Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
MOL je pojasnio da će steći kontrolu nad Rafinerijom nafte Pančevo sa nominalnim kapacitetom prerade od 4,8 miliona tona sirove nafte godišnje, mrežom od skoro 400 benzinskih stanica i istražnim i proizvodnim sredstvima sa 173 miliona barela 2P rezervi.
“Strateški značajna odluka! Sticanje većinskog vlasništva nad MOL-om u NIS-u nije samo poslovni potez, već korak od šireg značaja za razvoj ekonomskih odnosa Srbije i Mađarske – a time i stabilnost. Energetska bezbednost danas je jedan od osnovnih zahteva ekonomske mobilnosti. Zato budućnost NIS-a nije samo snabdevanje, već i u kakvom okruženju će se razvijati privreda pokrajine, kao i koliko će manevarskog prostora imati razvojne projekte u Vojvodini. Snažna i ravnomerena srpsko-mađarska saradnja po ovom pitanju može značiti ne samo veću bezbednost Vojvodine, već i opipljive privredne rezultate”- objasnio je Balint Juhas, predsednik Skupštine Vojvodine
Za završetak transakcije potrebno je odobrenje Ministarstva finansija SAD i srpskih vlasti. Strane planiraju da potpišu ugovor o kupoprodaji do 31. marta.
Gaspromnjeft je stekao kontrolni udeo u NIS-u krajem 2008. godine za 400 miliona evra, i od tada je uložio 3,5 milijardi evra u unapređenje proizvodnje i ekologiju. Kompanija poseduje 44,85%, a još 11,3% pripada Intelidžensu, akcionarskom društvu kojim upravlja Gasprom kapital, dok 29,87% pripada Srbiji.
Ministarstvo energetike Srbije izvestilo je da bi zemlja mogla povećati svoj udeo za 5 procentnih poena, navodi Komersant.
“Razvoj Vojvodine oslanja se na snažan investicioni ciklus iz republičkog i pokrajinskog budžeta, sa dugoročnim efektom na privredu, infrastrukturu i kvalitet života građana. Ovi projekti nisu samo beton i asfalt, već preduslov da ljudi ostanu u Vojvodini. Iz republičkog budžeta za kapitalne projekte u Vojvodini opredeljeno je oko 183 milijarde dinara, namenjenih izgradnji brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, nastavku auto-puta Beograd – Zrenjanin, mostu kod Sremskih Karlovaca, obilaznice oko Novog Sada i mađarsko–srpskoj železnici, odnosno projektima od strateškog značaja za region i privredu. Pokrajinski budžet od 59 milijardi dinara usmeren je na projekte koji direktno unapređuju život građana: zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu. Tek neki od primera su rekonstrukcija i izgradnja novog objekata pulmologije u Senti, rekonstrukcija objekata u okviru Kliničkog centra Vojvodione, nova škola „Miloš Crnjanski“ u Novom Sadu, obnova škole „Feješ Klara“ u Kikindi i sportske hale u u Novom Kneževcu. Sve ove investicije pokazuju razvojnu politiku koja podržava ravnomeran razvoj Vojvodine a za to sve je izuzetno bitno valjano snabdevanje energentima”nedavno je istako Balint Juhas i dodao
“Strateški značajna odluka! Sticanje većinskog vlasništva nad MOL-om u NIS-u nije samo poslovni potez, već korak od šireg značaja za razvoj ekonomskih odnosa Srbije i Mađarske – a time i stabilnost. Energetska bezbednost danas je jedan od osnovnih zahteva ekonomske mobilnosti. Zato budućnost NIS-a nije samo snabdevanje, već i u kakvom okruženju će se razvijati privreda pokrajine, kao i koliko će manevarskog prostora imati razvojne projekte u Vojvodini. Snažna i ravnomerena srpsko-mađarska saradnja po ovom pitanju može značiti ne samo veću bezbednost Vojvodine, već i opipljive privredne rezultate”-
Takmičenje,ZVEZDA ZANATA, koje je inicirano u Mađarskoj, održava se od 2008. godine, a od 2017. godine u njemu učestvuju i vojvođanski đaci. Škola “JOŽEF ŠINKOVIČ” u Bačkoj Topoli već više godina se pojavljuje kao domaćin, ovde se odvijaju pismeni testovi. Stručno obrazovanje u Vojvodini nosi se sa brojnim problemima jer je opalo interesovanje učenika za zanate pa je ovo prilika da se “da vetar u ledja , “zanatlijma” – kažu u ŠINKU
Festival „Zvezda zanata“ održava se uz podršku premijerovog državnog sekretarijata za nacionalnu politiku, a vojvođanski partner im je Mađarski nacionalni savet. Jedna od karakteristika takmičenja je da učenicima donosi dodatno znanje
Drugo polufinale Festivala „Zvezda zanata“ održano je u Srednjoj tehničkoj školi „Jožef Šinković“ u Bačkoj Topoli, gde je svoje znanje u stručnim zanimanjima odmerilo 55 učenika iz više gradova severne Bačke i Potisja.
Učenici koju prođu pretkvalifikacije svoje umeće odmeriće na kvalifikacijama u Mađarskoj. Finale se održava u aprilu u Budimpešti, kada takmičari treba svoje znanje da pokažu u praksi.
Kraj godine se bliži, a takmičenjezvezda zanata nastavlja da širi mrežu učionica budućnosti širom Vojvodine, prostor namenjen povezivanju teorije sa realnim izazovima i razvoju kreativnosti i inovativnosti. Ovaj put u školi Jožef Šinkovič, zahvaljujući madjarskoj inicijativi.
Otvaranjem ovog prostora škola ulazi u novo poglavlje svog višedecenijskog razvoja, u kom se njena snažna tradicija stručnog obrazovanja dodatno osnažuje savremenim pristupima učenju. Učenicima omogućuju da eksperimentišu, razvijaju ideje, testiraju znanja i kroz konkretne projekte sagledaju primenu onoga što uče u učionici iz oblasti mašinstva,rašunarstva…..
Nema oštećenja na železničkoj infrastrukturi i tokom dana je brzina vozova postepeno povećavana. Uskoro očekujemo vraćanje brzine vozova na projektovanu brzinu na pruzi Beograd – Subotica. Infrastruktura železnice Srbije izvinjava se putnicima i korisnicima usluga, što je usled velikih vremenskih neprilika tokom prethodne noći, došlo do kašnjenja putničkih vozova između Beograda i Subotice tokom jučerašnjeg dana.
Stručne službe Infrastrukture železnice Srbije su od prijave događaja na terenu i vrše proveru stanja voznog voda kontakne mreže na ovom delu pruge.
Nema oštećenja na železničkoj infrastrukturi i tokom dana je brzina vozova postepeno povećavana. Uskoro očekujemo vraćanje brzine vozova na projektovanu brzinu na pruzi Beograd – Subotica.
Nažalost, ovakvih pojava bilo je i ranije na mreži pruga Infrastrukture železnice Srbije, usled nepovoljnih vremenskih uslova, niskih temperatura, snega i leda.
Naime, zbog velikog olujnog vetra, magle i niskih temperatura tokom noći u ovom delu Srbije, na gornjim delovima kontaktne mreže nakupilo se nekoliko centimetara smrznutog inja. Na taj način povećana je bočna površina vodova kontaktne mreže.
Usled jakog bočnog vetra, došlo je do ljuljanja kontaktne mreže na deonici Naumovićevo – Lovćenac. Ovo je posebno bilo izraženo na otvorenoj pruzi, gde nije bilo drveća kao zaštite od vetra.
Za sufinansiranje sportskih organizacija namenjeno 55 miliona dinara, udruženjima gradjana 29 miliona, kulturu 18 miliona, tehničku podršku poljoprivrednicima 12, za manifestacije i vinsku kultur 1, 5 miliona. Svi konkursi će biti raspisani u januaru sem vinske kulture, koja je ostavljena , za mart.
Cilj programa je da se u 2026. godini pomogne lokalnim zajednicama u oblastima, sporta, kulture, bezbednosti, zdravlja, zaštite životne sredine i socijalne inkluzije.Svako udruženje može da podnese jedan projekat, a sredstva se dodeljuju uz obavezu namenskog trošenja i završnog izveštaja o sprovođenju aktivnosti.
Po završetku projekta, udruženja podnose narativni i finansijski izveštaj, uz dokaz o namenskom utrošku sredstava.
LOKALNE inicijative imaju značajan uticaj na lokalni razvoj, doprinoseći stvaranju aktivne i uključene zajednice. One često služe kao pokretač promena i unapređenja lokalnih uslova života. TE IM SE POKLANJA PAŽNJA , IZDVAJANJEM ZNAČAJNIH BUDŽETSKIH SREDSTAVA – 116 MILIONA dinara u opštini Bačka Topola. Udruženja gradjana su ključna za uspešnu implementaciju značajnih programa – napominju u lokalnoj samouravi.
Prema dosadašnjem iskustvu, ovi projekti su usmereni na različite oblasti, uključujući negovanje tradicija, međukulturalni dijalog, zapošljavanje i preduzetništvo, manifestacije, od kojih su mnoge narasle na regionalne.
Ovi projekti doprinose stvaranju inkluzivnijeg društva i promovisanju zajedničkih vrednosti i zato im se posvećuje dužna pažnja.
Tokom svečanosti istaknut je značaj kulture sećanja i očuvanja istorijskog identiteta manjinskih zajednica, uz podsećanje na početke doseljavanja Rusina u Bačku i Srem. Prisustvo Rusina na ovim prostorima datira od 1751. godine, kada je potpisan ugovor o naseljavanju 200 rusinskih grkokatoličkih porodica u pustaru Veliki Krstur, što se smatra početkom organizovanog naseljavanja Rusina u Vojvodini. Proslava u Novom Orahovu protekla je u znaku podsećanja na istorijski put Rusina, ali i u duhu očuvanja i razvoja njihovog nacionalnog i kulturnog identiteta u savremenoj Srbiji.
Iz svoje prapostojbine, Prikarpatske Rusije, dela Ukrajine, na granici sa Poljskom, Slovačkom, Mađarskom i Rumunijom, sa sedištem u gradu Užgorodu, Ugovorom о naseljavanju na pustaru Veliki Krstur, koji je 17. januara 1751. u Somboru potpisao Franc Jozef de Redl, savetnik carice Marije Terezije i administrator Kraljevsko-državnog Bačkog distrikta, u Bačku se doselilo 200 rusinskih grkokatoličkih porodica. I danas se ovaj dan praznuje kao Dan Rusina. Godine 1848. rusinska zajednica brojala je 8.500 članova, koji su živeli u Ruskom Krsturu, Kucuri, Novom Sadu, Šidu, Berkasovu, Starom Vrbasu, Bačincima, Petrovcima i Gospođincima, i u manjem broju u Bikiću, Sremskoj Mitrovici, Novom Orahovu i Subotici.
Ruska zajednica je danas postala sastavni deo Novog Orahova, odnosno opštine Bačka Topola. Ponosni smo što više nacionalnosti živi zajedno u našoj opštini u miru i međusobnom poštovanju, a Rusini svojom tradicijom, jezikom i kulturom je obogaćuju. Ruskoj zajednici u Novom Orahovu i u budućnosti u slozi i sa istim entuzijazmom želim da ostvari svoje ciljeve. “- rekao je predsednik opštine Adrijan Satmari.
Tokom svečanosti istaknut je značaj kulture sećanja i očuvanja istorijskog identiteta manjinskih zajednica, uz podsećanje na početke doseljavanja Rusina u Bačku i Srem. Prisustvo Rusina na ovim prostorima datira od 1751. godine, kada je potpisan ugovor o naseljavanju 200 rusinskih grkokatoličkih porodica u pustaru Veliki Krstur, što se smatra početkom organizovanog naseljavanja Rusina u Vojvodini. Proslava u Novom Orahovu protekla je u znaku podsećanja na istorijski put Rusina, ali i u duhu očuvanja i razvoja njihovog nacionalnog i kulturnog identiteta u savremenoj Srbiji.
Udruženje “Anđeli Severa”, na Bogojavljenje, po treći put organizuovali veliku humanitarnu akciju prikupljanja pomoći za decu do dve godine, sa ciljem – da nijedna beba u Srbiji ne ostane bez osnovnih namirnica i nege.Građani doneli sve ono što je potrebno bebama do dve godine – od hrane i pelena, do sredstava za higijenu. Organizatori poručuju da je najvažnija dobra volja i spremnost da se pomogne.
GLUMAC, SLAVEN DOŠLO, je podsetio da je reč o prvoj solidarnoj kuhinji za decu do dve godine u Srbiji, koja postoji od 2022. godine, i naglasio da se ova akcija sprovodi već treći put.
Veliki odziv građana organizatori duguju i snažnoj digitalnoj kampanji na društvenim mrežama. Došlo je istakao da je način na koji je akcija predstavljena bio ključan da poruka dopre do velikog broja ljudi.
Organizatori SU POZVALI sve građane da se odazovu u što većem broju. Sve što vam padne na pamet, a može pomoći bebama do dve godine – pelene, hrana, sredstva za higijenu – više je nego dobrodošlo. PRIJATELJI BEBA SU OZBILJNO SHVATILI POSAO I ODAZVALI SE U VELIKOM BROJU. pAKET ZA PAKETOM DONOSILI SU DOBRI LJUDI.
U Udruženju ističu da su na listi prioriteta dohrana za bebe, adaptirano ili dugotrajno mleko, pelene, mleveni keks, griz, sredstva za higijenu, kupke, kreme, vlažne maramice.
“Ove bebe i njihovi roditelji nisu imali na koja vrata da pokucaju, dok jedna porodica velikog srca iz Bačke Palanke nije pokrenula Udruženje ‘Anđeli severa’, prvu i jedinu solidarnu kuhinju za decu do dve godine. Oni samoinicijativno snabdevaju socijalno ugrožene porodice iz cele Srbije, da njihova deca ne bi bila praznog stomaka”- objašnjavaju njihovi sugradjani iz bačke Topole
“U četvrtak sam obećao da ću i u narednom periodu najavljivati istaknute kulturne događaje. I evo: na Dan mađarske kulture, istovremeno sa početkom bioskopske distribucije u Mađarskoj, u organizaciji Saveza vojvođanskih Mađara – film „Mađarsko venčanje”! Stotine ulaznica rasprodato je za dva sata – u četvrtak će u Bačkoj Topoli biti puna sala na projekciji filma „Mađarsko venčanje“, kao što će prekosutra biti i na koncertu Zoltana Mage u Subotici. Ovo je i potvrda i obaveza. Trudiću se da film u narednim mesecima stigne i do drugih naselja u Vojvodini.”- OBJASNIO JE PREDSEDNIK SVM, BALINT PASTOR
Dan mađarske kulture, se obeležava od 1989. godine, a povod je pomen na dan kada je pesnik Ferenc Kelčei 1823. završio rukopis pesme Himna, koja je kasnije postala nacionalna himna. Značajan datum se obeležava kako u Mađarskoj, tako i u mađarskim zajednicama van matične zemlje.
“U sredu nastupa Zoltan Maga u subotičkoj Sinagogi, u četvrtak filmska premijera u Bačkoj Topoli, u petak, povodom Dana mađarske kulture, centralna svečanost naše zajednice i dodela nagrada u Senti, kao i još brojni lokalni programi širom Vojvodine. Proslavimo zajedno našu izuzetnu kulturu!”- poziva predsednik SVM , Baint Pastor
Potpredsednik Pokrajinske vlade Tomislav Žigmanov prisustvovao je centralnoj proslavi Nacionalnog praznika Rusina u Republici Srbiji, koja je održana večeras u Novom Orahovu, u organizaciji Zavoda za kulturu vojvođanskih Rusina.
Čestitajući pripadnicima rusinske zajednice ovaj datum – 17. januar – potpredsednik Žigmanov je ukazao na važnost kulture sećanja u životu manjinskih zajednica.
Svako obeležavanje značajnih događaja iz istorije i ukazivanje na ljude iz ranijih vremena koji su svojim delima doprineli očuvanje i razvoju svog naroda, važni su i u sadašnjosti jer nas sve zajedno podsećaju na to da ono što danas imamo i što danas jesmo baštinimo od događaja iz istorije i od onih koji su živeli i stvarali pre nas”, rekao je Žigmanov i podsetio na to da prisustvo Rusina na teritoriji AP Vojvodine datira od 1751. godine, kada je administrator Kraljevsko-državnog distrikta u Somboru Franc Jozef de Redl potpisao ugovor o naseljavanju 200 rusinskih grkokatoličkih porodica u pustaru Veliki Krstur, istakavši da je upravo taj dan označio početak doseljavanja Rusina u Bačku i Srem.
Prema njegovim rečima, iako je reč o malobrojnoj zajednici koja, prema popisu stanovništva iz 2022. godine, ima 11.483 pripadnika, Rusini su ostali važna i dragocena kockica u bogatom multietničkom mozaiku Vojvodine i Srbije.
Žigmanov je istakao da su Rusini na području Vojvodine, tokom istorije duge više od 270 godina, osnivali svoje obrazovne i druge institucije od značaja za očuvanje i razvoj nacionalnog identiteta, i do danas sačuvali svoje ime, jezik i bogato kulturno nasleđe.
„Čuvajući svoje nacionalne vrednosti, u poslednje vreme primereno ste razvili manjinsku nacionalnu infrastrukturu u području obrazovanja, informisanja, kulture i službene upotrebe rusinskog jezika i pisma na čijem je čelu Nacionalni savet rusinske nacionalne manjine. Pokrajinska vlada sa svojim sekretarijatima kroz izgrađene partnerske odnose obezbeđuje dovoljna finansijska sredstva za nesmetano funkcionisanje vaših institucija”, kazao je Žigmanov dodavši da je to sastavni deo politike Pokrajinske vlade koja će se u saradnji sa nacionalnim zajednicama i ubuduće razvijati.
Glavni cilj nacrta, koji su pripremili Savez vojvođanskih Mađara i Fondacija „Prosperitati” za period 2026–2033, jeste podsticanje ostanka u domovini, dakle zadržavanje vojvođanskih Mađara u Srbiji, ali i podsticanje povratka iz inostranstva. U isto vreme cilj je i podrška zaposlenima i stvaranje temelja za jednu modernu ekonomiju. Fondacija „Prosperitati” je osnovana početkom 2016. godine, a prvi konkursi su objavljeni krajem januara 2016. godine.Realizovane su razvojne investicije u vrednosti od pola milijarde evra, sa 250 miliona evra bespovratnih sredstava.
“Mislili smo da je posle 10 godina vreme da ažuriramo prvu strategiju, jer se naš ubrzani svet značajno promenio u poslednjoj deceniji.”- nedavno je objasnio predsednik SVM, Balint Pastor i dodao, “zato bismo drugom strategijom želeli da nastavimo cilj koji je već postignut u praksi, tj. da uzdignemo standard celokupne mađarske zajednice u Vojvodini. Jedna od značajnih novina je poziv za povratak onih koji su trenutno u inostranstvu. Strategija ima za cilj da stvori sistem uslova koji mogu rezultirati time da se oni koji su ranije odlučili da okušaju sreću negde drugde sada mogu vratiti u zemlju. To naravno ne znači da će oni koji su ostali u zemlji i pokušali da ovde zarade za život biti potisnuti u drugi plan, jer kao što sam napomenuo, zadržali smo prethodno dokazane elemente strategije.”
Nacrt strategije, U DESETAK VOJVODJNSKIH MESTA, predstavili su troje urednika, dr Otilija Sedlak, dr Imre Nađ i mr Akoš Ujhelji, kao i dr Balint Pastor. Dr Imre Nađ, predsednik upravnog odbora Fondacije „Prosperitati”, naglasio je da strategija ekonomskog razvoja neće rešiti sve, ali da ovaj dokument sadrži sistemske relacije u interesu oživljavanja sela, ekonomskih sektora i podsticanja mladih pripadnika mađarske zajednice u Vojvodini da postanu ekonomski akteri u regionu.
Postoji pet strateških ciljeva koji su u velikoj meri međusobno povezani. Jedan od njih je zadržavanje mladih ljudi, kao i podsticanje njihovog povratka u zemlju. Oba su veoma važna, jer kada govorimo o poljoprivredi i ruralnom razvoju, nijedno nije moguće zamisliti bez mladih ljudi. Ne možete govoriti o ruralnom razvoju i modernoj poljoprivredi bez mladih i kvalifikovanih stručnjaka. U strategiju smo ugradili mnogo inovativnih stvari koje su zaista dobile na zamahu u poslednjih deset godina. Tehnološki razvoj, digitalizacija su se zaista ubrzali, a pitanje veštačke inteligencije je takođe uključeno u ovaj nacrt. Što se tiče poljoprivrede, treba napomenuti tehnologije koje daju odgovor na klimatske promene. Sve će to biti sektori koje želimo da podržimo u interesu novih poljoprivrednih uspeha. Digitalizacija, moderna ekonomija, inovativne tehnologije, sve to mogu doneti nazad u zemlju ljudi koji žive u inostranstvu. A naš zadatak je da mladim ljudima koji se vraćaju u zemlju obezbedimo odgovarajuća radna mesta i domove, odnosno integraciju u lokalno društvo, naveo je dr Nađ Imre.
Akoš Ujhelji, narodni poslanik SVM-a i urednik strategije, istakao je da je pokojni Ištvan Pastor, bivši predsednik SVM-a, prepoznao da je mađarskoj zajednici u Vojvodini potrebna ekonomska strategija koja bi doprinela da zajednica ostane u svojoj domovini.
– Balint Pastor je uvideo da se na ovoj strategiji moraju „izravnati nabori”, takoreći, jer više ne možemo da postignemo uspehe koje smo imali u proteklom periodu. Strategija je imala nekoliko ciljeva, na primer, da pruži nove mogućnosti onima koji su ostali ovde, da stvori nove poslovne poduhvate, a i da razvije postojeće u skladu sa promenama, jer je prošlo deset godina, pa stari koncepti više ne odgovaraju novim izazovima i konkurentnosti na tržištu, rekao je, nedavno Akoš Ujheji.
Turiska kobasicijada, prva gastro manifestacija u Srbiji , medju njih 60 u Srbiji SARMIJADA iz Bačke Topole , na 13 . mestu. Preko 150 ekipa iz Mađarske, Hrvatske, Rumunije, Slovačke i Srbije svake godine učestvovuje u takmičenju. Takmičenje se organizuje u 2 kategorije: klasična sarma i neobična sarma.„Sarmijade“ – manifestacija koja već deceniju slavi jedn od od najomiljenijih domaćih kulinarskih specijaliteta: sarmu.
Dani hrane i pića u Srbiji se organizuju tokom čitave godine. Ove gastronomske manifestacije možete posetiti širom Srbije. NA KRAJUSVAKE GODINE BIRAJU SE ONI ISTANČANOG FILINGA A POČETKOM 2026 PROGLAŠENI SU NAJBOLJI, KOJE BIRA ŽIRI IZ CELE SRBIJE.
Iako zvanična lista nije uvek jednaka, među najpoznatijim i najcenjenijim gastro manifestacijama Srbije ističe se SARMIJADA IZ BAČKE TOPOLE, sa fokusom na ovaj specijalitet, vino i lokalne đakonije. Privlači hiljade posetilaca i neguju takmičarski duh i kulturni program.
Reč gastronomija predstavlja spoj dve grčke reči: gaster – želudac i nomos – zakon. Gastronomija se definiše kao umetnost lepog konzumiranja hrane, kulinarske metode pripremanja hrane ili kulinarstvo. Predstavlja sastavni deo turizma jer turisti na svojim putovanjima konzumiraju usluge ishrane i pića. Međutim, danas je jako popularan i gastronomski turizam usled želje mnogih destinacija da kroz turizam promovišu svoju nacionalnu kuhinju. To su prepoznali u bačkoj Topoli. Svaka nacija ovde, ima nešto specifično u svom načinu pripreme hrane i to je zapravo i ataktivno za kulinare, da probaju nešto novo i nesvakidašnje za njihovu kulturu a ovde da probaju pošane ukuse , plod godovo dvadesetak nacija koji ovde stolećima žive zajedno.
Jednostavnije rečeno, gastronomske manifestacije podrazumevaju okupljanje velikog broja ljudi na jednom mestu u cilju degustacije hrane i pića, posmatranja i učestvovanja u pripremi hrane, zabave i razonode kroz prateći program (koncerti, priredbe, folklor i dr.)Zato eto jedne takve u Bačkoj Topoli.SARMIJADA JE POSTALA TRADICIJA.
