Sopstvenim radom i sredstvima raščistili su krug, obnovili deo objekata i stvorili uslove za širenje proizvodnje.

Korisnici su državnih podsticaja za nabavku kvalitetnih priplodnih grla, nazimica i ovaca, a ostvarili su pravo na podršku i za nabavku priplodnih grla rase angus i junica. Raspolažu proizvodnim krugom od oko hektar i po i imaju deset hektara pašnjaka u dugoročnom zakupu. Namera im je da razviju sopstvenu proizvodnju teladi i tako smanje zavisnost od kupovine grla na tržištu. Poseban deo gazdinstva predstavlja proizvodni vinograd površine jednog hektara sa oko hiljadu sadnica i pet pažljivo odabranih stonih sorti vinove loze.

“Ovde vidimo kako se u okviru jednog porodičnog gazdinstva mogu uspešno povezati stočarstvo, vinogradarstvo i savremena tehnologija. Jedan deo porodice razvija stočarsku proizvodnju, drugi proizvodnju stonog grožđa, ali svi rade zajedno. Upravo su takva gazdinstva, zasnovana na znanju, dobroj organizaciji i pametnom korišćenju resursa, budućnost naše poljoprivrede”, naglasio je Glamočić