Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
Opština Bačka Topola se sa administrativnim i organizacionim pritiskom vanrednih parlamentarnih izbora nosi kroz intenzivan rad lokalne uprave, ažuriranje biračkih spiskova i hitno rešavanje otvorenih političkih i logističkih pitanja. Na osnovu dosadašnjeg toka predizborne kampanje i aktivnosti na teritoriji opštine, odnos političkih snaga na terenu u Bačkoj Topoli karakteriše tradicionalno jaka pozicija manjinskih partija, dominantno prisustvo vladajuće koalicije i pokušaji opozicije da kroz ulične akcije i tribine animira mlađe glasače.
Politička temperatura u Bačkoj Topoli dostiže tačku ključanja. Uoči vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra, lokalni štabovi rade u tri smene, lideri se smenjuju na tribinama, a građani se suočavaju sa odlukom koja će trasirati privredni i infrastrukturni put opštine u narednim godinama. Dok opštinska izborna komisija uveliko utvrđuje proširene sastave biračkih odbora, na ulicama se jasno oseća da predstojeći parlamentarni izbori za ovu višenacionalnu sredinu znače mnogo više od običnog glasanja.Dok se delovi jedinstvenog biračkog spiska ubrzano ažuriraju, a građani proveravaju svoja mesta na glasačkim listićima, istraživali smo kako se opština na severu Bačke nosi sa pritiskom vanrednih izbora zakazanih za 25. oktobar.
Opštinska uprava Bačka Topola otvorila je vrata za građane koji žele da izvrše uvid u Jedinstveni birački spisak. S obzirom na to da je krajnji rok za zaključenje spiska i podnošenje zahteva za promene petak, 9. oktobar 2026. godine, nadležne službe rade u pojačanom režimu, uključujući i radnu subotu od 08:00 do 14:00 časova. Pored toga, građani koji su promenili prebivalište nakon 25. aprila imali su rok do 3. oktobra da podnesu zahteve za glasanje prema mestu boravišta. Prema podacima od 5. oktobra 2026. godine, u Bačkoj Topoli je registrovano 26.581 birača koji su raspoređeni na unapred definisana biračka mesta.
Dodatni pritisak na lokalne organe i Policijsku upravu Subotica stvorile su optužbe opozicije u vezi sa potencijalnim izbornim inžinjeringom. Prijava 20 birača na istoj adresi u Ulici Šarla de Gola u naselju Panonija, objašnjena je od strane MUP-a činjenicom da se radi o stambenoj zgradi sa većim brojem stanova i zasebnih vlasnika.Otvoreno je pitanje povećanog broja prijavljenih građana na adresi Centra za socijalni rad, neposredno pred izbore, što je zahtevalo zvanične provere i odgovore nadležnih ministarstava.
Uprkos političkim tenzijama na terenu i pojačanim kontrolama biračkih spiskova, opštinske službe uspevaju da održe institucionalnu stabilnost i pripreme tehničke uslove za sprovođenje glasanja bez prekida redovnih aktivnosti.
SVM u Bačkoj Topoli ima poziciju sa istorijski najstabilnijim biračkim telom. Njihov uticaj se zasniva na direktnom upravljanju opštinom i realizovanim infrastrukturnim projektima.Fokusirani su na kampanju „od vrata do vrata”, posete lokalnim privrednicima, poljoprivrednicima i mesnim zajednicama. Naglašavanje političke stabilnosti, očuvanje nacionalnog identiteta i ekonomski napredak Bačke Topole u poslednje dve decenije, što je u svojim posetama istakao i predsednik stranke dr Balint Pastor.
Lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ predstavlja drugu veliku snagu na terenu, koja deli lokalnu vlast sa SVM-om. Organizuje štandove u centru grada i svim okolnim naseljima (poput Bajše, Pačira i Stare Moravice) radi prikupljanja potpisa i deljenja promotivnog materijala. Oslanjanja se na jaku stranačku logistiku, koordinaciju sa višim nivoima vlasti i realizaciju velikih državnih projekata koji dotiču i ovu opštinu.
Opozicione snage u Bačkoj Topoli deluju kroz kombinaciju parlamentarnih stranaka sa republičkog nivoa i lokalnih grupacija.Opozicija je fokusirana na aktivaciju mlađe populacije. Nedavna tribina na kojoj je učestvovao Radomir Lazović pokazuje da ZLF pokušava da izgradi bazu kroz studentske i omladinske teme. Njihov glavni fokus na terenu trenutno je kontrola izbornog procesa i biračkih spiskova.
Predizborna groznica koja potresa Bačku Topolu pokazala je da vanredni parlamentarni izbori u manjim sredinama često nose najveći naboj. Pod lupom javnosti, od policijskih provera u Panoniji do svakog pojedinačnog unosa u birački spisak, opština se nalazi pred ozbiljnim ispitom političke zrelosti. Odgovor na pitanje ko je bolje iskoristio terensku prednost dobićemo u nedelju, 25. oktobra, kada će Bačkotopolčani na biralištima doneti svoju konačnu presudu.
Osam decenija pod krovom doma „Otthon“ u Staroj Moravici staje u jednu reč – porodica. U godini kada obeležava veliki jubilej, 80 godina postojanja i neumornog rada sa najosetljivijim članovima društva, ova ustanova ponela je i najviše opštinsko priznanje „Pro Urbe“. Dom za lica ometena u mentalnom razvoju „Otthon“ odavno je prevazišao okvire obične ustanove. Ovo nije priča o zidovima jedne institucije, već o decenijama ljubavi, strpljenja i ljudskosti koja menja živote onih kojima je pomoć najpotrebnija.
Na samom rubu opštine Bačka Topola, tamo gde se vojvođanska ravnica pruža u nedogled, smestilo se dvorište u kojem vreme teče po nekim potpuno drugačijim pravilima. Ovde se uspeh ne meri brojem postignutih golova niti aplauzima na velikoj sceni. Ovde je uspeh kada neko nauči da samostalno drži kašiku, kada posle meseci ćutanja uputi osmeh ili kada u prolazu, bez ikakvog povoda, čvrsto zagrli negovatelja.
Kada uđete u krug doma, prva stvar koju primetite jeste specifična dinamika između osoblja i štićenika. Sa oko trista korisnika svakodnevno radi tim od preko sto zaposlenih – lekari, defektolozi, medicinske sestre, negovatelji, kuvari i spremačice. Za njih, pojam radnog vremena odavno je izgubio standardno značenje.
„Mi, da tako kažem, predstavljamo onudrugačiju stranu sveta”, iskren je direktor doma Bela Majlat dok komentariše dobijeno priznanje. „Zato nam ova nagrada znači ohrabrenje. Vidimo da naša zajednica misli na nas i vodi računa o nama, prepoznajući rad koji često ostaje nevidljiv oku javnosti.”
A taj rad je, zapravo, stalni hod po tankoj liniji između profesionalne discipline i roditeljske brige. Negovatelji ovde nisu samo službena lica; oni su ti koji štićenike bude, oblače, teše kada imaju loš dan i sa njima dele radost malih pobeda. Korisnici su odrasli ljudi, ali sa emotivnim i mentalnim svetom dece. Mnogi od njih nemaju nikog drugog na svetu. Za njih je osoblje – cela porodica.
Poslednjih godina ulažu se veliki napori da se uslovi u domu poboljšaju. Kroz infrastrukturne projekte, poput kompletne rekonstrukcije toplovodnog sistema kako bi se sprečile zimske havarije, ali i kroz programe poput „stanovanja uz podršku”. Cilj je jednostavan, a ujedno i revolucionaran za ove ljude: izvesti one koji to mogu iz institucijalnih paviljona i omogućiti im da žive u kućama u samom selu, učeći ih da sami brinu o sebi, odu do prodavnice ili komuniciraju sa meštanima. To je korak ka dostojanstvu koje zaslužuje svako ljudsko biće.
„Pro Urbe” će ostati zapisana na papiru i u istoriji opštine kao važno priznanje za osam decenija rada doma „Otthon”. Međutim, njegova prava, opipljiva vrednost ne nalazi se u svečanim salama. Ona živi u svakom toplom obroku koji je s ljubavlju pripremljen, u svakom strpljivo pruženom leku i svakoj ruci zaposlenih koja je čvrsto stisnuta u trenucima štićeničkog straha ili usamljenosti.
Ovaj dom je tihi podsetnik i dokaz da jedno društvo može biti uspešno samo onoliko koliko je spremno da uspori, pruži ruku i ponese one koji ne mogu da koračaju sami. Nagrada je stigla u prave ruke – ruke koje već 80 godina od institucije prave dom, a od neznanaca porodicu.
Dok su testne kompozicije protekle noći jurile kroz srce Vojvodine, reflektori ove železničke revolucije snažno su obasjali i Bačku Topolu. Dugo viđena uglavnom kao usputna, prolazna stanica na pola puta između Novog Sada i Subotice, ova opština sada stoji na pragu svoje najveće istorijske prekretnice. Nova brza pruga za Bačku Topolu nije samo infrastruktura; ona je direktna karta za privredni, ekonomski i turistički preporod. Noćašnji uspešan test na 160 na sat potvrdio je da je bezbednosni i operativni sistem spreman. Za Bačku Topolu to znači samo jedno – vreme čekanja na sporednom koloseku je završeno. Od ovog oktobra, ova opština ubacuje u najveću brzinu i preuzima ulogu ključne kapije na severu zemlje.
„Vozovi su bez putnika satima saobraćali striktno prema planiranom dnevnom redu vožnje za periode najvećeg opterećenja. Test je u osnovi prošao glatko i uspešno, a simulacija punog kapaciteta izgledala je identično budućem realnom saobraćaju“, izjavio je ministar Vitezi na svom zvaničnom Fejsbuk nalogu.
Završno i najsveobuhvatnije testiranje brze pruge Beograd–Budimpešta uspešno je završeno tokom protekle noći pod maksimalnim opterećenjem. Simulirajući najgušći dnevni saobraćaj, testne kompozicije su bez greške proverile bezbednosne sisteme na brzini od 160 na sat, čime je i zvanično otpočelo odbrojavanje do oktobarskog otvaranja linije koja će trajno promeniti putovanje između Srbije i Mađarske.Noćni test pokazao je da nas od ove dugoočekivane realnosti deli još samo nekoliko nedelja, kada će putnici umesto truckanja i kašnjenja dobiti tri sata čiste, brze i bezbedne vožnje kroz srce Evrope.
Mađarski ministar saobraćaja i investicija David Vitezi izneo je detaljnu ocenu završenog noćnog testiranja.Ministar je na svom Fejsbuk nalogu potvrdio da je test u osnovi prošao glatko i uspešno. Istakao je da je simulacija punog opterećenja izgledala identično budućem saobraćaju, uz jedinu razliku što u vozovima još uvek nije bilo putnika. Posebno je pohvalio rad sistema za upravljanje, kontrolu i zaštitu vozova (ETCS nivo 2), koji omogućava i garantuje potpunu bezbednost čak i pri maksimalnoj brzini od 160 kilometara na čas. Ministar je zaključio da ova pruga, nakon mnogo godina rada, ogromnog utrošenog javnog novca i velikih kašnjenja, konačno mora da pruži ono za šta je projektovana – brzu, bezbednu i učestalu vezu između Budimpešte i Beograda.
„Rad sistema za informisanje putnika nije bio u potpunosti zadovoljavajući. Izvođač radova će morati u potpunosti da otkloni te sitne tehničke propuste pre zvaničnog otvaranja. Naš osnovni princip je da nema žurbe na uštrb sigurnosti – putnički saobraćaj će početi tek kada se nadležni organi van svake sumnje uvere da ništa ne ugrožava bezbednost ljudi“, jasan je bio Vitezi.
Iako su sitni propusti u informacionom sistemu opomenuli izvođače da posla još malo ima, uspešan noćni test od 160 na sat poslao je jasnu poruku: Evropa je konačno stigla na naše koloseke. Posle godina čekanja, kašnjenja i skepticizma, maštanja o brzim vozovima postaju naša svakodnevica. Već za nekoliko nedelja, kada se začuje prvi zvanični zvižduk putničkog voza, tri sata i pet minuta postaće novi standard po kojem mjerimo napredak. Najbolje od svega? Putovanje tek počinje.
Građani i meštani Bačke Topole ne kriju ogorčenje, bes i duboku tugu zbog sudbine svog jezera, koje opisuju kao prizor koji ostavlja bez reči. Ekološka katastrofa i nestanak vode pred njihovim očima postali su glavna tema na društvenim mrežama i u svakodnevnim razgovorima. Društvenim mrežama masovno kruži jedna rečenica koja najbolje oslikava tugu meštana: „Pričaćemo unucima da je ovde nekad bilo jezero“. Ljudi koji su na Zobnatici proveli mladost, leta, proslavljali Prve majeve i decenijama pecali, osećaju se kao da gube deo sopstvenog identiteta.
Zvanično proglašeno za najčistiju stajaću vodu u pokrajini, Bačkotopolsko jezero danas je svedeno na manje od trećine svoje površine. Dok klimatske promene i ekstremne suše služe kao lak izgovor, aktivisti prstom upiru u ekscesivno navodnjavanje njiva i pregrađivanje Krivaje uzvodno. Reportaža sa lica mesta otkriva kako je nezasiti ljudski faktor doveo jedno od najlepših vojvođanskih jezera na korak do potpunog nestanka.
Ribočuvari iz Udruženja „Jezero“ i lokalni ekolozi postavili su motorne pumpe koje konstantno mešaju i aerišu preostalu vodu u najdubljim delovima jezera. Cilj ove akcije je veštačko podizanje nivoa kiseonika kako bi se sprečio masovni pomor ribe koja je ostala zarobljena u drastično smanjenom prostoru.
Sprovođenje zabrane daljeg povlačenja vode iz jezera za poljoprivredu je pojačano, a lokalne vlasti su najavile i formiranje posebnih komisija sa vodnim inspektorima kako bi se proveravali i kontrolisali divlji, nelegalno izbušeni bunari u okolini koji dodatno iscrpljuju podzemne vode.
Stručnjaci i lokalna samouprava saglasni su da je jedini način za trajno spasavanje jezera njegovo veštačko dopunjavanje vodom iz reke Tise preko kanalskog sistema
Iako se projekat dovodjenja vode iz Tise, kanalom, priprema, njegova realizacija otvara ekonomska pitanja. Budući da je reka Tisa na znatno nižoj nadmorskoj visini u odnosu na Bačkotopolsko jezero, voda ne može da teče prirodnim padom. Biće neophodna ugradnja i stalni rad najmanje tri velike pumpne stanice, što zahteva ogromna finansijska sredstva za održavanje i struju, pa se još uvek definiše ko će snositi te operativne troškove.
Bačkotopolsko (Zobnatičko) jezero, stvoreno 1976. godine pregrađivanjem rečice Krivaje, decenijama je važilo za pravi ekološki i turistički biser Vojvodine. U svojim najboljim danima, ova akumulacija površine oko 226 hektara i dubine koja je mestimično dostizala i do sedam metara, bila je sinonim za kristalno čistu vodu, bogat biodiverzitet i jedno od najuređenijih izletišta u zemlji. Jezero je bilo nadaleko poznato po kapitalnim primercima amura, šarana, soma i smuđa. Riba se ovde mrestila u prirodnim, zdravim uslovima, a na desetine belih labudova, divljih pataka i čaplji činili su stalni pejzaž ove vojvođanske oaze. Jezero je činilo jedinstvenu celinu sa čuvenom ergelom „Zobnatica“, turističkim kompleksom, vetrenjačom i prelepom prirodom koja ga okružuje. Bilo je to mesto gde su se spajali vojvođanski mir, tradicija i netaknuta priroda.
Na mestu gde su se decenijama spajali nebo i bistra, modra voda, danas stoji najteža opomena našeg vremena. Bačkotopolsko jezero više nije pitanje estetike, turizma ili ribolovačkog hobija — ono je ogledalo našeg odnosa prema prirodi. Brutalan kontrast između nekadašnjeg zeleno-plavog raja koji je hranio dušu generacija i današnje ispucale, sive zemlje koja podseća na apokaliptične pustinje, ne ostavlja prostor za ravnodušnost. Spas ovog panonskog bisera više nije stvar izbora, već dug časti prema prirodi i generacijama koje dolaze. U suprotnom, zastrašujuća rečenica meštana ostaće jedina istina: unucima ćemo zaista pričati bajke o vodi koja je nekada postojala, dok budemo gazili po prašini i suvom mulju mesta koje smo sami dopustili da presahne.
Moto klub „Sinovi Severa“ iz Bačke Topole upisao je septembar 2026. godine zlatnim slovima u svoju istoriju, primivši zvaničnu zahvalnicu opštine za aktivno učešće u životu zajednice. Ovo visoko lokalno priznanje došlo je kao kruna višegodišnjeg humanitarnog rada, organizacije kulturnih manifestacija i promocije grada, čime su ovi lokalni motociklisti još jednom srušili predrasude i pokazali kako se istinski voli i gradi svoja sredina.
Ovo priznanje ne slavi samo njihove pređene kilometre, već stotine humanitarnih akcija i veliko srce koje kuca ispod bajkerskih prsluka.
„Ova plaketa možda jeste u mojim rukama, ali ona pripada svakom članu našeg kluba koji je po kiši, vetru ili suncu ostavio svoj posao da bi nekome pomogao. Kada upalimo motore, mi ne predstavljamo samo sebe, već našu Bačku Topolu. Hvala našim sugrađanima što su u nama prepoznali partnere i prijatelje, a ne samo momke koji vole brzu vožnju. Ovo nam je najveći vetar u leđa da nastavimo još jače.Ova zahvalnica je dokaz da smo na pravom putu. Možda smo najglasniji na drumu, ali trudimo se da budemo najtiši i najbrži kada treba pružiti ruku solidarnosti. Hvala vam, ovo priznanje nas obavezuje da opravdamo svaku sekundu ovog aplauza.““- rekao je predsednik kluba Zoran Cvetković
Moto klub „Sinovi Severa“ iz Bačke Topole neformalno je nastao 2009. godine, dok je zvanično registrovan 2010. godine.Klub je prepoznatljiv po bazi na prelepom bačkotopolskom Gradskom jezeru, gde članovi provode najviše vremena i gde tradicionalno ugošćuju bajkere iz cele zemlje i regiona.
Njihova najvažnija godišnja manifestacija je tradicionalni Moto skup u Bačkoj Topoli, koji uspešno organizuju već punih 17 godina i koji okuplja ogroman broj ljubitelja dvotočkaša i kvalitetnog rok zvuka. Među bajkerima važe za klub izuzetnog gostoprimstva i drugarstva, dok su u lokalnoj zajednici cenjeni pre svega zbog svog stalnog humanitarnog rada, pomoći komšijama i organizovanja koncerata i akcija solidarnosti
Nagrada za aktivno učešće u životu zajednice u 2026. godini otišla je u prave ruke, ali njena najveća vrednost je u srušenim predrasudama. Moto klub „Sinovi Severa“ je tokom proteklih 17 godina prešao dug put od grupe entuzijasta do jednog od stubova lokalne solidarnosti. Dokazali su da bajkerski prsluk ne nosi samo oznaku kluba, već i tešku odgovornost prema ljudima sa kojima živite. Drum ih ponovo zove, a Bačka Topola ih ispraća sa ponosom i zahvalnošću.
Gromoglasan aplauz koji je odjekivao Beogradskom arenom i energija hiljada okupljenih građana jasno su pokazali da Srbija ne želi korak unazad. Povratak 250 aktivista u Bačku Topolu protekao je u znaku ponosa i sumiranja snažnih utisaka, ali pre svega sa svešću o odgovornosti za dane koji dolaze. Poruke Vere Kaluđerović o očuvanju tradicije i slobodarskog duha, Marka Matkovića o snazi stranačkog tima i solidarnosti, kao i Mileta Obradovića o jasnoj viziji daljeg infrastrukturnog razvoja, stopile su se u jedan jedinstven stav. Topolčani su svojim masovnim prisustvom i glasnom podrškom u prestonici poslali nedvosmislenu poruku: Bačka Topola bira stabilnost, zajedništvo i siguran put u budućnost pod okriljem politike Aleksandra Vučića – složno, odgovorno i bez stajanja.
Centralni predizbornom skup u Beogradskoj areni okupio je ogroman broj građana, a među najglasnijima bila je delegacija od 250 aktivista iz Bačke Topole. Predsednica udruženja boraca Vera Kaluđerović, sumirajući utiske sa ovog masovnog okupljanja, poslala je jasnu poruku: ključ razvoja i stabilnosti leži u solidarnosti i zajedničkom radu svih nas.Utisci koji su doneli sa ovog događaja svedoče o atmosferi zajedništva koja spaja ljude iz svih krajeva zemlje oko istog cilja.
„Govor Aleksandra Vučića u prepunoj Areni duboko je dotakao svakog istinskog rodoljuba, a posebno nas koji negujemo kulturu sećanja i poštovanja prema borcima koji su branili ovu zemlju. Iz Arene je večeras poslata istorijska poruka nade, mira i apsolutnog nacionalnog jedinstva, koja jasno pokazuje da Srbija ima lidera koji se bori za slobodarsku i nezavisnu otadžbinu.Kao ženu i aktivistkinju, posebno me je ganulo to što predsednik u svakom trenutku prepoznaje i poštuje žrtvu običnog čoveka – radnika, penzionera i naših majki i sestara, ističući da su upravo oni stubovi na kojima počiva napredak Srbije. Reči koje nam je uputio ulivaju ogromnu sigurnost i ponos. Dokazali smo da nas laži i blokade ne mogu podeliti, jer narod nepogrešivo bira stabilnost, razvoj i politiku koja čuva našu teritoriju i vojnu neutralnost. Bačka Topola čvrsto stoji uz tu viziju i složno nastavljamo put ka još jačoj budućnosti.“ – objašnjava Kaludjerović
„Ponosni smo na činjenicu da je Bačka Topola danas u Beogradu pokazala svoju punu snagu, odgovornost i spremnost da podrži politiku koja donosi konkretne rezultate. Odlazak 250 naših aktivista u Beogradsku arenu nije samo brojna podrška, već jasan dokaz da naši sugrađani prepoznaju stabilnost, rad i napredak kao jedini ispravan put za budućnost naše opštine i cele Srbije. Energija koju smo doneli iz Bačke Topole svedoči o čvrstom jedinstvu našeg opštnog odbora i naroda. Građani ne žele neizvesnost, blokade i haos, već stabilne plate, veće penzije, nova radna mesta i nastavak velikih infrastrukturnih projekata. Ovaj skup je pokazao da smo jedna velika porodica okupljena oko istog cilja, a naša poruka je jasna – složno i bez stajanja nastavljamo borbu za još jaču, ekonomski stabilniju i uspešniju Srbiju.“-kaže sekretar OOSNS, Marko Matković
„Jedinstvena slika koju smo večeras poslali iz Beogradske arene, gde je preko stotinu autobusa i na hiljade ljudi iz Vojvodine, a među njima i naših 250 Topolčana, došlo da podrži predsednika Aleksandra Vučića, dokaz je sinergije lokalnih samouprava i državnog vrha. Kao zamenik predsednika opštine, svakodnevno svedočim koliko su stabilnost javnih finansija i podrška velikim projektima ključni za život običnog čoveka na lokalu. Za Bačku Topolu kontinuitet ove politike znači nastavak kapitalnih investicija – od uspešno završenih projekata poput modernizacije železničke stanice i otvaranja velelepnog banjskog kompleksa ‘Venus’, pa sve do direktnih podsticaja kroz namenske fondove za razvoj preduzetništva i podršku lokalnim privrednicima. Naši sugrađani su u Areni jasno pokazali da biraju politiku stabilnosti, privrednog rasta i daljeg napretka, jer samo u stabilnom i složnom okruženju Bačka Topola može da se razvija punim kapacitetom.“ – jasan je Mile Obradović
Gromoglasan aplauz koji je odjekivao Beogradskom arenom i energija hiljada okupljenih građana jasno su pokazali da Srbija ne želi korak unazad. Povratak 250 aktivista u Bačku Topolu protekao je u znaku ponosa i sumiranja snažnih utisaka, ali pre svega sa svešću o odgovornosti za dane koji dolaze. Poruke Vere Kaluđerović o očuvanju tradicije i slobodarskog duha, Marka Matkovića o snazi stranačkog tima i solidarnosti, kao i Mileta Obradovića o jasnoj viziji daljeg infrastrukturnog razvoja, stopile su se u jedan jedinstven stav. Topolčani su svojim masovnim prisustvom i glasnom podrškom u prestonici poslali nedvosmislenu poruku: Bačka Topola bira stabilnost, zajedništvo i siguran put u budućnost pod okriljem politike Aleksandra Vučića – složno, odgovorno i bez stajanja.
U potrazi za odgovorom šta je pokrenulo stotine građana iz srca Bačke da subotnje popodne provedu na nogama u glavnom gradu, slika iz Arene govori više od reči. Bila je to, pre svega, snažna podrška jedinstvenoj političkoj viziji, ali i jasna želja okupljenih da lično svedoče trasiranju novog strateškog programa razvoja Srbije. Za aktiviste iz Bačke Topole, najavljeni budući projekti nisu samo tačke na papiru, već opipljiva vizija sutrašnjice koju su želeli da dožive i podrže na samom izvoru politike zajedništva..
„Nije nam bilo teško da krenemo rano, jer želimo da pokažemo da Bačka Topola stoji iza ove politike. Za nas je važno da iz prve ruke čujemo šta donosi novi strateški program razvoja države, jer svaki novi projekat na nivou Srbije znači i bolji život, nova radna mesta i napredak za našu opštinu i našu decu.“- kaže Ilija Bursać, dugogodišnnji aktivista
„Zna komsiluk koliko volim svoju Bačku Topolu, ali danas je celo moje srce kucalo za Srbiju. U autobusu je od samog polaska vladala predivna energija, pevale su se pesme i delila užina, kao u krugu porodice. Imala sam ogromnu, iskrenu želju da budem tamo, u toj masi, da lično čujem planove za naše bolje sutra i pruživši ruku podrške osetim da smo svi deo nečeg većeg. Kada gledam te planirane projekte, ja ne vidim samo brojke, vidim bolju budućnost za svoju decu i unuke koji neće morati da odlaze odavde.“- objasnila je Marina Popović
Na stranačkim skupovima i u direktnom razgovoru sa građanima,Bojan Šoralov, potencira da je „Srbija najjača kada smo jedinstveni, slobodni i ponosni pod istom zastavom“. On poziva građane da čuvaju državu „delima, slogom i odgovornošću“, stavljajući fokus na zajedničku budućnost i nasleđe koje se ostavlja narednim generacijama.
„Ponosni smo na energiju i slogu koju su naši građani i aktivisti iz Bačke Topole danas doneli u Beogradsku arenu. Kada govorimo o novom strateškom programu razvoja države i budućim projektima, mi ne govorimo o dalekim planovima, već o projektima poput brze pruge i modernizacije infrastrukture koji se dešavaju upravo ovde, pred našim očima. Ova velika podrška naroda pokazuje da su ljudi svesni istorijskog trenutka – Srbija je najjača kada je jedinstvena, stabilna i okupljena oko jasne vizije napretka. Naša dužnost je da delima, odgovornošću i zajedništvom obezbedimo da se svaki kutak naše zemlje razvija jednakom snagom, ostavljajući sigurnu i prosperitetnu budućnost generacijama koje dolaze.“- veli Šoralov
„Oko 250 naših aktivista i sugrađana koji su danas ispunili Arenu pokazali su šta znači prava odgovornost prema budućnosti. Naša poruka je jasna – Bačka Topola želi da se njen glas čuje, a podrška novom strateškom programu razvoja države je podrška projektima koji direktno menjaju našu opštinu. Mi ne dajemo prazna obećanja; naša snaga je u delima, u rekonstrukciji naših ulica, u industrijskoj zoni i novim investicijama koje sprovodimo svakog dana. Bačka Topola će nastaviti da pobeđuje i da rešava realne probleme svojih građana, jer dok god smo ujedinjeni i dok radimo zajedno, nema prepreke koju ne možemo da savladamo.“ – kaže predsednik opštinskog odbora sbs, Saša Srdić.
Za oko 250 lokalnih aktivista, subotnji put u prepunu Beogradsku arenu bio je mnogo više od običnog stranačkog događaja – bio je to put vođen iskrenom željom da pruže podršku političkoj viziji u koju veruju i u kojoj vide sigurnost za svoje porodice. Ovi građani krenuli su sa dubokom ličnom potrebom da iz prvih redova svedoče predstavljanju novog strateškog programa razvoja države, želeći da sopstvenim očima vide mapu budućih projekata koji će sutra menjati i njihovu Topolu.
Zajednički korak škole i stručnih službi ka održivoj budućnosti
Suština projekta „Koren budućnosti: Mladi lideri regenerativne poljoprivrede Vojvodine“ jeste korenita promena svesti o obradi zemlje i uvođenje ekoloških inovacija direktno u obrazovni sistem kroz pet poljoprivrednih škola u Vojvodini.
U Poljoprivrednoj školi u Bačkoj Topoli započele su inovativne radionice o regenerativnoj poljoprivredi, u okviru regionalnog projekta „Koren budućnosti“. Srednjoškolci će kroz teoriju i praktičan rad sa savremenim instrumentima učiti kako da obnove zdravlje zemljišta i postanu lideri održive obrade zemlje u Vojvodini. Uz profesionalnu opremu i formiranje polinatorskih oaza, učenici Poljoprivredne škole u Bačkoj Topoli dobili su jedinstvenu priliku da savladaju principe regenerativne poljoprivrede. Projekat Pokreta gorana Kikinde donosi modernu ekološku praksu direktno u školske klupe i na ogledna imanja.
Najvažniji, dugoročni cilj jeste edukacija srednjoškolaca koji će sutra voditi sopstvena porodična gazdinstva ili raditi u poljoprivredi. Kada oni usvoje ove principe, postaće ambasadori održive ekološke prakse i preneti je u svoje lokalne zajednice širom Vojvodine.
Biljana Hrnjak, kao pomoćnik direktora Poljoprivredne škole sa domom učenika u Bačkoj Topoli (a takođe i direktor Poljoprivredne stručne službe PSS Bačka Topola), snažno podržava i pozitivno ocenjuje uvođenje projekata regenerativne poljoprivrede na severu Bačke.Njen cilj, kao dela rukovodstva škole, jeste da škola u Bačkoj Topoli ostane lider u obrazovanju. Edukacija o regenerativnim metodama daje učenicima ogromnu prednost na tržištu rada i priprema ih za održive oblike poljoprivrede koji postaju standard u Evropi. Ukratko, njeno mišljenje o projektu „Koren budućnosti“ je izrazito afirmativno, jer uspešno spaja ekološku svest Pokreta gorana Kikinde sa konkretnim, praktičnim obrazovanjem koje je preko potrebno novim generacijama vojvođanskih agrarnih lidera.
Uvođenjem modula „Zemlja je živa“ i savremene opreme u nastavu, Poljoprivredna škola u Bačkoj Topoli potvrđuje svoju ulogu lidera u modernom obrazovanju. Uspešna saradnja Pokreta gorana Kikinde, udruženja Inspira Vivo i školskog rukovodstva sa Biljanom Hrnjak na čelu, pokazuje kako se sistemske promene pokreću iz učionice i sa oglednog imanja. Učenici sa severa Bačke tako spremno preuzimaju misiju očuvanja zemljišta, naoružani i teorijom i praktičnim alatima za rad na terenu.
Dok se politička trka za oktobarske parlamentarne izbore zahuktava, funkcioneri Saveza vojvođanskih Mađara bazu svoje snage traže u direktnom razgovoru sa građanima na terenu. Predsednik Skupštine AP Vojvodine Balint Juhas obišao je Staru Moravicu i Bajšu, mesta u kojima se politička obećanja mere konkretnim investicijama, a glasovi vernošću tradiciji i lokalnom razvoju.
Bivši upravitelj Fondacije i visoki funkcioner SVM-a, Balint Juhas, ističe da je u protekloj deceniji rad Fondacije „Prosperitati“ otvorio novo poglavlje za mađarsku zajednicu u Vojvodini sa preko 16.000 podržanih projekata i investicijama vrednim blizu 550 miliona evra.
Direktna finansijska podrška lokalnim poljoprivrednicima za nabavku savremene mehanizacije, traktora i priključnih mašina, što im je omogućilo održivost koju sami ne bi mogli da finansiraju.
U Staroj Moravici realizovano je 259 projekata uz podršku Fondacije Prosperitati, u ukupnoj vrednosti od oko 3,58 miliona evra.
„Na predizbornim tribinama često se čuju velike cifre i milioni evra investicija, ali meštani rezultate mere po tome koliko ljudi ujutru odlazi na posao. Kada je Atila Kasa pokrenuo radionicu, delio je radni dan sa samo dvojicom radnika. Danas ih ima osamnaest. Upravo ta transformacija od mikro-biznisa do stabilnog malog preduzeća predstavlja opipljiv dokaz da su konkursi promenili privrednu sliku Bačke Topole. Za listu ‘Mađarska sloga’, preduzetnici poput Kase su živi dokaz da njihova politika donosi plodove.“- veli Juhas
„Rizik je naša svakodnevica, a tržište u maloj sredini ne prašta greške – ako nemaš kvalitet i ako ne poznaješ svoje kupce, džaba ti svaka pomoć. Počeli smo skromno, sa dva radnika, i svaki dinar smo rukama zarađivali. Međutim, prelazak na ovaj nivo, gde danas zapošljavamo desetak ljudi, bio bi daleko sporiji, a možda i nemoguć bez podrške konkursa. Konkursi su nam dali vetar u leđa u ključnom momentu – omogućili su nam da nabavimo savremenu opremu i mehanizaciju koju iz sopstvene tekuće likvidnosti nismo mogli da priuštimo. Dakle, naš trud i rizik su temelj, ali su investicioni fondovi bili onaj prelomni korak koji nas je transformisao u stabilnu firmu koja danas hrani 18 porodica ovde na lokalu.“- objasnio je Kasa
Dok Atila Kasa pokriva sektor preduzetništva i male privrede, Silađi je klasičan primer modernizacije vojvođanskog stočarstva i ratarstva kroz sistemske podsticaje. Da se slika vojvođanskog sela nepovratno menja, svedoči i primer Klaudija Silađija, čija porodična farma danas predstavlja model modernog, samoodrživog gazdinstva u ovom delu Bačke.Sredstvima obezbeđenim kroz konkurse Fondacije ‘Prosperitati’, Silađi je uspeo da modernizuje mehanizaciju i unapredi kapacitete na farmi. Politička poruka liste ‘Mađarska sloga’ ovde dobija svoj opipljiv oblik: opstanak sela direktno zavisi od jačanja ovakvih naprednih domaćinstava.u Bajši i razgovarali o rezultatima ostvarenim u prethodnom periodu, zadacima koji su pred nama i svemu što je važno za ljude u ovom mestu.
U aktuelnoj predizbornoj kampanji „Mađarska sloga“, Balint Juhas koristi primer Bajše kao ključni dokaz da dugogodišnji politički i ekonomski programi Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) daju direktne rezultate na terenu.
Sa pozicije predsednika Skupštine AP Vojvodine, Juhas naglašava da stabilna mađarska parlamentarna većina omogućava povlačenje milionskih sredstava iz pokrajinskog budžeta za komunalnu i putnu infrastrukturu. Cilj je da se kvalitet života u ruralnim sredinama poput Bajše izjednači sa gradskim centrima.
Neke stvari su već pomerene sa mrtve tačke: bazen je proširen i sada ima i deo namenjen deci, biblioteka je obnovljena, a izgrađena je i gasna mreža. Mnogo toga još treba nastaviti i završiti.
U jeku predizbornih aktivnosti, Bajša i Stara Moravica funkcionišu kao ogledna polja politike „Mađarske sloge“. Pored privrede i agrara, investicije se prelivaju i na obrazovanje i infrastrukturu – od milionskih pokrajinskih ulaganja u puteve, do tradicionalne podele paketa pomoći za đake prvake u lokalnim osnovnim školama. Iako opozicione stranke s vremena na vreme kritikuju ovakve posete visokih zvaničnika školama, optužujući ih za političku promociju, sa terena stiže jasna poruka rukovodstva SVM-a: stabilna parlamentarna većina jedina je garancija da će se fondovi i dalje slivati u bačkotopolske ravnice.
Od srca zahvaljujem autoru ovog teksta i redakciji BT Public News na ukazanom poverenju, poštovanju i vremenu koje su posvetili mom radu.
Nije mala stvar kada neko ne posmatra samo ono što čovek radi danas, već pokuša da sagleda i put kojim je do toga došao — učitelje od kojih je učio, orkestre kroz koje je sazrevao, godine rada, discipline i odricanja, ali i ono što ostaje iza čoveka: znanje koje je preneo drugima.
Posebno mi je drago što ovaj tekst nije samo priča o meni, već i priča o harmonici, narodnoj muzici, orkestru, učiteljstvu i generacijama koje dolaze. Jer čovek u muzici nije velik po tome koliko je puta njegovo ime izgovoreno, već po tome koliko je dobra ostavio iza sebe i koliko je mladih ljudi ohrabrio da nastave putem muzike.
Ako sam kroz sve ove godine uspeo da sačuvam makar jedan deo onoga što sam primio od svojih učitelja i kolega, a zatim to znanje prenesem svojim učenicima, onda moj rad ima svoj puni smisao.
Zato ovu lepu reč ne doživljavam samo kao priznanje meni lično, već kao priznanje harmonici i ljudima koji su joj kroz generacije davali svoje znanje, vreme, ljubav i život.
Velika je odgovornost pisati o nečijem životnom putu. Još je veća odgovornost nositi ono o čemu je napisano. Zato ovakve reči primam sa zahvalnošću, ali i sa poniznošću.
Jer titule prolaze, koncerti se završe, aplauz utihne, a ostaje samo ono što smo naučili druge, ono što smo sačuvali i ono što smo ostavili budućima.
Hvala vam što ste u mom radu prepoznali upravo tu dimenziju i što ste kroz ovaj tekst dali prostor i samoj harmonici — instrumentu koji je za mene odavno prestao da bude samo instrument i postao način života, jezik emocije i most između generacija.
Od srca — hvala na divnim rečima, na promociji harmonike i na poštovanju prema mom radu.
