Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
Vršilac dužnosti direktora Srbijavoza Ljubiša Pejičić izjavio je danas da je kompanija spremna za otvaranje nove linije na brzoj pruzi između Beograda i Budimpešte koja bi trebalo da bude puštena u saobraćaj za otprilike dva meseca.
“Kompanija Srbijavoz željno iščekuje otvaranje te linije. Što se tiče naše kompanije, mi smo apsolutno spremni za taj trenutak. Imamo nove vozove, oni su već u saobraćaju do Subotice i dobro su se pokazali. Kada se donese odluka da zvanično krene linija, mi smo spremni i čekamo naše putnike”, rekao je Pejičić za Tanjug.
Pejčić je istakao da će nova linija doprineti rastu broja putnika i da bi puštanje u saobraćaj moglo da bude za otprilike dva meseca.
Pregovori na uspostavljanju železničke linije Beograd – Budimpešta – Beč počeli su u novembru 2025. godine.
Mađarske železnice (MAV) su najavile tada da će tokom 2026. godine, pored povezivanja Beograda i Budimpešte brzom prugom, omogućiti i vezu glavnog grada Srbije sa Bečom.
Planirani red vožnje 2026/2027. predviđa ponovno uspostavljanje veze Beograda, Budimpešte i Beča. Na liniji koja će povezati stanice Beograd Centar (Prokop) – Subotica – Kelebija – Keleti u Budimpešti i Vestbanhof u Beču saobraćaće dva para vozova mađarskog MAV-a: EC Avala i EC Ivo Andrić.
Voz 141 (Avala) iz Beča za Beograd polazio bi u 8.00, a očekivano vreme dolaska u Beograd je u 15.13. U suprotnom smeru, voz 144 (Avala) kretao bi iz Beograda u 8.44, dok bi u Budimpeštu stizao u 12.14, a u Beču bi bio u 16 časova.
Putovanje vozom između Beograda i Beča trajaće nešto više od sedam sati (oko sedam sati i 15 minuta). Putovanje autobusom između ova dva grada, prema redu vožnje istaknutom na sajtu Beogradske autobuske stanice, traje nešto manje oko devet sati.
Popodnevni termin pokriva voz 147 (Ivo Andrić), koji bi iz Beča polazio u 14 časova, a u Beograd bi trebalo da stigne u 21.13 sati. U suprotnom smeru, voz 148 (Ivo Andrić), polazio bi iz Beograda u 12.44, u Budimpeštu bi stigao u 16.14, a u Beč u 20 časova.Od Beograda do Budimpešte bez međumesnih stajanja ići će Soko br. 150. Ovaj voz bi kretao iz Beograda u 5:06h i stigao bi u Suboticu u 6:21h. Iz Subotice bi krenuo u 6:28h i stigao bi u Budimpeštu u 8:14h.
Od Beograda do Budimpešte bez međumesnih stajanja će saobraćati još Soko br. 160 koji bi iz Beograda kretao u 19:32h i stizao u Suboticu u 20:47h. Iz Subotice bi kretao u 20:54h i bio u Budimpešti u 22:49h.
Voz koji bi išao od Budimpešte do Beograda, bez stajanja na usputnim stanicama, je Soko br. 151, koji bi iz Budimpešte kretao u 5:09h i bio bi u Subotici u 7:03h. Iz Subotice bi kretao u 7:10h, a na Prokopu bi bio u 8:25h.
Putovanje vozom iz Beograda do Budimpešte trajaće oko tri i po sata, a vozom koji se neće zaustavljati na usputnim stanicama oko tri sata i 15 minuta, tako da se “ekspresnim” polaskom dobija tek petnaestak minuta uštede.
Brzi vozovi će gotovo prepoloviti vreme putovanja između dva grada u odnosu na autobus koje, prema redu vožnje na sajtu BAS-a, traje oko šest sati.
U večernjim satima od Budimpešte do Beograda bi, bez usputnih stajanja, saobraćao Soko br. 161 i to iz Budimpešte u 19:45h, pa bi u Subotici bio u 21:29h i odatle bi kretao u 21:36h. Na Prokopu bi bio u 22:51h.
Svi ostali polasci će se po nekoliko minuta zadržavati na stanicama u Novom Sadu, Vrbasu i Bačkoj Topoli, gde će putnici moći da uđu u voz.
Labaratorija će tokom dana raditi u smanjenom obimu, samo prvu smenu. Služba za dijalizu radiće od 13 sati. Ostale službe radić redovno do 9 sati. U periodu od 9 do 13 primaće se isključivi hitna stanja. Od 13 sati sve službe radiće redovno u popodnevnoj meni. To su najnovije informacije iz Doma zdravlja Dr Janoš Hadži, nakon najave o sutrašnjoj (petak) obustavi električne energije
Na teritoriji opštine Bačka Topola u toku su dva edukativna kampa, koji okupljaju veliki broj mladih.
Arkusov naučno-obrazovni eko-kamp u Bačkoj Topoli nema jednu jedinstvenu fiksnu temu, već se njegov program svake godine bazira na sveobuhvatnom istraživanju i zaštiti biodiverziteta Bačkotopolskog jezera i njegove okoline. Gotovo 50 učesnika ima priliku da, pored teorijskih znanja, kroz terenska posmatranja i istraživanja još bolje upozna prirodu.
Kamp Batyu (poznat i kao Batyu tábor ili Baću kamp) u Novom Orahovu je tradicionalni vojvođanski kamp narodnih igara i muzike koji okuplja decu i mlade radi očuvanja folklora i tradicije. Izraz “batyu” (torba/zavežljaj) simbolizuje zajedništvo u kojem svako donosi nešto svoje kako bi doprineo celoj grupi. O popularnosti kampa govori i činjenica da učesnici dolaze iz brojnih mesta širom Vojvodine, kao i iz Mađarske, a ove godine ih je oko 230.
“Edukativni kampovi predstavljaju idealan prostor za spajanje očuvanja prirode i negovanja nematerijalnog kulturnog nasleđa. Oni povezuju ekologiju i folklor kroz koncept održivog razvoja – učeći polaznike da su prirodni resursi i tradicionalni načini života (zanati, pesme, igre) neraskidivo povezani i podjednako važni za očuvanje lokalnog identiteta. Ovakav vid interaktivnog učenja donosi višestruke koristi za obe oblasti.”- objasnio je predsednik opštine Adrijan Satmari
Bačka Topola je postala prepoznatljiv centar edukativnih kampova zahvaljujući tradiciji dugoj preko tri decenije, jedinstvenim prirodnim lokalitetima i multikulturalnom nasleđu. Spoj razvijene ekološke svesti i posvećenosti očuvanju tradicije privlači decu, mlade i stručnjake iz cele zemlje i regiona
Nacionalna gasna kompanija J.P. ,,Srbijagas”, nedavno je privela kraju radove na gasifikaciji opštine Bačka Topola. Gasifikacija je prošla skoro kroz sva 22 naseljena mesta u opštini. Sada gotovo svako naselje u opštini ima priključak na gasovodnu mrežu. Iz JP „Srbijagas”, sada, pozivaju sve građane Bačke Topole koji su zainteresovani za priključenje individualnog objekta stambene izgradnje na distributivnu gasovodnu mrežu da se prijave, uz promotivnu cenu kućnog gasnog priključka od 780 evra, u dinarskoj protivvrednosti.Srbijagas je zvanično podigao cenu samog tipskog priključka sa 780 na 980 evra. Dobra vest je da se i ova nova cena i dalje može otplaćivati na 36 mesečnih rata bez kamate
S obzirom na to da se cena odnosi isključivo na priključak na gasovodnu mrežu, treba računati i na dodatne troškove izrade projekta, kupovine gasnog kotla, radijatora i unutrašnjih instalacija, što varira u zavisnosti od kvadrature kuće. Ukupna realna cena uvođenja kompletnog gasnog grejanja od samog početka (od nule) za prosečnu kuću iznosi tačno između 4.150 i 4.750 evra. Cene gasnih kotlova u Srbiji kreću se od 850 evra za osnovne modele, pa sve do 1.500 evra za premijum uređaje visoke efikasnosti.
Predsednik SO Bačke Topole, Saša Srdić, komentarišući trenutno stanje, podseća da opština, sa okolinom, predstavlja gasno čvorište u Vojvodini i da je to značajan razvojni potencijal za ovu sredinu. Objašnjava da gasifikacija opštine Bačka Topola i širenje sekundarne mreže direktan su magnet za domaće i strane investitore. Industrijski pogoni, prerađivačka i prehrambena industrija zahtevaju stabilan, snažan i čist izvor energije, širenje mreže podstiče lokalni biznis — od otvaranja novih firmi za montažu i održavanje gasnih sistema, do rasta prometa u lokalnim prodavnicama opreme i građevinskog materijala.
– Gas je najčistiji energent i svako domaćinstvo koje upotrebu čvrstog goriva zameni gasnim daje doprinos smanjenju zagađenja i zaštiti životne okoline. Prirodni gas pri sagorevanju emituje minimalne količine ugljen-dioksida i nema emisije štetnih PM čestica koje zagađuju vazduh u lokalnoj zajednici. Prelaskom na gas direktno utičete na smanjenje smoga i čistiji vazduh u Bačkoj Topoli tokom zimskih meseci. Isti gasni kotao ne služi samo za grejanje prostorija, već i za trenutno zagrevanje sanitarne vode (u kuhinji i kupatilu). To znači da vam klasični električni bojleri više nisu potrebni, čime dodatno rasterećujete račun za struju.– ističe Srdić
Rok za završetak radova na izgradnji tipskog gasnog priključka je 90 dana od dana plaćanja prve mesečne rate troškova za priključenje.
U STAROJ MORAVICI, koju su pogodili do sada nezapamćeni požari u JEDNOJ NOĆI. Očevidci tvrde da je uzrok požara varničenje žica za struju.”Sa bandera su pale varnice, bio je jak vetar, žice nisu zategnute, tako da je od toga počeo požar. Kad god dune vetar, ja pogledam u žice, da l’ se spajaju ili ne. To je problemkoji je večaras uzeo danak” pišu meštani na društvenim mrežama.
Vatrogasne ekipe stiggle su brzo na teren i pokušavaju da uspostave kontrolu vatre.
Neprospavana noć je iza meštana Stare Moravice, jer su svi meštani strepeli od vatre i novih požara. Kako kažu, apokaliptične prizore u kojima vatrena stihija nosi sve pred sobom nikad neće zaboraviti.Najgori je bio vetar koji je tako jako duvao, da je vatru širio neverovatnom brzinom.Vetar je jako duvao i došlo je do varničenja.
Tokom prve dve julske akcije u Bačkoj Topoli prikupljeno je ukupno 34.170 mililitara krvi, ili 34,7 litara. Kompletan bilans za ceo jul još uvek nije konačan jer je julski ciklus akcija u toku i obuhvata ukupno šest planiranih termina u gradu i okolnim naseljima.Tokom letnjih meseci rezerve krvi u Srbiji tradicionalno padaju na minimum. Zbog godišnjih odmora i visokih temperatura, odziv davalaca je manji, dok su potrebe za lečenje povređenih i pacijenata konstantne. Trenutno su najdeficitarnije sve negativne krvne grupe, kao i nulta i A grupa.Bačkotopolčani se trude da nadoknade sezonsko umanjenje davalaštva.U prvoj akciji (2. jul), prikupljeno je 12,75 litara (12.750 ml) od 25 davalaca, drugoj (9. jul) prikupljeno je 21,42 litara (21.420 ml) kada su krv dala 42 građana.
Zvanični rezultati za treću akciju u gradu (održanu 16. jula), kao i za predstojeće terenske akcije u Novom Orahovu (21. jul), Pačiru (29. jul), Bajši i Gunarošu (31. jul) biće sabrani tek krajem meseca. Ukupan bilis za ceo jul će zbog toga biti znatno veći.
Na lokalnom nivou se godišnje prijavi oko 600 dobrovoljnih davalaca, od kojih blizu 550 uspešno donira krv. Svake godine se u sistem uključi između 26 i 33 nova davaoca (osobe koje prvi put daju krv), što obezbeđuje smenu generacija.
Dok manje opštine u Srbiji organizuju akcije jednom mesečno ili kvartalno, Crveni krst Bačka Topola u saradnji sa Službom za transfuziju krvi Opšte bolnice Subotica organizuje akcije više puta mesečno (često u razmacima od samo nedelju dana tokom kritičnih meseci
Opština Bačka Topola ostvaruje izuzetno stabilne i uspešne rezultate u dobrovoljnom davalaštvu krvi u poređenju sa opštim prosekom u Republici Srbiji. Dok se na nivou države tokom letnjih meseci često beleže kritični deficit i pad rezervi, Bačka Topola održava kontinuitet zahvaljujući čestim lokalnim akcijama
Da bi se premostio jaz, Institut za transfuziju krvi Srbije i Crveni krst Srbije organizuju višemesečne letnje kampanje. U akcijama učestvuje preko 40 gradova, a kampanje traju do kraja avgusta.
Prosečna penzija u Bačkoj Topoli iznosi oko 55.000 dinara, što prati republički prosek, ali velika poljoprivredna orijentacija opštine uslovljava da oko 7% ukupnog broja penzionera živi sa minimalnim primanjima. : Tokom raspodele humanitarnih i solidarnih paketa preko Opštinskog udruženja penzionera Bačka Topola, broj socijalno ugroženih korisnika koji primaju manje od 34.000 dinara redovno prelazi cifru od 1.000 građana na nivou cele opštine sa svim pripadajućim mesnim zajednicama. Zakonski minimum iznosi 31.092 dinara za penzionere iz kategorije zaposlenih i samostalnih delatnosti. Najniža poljoprivredna penzija iznosi 24.443 dinara.
Prema zvaničnim podacima Republičkog fonda PIO, u samoj opštini Bačka Topola ima ukupno 7.132 penzionera.
U Bačkoj Topoli ima nešto više od 500 registrovanih poljoprivrednih penzionera koji kompletno spadaju pod ovaj najniži prosek.
Svi penzioneri u Srbiji dobiće jednokratnu novčanu pomoć najkasnije do 15. septembra 2026. godine, dok je povećanje penzija zvanično najavljeno do kraja godine, odnosno pre 1. januara. Država je za 2026. godinu pripremila novi paket mera za penzionere u okviru kojeg će svim penzionerima (oko 1,66 miliona) biti isplaćena jednokratna novčana pomoć najkasnije do 15. septembra (isplata može početi već oko 10. septembra).Pomoć se isplaćuje automatski kroz tri kategorije, zavisno od visine vaše penzije: 35.000 dinara za penzionere sa primanjima do 31.092 dinara, 27.500 dinara za penzionere sa primanjima od 31.092 do 56.851 dinar, 20.000 dinara za penzionere čija je penzija veća od 56.851 dinar.
Struktura penzionera u opštini Bačka Topola izgleda ovako:Kategorija zaposlenih (starosne, invalidske i porodične penzije):6.187 korisnika.Kategorija samostalnih delatnosti:431 korisnik.Poljoprivredni penzioneri:514 korisnika.
Prosečan iznos penzije na nivou cele opštine iznosi 49.281 dinar, pri čemu su penzije iz kategorije zaposlenih najviše (prosek 50.924 dinara), dok su poljoprivredne penzije najniže sa prosekom od 28.908 dinara.
“Na svečanom prijemu ugostili smo 43 nosioca Vukove diplome iz osnovnih škola i 9 nosilaca Vukove diplome iz srednjih škola, kojima smo uručili i prigodne poklone opštine Bačka Topola. To su mladi ljudi koji svojim trudom i posvećenošću predstavljaju primer drugim učenicima. Pored izuzetnog školskog uspeha, ostvarili su i zapažene rezultate na brojnim takmičenjima, potvrđujući svoje znanje, talenat i posvećenost.”- napisao je na svom fb profilu predsednik opštine Adrijan Satmari.
“Ponosni smo na njih i verujemo da će i u budućnosti sa istom predanošću koračati ka ostvarenju svojih ciljeva”- dodao je Satmari
“Učenik mora imati zaključenu ocenu 5 (odličan) iz svih obaveznih predmeta i izbornih programa na kraju svake školske godine, da bi došao u posed Vukove diplome. Ocene iz prvog razreda se ne računaju jer su opisne. Učenik mora imati primerno vladanje na kraju svake školske godine (od drugog do osmog razreda). Đak mora osvojiti i posebnu diplomu za izuzetne rezultate iz određenog predmeta. To podrazumeva osvojeno jedno od prva tri mesta na opštinskom, okružnom, gradskom, republičkom ili međunarodnom takmičenju koje se nalazi u zvaničnom kalendaru Ministarstva prosvete. U srednjim školama kriterijumi su ostali nepromenjeni i oslanjaju se na kontinuitet visokih ocena tokom celog srednjoškolskog obrazovanja.”- kaže član opštinskog veća za obrazovanje, Milan Janus.
U prvom upisnom krugu za školsku 2026/2027. godinu popunjena su 92 od ukupno 102 mesta u Domu učenika Poljoprivredne škole u Bačkoj Topoli. To znači da je kapacitet skoro popunjen, a preostalo je još 10 slobodnih mesta za naredni upisni period. Smeštaj u domu obuhvata moderno opremljene dvokrevetne sobe sa sopstvenim kupatilom, a pravo na konkurisanje imali su svi redovni đaci srednjih škola u Bačkoj Topoli čije prebivalište nije u sedištu škole.
Dom učenika u Bačkoj Topoli pruža kompletnu uslugu smeštaja, ishrane i vaspitno-obrazovnog rada za učenike koji pohađaju srednje škole u ovom gradu. Smešten u modernom objektu izgrađenom po najvišim standardima, dom učenicima obezbeđuje sve uslove za bezbedan život, učenje i druženje.Sobe su moderno opremljene, funkcionalne i prilagođene potrebama srednjoškolaca. Svaka soba ima svoje kupatilo, što značajno podiže nivo privatnosti i higijene. Na svakom spratu se nalazi zajednički dnevni boravak sa televizorom.
Četiri vaspitača pokrivaju kompletan period od 24 sata, pružajući podršku učenicima
Sve ove usluge obezbeđene su po regresiranoj ceni od oko 7.500 do 10.200 dinara mesečno (u zavisnosti od konačnih budžetskih ekonomskih kategorija), što predstavlja ogromno finansijsko olakšanje za roditelje.
Učenici koji borave u Domu učenika u Bačkoj Topoli tradicionalno ostvaruju visok i stabilan školski uspeh, pri čemu većina stanara završava razrede sa odličnim i vrlo dobrim rezultatima. Visoki standardi učenja direktno su povezani sa strogim sistemom bodovanja i selekcije tokom samog upisa u dom
Novi ležeći policajci postavljeni su na 10 lokacija u Bačkoj Topoli kako bi se usporio saobraćaj i povećala bezbednost svih učesnika, a posebno dece, ovih julskih dana u punoj su funkciji. Prisiljavaju vozače da uspore na kritičnim tačkama u gradu. Postavljeni su na mestima gde je uočena potreba za većom zaštitom dece i pešaka. Podstiču vozače na dodatnu pažnju zbog povećanog broja vozila u saobraćaju.
Ležeći policajci u zonama škola i sportskih terena imaju ključnu ulogu u drastičnom smanjenju brzine vozila, čime direktno štite najranjivije grupe pešaka – decu, đake i sportiste.
Nadležni tvrde da je zakonska je obaveza i bezbednosni prioritet da se ove zone fizički obezbede kako bi se rizik od saobraćajnih nezgoda sveo na minimum. : U zonama škola brzina je zakonski ograničena. Mehaničke izbočine (ležeći policajci) primoravaju vozače da spuste brzinu, jer brza vožnja preko njih može oštetiti vozilo. Deca u blizini škola i sportskih terena često iznenada istrčavaju na kolovoz (za loptom ili tokom igre). Smanjena brzina vozila daje vozačima dragoceno vreme za reakciju i bezbedno zaustavljanje.
