Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
Na Folklornim večerima svi se trude što bolje pokazati ono najljepše od tradicionalnog blaga koje čuvaju i prenose, a svoje pesme, igre i običaje ove godine predstavljaju u Beogradu, Jesenicama, Jagodini, kao domaćini na festvalu “Našem rodu i potomstvu”….“Puno je toga iz tradicionalne kulture što se prikazuje na različitim smotrama i susretima, a mi smo se odlučili da otkrijemo zaboravljeno, običaje kojima su srpski krajevi stvarno bogati.”- kažu u SKC “VUK”iz Bačke Topole
Proteklih godina Bačka Topola je postala jedan od centara srpskog folklora, narodne igre i očuvanja narodne tradicije. SKC ,,Vuk Stefanović Karadžić” osnovan je 21. februara 1990.godine u Bačkoj Topoli sa zadatkom da negujući kulturu srpskog naroda omeđi njegovo duhovno i materijalno trajanje,da sačuva tradiciju predaka i preda je potonjim. Članovi SKC-a u: folklornoj sekciji,pevačkim grupama,velikom narodnom orkestru,muzičkoj školi,sekciji sviranja na tradicionalnim narodnim instrumentima,dramskoj sekciji,literarnoj sekciji,sekciji za izučavanje narodnih običaja i sekciji za izradu narodne nošnje neguju. kulturu srpskog naroda skc je pronosio predstavljajući Srbiju na međunarodnim festivalima gostujući u Španiji, Italiji, Portugaliji, Mađarskoj, Bugarskoj, Poljskoj, Ukrajini, Grčkoj, Nemačkoj, Slovačkoj, Sloveniji, Rumuniji, Austriji i Bosni i Hercegovini. Minulih dana posetili su Beograd, Jesenice i Jagodinu.
Oslanjajući se na puno terenskog, ali i stručnog, muzeološkog rada, SKC „Vuk Stefanović Karadžić“ poseduje možda, u Srbiji, najkompletniji fundus srpskih narodnih nošnji, sačinjen od, u pretežnoj meri originalnih ali delimično i rekonstruisanih narodnih nošnji.
– Mi se od prvog dana bavimo izučavanjem i očuvanjem kulture i tradicije srpskog naroda na svim prostorima gde on živi i gde je nekada živeo. Jedan narod je živ sve dokle je živa njegova kultura – omiljeni je moto, među srpskim folklorašima legendarne Slobodanke-Seje Rac, kojim se rukovodila zajedno sa svojim, nažalost preminulim suprugom Julijanom, koji je, kao Rusin, ceo svoj život posvetio upravo očuvanju srpskog narodnog nasleđa. SKC „Vuk Stefanović Karadžić” danas vode direktor i koreperitor Vladimir Rac, umetnički rukovodilac starijih sekcija Slobodanka Rac i etnolog i umetnički rukovodilac dečijih grupa Damir Šipovac.
Rok za završetak hotela , poslednji put, posle raskida ugovora sa dotadašnjim graditeljem i sklapanja novog ugovora sa “INOBAČKOM” iz Novog Sada , odredjen je na 480 dana . Dakle krajem prvog kvartala 2025. Potom je prolongiran zbog,“potreba za dodatnim radovima, uslugama ili dobrima koji su postali neophodni”, do 15 jula. Sada smo duboko odmakli u novembar a fotografija svedoči da posla ima još dosta. Sugradjani komentarišu ” biće , samo se nezna kad će, kao da ga danju neimari grade a noću vile razgradjuju. Kao u narodnoj pesmi Zidanje Skadra na Bojani”. Kada bi se računali i rokovi prethodnog izvodjača, rokovi su probijeni peti, šesti put.
Fondacje „Bethlen Gabor” iz Budimpešte obezbedila je sredstva od 1,03 milijardi forinti, odnosno 333,4 miliona dinara za završetak radova, sve do opremanja objekta, a kako ukupna vrednost projekta iznosi 359,9 miliona dinara, predviđeno je da ta razlika bude pokrivena iz opštinskog budžeta. Keš davno spreman a gradnj ai dalje traje. Naručioci se nadaju biće do nove godine samo još da se potvrdi da li do Nove Godine, MEDJUNARODNE ILI KINESKE.
Kada se sve završi u jednom delu objekta biće smeštene sobe sa ukupno 59 ležajeva, koji će biti pogodni za smeštaj studenata, kao i za gostujuće pozorišne grupe, predavače, delegacije pobratimskih gradova, učesnike u programima razmene studenata i druge goste. U zgradi će se, takođe, nalaziti velika konferencijska sala. Pored toga, naš plan je da opštinska administracija bude na jednom mestu kako bi Bačka Topola imala dostojnu gradsku kuću. Građanima bi svakako mnogo značilo da brže i na jednom mestu obavljaju svoje administrativne poslove, kažu u opštinskoj upravi
– Realizacija ovog projekta će centru Bačke Topole dati jedan novi izgled, a u samom centru će u budućnosti stajati jedan moderan i reprezentativni objekat. U jednom delu zgrade funkcionisaće dom učenika, a u drugom opštinska uprava, pa će tako svi građani moći svoje administrativne poslove da obave na jednom mestu – rekao je , svojevremeno, Adrian Satmari, predsednik Opštine, Bačka Topola.
Fudbalski klub TSC iz Bačke Topole, sa ponosom je, nedavno, promovisao izdavanje monografije u godini obeležavanja jubilarnih, jedanaest decenija kluba. Ova monografija obuhvatila je ključne trenutke iz prošlosti, podseća na velika dostignuća, ali i prikazuje svakodnevni život kluba kroz vek i jednu deceniju, postojanja. Zbirka je to istorijskih podataka koji detaljno prikazuju rast i razvoj TSC-a, od njenog osnivanja pa do danas. Poslednjih deset godina, međutim, predstavljaju posebno poglavlje u istoriji TSC-a, period brzog uspona, značajnih rezultata i ostvarenja snova.
JANOŠ ŽEMBERI – “Svakako bih izdvojio prethodnih sto godina od ove poslednje decenije, jer njih je trebalo preživeti, izdržati i dočekati ovaj trenutak. U nekadašnjoj Jugoslaviji, igrati u Drugoj ligi bio je ogroman uspeh, kao što je danas biti superligaš, a mi smo sve to prošli i doživeli da nastupamo i na evropskoj sceni. Svi mi koji volimo TSC imamo razloga da budemo ponosni.”
NIMROD TOMIK ( urednik izdanja) “TSC je više puta menjao ime, a 2013. godine, na svoj stoti rođendan, ponovo je vraćeno istorijsko ime. Fokus knjige je na periodu od 2015. godine, kada počinje uspon od četvrte do Superlige Srbije. Posebno mesto zauzima sezona 2022/23, kada je klub osvojio drugo mesto i izborio plasman u Ligu šampiona.”
ENDRE PAŠĆIK ( Član uredjivačkog odbora)”Imali smo bogatu građu i kvalitetan materijal i verujem da smo posao uspešno obavili. Ako smo slučajno nešto propustili, biće prilike da to nadoknadimo u narednom izdanju, za predstojeće jubileje – kada budemo obeležavali 150. ili čak 200. godinu postojanja kluba”
TSC- monografija, nije samo podsećanje na prošla vremena, već i izvor inspiracije za sve generacije koje će nastaviti da zlatnim slovima pišu nove stranice istorije Bačkotopolskog kluba.
Istorija Fudbalskog kluba “TSC”, jednog od najstarijih fudbalskih klubova u Srbiji, sada je zaokružena i drugom knjigom koja je zaokružila ovo reprezentativno izdanje.Prvi fudbalski klub u Bačkoj Topoli formiran je 1912. godine a zvanično postoji od 1913. godine pod imenom „Topolski Sportski Club” (TSC). Kroz bogatu istoriju više puta je menjao ime, ali je uvek bio simbol sportskog duha i istrajnosti grada. Nakon uspeha u regionalnim ligama i plasmana u Drugu saveznu ligu bivše Jugoslavije, klub je 2013. ponovo uzeo izvorno ime.
TSC je 2019. postao superligaš, a 2021. dobio moderan stadion TSC Arenu. Najveći uspeh postignut je u sezoni 2022/23, kada je klub zauzeo drugo mesto u Superligi i igrao u evropskim takmičenjima protiv klubova poput Vest Hema, Frajburga i Olimpiakosa. TSC je ponos Bačke Topole i klub iz kojeg su potekli vrhunski fudbaleri, među kojima su Dušan Tadić, Nikola Žigić, Andrija Kaluđerović i Norbert Kenjveš.
Poslednjih deset godina, međutim, predstavljaju posebno poglavlje u istoriji TSC-a, period brzog uspona, značajnih rezultata i ostvarenja snova. Iz tog razloga je priređena nova monografija „TSC 110”, izdanje koje na jedinstven način prikazuje proteklu deceniju kroz sećanja, priče i iskustva onih koji su je stvarali. Čitaoci imaju priliku da iz prve ruke osete duh zajedništva, posvećenosti i vizije koja je oblikovala današnji TSC.
U nekadašnjoj Jugoslaviji, igrati u Drugoj ligi bio je ogroman uspeh, kao što je danas biti superligaš, a mi smo sve to prošli i doživeli da nastupamo i na evropskoj sceni. Svi mi koji volimo TSC imamo razloga da budemo ponosni.- jasan je vlasnik kluba Janoš Žemberi.
“Lično sam beskrajno ponosan na to i to mi daju snagu da nastavimo dalje, da se borimo, da ponovo proživimo trenutke radosti. Neće biti lako, ali verujem da nas ista upornost i vera koja nas je dovela dovde može odvesti još dalje. Uz Božiju pomoć, slavimo 110 godina postojanja, i istrajaćemo u nameri da još mnogo, mnogo godina gradimo naš TSC, za koji sam siguran sam da će uskoro ponovo zakucati na vrata Evrope “- objašnjava Žemberi
NIMROD TOMIK ( urednik izdanja) “TSC je više puta menjao ime, a 2013. godine, na svoj stoti rođendan, ponovo je vraćeno istorijsko ime. Fokus knjige je na periodu od 2015. godine, kada počinje uspon od četvrte do Superlige Srbije. Posebno mesto zauzima sezona 2022/23, kada je klub osvojio drugo mesto i izborio plasman u Ligu šampiona.”
ENDRE PAŠĆIK ( Član uredjivačkog odbora)”Imali smo bogatu građu i kvalitetan materijal i verujem da smo posao uspešno obavili. Ako smo slučajno nešto propustili, biće prilike da to nadoknadimo u narednom izdanju, za predstojeće jubileje – kada budemo obeležavali 150. ili čak 200. godinu postojanja kluba”
Biblioteka „Eržebet Juhas“ u Bačkoj Topoli i njenih 6 ogranaka (u Pačiru, Staroj Moravici, Bajši, Novom Orahovu, Gunarošu i na Panoniji) svojim fondom od preko 110.000 knjiga opslužuje lokalnu zajednicu koja broji preko 40.000 stanovnika.Tokom proteklih osamdeset godina, bačkotopolska biblioteka „Eržebet Juhas” suočila se sa brojnim izazovima, promenama i obnovama, ali je posvećenost zajednici i profesionalni rad uvek ostao njen osnovni oslonac.U prizemlju zgrade smeštena je prostrana čitaonica, a u potkrovlju sala za kulturne manifestacije i skupove sa 80 mesta, kao i prostorija Koder kluba za mlade programere i legat književnice Eržebet Juhas, po kojoj je biblioteka i dobila ime.
“Biblioteka „Eržebet Juhas“ u Bačkoj Topoli, koja proslavlja 80 godina postojanja, dobila je novi izgled. Istovremeno je završena i renovirana prostorija ogranka biblioteke u Gunarošu.”- rekao je predsednik opštine Adrijan Satmari
“Biblioteka „Eržebet Juhas“ u Bačkoj Topoli, koja proslavlja 80 godina postojanja, dobila je novi izgled. Istovremeno je završena i renovirana prostorija ogranka biblioteke u Gunarošu. Nakon potpune obnove trenutno se izrađuje nameštaj, tako da će stanovnici Gunaroša uskoro moći da koriste prostoriju. Nova biblioteka neće biti samo mesto za pozajmljivanje knjiga, već i dom za zajedničke događaje, dečje programe i kulturne manifestacije”- objasnio je predsednik opštine Adrijan Satmari
Biblioteka danas, obeležava jubilej, osam decenija rada, raspolaže fondom od 100.000 knjiga, koji je podeljen između glavne zgrade i ogranka biblioteke. U zbirci se nalaze dela mađarske i srpske književnosti, stručna literatura, dečja knjiga, kao i bogato odeljenje posvećeno lokalnoj istoriji. Ova ustanova na dostojanstven način podsetila je javnost da je biblioteka oduvek bila jedno od najvažnijih kulturnih središta zajednice — i da će to ostati i u budućnosti.
Tokom proteklih osamdeset godina, bačkotopolska biblioteka „Eržebet Juhas” suočila se sa brojnim izazovima, promenama i obnovama, ali je posvećenost zajednici i profesionalni rad uvek ostao njen osnovni oslonac.U prizemlju zgrade smeštena je prostrana čitaonica, a u potkrovlju sala za kulturne manifestacije i skupove sa 80 mesta, kao i prostorija Koder kluba za mlade programere i legat književnice Eržebet Juhas, po kojoj je biblioteka i dobila ime.
Ostvarena je još jedna tačka (IV i) koalicionog sporazuma između Saveza vojvođanskih Mađara i Srpske napredne stranke- objansnio je predsednik SVM Balint Pastor.
Vlada Republike Srbije je juče dala saglasnost za formiranje posebne grupe za stručno pedagoški nadzor sa sedištem u Subotici, što znači da će centar koji će se baviti stručnim pitanjima vezanim za škole u Subotici, Bačkoj Topoli, Malom Iđošu, Adi, Senti i Kanjiži konačno biti smešten u Subotici. Ove lokalne samouprave su do sada u pitanjima obrazovanja pripadale Somboru, odnosno Zrenjaninu – dok će od sada sva obrazovno-vaspitna, pedagoška, nadzorna i stručna pitanja i aktivnosti na njihovoj teritoriji biti u nadležnosti Grupe sa sedištem u Subotici.
“Ovo je ogroman iskorak za nastavnike, direktore i za roditelje. To znači olakšanu komunikaciju, dobro obučene stručnjake koji znaju da komuniciraju i na mađarskom jeziku, i koji su upoznati sa svakodnevnim problemima naših škola. Novi oblik institucionalne organizovanosti će davati mišljenje o otvaranju odeljenja, učestvovaće u imenovanju direktora, pružiće podršku u planiranju školske mreže, pratiti kvalitet pedagoškog rada, i biće zadužen za pitanja premeštaja i radnog statusa zaposlenih. Sve ovo je rezultat zajedničkih napora tokom više od jedne decenije. Savez vojvođanskih Mađara se istrajno borio da bi specijalne potrebe škola na mađarskom nastavnom jeziku napokon dobile adekvatno mesto u obrazovnoj politici Republike Srbije, ali je ova odluka korisna i za škole koje drže nastavu na svim drugim nastavnim jezicima. Odluka Vlade predstavlja priznanje tom radu: institucionalna zaštita, jačanje i budućnost obrazovanja će sada dobiti okvir u novoj organizacionoj jedinici. Ovo zaista predstavlja prekretnicu, i zajednički uspeh svih nas koji radimo za budućnost naše zajednice.”- rekao je Balint Pastor
Nakon desetodnevne rasprave utvrdjen, Nacrt budžeta opštine Bačka Topola za 2026. gpdinu, od 1.889.200.000 dinara. Najviše novca, opština će zaraditi različitih poreza, taksi i zakupnina. Očekivano, najviše novca opština će izdvojiti za završetak izgradnje kompleksa zatvorenog bazena u Bačkoj Topoli, ulaganja u rekreativne centre u Bajši i Staroj Moravici, opremanje zgrade lokalne samouprave i doma učenika, rekonstrukcija zgrade biblioteke, kao i nastavak ulaganja u komunalnu infrastrukturu – modernizaciju vodovodne mreže u Bačkoj Topoli i Novom Orahovu, te izgradnju kanalizacione mreže u gradu. Predviđena su i sredstva za revitalizaciju i uređenje gradskog parka, kao i za nastavak izgradnje i kapitalno održavanje puteva i trotoara.
Najvažniji finansijski dokument koji određuje razvojne prioritete i pravce ulaganja za naredni period predstavio je predsednik opštine Adrijan Satmari.
Radi se o ciframa koje će omogućiti završetak započetok i stabilan finansiski tok u narednoj godini i ono što je bitno napomenuti je da veliki deo ide na uvećanje investicija u našoj opštini. Radi se o jednom razvojnom budžetu, sa značajnim iskorakom upravo u delu investicija. Tu pre svega mislimo na značajna ulaganja u oblasti infrastrukture za poboljšanje saobraćajne infrastrukture, ulica, sa druge straneznačjna sredstva za vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu”, kazao je Satmari.
Prema njegovim rečima, Opština će nastaviti sa realizacijom projekata koji su radjeni i ove godine, a biće započeta i realizacija novih projekata.
Krađom kablova ugrožena je bezbednost železničkog saobraćaja, vozova i putnika na čitavoj brzoj pruzi između Beograda i Subotice, a posebno na delu pruge kod Naumovićeva, gde vozovi saobraćaju brzinom od 200 kilometara na sat, a prema prvim procenama, vozovi na brzoj pruzi kasniće prosečno oko pet, šest minuta. Dežurne ekipe Infrastrukture železnica Srbije su na terenu i rade na popravci kablova i otklanjanju kvara na signalnim uređajima, kako bi saobraćaj između Beograda i Subotice što pre bio normalizovan.Imajući u vidu da se ovakvi događaji na brzoj pruzi ponavljaju, Infrastruktura železnica Srbije izražava zabrinutost da nije u pitanju samo krađa kablova, već namerna i sračunata diverzija, sa ciljem da se ošteti železnička infrastruktura između Beograda i Subotice, bez obzira na moguće katastrofalne posledice. Ovakve krađe nisu samo usmerene protiv savremene brze pruge i železnice po najvišim međunarodnim standardima, već i protiv svih građana naše zemlje i Srbije”, navodi se u saopštenju.
Infrastruktura železnice Srbije veruje da će državni organi reagovati brzo i efikasno, a kradljivci biti kažnjeni kako zaslužuju.
Кrađe delova elektrotehničke i građevinske železničke infrastrukture dešavaju se ne samo na brzoj pruzi, već i na drugim, posebno elektrificiranim prugama, kao što su Beograd – Bar, Beograd – Šid ili Beograd – Niš, a direktne i indirektne štete na godišnjem nivou iznose desetak miliona evra, što utiče na redovnost i saobraćaj vozova.
“Imajući u vidu da se ovakvi događaji na brzoj pruzi ponavljaju, Infrastruktura železnica Srbije izražava zabrinutost da nije u pitanju samo krađa kablova, već namerna i sračunata diverzija, sa ciljem da se ošteti železnička infrastruktura između Beograda i Subotice, bez obzira na moguće katastrofalne posledice. Ovakve krađe nisu samo usmerene protiv savremene brze pruge i železnice po najvišim međunarodnim standardima, već i protiv svih građana naše zemlje i Srbije”, navodi se u saopštenju.
Na zadovoljstvo, pre svih najmlađih stanovnika Bačke Topole uz muziku i igru na ledu u dvorištu gradskog muzeja i ove godine biće otvoreno klizalište na kome će svi koji žele moći besplatno da uživaju u ovom sportu tokom hladnih dana. Lokaln a smaouprav aje kao i do sada, obezbedila novac za ovaj zimski ugodjaj. Predsednik opštine, Adrijan Satmari rekao je, da će opština svake godine dati mogućnost deci i svim sugrađanima da uživaju u klizanju, kao i mogućnost da deca nauče da klizaju. Vrednost ovog projkta je oko 3 miliona dinara.
Grad Bačka Topola se trudi da i ove godine praznični duh donese u svaki kutak grada, pružajući svojim građanima sadržaje za uživanje i zabavu tokom zime. Klizalište će, od polovine decemmbra, biti otvoreno svakog dana a ulaz je besplatan za sve posetioce.
Ono je glavna zimska atrakcija za decu i mlade u gradu . Svake godine veliki broj mladih kliza u slobodno vreme, a interesovanje se nije smanjilo od njegovog prošlogodišnjeg otvaranja.
Od 3. novembra do 9. novembra, na području Policijske uprave u Subotici (Subotica, prigradska naselja, Bačka Topola i Mali Iđoš) zabeleženo je 13 saobraćajnih nezgoda
U četiri saobraćajne nezgode šest osoba je lakše povređeno dok je u devet saobraćajnih nezgoda pričinjena samo materijalna šteta.U istom periodu, pripadnici saobraćajne policije podneli su 91 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdali 644 prekršajnih naloga. Iz saobraćaja je isključeno 34 vozača, među kojima je 12 zadržano zbog teške ili potpune alkoholisanosti.
Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković uručila je danas ugovore u vrednosti od 100 miliona dinara za rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, investiciono i tekuće održavanje objekata 20 ustanova osnovnog obrazovanja i vaspitanja u AP Vojvodini za 2025. godinu.Predsednica Gojković je istakla da ovaj program predstavlja jedan od najznačajnijih vidova zajedničkog ulaganja u budućnost – u učenike, nastavnike i u same zajednice.Za unapređenje uslova rada i boravka učenika i nastavnog osoblja, tri škole iz opština Bačka Topola i Predškolska ustanova “Bambi”, te dve iz opštine Mali Iđoš dobiće ukupno više od 20 miliona dinara u okviru najnovije raspodele sredstava Pokrajinske vlade za investicije u objekte obrazovnih ustanova.
„Ulaganje u objekte i infrastrukturu škola znači poboljšanje života čitave jedne zajednice. Ovo nisu samo materijalna sredstva – to je izraz naše brige o deci, njihovom okruženju i kvalitetu nastave“, rekla je predsednica.Gojkovićeva je naglasila da Pokrajinska vlada u saradnji sa lokalnim samoupravama godinama ulaže u obrazovnu infrastrukturu sa ciljem da svako dete u AP Vojvodini ima jednake i dobre uslove za školovanje.
Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Robert Otot rekao je da današnje uručenje ugovora predstavlja nastavak jedne dobre i promišljene politike – politike koja na obrazovanje gleda kao na ulaganje u temelj društva.
„Ulaganje u objekte i infrastrukturu škola znači poboljšanje života čitave jedne zajednice. Ovo nisu samo materijalna sredstva – to je izraz naše brige o deci, njihovom okruženju i kvalitetu nastave“, rekla je predsednica iv MAJA GOJKOVIĆ
Gojkovićeva je naglasila da Pokrajinska vlada u saradnji sa lokalnim samoupravama godinama ulaže u obrazovnu infrastrukturu sa ciljem da svako dete u AP Vojvodini ima jednake i dobre uslove za školovanje.
„Pre tri meseca na prethodnom konkursu izdvojili smo 375 miliona dinara za ustanove osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, kao i za ustanove učeničkog standarda, što znači da je u 2025. godini izdvojeno 475 miliona dinara za ukupno 84 ustanove. Nadam se da ćemo i u idućoj godini nastaviti s ovim trendom uvećanja sredstava za adaptaciju i rekonstrukciju škola širom naše pokrajine“, poručila je predsednica i tom prilikom podsetila na to da je, za ovu oblast, u periodu od 2020. do 2024. godine, iz pokrajinskog budžeta opredeljeno gotovo dve milijarde dinara za investicije koje su obuhvatale izvođenje radova, izradu projektno-tehničke dokumentacije i opremanje novoizgrađenih objekata.
