Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
Sezona venčanja u Bačkoj Topoli odavno je prevazišla okvire lokalnog običaja i prerasla u pravi festivalski spektakl. Od intimnih proslava pored jezera u Zobnatici, preko modernog dizajna na salašima, do glamuroznih sala koje diktiraju trendove – proveli smo dan sa lokalnim organizatorima i budućim mladencima kako bismo saznali formulu za nezaboravnu vojvođansku svadbu u 2026. godini.
U kancelariji jedne od lokalnih agencija za dekoraciju u centru Bačke Topole, telefoni ne prestaju da zvone iako je tek novembar, a glavna sezona za 2026. tek pred stvaraocima. Na stolu su skice, uzorci somota u boji žalfije i najnoviji katalozi rasvete.
„Mladenci više ne žele samo svadbu. Oni žele doživljaj koji liči na mini-festival“, priča nam kroz osmeh jedna od dekoraterki, dok u pozadini asistent pakuje prskalice za „prvi ples“. „Nekada je bilo dovoljno rezervisati bend i salu. Danas se dizajnira sve – od personalizovanog mirisa u sali, preko koktel-barova na otvorenom, do trubača koji se pojavljuju iz potpunog mraka uz scenske efekte.“
Naša prva stanica je čuvena Zobnatica. Na samo nekoliko minuta vožnje od grada, vetar sa jezera se meša sa zvucima konjskog kasa. Ovde se tradicija meri vekovima, ali svadbeni trendovi prate 2026. godinu. Raskošni kompleks unutar zaštićenog parka prirode idealna je scenografija za velika venčanja (i do 340 zvanica). Gosti ovde ne dolaze samo na večeru – oni dolaze na vikend-ekskurziju, a hotelski kapaciteti u okruženju često su bukirani mesecima unapred.
Sa druge strane, za parove koji traže intimniji, takozvani „boho-šik“ ambijent, turistički kompleks i restoran Capriolo na Salašu 246 nudi potpuno drugačiju dinamiku. Mali proplanci pored vode, drveni detalji i preplitanje prirode i enterijera, čine da civilna venčanja na otvorenom izgledaju kao sa svetskih platformi za inspiraciju.
„Tražili smo nešto što nije klasična zatvorena kutija“, kažu nam Ivana i Marko, par iz Novog Sada koje zatčemo kako obilaze lokaciju. „Želimo da naši gosti osete opuštenu energiju ravnice, a da opet sve bude vrhunski organizovano. Bačka Topola nam je to ponudila po uslovima koje u velikim gradovima nismo mogli ni da zamislimo.“
Nedavni Vojvođanski sajam venčanja, održan upravo ovde u Bačkoj Topoli, potvrdio je ono što lokalni ugostitelji odavno znaju: Bačka Topola je postala regionalni magnet za parove iz Subotice, Novog Sada, pa čak i Beograda. Razlog? Savršen balans između autentičnog vojvođanskog gostoprimstva i visoke produkcije.
Dok sunce zalazi nad bačkotopolskim parkovima, završavamo naš krug na lokaciji gde se održava većina glamuroznih proslava u gradu – u Svečanoj sali Orfej. Radnici upravo proveravaju sisteme za akustiku. Pored vrhunske dekoracije i rasvete, svi se slažu u jednom: energija je ono što svadbu čini nezaboravnom.
Bez obzira na to da li se mladenci odluče za urbani ritam klupskog benda ili tradicionalni ulazak lokalnih trubača koji podižu atmosferu do usijanja, formula uspeha u Bačkoj Topoli ostaje nepromenjena. To je spoj profesionalizma koji ne zaostaje za evropskim metropolama i one tople, domaće duše koju može da pruži samo vojvođanska ravnica.
Za sve one koji u 2026. godini planiraju da stanu na ludi kamen, poruka iz Bačke Topole je jasna: rokovnici u ruke, rezervišite na vreme i prepustite se magiji koja se ovde stvara.
Srpske napredne stranke potvrdila je lidersku poziciju i ostvarila pobedu u Bačkoj Topoli sa osvojenih 5.375 glasova (34,7%), dokazavši stabilnost i poverenje birača i nakon ponovljenog glasanja.
U izuzetno dinamičnoj završnici, naprednjaci su uvećali svoj bilans za 234 nova glasa u odnosu na 25. oktobar (kada su imali 5.141 glas) i zadržali ključnu prednost nad drugoplasiranom „Studentskom listom“, koja je trku završila sa 5.308 glasova (34,27%). Treće mesto zauzeo je Savez vojvođanskih Mađara (SVM) sa osvojenih 3.792 glasa, odnosno 25,65% podrške.
Predsednik Opštinskog odbora SNS Bačka Topola Saša Srdić uputio je najdublje reči zahvalnosti svim sugrađanima i glasačima koji su svojim izlaskom na birališta 25. oktobra 2026. godine i danas podržali listu „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“.Srdić je istakao da su građani Bačke Topole pokazali izuzetnu političku zrelost, odgovornost i svest o važnosti trenutka, prepoznajući stabilnost i kontinuitet kao ključne faktore za budućnost opštine.Posebnu zahvalnost iskazao je aktivistima i simpatizerima na energiji, trudu i nepokolebljivoj veri u zdravu politiku stranke, naglasivši da je ovaj istorijski važan rezultat na lokalnom nivou isključivo zajednička pobeda svih njih. Građanima je poručio da osvojeni glasovi predstavljaju ogromnu čast, ali i veliku obavezu da se u narednom periodu radi još brže, jače i posvećenije na ekonomskom osnaživanju Bačke Topole i podizanju životnog standarda svih njenih stanovnika.
Ponovljeno glasanje 1. novembra sprovedeno je na četiri biračka mesta: biračko mesto 19 u samoj Bačkoj Topoli, biračko mesto 34 u Svetićevu, kao i na biračkim mestima 40 i 44 u Staroj Moravici. Izborna geometrija ova četiri mesta direktno je odlučila pobednika, a analiza strukture ovih naselja objašnjava zašto je SNS uspeo da odbrani prednost
Stara Moravica (BM 40 i 44) i Svetićevo (BM 34): Reč je o sredinama sa specifičnom demografskom i političkom strukturom. Stara Moravica je tradicionalno jako uporište Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), što potvrđuje i konačan skok ove liste na 25,65%. Sa druge strane, Svetićevo i delovi Stare Moravice imaju stabilno biračko telo okrenuto velikim infrastrukturnim projektima. Upravo je u ovim mestima koalicija oko SNS-a uspela da motiviše svoje glasače i obezbedi ključnu razliku.Biračko mesto 19 (Bačka Topola): Kao urbano biračko mesto, ovo je bilo glavno poprište borbe sa Studentskom listom. Urbane sredine su tokom ovih izbora pokazale veću sklonost ka promenama i novim političkim opcijama. Ipak, disciplinovana organizacija SNS-a na terenu neutralisala je pritisak mlađih, pro-studentskih glasača u samom gradu.
Četiri ponovljena mesta poslužila su kao politički filter – dok je Studentska lista tražila šansu u urbanom jezgru, SNS je kroz jaču logistiku u prigradskim i seoskim sredinama (Svetićevo, Stara Moravica) uspeo da izvuče presudne glasove (rast od +234 glasa) i tako amortizuje nalet konkurencije.
Buduća koalicija između Srpske napredne stranke (SNS) i Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) u Bačkoj Topoli nakon ovih izbora ulazi u novu fazu partnerstva u kojoj će obe strane morati da blisko sarađuju kako bi obezbedile stabilnu većinu, prvenstveno zbog izraženog rasta novih političkih snaga oličenih u Studentskoj listi.
Rast Studentske liste u urbanim delovima opštine nateraće SNS i SVM na sinergiju. U budućem radu lokalnog parlamenta, ove dve stranke će verovatno nastupati koordinisano kako bi kroz infrastrukturne i lokalne projekte povratile poverenje razočaranih birača u samom gradu Bačka Topola.Kako bi neutralisali pritisak opoziciono nastrojenih studenata i građana koji traže promene, koalicioni partneri će akcenat staviti na stabilnost i realizaciju započetih projekata, nudeći se biračima kao garant ekonomskog i društvenog kontinuiteta u opštini.
Zavičajno udruženje „Banija“ iz Bačke Topole uspešno je organizovalo četvrto „Banijsko prelo“ u Bačkom Sokolcu, koje je proteklog vikenda okupilo veliki broj posetilaca i čuvara narodne tradicije. Kroz bogat kulturno-umetnički program, nastupe izvornih grupa i tradicionalno druženje, ova manifestacija je još jednom poslala snažnu poruku o važnosti očuvanja kulturnog identiteta i prenošenja zavičajnih vrednosti na mlađe generacije.
Sala prepuna emocija i zavičajnog melosa
Već sa prvim taktovima i zvucima tradicionalne ojkače, Dom kulture u Bačkom Sokolcu postao je tesan za sve one koji nose Baniju u srcu. Domaćini, članovi Zavičajnog udruženja „Banija“, potrudili su se da svaki detalj u sali podseća na nekadašnja prela – okupljanja koja su u starom zavičaju bila stub društvenog života, sklapanja prijateljstava i očuvanja zajednice.
U programu su učestvovala brojna kulturno-umetnička društva, muške i ženske izvorne pevačke grupe, kao i solisti koji su vernim izvođenjem narodnih pesama izmamili aplauze, ali i po koju suzu među najstarijim posetiocima.
Tradicija prelazi na mlađe
Ono što je obeležilo ovogodišnje, četvrto po redu prelo, jeste primetan broj dece i mladih, kako na sceni, tako i u publici. Organizatori ističu da je upravo to primarni cilj manifestacije.
„Ponosni smo što tradicija ne ostaje u prošlosti, već živi kroz našu decu. Naša obaveza je da im prenesemo svest o tome ko su i odakle potiču, a prelo je najlepši način za to“, poručili su iz Zavičajnog udruženja „Banija“, izražavajući zahvalnost lokalnoj samoupravi i vernim prijateljima koji godinama podržavaju njihov rad.
Druženje kao lek za dušu
Nakon zvaničnog, kulturno-umetničkog dela programa, usledila je tradicionalna narodna večera i druženje uz izvornu muziku. Razgovori o starim vremenima, preplitanje sudbina naseljenika u plodnoj bačkoj ravnici i neprekidna veza sa rodnim krajem, dokazali su da kilometri ne mogu oslabiti ljubav prema banjskom kamenu i običajima.
Bački Sokolac je te večeri ponovo potvrdio status sigurnog čuvara baštine, ostavljajući iza sebe još jedno uspešno poglavlje manifestacije koja je odavno prerasla lokalne okvire i postala prepoznatljiv brend tradicije i zajedništva.
Iako Svi sveti nose dubok religijski i ritualni karakter, u opštini Bačka Topola ovaj praznik je nezamisliv bez jednog specifičnog gastronomskog običaja – pečenja kestenja ispred grobljanskih kapija. Ovaj jesenji ritual lokalnog stanovništva, iako nema crkveno utemeljenje, postao je autentični društveni fenomen koji hladni novembarski dan pretvara u prostor zajedništva, sećanja i topline.
„Pečem kesten ovde ispred kapije već više od petnaest godina i slobodno mogu da kažem da je ovo postao naš lokalni znak raspoznavanja za Svi svete“, priča nam kroz osmeh sedokosi prodavac, dok spretno meša garave plodove na užarenoj ploči. „Ljudi izađu tužni, zamišljeni, a onda osete ovaj miris i kupe fišek, prvenstveno da ugreju prste, a onda i da se okrepe. Mnogi mi kažu da ih ovaj ukus odmah vrati u detinjstvo i podseti na roditelje sa kojima su nekada davno dolazili na ovo isto mesto. To više nije samo prodaja, to je postao naš zajednički običaj bez kojeg ovaj dan u Bačkoj Topoli jednostavno ne može da prođe.“
Koren ovog običaja u Bačkoj Topoli seže duboko u prošlost i neraskidivo je vezan za austrougarski kulturni krug. Naviku pečenja i konzumiranja kestena na praznik Svih svetih u ove krajeve doneli su ovdašnji Mađari i Nemci (Podunavske Švabe), koji su naselili Bačku tokom 18. i 19. veka, prenoseći sa sobom bogatu tradiciju Srednje Evrope. U tradiciji Srednje Evrope, kesten je dugo bio pristupačna, kalorična hrana koja je siromašnijim slojevima menjala hleb tokom kasne jeseni. Zbog svoje visoke energetske vrednosti, postao je idealna okrepa za ljude koji satima borave na otvorenom tokom hladnog i vetrovitog 1. novembra.
Vremenom se ovaj običaj toliko duboko ukorenio u lokalni identitet Bačke Topole da je prevazišao etničke i verske granice. Danas kestenje ispred groblja kupuju svi stanovnici opštine, bez obzira na nacionalnost, čuvajući tako živim delić stare austrougarske jesenje atmosfere na vojvođanskom tlu.
U vremenu koje teži da sve ubrza i digitalizuje, bačkotopolska tradicija pečenja kestenja uspeva da prkosi modernizmu. Ona podseća da su najlepše tradicije često one najjednostavnije. One koje ne zahtevaju velike govore ni skupe ceremonije, već samo malo topline pretočene u običan papirni fišek.
„Dokle god bude nas, biće i kestenja“, dobacuje nam naš sagovornik s početka priče dok pakuje poslednje plodove za porodicu koja užurbano korača ka automobilu.
I u toj rečenici leži suština. Vruć kesten u promrzlim rukama Topolčana odavno je prestao da bude samo obična jesenja poslastica. On je postao tihi čuvar sećanja, spona sa precima koji su ovaj običaj doneli iz dalekih srednjoevropskih gradova i dokaz da, bez obzira na to koliko se svet menja, miris tradicije u Bačkoj Topoli uvek ima isti, topao ukus doma.
Rekonstrukcija Železničke ulice u Bačkoj Topoli ulazi u završnu fazu, donoseći preko potrebnu tačku spajanja – moderna železnička stanica konačno dobija prilaz kakav zaslužuje, a grad funkcionalnu arteriju koja je pretrpela najveći teret istorijske izgradnje brze pruge. Posle meseci strpljenja pod naletom teške mehanizacije, Bačka Topola ove zime napokon dobija civilizovan i bezbedan prilaz stanici.
Rekonstrukcija Železničke ulice u Bačkoj Topoli ulazi u završnu fazu, donoseći preko potrebnu tačku spajanja – moderna železnička stanica konačno dobija prilaz kakav zaslužuje, a grad funkcionalnu arteriju koja je pretrpela najveći teret istorijske izgradnje brze pruge. Nakon meseci u kojima je ova deonica izgledala više kao gradilište bez kraja nego kao gradska ulica, teške mašine za asfaltiranje unose dugo čekani red u srce lokalne infrastrukture.
Svi veliki infrastrukturni projekti sa sobom nose neizbežnu cenu, a u slučaju Bačke Topole, tu cenu su platili lokalni putevi. Mesecima su građani, pešaci i vozači balansirali između raskopanih trotoara, prašine i blata, dok je teška građevinska mehanizacija radila na pruzi, a potom i na novim vodovodnim i kanalizacionim instalacijama. Železnička ulica je svesno žrtvovana zarad višeg cilja – moderne i brze veze sa svetom. Zato aktuelno asfaltiranje i ulaganje od 7,8 miliona dinara nisu nikakav „poklon“ lokalnoj samoupravi, već logičan i obavezan čin odgovornosti države i izvođača prema ljudima koji ovde žive.
Sa prvim decembarskim danima i rokom koji se neumoljivo bliži, slika Bačke Topole se menja. Kada se uporedo završe radovi na samoj staničnoj zgradi i ulegne poslednji sloj novog asfalta, grad će konačno dobiti zaokruženu celinu. Tek tada, sa bezbednim trotoarima i modernim kolovozom, nova železnička stanica će postati pravi ponos opštine, a ne izolovano ostrvo modernizma do kojeg se stiže preko prepreka. Strpljenju Topolčana se bliži kraj – i to onaj pozitivan, uokviren svežim asfaltom.
Ipak, najveća vrednost ovih dana leži u ponašanju samih građana. Slike porodica koje zajedno, od najmlađih do najstarijih, uređuju porodične grobnice, donose hrizanteme i pale prve lampione, podsećaju nas na važnost kontinuitva i zajedništva. Bačka Topola je još jednom potvrdila da, bez obzira na konfesionalne razlike, deli jedinstven prostor poštovanja i pijeteta.
Dok hiljade sveća i cvetnih aranžmana ukrašavaju besprekorno uređena počivališta u Bačkoj Topoli i okolnim mestima, lokalna zajednica još jednom šalje prelepu sliku poštovanja tradicije, zajedništva i visokog nivoa komunalne kulture.
Svi sveti i Dušni dan u našoj sredini oduvek imaju posebnu težinu. Oni nisu samo crveno slovo u kalendaru ili neradni dan, već trenuci kada opština Bačka Topola pokazuje svoje najlepše lice – lice solidarnosti, multikulturalnosti i dubokog poštovanja prema sopstvenim korenima. Pogled na Zapadno i Istočno groblje u gradu, ali i na večna počivališta u Bajši, Pačiru, Staroj Moravici i drugim naseljima, svedoči o tome da se kultura jednog naroda, ili u našem slučaju više njih koji vekovima žive zajedno, najbolje ogleda u odnosu prema onima koji su nas zadužili.
Posebne pohvale ovog puta idu na račun lokalnih komunalnih službi i mesnih zajednica. Umesto uobičajenih jesenjih prizora zatrpanih staza i prepunih kontejnera, svedoci smo odlične organizacije. Na vreme uklonjeno lišće, obezbeđeno uredno vodosnabdevanje, postavljen dovoljan broj posuda za otpad, kao i produženo radno vreme kapija, omogućili su građanima da u miru, bez nervoze i logističkih prepreka, urede grobove svojih najmilijih. Kada sistem funkcioniše tiho i efikasno, to se često uzima zdravo za gotovo, ali ovakav trud zaslužuje javno priznanje jer direktno utiče na dostojanstvo samog praznika.
Ipak, najveća vrednost ovih dana leži u ponašanju samih građana. Slike porodica koje zajedno, od najmlađih do najstarijih, uređuju porodične grobnice, donose hrizanteme i pale prve lampione, podsećaju nas na važnost kontinuitva i zajedništva. Bačka Topola je još jednom potvrdila da, bez obzira na konfesionalne razlike, deli jedinstven prostor poštovanja i pijeteta.
Ova slika uređenih i osvetljenih počivališta nije samo ispunjavanje građanske i verske dužnosti. Ona je dokaz visoke komunalne i ljudske svesti, svetli primer koji pokazuje da kada se udruže dobra organizacija i iskrena namera pojedinca, rezultat bude ponos cele zajednice.
01.11.2022. Velika Gorica, Vukovina. Svi sveti na Gradskom groblju u Velikoj Gorici i Vukovini. Foto: David Joliæ/cityportal.hr
Novi rebalans budžeta od skoro dve milijarde dinara potvrđuje da Bačka Topola uspešno koristi eksterne fondove i mudro investira u prave prioritete – od snažne podrške poljoprivredi i energetici, pa sve do dugoročne zaštite prirode i unapređenja zdravstva za sve građane.
Ovaj finansijski skok nije samo puki zbir cifara na papiru, već jasan pokazatelj agilnosti lokalne samouprave koja je uspela da kroz republičke transfere i evropske IPA programe privuče ozbiljan kapital u našu sredinu. U vremenima kada se mnoge opštine oslanjaju isključivo na sopstvene, često skromne prihode, Bačka Topola pokazuje kako se strateškim planiranjem i otvorenim vratima prema eksternim fondovima puni opštinska kasa za dobrobit svih njenih stanovnika.
Posebno raduje činjenica da novac odlazi tamo gde je najpotrebniji. Direktno ulaganje 14 miliona dinara u poljoprivredu daje preko potreban vetar u leđa lokalnim proizvođačima koji čine kičmu našeg kraja. Sa druge strane, izdvajanja za energetsku efikasnost i hitnu obnovu grejanja u Domu zdravlja pokazuju odgovornost prema ekologiji i zdravlju, rešavajući konkretne, svakodnevne probleme ljudi.
Da se ne radi samo o infrastrukturi već i o viziji za budućnost, svedoči istorijska odluka sa iste sednice da se Gradski park proglasi zaštićenim prirodnim dobrom. Time je stavljen pečat na očuvanje pluća našeg grada za generacije koje dolaze. Kada se tome doda najava obezbeđivanja smeštaja i podsticaja za lekare u seoskim ambulantama, jasno je da se misli na ravnomeran razvoj i da niko, bez obzira na to da li živi u gradu ili selu, neće biti zapostavljen.
Bačka Topola ovim rebalansom postavlja standard modernog i domaćinskog upravljanja, dokazujući da se vizija i stabilan razvoj mogu ostvariti kada se radi planski, hrabro i u interesu građana.
Kašaš i Ivković su svojim životnim delom dokazali da, kada igramo jedni za druge, a ne jedni protiv drugih, pobednici postajemo svi.
Kada sport prevaziđe granice terena i postane most između naroda, nastaju priče koje traju. Ovogodišnja dodela nagrade „Ištvan Pastor“ vaterpolo legendi Zoltanu Kašašu i košarkaškom stručnjaku Stojanu Ivkoviću još jednom je potvrdila da su taktika, timski duh i sportska arena najprirodniji prostor za učvršćivanje mađarsko-srpskog prijateljstva.
Kada sport prevaziđe granice terena i postane most između naroda, nastaju priče koje traju. Ovogodišnja dodela nagrade „Ištvan Pastor“ vaterpolo legendi Zoltanu Kašašu i košarkaškom stručnjaku Stojanu Ivkoviću još jednom je potvrdila da su taktika, timski duh i sportska arena najprirodniji prostor za učvršćivanje mađarsko-srpskog prijateljstva. U vremenu kada se regionalna saradnja prečesto meri političkim deklaracijama i ekonomskim bilansima, odluka Fondacije podseća nas na to da se najtrajnije veze stvaraju tamo gde se igra otvorenog srca.
Izbor ovogodišnjih laureata nosi duboku simboliku. Zoltan Kašaš je čovek koji je pre više od dve decenije potpisao najsvetliju stranicu klupskog vaterpola na ovim prostorima, odvevši Bečej na krov Evrope. Taj uspeh nije bio samo sportski fenomen, već i primer kako zajednički rad i vizija brišu sve veštačke podele. S druge strane, Stojan Ivković je kroz svoj višegodišnji rad na klupi mađarske košarkaške reprezentacije uradio više za regionalno prepoznavanje i uvažavanje nego desetine diplomatskih nota. On je bio i ostao čovek kontinuiteta, mentor koji je srpskim i mađarskim igračima otvarao vrata, spajajući dve škole košarke u jednu uspešnu priču.
Ono što Kašaša i Ivkovića povezuje, a što je Fondacija nepogrešivo prepoznala, jeste činjenica da njih dvojica nisu samo uzimali od sporta, već su mu dali širu, društvenu dimenziju. Oni su pokazali da mađarsko-srpski odnosi nisu projekat koji se koordinira isključivo iz Beograda i Budimpešte, već živo tkivo koje raste na terenima u Subotici, Bečeju, Kečkemetu i Segedinu.
Kada su na godišnjicu smrti Ištvana Pastora u Gradskoj kući u Subotici uručena ova priznanja, postalo je jasno da nagrada koja nosi ime čoveka koji je posvetio život istorijskom pomirenju dva naroda odlazi u prave ruke. Sportski radnici nemaju diplomatske pasoše, ali njihovi rezultati imaju težinu istorijskih sporazuma. Kašaš i Ivković su svojim životnim delom dokazali da, kada igramo jedni za druge, a ne jedni protiv drugih, pobednici postajemo svi.
Brza i odlučna reakcija izbornih komisija da ponište glasanje na mestima gde su uočene nepravilnosti i ekspresno zakažu ponovljene izbore u Bačkoj Topoli predstavlja pobedu pravne države i jasan dokaz da se izborni proces shvata maksimalno ozbiljno. Odluka da se na birališta izađe već u nedelju, 1. novembra, uz imenovanje potpuno novih biračkih odbora, šalje snažnu poruku građanima: svaki glas je svetinja, a institucije su spremne da garantuju apsolutnu regularnost i transparentnost.
Međutim, u kontekstu rezultata zabeleženih 25. oktobra, ova odluka ima i ogromnu političku težinu. Bačkotopolska opština je tokom izborne noći postala poprište pravog demokratskog trilera. Prema podacima sa 47 obrađenih biračkih mesta, razlika između dve vodeće opcije meri se u promilima: lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ osvojila je 5.141 glas (34,76 odsto), dok joj za vratom sedi „Studentska lista – Studenti pobeđuju“ sa 5.088 glasova (34,41 odsto). Razlika od svega 53 glasa u korist koalicije oko SNS-a direktno prebacuje težište političke moći na četiri preostala biračka mesta na kojima se glasanje ponavlja.
Tradicionalno snažan u ovoj sredini, Savez vojvođanskih Mađara (SVM) – dr Balint Pastor zabeležio je čvrst rezultat sa 3.736 glasova (25,26 odsto), potvrđujući ulogu nezaobilaznog stabilizatora lokalnog političkog prostora. Ipak, činjenica da se izbori ponavljaju na čak dva biračka mesta u Staroj Moravici (BM 40 i BM 44) – mestu sa značajnim udelom mađarskog stanovništva – otvara prostor za pitanje kako će se lokalno biračko telo postaviti u drugom krugu, imajući u vidu da je glasanje 25. oktobra privuklo nešto ispod 60 odsto upisanih birača u ovoj opštini.
Ponavljanje izbora na biračkim mestima 19 u samoj Bačkoj Topoli, 34 u Svetićevu, te pomenutim 40 i 44 u Staroj Moravici, prestaje da bude samo tehnička ispravka administrativnih propusta izbornih odbora. Ono postaje direktna arena za konačni prestiž i političku prevagu na lokalnom nivou. Sa preostalih par hiljada birača koji imaju pravo da izađu na popravni ispit 1. novembra, Bačka Topola ima jedinstvenu priliku da pokaže kako izgleda potpuno čist, transparentan i zakonski besprekoran izborni proces koji će direktno krojiti konačnu mapu političke volje ovog dela Vojvodine.
. Bez obzira na to u čiju korist tas na vagi na kraju prevagne, najveći dobitnik biće sama demokratija, jer će konačni rezultati u Bačkoj Topoli imati pun i neosporan institucionalni legitimitet utemeljen na odbrani svakog pojedinačnog glasa.
Vladajuća većina je na najnovije političke pritiske opozicije, na današnjoj sednici Skupštine opštine Bačke Topole, odgovorila dostojanstveno i institucionalno, stavljajući interes građana i ekonomski napredak opštine ispred dnevnopolitičkih prepucavanja. Skupština opštine ostaje mesto konstruktivnog rada, a ne političkog teatra, poručuju iz vladajuće koalicije, čime je poslata jasna poruka da se sudbinom lokalne samouprave ne može licitirati zarad sakupljanja političkih poena.
Zahtev opozicije za podnošenje ostavki kompletnog rukovodstva, podnet pompezno na samoj sednici, još jednom je ogolio suštinsku razliku između dve političke vizije. Sa jedne strane imamo pokušaj da se kroz kreiranje veštačke krize i opstrukciju rada lokalnog parlamenta blokira donošenje odluka. Sa druge strane stoji stabilna većina koja iza sebe ima demokratski legitimitet i obavezu prema građanima koji su glasali za stabilnost, nove investicije, uređene škole, asfaltirane puteve i stabilan lokalni budžet.
“Politička odgovornost se ne pokazuje podnošenjem ostavki pod pritiskom ucenjivačke retorike, već istrajnošću u realizaciji obećanog programa. Lokalna samouprava nije poligon za eksperimente niti arena za lečenje frustracija partijskih lidera. Ona je servis građana koji mora da funkcioniše svakoga dana – bez obzira na to što bi neko želeo da je paralizuje u nadi da će u opštem haosu profitirati.”- kaže predsednik SO, Saša Srdić
Demokratska procedura pruža jasne mehanizme za proveru legitimiteta, a to su izbori. Pokušaji da se vanredni preokreti izdejstvuju performansima u skupštinskoj sali, umesto ozbiljnim programom pred građanima, unapred su osuđeni na propast. Izmedju ostalog u polemici, ponudjeno je da opozicioni odbornici, “primerom”, pokažu kako se to radi i podnesu svoje ostavke. Odbijanjem da učestvuje u ovoj predstavi, vladajuća većina je pokazala zrelost i dokazala da su interesi opštine i njenih stanovnika iznad bilo čijeg pojedinačnog ili partijskog interesa. Rad se nastavlja, jer stabilnost nema alternativu.
Vladajuća većina je odlukom da se fokusira na rad, a ne na politički teatar, dokazala da istinska odgovornost leži u realizaciji obećanih projekata i služenju građanima. Pokušaji opstrukcije su propali, a stabilnost opštine ostaje nepoljuljana, jer se legitimitet dobija isključivo na izborima – poverenjem naroda koje se ne može srušiti skupštinskim performansima.
