Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je danas prilikom obilaska gradilišta Ekspa u Surčinu da će izbori biti održani u oktobru ili novembru i da veruje da će u Srbiji biti nastavljena odgovorna politika.
Na pitanje kineske novinarke, da li misli da će izbori uticati na bilateralnu saradnju Srbije i Kine i na zajedničke projekte dve zemlje, Vučić je rekao da veruje u čelično prijateljstvo dve zemlje i da će izbori bitu u oktobru ili novembru.
“Verujem da smo mi, u poslednje vreme, zahvaljujući predsedniku Siju, u pravom smislu tih reči, uspostavili čvrsto prijateljstvo između Kine i Srbije i da ga niko ne može uništiti. S druge strane, imaćemo izbore ili u oktobru ili u novembru, i verujem da ćemo imati nastavak odgovorne politike. To je sve što mogu da kažem”, rekao je Vučić tokom obilaska radova sa ambasadorom kine Li Mingom.
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je danas prilikom obilaska Ekspo gradilišta u Surčinu, da je zgrada sa stanovima za učesnike specijalizovane izložbe Ekspo gotova i da se gradi i hotel sa kapacitetom od 400 soba, koji će biti drugi najveći hotel u Srbiji po broju soba i dodao da je njegova ideja da se stanovi nakon Ekspa prodaju po nižim cenama, pre svega mladima. Vučić je rekao da će prvih 600 stanova biti opremljeno kompletno u naredne dve do tri nedelje, a onda će se opremati još 600.
“Kraj avgusta, početak septembra, odvešćemo vas da vidite kako to izgleda, pa obiđete svaku sobu. Samo da vidite, ovde su vam ti stanovi, oni su gotovi, a ovo ovamo je hotel, hotel od 400 soba, i on mora da bude gotov. I to radi naš čovek koji je uradio Gorski hotel na Kopaoniku, za one koji znaju, dakle vrhunski je uradio taj hotel. Ovde ga radi sa 400 soba, nadam se da će on to da privede kraju na vreme. Ovo je inače drugi najveći hotel u Srbiji po broju soba. Videćete uskoro kako to izgleda, ali sobe ćete moći uskoro da obiđete, imaju prelepe terase”, rekao je Vučić.
Kada su u pitanju zelene površine, Vučića su radnici na gradilištu upoznali da će biti 9.600 novih stabala različitog drveća. “Zatim, 6.700 različitog žbunja i perena, perene su cvetne vrste, 9.600 stabala, i 7. 700 kvadratnih metara travnjaka”, rekli su mu radnici.
Adriana Vilagoš teškom mukom plasirala se u finale bacanja koplja na Evropskom prvenstvu, što nije pošlo za rukom Mariji Vučenović. Vilagoš je imala problematičan nastup u kvalifikacijama, da bi finale izborila tek u trećoj seriji za nju skromnim hicem od 57,25 metra.Borba za medalje na programu je u nedelju 16. avgusta od 20.55 časova.
Spas je stigao u poslednjem pokušaju, hicem od 57,22 metara. Bilo je to daleko od norme od 61 metra, još dalje od Adrianinih najboljih ostvarenja, ali cilj je ostvaren. Izborila je kao deveta, mesto među 12 najboljih.
Prvi hitac Vilagoš bio je više nego skroman. Koplje se zabolo na samo 50,73. Drama je dostigla vrhunac posle druge serije.
Devojka iz bačkotopolskog TSC-a je prestupila i ostao joj je samo još jedan pokušaj da izbori mesto među 12 najboljih takmičara na Starom kontinentu. Na sreću uspela je u tome.
Ukratko, ova manifestacija je za „Malu Bačku“ simbol pobede nad bolešću i izolacijom, slavljenje života i potvrda da zajednički mogu da savladaju sve prepreke. Okupljanje gostiju iz drugih gradova i regiona jača solidarnost i stvara mrežu prijatelja na koje udruženje može da se osloni u budućnosti. Gosti iz Vukovara ove godine dolaze u organizovanom sastavu, gde će nekoliko dana boraviti u Bačkoj Topoli, a centralni momenat njihovog dolaska biće upravo stavljanje potpisa na ovu povelju na obali jezera. Povelja o bratimljenju omogućava udruženjima da u budućnosti ravnopravno i zajednički apliciraju za fondove Evropske unije namenjene prekograničnoj saradnji Hrvatske i Srbije.
Udruženje obolelih od multiple skleroze „Mala Bačka“ iz Bačke Topole organizuje svoju tradicionalnu, 16. po redu sportsko-rekreativnu manifestaciju pod nazivom „Tolerancija 2026“, 22. avgust 2026. godine, sa početkom u 11:00 časova, kod Vetrenjače. Posetioce i učesnike očekuju raznovrsne sportsko-rekreativne aktivnosti prilagođene svima, kao i prigodna izložba radova koji su nastali tokom kreativnih radionica udruženja.
Za Udruženje obolelih od multiple skleroze „Mala Bačka“, ova manifestacija predstavlja najvažniji događaj u godini i ima dubok emotivni, društveni i praktični značaj. Ova manifestacija je prilika da članovi udruženja izađu u javnost, druže se i pokažu da su aktivni članovi društva. Skretanjem pažnje javnosti na jezeru, udruženje edukuje sugrađane o izazovima sa kojima se suočavaju osobe sa multiplom sklerozom i promoviše toleranciju i inkluziju.
Boravak u prirodi, sport i druženje sa ljudima koji dele slična iskustva pružaju ogromnu motivaciju i popravljaju mentalno zdravlje članova. Izložba kreativnih radova omogućava članovima da pokažu svoje talente i trud, dokazujući da uprkos fizičkim ograničenjima mogu da stvaraju lepe i vredne stvari.
Potpisivanje povelje između udruženja „Mala Bačka“ i Društva multiple skleroze Vukovarsko-srijemske županije postavlja temelje za dugoročnu stabilnost i razvoj obe organizacije u godinama koje dolaze.
Društvo iz Vukovarsko-srijemske županije ima veliko iskustvo u povlačenju sredstava iz Evropskog socijalnog fonda (npr. za projekte ličnih asistenata obolelima). Potpisivanjem povelje,22. avgusta, to znanje i primeri dobre prakse biće direktno preneti u Bačku Topolu.Kada dva udruženja nastupaju zajedno, imaju mnogo veći uticaj na donosioce odluka u obema državama kada je reč o pravima i kvalitetu lečenja osoba sa multiplom sklerozom.
“Na koliko sam se mesta naslušao da ne smem da odem, i u svako sam otišao. Tako da, pošto su govorili da u Užice i Novi Sad ne smem da idem, evo sad sam zakazao velike narodne skupove baš u Užicu i Novom Sadu. Tek toliko da imate u vidu”, rekao je Vučić u razgovoru sa meštanima sela Vitoševac u opštini Ražanj, koje je posetio u okviru obilaska jugoistoka Srbije.
Na pitanje novinara kada će ti skupovi biti održani, Vučić je odgovorio „relativno brzo”.
„Krajem meseca će verovatno da bude Užice, početkom septembra Novi Sad. Ne znam tačno”, rekao je Vučić dodajući da ne zna kada će sve moći da se organizuje.
Kako je poručio, skupovi treba da pokažu snagu ljudi koji žele mir, stabilnost i normalan život, ali i da nijedan grad u Srbiji ne može biti proglašen zabranjenom zonom za predsednika države ili bilo kog građanina. I ranije je poručivao da će u Novi Sad dolaziti bez straha i da će se politička podrška meriti na izborima, a ne na ulici.
Rekovac, 13. avgusta 2026.- Predsednik Srbije Aleksandar Vuèiæ, u okviru posete jugoistoku Srbije, danas obilazi porodicu Jovanoviæ koja ima desetoro dece, u selu Sibnici u optini Rekovac.Porodica Jovanoviæ se bavi poljoprivredom, a obraðuju vie od 15 hektara zemlje. U domaæinstvu je zaposlen samo otac, dok je majka domaæica.Najmlaðe dete ima èetiri meseca, a najstariji sin 17 godina. FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIÆ/ nr
Manifestacija oživljava Panoniju i njen prelepi park oko dvorca (Kaštela) Falcione. Ona prikazuje gostoprimstvo ovog kraja i privlači posetioce u opštinu Bačka Topola. Strategija za pobednički gulaš na takmičenju zasniva se na savršenom balansu tri ključna elementa: gustini sosa od luka, kvalitetu mlevene paprike i strpljivoj kontroli vatre. Pošto svi takmičari dobijaju isto meso, pobednika odlučuje tehnika kuvanja i sitni kulinarski trikovi koji prave veliku razliku.
Suština kulinarskog takmičenja „Panonski kotlić“ u Panoniji, 22. avgusta, jeste očuvanje tradicije, druženje naroda u prirodi i ponosno pokazivanje kulinarskih veština u pripremi tradicionalnih jela u kotliću. Iako je takmičenje takmičarskog duha, ono ima mnogo dublju društvenu i kulturnu vrednost.
Ovo nije samo borba za pehar, već povod da se okupe porodice, prijatelji, komšije i gosti iz drugih mesta. Dan se provodi u prirodi, uz muziku, razgovor i šalu. Kuvanje u kotliću je vekovni običaj u Vojvodini. Ova manifestacija čuva stare, autentične recepte i prenosi ih na mlađe generacije.
Svi takmičari dobijaju potpuno istu količinu i kvalitet junećeg mesa od organizatora. To znači da pobedu ne odnosi onaj ko je kupio skuplje meso, već onaj ko ima više kulinarskog umeća. Suština samog kuvanja je u tome kako će svaka ekipa iskoristiti svoje „tajne sastojke“ – od odabira prave domaće mlevene paprike, preko količine luka, do kontrole jačine vatre na plinskom gorioniku.
U Gunarošu je održana jubilarna dvodnevna proslava 25. Dana sela (8. i 9. avgusta), koja je okupila meštane svih generacija i civilna udruženja. Manifestaciju je obeležio bogat kulturni, tradicionalni zabavni program, a završena je svečanim vatrometom. Mladi u narodnim nošnjama odneli su do oltara hleb umešen od ovogodišnjeg brašna, gde je župnik Ištvan Žolnai predvodio molitvu za poljoprivrednike i porodice. Poetioci su mogli da vide izložbu ručnih radova grupe „Plavi nezaborav“, kao i kulturno-umetnički program. Glavni muzički događaj bio je koncert sastava Republika.
Glavni organizator Viktor Kovač je povodom jubileja istakao da manifestacija ove godine ima poseban značaj jer se obeležava tačno 25. put, nakon što je kontinuitet bio prekinut samo jednom tokom pandemije koronavirusa. Opisao je Dan sela kao izuzetno važan događaj za meštane, naglasivši da je to dan kada se „svi pokrenemo“. Istakao je doprinos svih lokalnih aktera, rekavši da se u pripreme uključuju sva civilna udruženja, pojedinci i kompletno rukovodstvo sela dodavši da zajedničkim snagama svake godine pokušavaju da ovaj dan učine nezaboravnim za sve posetioce.
Na 25. Danima sela u Gunarošu, takmičenja u kuvanju i pecanju organizovana su u nedelju kao centralni zabavno-gastronomski deo manifestacije sa izuzetno vrednim nagradama.Ekipe se okupljaju na zajedničkom prostoru gde pored svojih stolova i šatora lože vatru i pripremaju tradicionalna jela (najčešće svinjski ili juneći gulaš, odnosno riblju čorbu)Svaki tim donosi svoje tajne sastojke, od domaće mlevene paprike do posebnih dodataka, dok organizatori obično obezbeđuju osnovne uslove.Ribolovci zauzimaju svoja mesta na obali vode rano ujutru, kada se izvlače takmičarske pozicije (boksovi): Najčešće se peca na plovak, a takmičari koriste različite primame i mamce kako bi privukli što više ribe u svom sektoru. Po završetku predviđenog vremena (obično nakon nekoliko sati), sudije mere ukupan ulov svake ekipe u gramima, nakon čega se riba uglavnom bezbedno vraća u vodu
Revijalnim turnirom za veterane,dobrim druženjem uz ručak i tortu, Teniski klub Prin iz Tomislavaca obeležio je prvih deset godina kluba.
Sportsko udruženje „Teniski klub Princ” iz Tomislavaca (opština Bačka Topola) osnovano je 12. februara 2016. godine i predstavlja uspešan lokalni centar za razvoj teniskog sporta i rekreacije. Klub poseduje dva uređena teniska terena sa podlogom od šljake, koji su izgrađeni zajedničkim naporima i volonterskim radom meštana, Mesne zajednice i investitora
Klub je prepoznat po odličnim uslovima, pa su se zbog kvaliteta njegove infrastrukture ovde igrale i završnice zvaničnih saveznih turnira (poput turnira Open Bačke Topole za dečake do 12 godina). Takođe, Teniski savez Srbije je u više navrata pomagao rad ovog kluba kroz donacije profesionalne i dečije sportske opreme.
Klub je nadaleko poznat po organizaciji sopstvene teniske lige koja okuplja veliki broj lokalnih i regionalnih zaljubljenika u tenis svih starosnih doba i nivoa veština. Igrači su raspoređeni u dve kategorije prema nivou igre (kako za iskusne takmičare, tako i za početnike/rekreativce). Za sve prijavljene igrače obezbeđena je sportska oprema za mečeve (loptice, klupske majice), a klupski tereni su maksimalno prilagođeni odigravanju susreta. Liga tradicionalno startuje sredinom aprila svake godine.
U derbiju 2. kola Prve lige Srbije, fudbaleri TSC-a i ivanjičkog Javora odigrali su nerešeno 1:1 (0:1) na TSC Areni u Bačkoj Topoli. Gosti su poveli golom Bubakarija Dukurea u prvom poluvremenu, dok je u nastavku domaćin zaigrao znatno agresivnije, a bod ekipi Nenada Milijaša doneo je strelac u drugom delu igre.
Vodili su Ivanjičani na isteku prvih pola sata igre. Odlično se snašao iskusni vezista Dukure i prevario Nikolu Simića.Sredinom drugog poluvremena usledilo je izjednačenje. Dobro poznati Nemanja Nikolić reagovao je na vreme za 1:1. Ispostavilo se i konačnih…
Iskusni Nikolić pokazao je zašto je najavljen kao kapitalno pojačanje za sastav iz Bačke Topole. Provereni strelac uspeo je da nadmudri čuvare, postigne gol, donese erupciju oduševljenja na tribinama i duel vrati na početak (1:1).
Koliko do juče TSC i Javor Matis bili su deo elitnog društva, obasjani svetlošću najviše scene domaćeg fudbala, a od ovog leta sudbina ih spaja u rangu niže. Tu će pokušati da se zadrže što je moguće kraće i da, ako im se ukaže prilika, već naredne godine u ovo vreme ponovo budu među superligašima. Kako još nekoliko klubova teži istim ciljevima, jasno je da timove iz Bačke Topole i Ivanjice očekuju težak zadatak i trnovit put.
Govoreći o timu, Milijaš se osvrnuo i na prelazni rok, koji još nije završen, ali i na atmosferu među igračima.
– Prelazni rok još traje i sa upravom kluba ćemo odlučiti da li će neki igrači otići iz ekipe. Dokle god smo u ovom sastavu, ja računam na sve i verujem da imamo sjajne pojedince i da ćemo vremenom postajati sve jači kao grupa i tim. Najvažnije je da imamo kvalitet, dobru energiju i zajedničku želju da se TSC vrati u Superligu. Bitno mi je što vidim da su u TSC-u svi srećni i što klub ima dobar odnos prema njima. Zbog toga nisu poželeli da odu posle ispadanja iz lige, već razmišljaju o povratku, a to je veliki kvalitet našeg kluba.
Zavičajni dan u Pačiru je tradicionalna godišnja manifestacija koju organizuje lokalni Klub izbeglih, prognanih i doseljenih lica iz Pačira, uz podršku Opštine Bačka Topola. Ovaj događaj se najčešće održava u avgustu na prostoru prelepog izletišta jezero Bagrema u Pačiru. Glavni cilj okupljanja je druženje zemljaka i komšija, čuvanje krajiške tradicije i prenošenje običaja na mlađe generacije. : Centralni deo dana rezervisan je za sportska nadmetanja u starim disciplinama. Ekipe (poput udruženja “Lika” i “Banija” iz Subotice) takmiče se u boćanju (balotanju), bacanju kamena s ramena i nadvlačenju konopca.
Za decu se organizuju tradicionalne zabavne trke, među kojima je najpopularnije skakanje u džakovima. Program prati nastup zavičajnih pevačkih grupa, očuvanje tradicionalnog muškog i ženskog ojkanja, krajiških pesama i recitacija. Nakon sportskih napora, za sve učesnike i goste obezbeđena je zajednička trpeza na otvorenom uz nezaobilazni vojnički pasulj ili lovački gulaš.
Glavna karakteristika Zavičajnih dana u kontekstu veze sa starim krajem (Lika, Banija, Kordun, Bosanska Krajina) jeste materijalizacija nostalgije i prenošenje identiteta kroz kulturu, sport i običaje. [
Manifestacija funkcioniše kao živi most između prošlosti u starom kraju i sadašnjosti
Adriana Vilagoš se nalazi u vrhunskoj formi pred Evropsko prvenstvo u Birmingemu. Sezonu je gradila oprezno i tempirala formu tako da njen vrhunac bude upravo na ovom šampionatu. Adriana je izjavila da se oseća spremno i stabilno, a njen primarni cilj u Birmingemu jeste da nadmaši dosadašnje rezultate i ostvari najdalji hitac u ovoj sezoni.
Srpska bacačica koplja Adriana Vilagoš izjavila je pred Evropsko prvenstvo u Birmingemu (10–16. avgust 2026.) da joj je cilj da ostvari rezultat sezone i baci najdalje do sada. Ona u Englesku putuje sa zapaženim rezultatima i ulogom jedne od glavnih favoritkinja.
Na evropskoj rang-listi zauzima drugo mesto sa hicem od 63,83 m, iza Norvežanke Sigrid Borge koja je bacila 65,00 m.Ističe da u seniorskoj konkurenciji nema opuštanja jer mnoge takmičarke jednim hicem mogu da prebace daleke distance.
Kvalifikacije: 14. avgust 2026. Finale: 16. avgust 2026. u 20.30 časova.
