Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
Spoj mladosti, struke i političke stabilnosti – saznajte kako jedan parlamentarni kandidat sa liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ iz našeg grada planira da spoji bogatu tradiciju i evropsku budućnost Bačke Topole
Spajajući naučnu posvećenost prošlosti i aktivnu borbu za bolju budućnost svoje zajednice, Vanja Uzelac (1991) postao je jedno od prepoznatljivih lica Bačke Topole. Kao master istoričar, autor zapaženih radova o lokalnoj istoriji, ali i društveno-politički aktivistkista, ovaj mladi Bačkotopolčaninu svom radu uspešno povezuje očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa sa svakodnevnim naporima za razvoj svoje opštine. U susret predstojećim parlamentarnim izborima zakazanim za 25. oktobar 2026. godine, lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ šalje jasnu poruku da budućnost naše zemlje leži u rukama obrazovanih, energičnih i društveno odgovornih ljudi. Najbolji dokaz za to je Vanja Uzelac (1991), ugledni master istoričar, koji ponosno stoji pod rednim brojem 187. kao jedini kandidat za narodnog poslanika sa teritorije opštine Bačka Topola na ovoj listi. Njegov dugogodišnji prosvetni, kulturni i javni angažman pozicionirao ga je kao osobu koja spaja teorijsku stručnost sa praktičnom željom da pomogne svojim sugrađanima.
Vanja Uzelac predstavlja modernu Srpsku naprednu stranku – stranku koja ceni struku, ulaže u mlade ljude i bori se za ravnomeran razvoj svakog dela naše zemlje. Njegova poruka sugrađanima je jasna: radom, obrazovanjem i zajedništvom možemo obezbediti napredak, nove investicije i bolju budućnost za generacije koje dolaze.Podrška Vanji Uzelac 25. oktobra jeste podrška stabilnosti, znanju i razvoju Bačke Topole i cele Srbije!
„Činjenica da će Bačka Topola i naš stadion biti domaćini utakmica grupne faze UEFA Evropskog prvenstva za mlade 2027. godine predstavlja istorijsko priznanje za naš grad i potvrdu politike razvoja koju sprovodimo. To je jasan dokaz da se, zahvaljujući modernoj infrastrukturi i odgovornom radu, Bačka Topola danas nalazi na sportskoj i kulturnoj mapi Evrope. Ovaj prestižni turnir nije samo velika sportska smotra i prilika da ugostimo buduće zvezde evropskog fudbala. On je ogroman podstrek za našu lokalnu privredu, turizam i ugostiteljstvo, ali i prilika da se naša multikulturalna zajednica predstavi u najboljem mogućem svetlu. Kao master istoričar, uvek sa ponosom ističem tradiciju našeg kraja, a organizacija ovakvog događaja omogućava nam da prošlost i tradiciju spojimo sa modernom, evropskom budućnošću naše opštine. U saradnji sa Vladom Republike Srbije, Fudbalskim savezom i lokalnom samoupravom, pružićemo punu podršku da organizacija bude na najvišem nivou, pokazujući da naša Bačka Topola ima znanje, energiju i kapacitete za velika dela.“- kaže Uzelac
Politički angažman Vanje Uzelac donosi preko potrebnu sinergiju mladalačke energije, akademske stručnosti i jasne političke vizije koja je ključna za dalji napredak severnobačkog okruga. Kao master istoričar koji duboko poznaje tradiciju svog kraja, ali i kao aktivna odbornica, ona uspešno spaja očuvanje lokalnog identiteta sa modernim razvojnim projektima. Najbolji primer te vizije jeste predstojeće UEFA Evropsko prvenstvo za mlade 2027. godine, gde se Bačka Topola pozicionira na sportskoj mapi Evrope , donoseći istorijsku šansu, vrhunske uzore i novu infrastrukturu za mlade lokalne sportiste.
Kao jedini parlamentarni kandidat sa liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ iz ove opštine, njegovo prisustvo na republičkom nivou osigurava direktnu i snažnu vezu Bačke Topole sa najvišim institucijama u Beogradu. To garantuje efikasnije privlačenje investicija, podršku kapitalnim projektima i stabilan ambijent u kojem mladi stručnjaci i sportisti imaju sve uslove da ostanu i stvaraju u rodnom kraju. Podrška Vanji Uzelac na predstojećim izborima 25. oktobra jeste glas za stabilnost, znanje i dugoročan razvoj – za Bačku Topolu koja ponosno čuva svoju istoriju dok hrabro gradi evropsku budućnost
Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije, u saradnji sa provajderima, već je pokrenulo istragu. Prema prvim nezvaničnim informacijama, pretnje su stigle sa elektronskih adresa registrovanih na inostranim servisima koji koriste zaštićene i šifrovane servere, što je matrica viđena i tokom prethodnih godina.
Srbija se danas ponovo našla na meti masovnih lažnih dojava o bombama u obrazovnim ustanovama, koje su jutros podigle na noge policiju i izazvale evakuaciju na stotine učenika od Vojvodine do juga zemlje. Tako je bilo i u bačkotopolskoj školi Čaki Lajoš. Dok kontradiverzione ekipe privode kraju preglede školskih objekata, zvaničnici poručuju da je situacija pod kontrolom i da se radi na lociranju elektronskih adresa sa kojih su pretnje slate.
Preteće poruke stigle su rano jutros na zvanične elektronske adrese obrazovnih ustanova, pre ili neposredno nakon početka prvog časa. Direktori škola su, prateći stroge bezbednosne protokole, odmah obustavili nastavu i alarmirali Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Učenici i nastavni kadar napustili su školske objekte organizovano i bez panike. U većini gradova đaci su upućeni kućama ili su sačekali roditelje u školskim dvorištima i na bezbednoj udaljenosti, dok su specijalizovane policijske ekipe sa psima tragačima započele detaljne preglede prostorija.
z Ministarstva prosvete i MUP-a naglašavaju da je bezbednost dece apsolutni prioritet, zbog čega se nijedna dojava ne prepušta slučaju, bez obzira na osnovanu sumnju da je reč o sabotaži.
Tamo gde su kontradiverzioni (KD) pregledi završeni i gde je zvanično potvrđeno da nema nikakve opasnosti, direktori škola su dobili zeleno svetlo da vrate učenike u klupe. U školama koje rade u popodnevnoj smeni, nastava će se u najvećem broju slučajeva odvijati potpuno redovno.
Nadležni apeluju na smirenost javnosti i poručuju da će svi kapaciteti bezbednosnih službi biti angažovani kako bi se otkrili počinioci ovog čina koji je uznemirio roditelje i prosvetne radnike širom zemlje.
Ima jedno posebno doba godine u Bačkoj Topoli kada se prošlost i sadašnjost, toplo i hladno, susreću na istoj raskrsnici. To je ovaj oktobar, u kom vas na jednom ćošku greje miris pečenog kestenja, a već na sledećem mami hladni kremasti sladoled svih ukusa. Istraživali smo kako jedno bačko mesto uspeva da spoji jesenju tradiciju sa letnjim hedonizmom i zašto lokalci kažu da im je ovo najomiljeniji mesec u godini.
Oktobar u Bačkoj Topoli ove godine ne liči na tihu najavu zime; on je raskošna, čulna pozornica na kojoj se smenjuju godišnja doba, ostavljajući grad u jedinstvenom međuvremenu. Kada prošetate glavnom ulicom, dok vam pod nogama šušti rano jesenje lišće, vazduh vas zapljusne prepoznatljivim, teškim i toplim mirisom. To je miris pečenog kestenja, tog večitog i vernog vesnika jeseni. Pucketanje ljuske na užarenoj plotni i toplota fišeka koji greje promrzle prste prva su asocijacija na dolazak hladnijih dana.
Ipak, ako samo malo bolje pogledate oko sebe, primetićete prelepu anomaliju na bačkotopolskim ulicama. Na terasama kafića, pod zubatim, ali još uvek izdašnim oktobarskim suncem, odvija se čist, čist letnji hedonizam. Umesto toplih čajeva, na stolovima se bele i šarene činijice. Lokalne poslastičarnice kao da ignorišu kalendar – njihovi frižideri su i dalje puni, nudeći sladoled svih vrsta. Od klasične, kremaste vanile i intenzivne crne čokolade, pa sve do voćnih ukusa koji mirišu na minulo leto, sladoled u oktobru postaje svesni bunt protiv dolazećeg sivila.
Ovaj gastronomski i vizuelni kontrast stvara čudesnu harmoniju. To je trenutak u godini kada se spajaju nespojive teksture i temperature: bogat, zemljani i orašasti ukus vrućeg kestena susreće se sa hladnim, baršunastim osveženjem u kornetu. Dok u jednoj ruci držite toplu tradiciju koja miriše na ognjište i jesenji smiraj, u drugoj nosite slatku, bezbrižnu uspomenu na letnje noći.
Bačka Topola u ovim danima živi svoj najlepši balans – grad koji nigde ne žuri, u kom se jesen ne dočekuje sasetom, već sa kašičicom sladoleda i kesom punom toplih, mirisnih kestena. To je slika rađanja jesenje tišine koja u sebi još uvek čuva živ i glasan eho leta.
Na kraju, odgovor na pitanje da li je u Bačkoj Topoli nastupila jesen ili još uvek traje leto, krije se u osmesima njenih prolaznika. Spoj vrućeg kestenja i hladnog sladoleda slika je mesta koje ne žuri da se zatvori u kuće pred dolazećom zimom. Dokle god ulični prodavci lože vatru, a poslastičari ne spuštaju roletne na svojim frižiderima, ovaj grad će imati svoj jedinstveni oktobarski ritual – slavljenje života kroz najlepše ukuse oba godišnja doba.
U trenutku kada potraga za stručnim i motivisanim kadrom postaje najveći izazov lokalne privrede, Bačka Topola je kroz tradicionalni sajam zapošljavanja pružila ruku onima na kojima sistem počiva – mladima i teže zapošljivim grupama. Pod sloganom kontinuiteta i sistemske brige, ovogodišnji jesenji sajam ( 15 oktobra ) u Vidovdanskoj ulici ponovo će spojiti deficitarna zanimanja i lokalne poslodavce, nudeći konkretne odgovore na pitanje: kako zadržati mlade u rodnom gradu?
Prijava poslodavaca za učešće na jesenjim sajmovima zapošljavanja je u toku, potvrdila je subotička filijala Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). S obzirom na to da se prvi u nizu sajmova održava u Bačkoj Topoli već 15. oktobra 2026. godine, kompanije koje traže nove kadrove imaju još malo vremena da obezbede svoje mesto. Prijavljivanjem na vreme, kompanije dobijaju pravo na besplatnu profesionalnu selekciju kandidata koju sprovodi NSZ, kao i detaljne informacije o aktuelnim finansijskim olakšicama i subvencijama za zapošljavanje novih radnika.
Sa druge strane, nezaposlena lica i oni koji žele da promene posao ne moraju da se prijavljuju unapred – sajam je otvorenog tipa, ali je preporuka da se jave svom savetniku radi evidentiranja i pripreme CV-ja.
. Prema podacima subotičke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), lokalna preduzeća pokazuju stabilno interesovanje, koristeći priliku da kroz direktan kontakt besplatno izvrše selekciju kandidata i apliciraju za finansijske olakšice pri zapošljavanju. Na prolećnom sajmu učestvovala su 22 privredna subjekta sa teritorije opštine i regiona u potrazi za 150 radnih mesta. Sličan ili veći odziv očekuje se i ovog oktobra jer firme pred kraj godine definišu svoje kadrovske planove.
Sa ponudom koja tradicionalno dostiže i do 150 otvorenih pozicija, ovaj događaj je potvrdio da kontinuitet u podršci privredi i mladima nije samo slovo na papiru, već živa i neophodna veza. Za mnoge mlade ljude koji će, ove jeseni, napavitsvoj prvi profesionalni intervju, ovaj dan neće ostati upamćen po traženju posla, već po pronalaženju šanse – one koja ih uverava da svoju budućnost, ipak, mogu graditi kod kuće.
Rekordni rok od svega trideset dana za završetak puta Karađorđevo – Subotički put pokazao je da se data reč u potpunosti poštuje. Sa novih 6,5 metara širine, ova saobraćajnica više nije usko grlo opštine, već moderan putokaz za dalji razvoj seoskih sredina u Vojvodini.
Radovi na rekonstrukciji i modernizaciji lokalnog puta od Karađorđeva do Subotičkog puta uspešno su privedeni kraju, a u ovu ključnu saobraćajnicu investirano je 106 miliona dinara. Novi asfalt, proširen na bezbednih 6,5 metara, značajno će olakšati svakodnevno kretanje meštana i unaprediti bezbednost u opštini Bačka Topola .Ova investicija predstavlja jedan od ključnih koraka u modernizaciji lokalne putne mreže i stvaranju boljih uslova za privredni i putnički saobraćaj u regionu.
Načelnik Severnobačkog upravnog okruga Bojan Šoralov istakao je da ovaj projekat predstavlja školski primer efikasnosti i odgovorne politike.
„Na direktnu molbu građana tokom posete opštini Bačka Topola, predsednik Vučić je potvrdio da je ova deonica zvanično stavljena na državni spisak za obnovu. Od reči do dela prošlo je svega mesec dana – mašine su odmah izašle na teren, radovi su tekli maksimalnom dinamikom i danas imamo potpuno moderan put. Ovo je dokaz da se problemi meštana slušaju i rešavaju u najkraćem roku, a rekonstrukcija odseka ka Karađorđevu obezbeđuje im bezbednu vezu sa gradom, bolji život i sigurnost za njihovu decu“, poručio je Šoralov.
Savremena deonica dužine 3,5 kilometara sada predstavlja bezbednu i brzu vezu sa glavnim Subotičkim putem, koji je ujedno i glavna žila kucavica ovog regiona.
Zvuk topota kopita koji lomi tišinu bačke ravnice ponovo ima šampionski eho. Spoj vrhunske taktike trenera Ivana Tanaskovića, smirene ruke džokeja Đorđa Perovića i neverovatnog srca pastuva New Hero, lansirao je ergelu Zobnatica u njenu najuspešniju trkačku sezonu u novijoj istoriji. Godina 2026. ostaće upisana zlatnim slovima u istoriji Zobnatice. Predvođena fantastičnim trijumfom grla New Hero na otvaranju sezone i istorijskim „Kupom Zobnatice” sa rekordnim nagradnim fondom od 2,5 miliona dinara, ova kultna ergela se pod okriljem Elite Agro Holdinga vratila na mesto koje joj pripada – u sam vrh regionalnog konjičkog sporta.
New Heroja na stazi u proleće 2026. godine, kao četvorogodac u vrhu svoje fizičke zrelosti, on više nije samo perspektivno ždrebe, već formirani, moćni galoper domaćeg odgoja. Njegova hladnokrvnost i inteligencija – osobine koje su se pokazale ključnim u kriznim trenucima sezone. On personifikuje povratak zobnatičkog genetskog koda u sam vrh domaćeg turfa. Više nije iznenađenje; on je domaći favorit protiv elitnih trogodaca i četvorogodaca, simbol prestiža koji Elite Agro Holding želi da vrati ovoj istorijskoj ergeli.
Analiza sezone ne može biti potpuna bez slikanja ljudskog faktora koji vodi New Heroja kroz 2026. godinu. Ivan Tanasković (Trener): Opisuje se kao arhitekta uspeha, čovek čija se smirenost i pedantnost ogledaju u svakom taktu galopa New Heroja. Đorđe Perović (Džokej)Njegove ruke na dizginima opisuju se kao hirurški precizne. Analiza naglašava njihovu neverovatnu komunikaciju bez reči – Perović tačno zna kada treba da uštedi snagu konja, a kada da zatraži odlučujući, šampionski trzaj.
Njegovi najvažniji uspesi i nastupi tokom 2026. godine obuhvataju:2. mesto u trci „Ljubičevo“ (26. april 2026): New Hero je uspešno otvorio sezonu na Hipodromu Beograd u prestižnoj Listed trci na 1.600 metara. Sa džokejom Milanom Konkoljem u sedlu, zabeležio je sjajno drugo mesto u izuzetno jakoj konkurenciji. Pobeda u trci „Blue Five“ (17. maj 2026): Na domaćem terenu, na otvaranju galopske sezone na hipodromu u Zobnatici, ostvario je veliki trijumf u trci Kategorije I na 1.600 metara. U sedlu je bio čuveni džokej Đorđe Perović, a trka je ostala upamćena po drami jer je prvi start poništen zbog kvara na startnim boksovima. Iako je pretrpeo lakšu povredu tokom tog incidenta, New Hero je u ponovljenom startu ubedljivo slavio sa vremenom 1:40,06 ispred grla Capricio i Drogba. Učešće u „Zobnatičkoj Milji“ (13. septembar 2026): Kao konj koji je dokazao da mu milja savršeno odgovara, uvršten je među elitnih šest učesnika prestižne Group 2 trke pod nazivom Zobnatička Milja na distanci od 1.600 metara, održane u okviru tradicionalnih Zobnatičkih konjičkih igara 2026.
Do kraja 2026. godine, za grlo New Hero i stručni tim ergele Zobnatica, fokus se pomera sa napetih letnjih distanci na završne prestižne okršaje jesenjeg dela sezone, nakon čega sledi zasluženi zimski odmor.
Sa pet godina, New Hero će u 2027. ući kao potpuno formirano i zrelo starije grlo. Rukovodstvo pod okriljem Elite Agro Holdinga i trenerski tim tokom zime analiziraju postignute rezultate (poput pobede u trci „Blue Five” i otvaranja u trci „Ljubičevo”) kako bi skrojili strategiju za narednu godinu, u kojoj će ciljati odbranu domaćih titula i potencijalne međunarodne startove.
Dok gradske ulice Bačke Topole svedoče o generacijskom pražnjenju i mladima koji svoju budućnost traže van granica, sudbinu ove opštine na glasačkim listićima i dalje kroje oni koji su tu proveli vek. Sukob urbanog i ruralnog, ali pre svega generacijski jaz, definiše političku atmosferu uoči parlamentarnih izbora. Dok opozicija i nove liste šansu traže u urbanom jezgru, tiha većina u selima poput Gunaroša i Tomislavaca sprema se da još jednom dokaže kako se bez glasa najstarijih ne može vladati ravnicom. Ako na izbore u Bačkoj Topoli prosečno izađe oko 52% birača (što je oko 11.000 do 12.000 ljudi na osnovu lokalnih izbora), disciplina penzionera (ima ih više od 7000) koji masovno koriste svoje pravo glasa znači da oni direktno donose preko polovine stvarnih glasova na biračkim mestima.
Ukrštanjem zvaničnih podataka o broju penzionera, ukupnog broja birača i istorijskih trendova izlaznosti, dolazi se do matematičkog modela koji jasno pokazuje da penzioneri u opštini Bačka Topola drže ključ izborne stabilnosti i direktno kreiraju raspodelu političke moći. Iako nominalno čine tek jednu četvrtinu upisanog biračkog tela, njihova nesrazmerno visoka izborna disciplina pretvara ih u skoro 40% svih efektivno ostvarenih glasova na izborni dan.
Dok opšta izlaznost u opštini iznosi prosečnih 52% (što na birališta dovodi oko 15.000 građana), stopa izlaznosti među populacijom starijom od 65 godina prebacuje visokih 80%. To u praksi znači da od ukupne mase ubačenih listića, stabilno i disciplinovano penzionersko telo generiše između 5.600 i 6.000 glasova. Matematički epilog je neumoljiv: svaki treći, a u seoskim sredinama i svaki drugi glasač koji zapravo ubaci listić u kutiju pripada penzionerskoj populaciji.
U uslovima izraženih ekonomskih migracija mlađeg stanovništva ka zemljama Evropske unije, starija i etnički homogena seoska populacija (u naseljima poput Bajše, Pačira i Gunaroša) deluje kao stabilan politički štit za SVM. Ova verna baza obezbeđuje partiji dr Balinta Pastora sigurne procente i mandate, nezavisno od fluktuacije mlađeg tela.
Lista okupljena oko Srpske napredne stranke svoju kampanju na lokalu primarno oslanja na socio-ekonomske poruke namenjene najstarijima. Kroz fokus na stabilnost primanja, infrastrukturno opremanje sela i direktne podsticaje, vladajuća koalicija uspešno kapitalizuje visoku izlaznost penzionera kako bi podigla svoj ukupni rezultat.
Nasuprot tome, koalicije koje podršku traže u urbanom jezgru i među mlađom populacijom suočavaju se sa demografskim zidom. Niska izlaznost mlađih generacija u startu podiže prirodni izborni cenzus na viši nivo, čineći opozicioni proboj u lokalnom parlamentu znatno težim.
Dominacija starijeg biračkog tela direktno favorizuje tradicionalne političke blokove. Savez vojvođanskih Mađara (SVM), predvođen dr Balintom Pastorom, u starijoj i etnički homogenoj seoskoj populaciji pronalazi stabilan štit koji amortizuje ekonomske migracije mlađeg stanovništva. Istovremeno, koalicija oko Srpske napredne stranke (SNS) uspešno kapitalizuje ovu bazu kroz socio-ekonomske narative i mere solidarne pomoći, dok opozicione liste ostaju u demografskom hendikepu zbog hronične apstinencije mlađih i urbanih birača.
Da solidarnost u Bačkoj Topoli nije prepuštena slučaju, potvrđuje i opštinski budžet. Lokalna samouprava svake godine prepoznaje Narodnu kuhinju kao prioritet socijalne zaštite. Ove godine je iz opštinske kase izdvojeno oko deset miliona dinara. Ta sredstva direktno omogućavaju da se na čak 21 lokaciji širom opštine, pet dana u nedelji, pred korisnike iznese kvalitetan i topao ručak.
Miris tople čorbe i svežeg hleba već godinama je prva linija odbrane od oštre zime u Bačkoj Topoli. Dok prvi novembarski mraz steže ulice, u kuhinji lokalnog Crvenog krsta šerpe su već pune, a u redu ispred zgrade stoji više od 500 različitih sudbina koje spaja ista potreba – želja za golim preživljavanjem. Za stotine najugroženijih meštana i okolnih sela, ovaj topli obrok na kašiku nije samo hrana, već jedini dokaz da u najhladnijim danima nisu potpuno zaboravljeni
„Ovaj program ne bi bio moguć bez bliske saradnje više institucija – Centra za socijalni rad, lokalne samouprave, mesnih zajednica i samog Crvenog krsta. Zajednički i na osnovu jasno definisanih kriterijuma donosimo odluke ko dobija pomoć, kako bismo bili sigurni da obrok stiže u ruke onih kojima je zaista najpotrebniji.Poseban akcenat uvek stavljamo na raznovrsnost jelovnika. Svakog radnog dana priprema se jelo sa mesom, bilo da su u pitanju čorbe, variva ili druga jela ‘na kašiku’. To je od neprocenjive važnosti, jer znamo da je za mnoge naše korisnike ovo jedini redovan i nutritivno bogat obrok koji će imati u toku dana “ – objasnio je Budimir Marić
U razgovoru su i volonteri koji svaki dan borave u narodnoj kuhinji – “Ljudi koji dolaze na naš punkt nisu samo brojevi na spisku korisnika. Mi znamo njihova imena, njihove životne priče i njihove nevolje. Na početku se mnogi stide, gledaju u zemlju dok pružaju posude. Naš zadatak kao volontera je da im uz obrok pružimo dostojanstvo, osmeh i lepu reč. Kada osete da ih niko ovde ne osuđuje, opuste se. Narodna kuhinja tako postaje mesto susreta i dokaz da grad brine o njima. Nema lepšeg osećaja nego kada znate da je zahvaljujući vašem trudu tog dana više od petsto ljudi, među kojima ima mnogo dece i starih, imalo kvalitetan, topao ručak na stolu.“
Finansiranje rada Narodne kuhinje organizovano je kroz stabilno lokalno partnerstvo i jasne izvore sredstava. Opština svake godine namenski opredeljuje milionske iznose za nabavku namirnica i pokrivanje operativnih troškova kuhinje. Na primer, za tekuće cikluse rada lokalna samouprava izdvaja oko devet miliona dinara.
Primer Bačke Topole pokazuje kako se uspešno zatvara krug humanosti kada institucije i ljudi dišu kao jedno. Stabilna podrška opštinskog budžeta, logistika Crvenog krsta i neumorni koraci volontera na terenu već godinama stvaraju neprobojan štit oko onih koji nemaju dovoljno. Dok god se iz opštinske kase bude izdvajalo za najugroženije, a mladi volonteri s ponosom nosili crveni krst na jaknama, ova opština će zime dočekivati uzdignute glave, spremna da odbrani dostojanstvo svakog svog čoveka.
Za direktorku Marinu Popović, očuvanje tradicije podrazumeva stvaranje optimalnih, savremenih uslova za domaće proizvođače kako bi oni uopšte mogli da opstanu na tržištu. Prava spona između proizvođača i potrošača opstaje jer se tradicija uspešno udružila sa modernim standardima bezbednosti i logistike. Kupac veruje pijačnom proizvodu jer zna da iza njega stoji tradicionalni rad lokalnog domaćina, ali i garancija kvaliteta i higijene koju obezbeđuje javno preduzeće. „Uređenjem prostora i stvaranjem prijatnijeg ambijenta želeli smo da sačuvamo i nagradimo upravo taj društveni segment. Naša pijaca je mesto gde se ojačava duh zajednice. Kada vidite komšije kako zastaju, razgovaraju sa prodavcima i jedni sa drugima, znate da tržnica ispunjava svoju najvažniju misiju – spaja ljude lice u lice.“
Subota je, pijačni dan u Bačkoj Topoli, i čini se da svi putevi vode na jedno mesto. Između redova prepunih tezgi mešaju se jezici, recepti, osmesi i prepoznatljivi vojvođanski humor. Topolska pijaca odavno nije samo ekonomski punkt; ona je kulturno i društveno raskršće gde komšije postaju prijatelji, a stalni prodavci članovi porodice. Proveli smo dan među bačkotopolčanskim tezgama kako bismo saznali zašto je tržnica i dalje neprikosnoveni stub snabdevanja i čuvar lokalnog identiteta.
Dok se prvi zraci sunca probijaju kroz jutarnju maglu Bačke Topole, vazduhom počinje da kruži dobro poznati miris domaće začinske paprike, sveže pečenog hleba i zrelog voća. Gradska tržnica – to živo, šareno srce varoši – ponovo otvara svoje kapije, postajući mnogo više od običnog mesta za kupovinu. Ona je već decenijama najčvršća, neprekinuta spona između plodne vojvođanske ravnice i trpeza Bačkotopolčana, mesto gde se poverenje meri stiskom ruke, a kvalitet tradicijom koja se prenosi s kolena na koleno.
Da ova tradicija poverenja ne bi ostala samo lepa uspomena iz prošlosti, neophodna je stabilna podrška i stalno unapređenje uslova rada. „Ova pijaca je naše blago“, jasna je direktorka JP „Tržnica” Bačka Topola, Marina Popović. Ona ističe da je kroz kapitalne projekte modernizacije – koji su doneli novu nadstrešnicu, rekonstruisane elektroinstalacije i savremene rashladne komore – tržnica dobila potpuno novo lice, ali da je postignuto nešto mnogo važnije. „Imam osećaj da se kroz ove promene dodatno ojačao i duh naše zajednice“, naglašava direktorka Popović.
U tumačenju Marine Popović, direktorke JP „Tržnica” Bačka Topola, gradska tržnica i tradicionalni vašar nisu samo ekonomska mesta razmene, već ključni stubovi tradicije i čuvari kolektivnog duha lokalne zajednice. Kroz njenu viziju, tradicija se ne posmatra kao pasivno nasleđe iz prošlosti, već kao živi mehanizam koji se neprestano osnažuje, tržnica u Bačkoj Topoli ima ulogu koja daleko prevazilazi klasičnu razmenu robe za novac. Ona je primarno mesto susreta, socijalizacije i obnavljanja komšijskih veza. Dok u modernim supermarketima ljudi žure pored rafova sa slušalicama u ušima, na topolskoj pijaci vreme teče drugačije.
Na pijačnim stazama se ne kupuje samo hrana; tu se razmenjuju najnovije lokalne vesti, pita se za zdravlje dece, komentariše se vreme i preporučuje najbolji recept za nedeljni ručak. Pijaca tako funkcioniše kao živa, pulsirajuća mreža koja drži lokalnu zajednicu na okupu.
„Ovde ne prodajem samo povrće, ja ovde prodajem svoje ime i svoj rad“, ponosno objašnjava predstavnik porodice Bakoš, za tezgom, jedan od lokalnih proizvođača iz Bačke Topole, dok pažljivo slaže tek ubrane plodove. Ustajanje u četiri ujutru, rad u plasteniku i stalni pogled u nebo postaju lakši kada se izađe pred sugrađane. „Moji kupci tačno znaju iz koje bašte dolazi ovaj paradajz… Nemam šta da krijem, i to je ono što nas drži ovde godinama“, dodaje on, brišući ruke o kecelju.
Kroz savršen balans između dvovekovne tradicije i savremenih evropskih standarda, tržnica svakodnevno dokazuje svoju najvažniju tezu: da najkraći, najzdraviji i najsigurniji put od plodne vojvođanske njive do porodične trpeze i dalje vodi preko iskrenog ljudskog kontakta, poverenja i stiska ruke. Ona ostaje neprikosnoveni čuvar lokalnog identiteta i pravo, kucajuće srce Bačke Topole.
Sa tehnološkom opremom poslednje generacije, jasnim planom da duplira proizvodnju i hrabrim iskorakom na tržište premijum destilata, Vinarija Brindza spremno korača u novu eru. Dokazali su da se iz malog vojvođanskog mesta, uz jasnu viziju i pametna ulaganja, mogu diktirati visoki standardi na svetskoj vinskoj sceni.
Od pitomih redova Telečke lesne visoravni do blještavih svetala svetskih vinskih metropola – put je koji je Vinarija Brindza prešla za manje od dve decenije. Ono što je počelo kao skromna porodična strast u okolini Bačke Topole, danas je najdinamičnije rastuća vinska priča u regionu. Sa nedavnom investicijom od 1,6 miliona evra, ova vinarija ne samo da učvršćuje svoje pozicije na prestižnim domaćim izložbama, već hrabro pozicionira autohtoni vojvođanski teroar na globalnu mapu vrhunskih vina i destilata.Vinarija Brindza je od hobija prerasla u modernu imperiju koja sa ponosom predstavlja vojvođansko podneblje na prestižnim vinskim sajmovima kod nas i u svetu. Nova milionska ulaganja u proizvodnju i premijum destilate jasan su znak da njihove etikete tek čekaju najveća globalna priznanja.U svakoj kapljici Brindza vina utkana je specifična mikroklima Telečke visoravni, ali i vizija koja ne poznaje granice
Istorija ove vinske kuće neraskidivo je vezana za preduzetnički duh porodice Brindza, koja je široj javnosti najpre postala poznata po uspešnoj fabrici bicikala „Capriolo“. Međutim, zemlja i tradicija Severne Bačke imale su sopstveni poziv. Sve je počelo 2008. godine, kada je podignut prvi manji zasad, više iz radoznalosti i želje da se napravi autentično porodično vino za krug prijatelja.
Danas se ti zasadi prostiru na oko 18 hektara jedinstvene Telečke lesne visoravni, na nadmorskoj visini od 117 metara, gde specifična mikroklima i strujanje vetrova daju idealan balans kiselina i šećera u grožđu.
„Trenutno na tržište isporučujemo oko 34 hiljade litara vina i oko 5.000 litara žestokih pića. Naš primarni cilj sa ovim ulaganjem bio je da stvorimo tehničke preduslove kako bismo te količine u narednom periodu u potpunosti duplirali, bez ikakvog kompromisa kada je reč o vrhunskom kvalitetu po kojem smo prepoznatljivi.“- jasni su u ovoj kompaniji i dodaju “„Pojaviti se na prestižnim svetskim izložbama i sajmovima je ogroman test, ali i potvrda našeg rada. Kada ljudi u Aziji ili Zapadnoj Evropi sa oduševljenjem probaju vino iz Bačke Topole, shvatite da naš trud ima globalnu vrednost. Mi tamo ne predstavljamo samo brend ‘Brindza’, već čitavo vojvođansko podneblje.“
Da ambicije ove porodice ne staju na lokalnim okvirima, pokazala jenedana, velika investicija. Ulaganje vredno više od 1,6 miliona evra, realizovano uz podršku Vlade Mađarske i Fondacije „Prosperitati“ (koja je obezbedila bespovratno sufinansiranje u iznosu od 741.000 evra), donelo je potpunu tehnološku revoluciju u proizvodne pogone u naselju Krivaja. Novi, tehnološki superiorni tankovi od nerđajućeg čelika i uvođenje najsavremenijih reduktivnih metoda prerade grožđa omogućili su vinariji da napravi ogroman kvantni skok.
Reportaža o Vinariji Brindza ne bi bila kompletna bez doživljaja samog mesta gde magija nastaje. Ušuškan u pitomom pejzažu ravnice, čitav kompleks je koncipiran kao autentični vojvođanski salaš, ali prilagođen standardima modernog turiste. Pored podruma i vinograda, srce ovog imanja čini nadaleko poznati restoran „Capriolo“ sa 150 sedećih mesta, koji nudi savršen spoj tradicionalnih lokalnih specijaliteta i moderne gastronomije. Kompleks nudi i luksuzan, autentičan smeštaj, kao i bogate programe za vinske ture i korporativni team building.
Sa tehnološkom opremom poslednje generacije, jasnim planom da duplira proizvodnju i hrabrim iskorakom na tržište premijum destilata, Vinarija Brindza spremno korača u novu eru. Dokazali su da se iz malog vojvođanskog mesta, uz jasnu viziju i pametna ulaganja, mogu diktirati visoki standardi na svetskoj vinskoj sceni.
