Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
U arhitekturi važi pravilo da forma prati funkciju, a primer bivšeg hotela „Panonija” najbolje pokazuje kako stari objekti mogu uspešno da promene svoj identitet. Bačka Topola je privođenjem ovog kapitalnog projekta kraju dobila estetski modernizovan centar, ali i preko potreban smeštaj za 59 đaka i studenata. Faza unutrašnjeg opremanja koja je u toku predstavlja trijumfalni poslednji korak ka oživljavanju zgrade koja ponovo postaje ponos i ukras čitave opštine.
Godinama je napušteni objekat u samom srcu grada bio bolna tačka i podsetnik na neka davno prošla vremena. Danas, međutim, svedočimo istorijskom preokretu. Pretvaranje nekadašnjeg hotela u multifunkcionalni administrativni i obrazovni centar primer je vrhunskog vizionarskog upravljanja lokalne samouprave. Kada se završi opremanje enterijera, za šta su izdvojena značajna milionska sredstva, Bačka Topola će dobiti objekat koji stoji rame uz rame sa najsavremenijim evropskim standardima javne arhitekture.
Ovo nije samo uspešno završena građevinska rekonstrukcija koju je maestralno izveo konzorcijum predvođen kompanijom „Inobačka” – ovo je pobeda pametnog urbanizma i brige o ljudima. Umesto da se prepusti propadanju, zgrada od 5.000 kvadratnih metara vraćena je onima kojima najviše pripada: građanima i mladim generacijama.
Najveća vrednost ove transformacije leži upravo u njenoj humanoj i praktičnoj sinergiji. Podela četvorospratnice na krilo za novu opštinsku upravu i krilo za moderan Dom učenika rešava vitalna pitanja zajednice. Građani će konačno sve administrativne poslove moći da završe brzo i efikasno, na jednom mestu, u dostojanstvenom i prijatnom ambijentu. Istovremeno, 59 srednjoškolaca i studenata dobija svoj novi dom – prostor podsticajan za učenje, druženje i lični razvoj. Ova investicija u obrazovnu infrastrukturu direktna je poruka mladima da lokalna zajednica veruje u njih i ulaže u njihovu budućnost.
Svaki dinar od ukupno 378,8 miliona dinara uloženih u ovaj projekat predstavlja direktno ulaganje u bolji kvalitet života. Bačka Topola pokazuje hrabrost i spremnost da korača napred, pretvarajući stare izazove u nove razvojne šanse. Dok enterijer dobija svoje konačne obrise, „Panonija” ponovo sija punim sjajem, šaljući jasnu poruku: ovo je grad koji raste, razvija se i sa ponosom gradi svoju modernu sadašnjost i sigurnu budućnost. (foto bt)
Ima nečeg posebnog u načinu na koji Bačka Topola prkosi jeseni – umesto ogolelih ulica, grad danas miriše na svežu zemlju, med i cveće. Tradicionalni sajam cveća, poznatiji kao „Cvetna pijaca“, još jednom je dokazao da ovo nije samo mesto trgovine, već prostor susreta, razmene decenijskih saveta među uzgajivačima i manifestacija koja svake godine iznova budi poseban zajednički duh u srcu opštine.
Manifestacioni trg je već od osam sati ujutru podsetio na slikarsko platno. Između štandova, koji se savijaju pod teretom raskošnih žutih, bordo i belih hrizantema, polako se probija oktobarsko sunce, ali i reka ljudi. Čuje se mešavina srpskog i mađarskog jezika, prepoznatljiv vojvođanski žamor i topao smeh komšija koji se, eto, nisu videli „još od prolećne pijace“.
Savet zlata vredan
U moru izlagača iz cele regije, pažnju nam privlači baka Ilona iz okoline Subotice. Njene jesenje ruže i saksijske hrizanteme izgledaju toliko savršeno da deluju gotovo nestvarno.
„Nema tu velike tajne, samo mnogo ljubavi i buđenja pre sunca“, priča nam Ilona dok veštim, zemljavim rukama pakuje saksiju jednoj mladoj sugrađanki. „Ove godine je leto bilo teško i sušno, cveće je tražilo duplu negu. Ali kad vidim ovaj trg danas, znam zašto nismo spavali.“
Pored nje, grupa starijih Topolčana vodi ozbiljnu debatu o tome da li je sada pravo vreme za sadnju zimzelenog šiblja ili treba sačekati prve mrazeve. Na Cvetnoj pijaci se, izgleda, znanje ne krije – deli se šakom i kapom, uz svaki kupljeni pelcer.
Više od cveća
Ipak, jesen u Bačkoj Topoli ne donosi samo floru. Kako se pomerate ka središtu trga, miris zemlje smenjuje slatki, teški miris domaćeg meda, prženih badema i rtanjskog čaja. Lokalna udruženja žena izložila su svoje rukotvorine – od štrikanih džempera koji mirišu na detinjstvo, do ručno oslikanih magneta i tegli sa ajvarom koje blistaju kao suvo zlato.
„Mi dolazimo svake godine, ne toliko zbog kupovine, koliko zbog same energije“, kaže nam bračni par Kovač, koji u rukama nosi nekoliko jesenjih aranžmana. „Ovo je dan kada grad prodiše, kada zaboravimo na svakodnevicu i jednostavno uživamo u onome što su naši ljudi svojim rukama stvorili.“
Miris koji ostaje
Kako se kazaljke bliže popodnevnim časovima, gužva se ne smanjuje, ali tempo postaje sporiji, vojvođanski pitomiji. Trg polako prazni svoje štandove, ali jesenje šarenilo se seli – u dvorišta, na balkone i u domove širom Bačke Topole.
Manifestacija u organizaciji Turističke organizacije još jednom je ispunila svoju misiju. Kada večeras sunce zađe za Manifestacioni trg, iza sebe će ostaviti prazne tezge, ali i grad koji će još danima, u svakom svom sokaku, mirisati na tradiciju, zajedništvo i najlepše jesenje cveće.
Više od 100 slobodnih radnih mesta na jednom mestu zvuči kao statistički uspeh, ali pravi ispit za 12 poslodavaca na današnjem sajmu u Bačkoj Topoli neće biti broj prikupljenih biografija, već spremnost da ponude plate i uslove koji će zadržati ljude u ovoj sredini.
Brojke na papiru uvek izgledaju lepo. Kada lokalna filijala Nacionalne službe za zapošljavanje u javnost izađe sa podatkom da se građanima „na dlanu“ nudi trocifren broj pozicija, to zvuči kao ozbiljna privredna ofanziva. Međutim, u realnosti, tržište rada u manjim sredinama poput Bačke Topole odavno je prestalo da bude prostor u kojem radnici očajnički mole za bilo kakav posao. Danas je situacija obrnuta – poslodavci su ti koji moraju da se dokažu.
Vreme kada se radilo za „minimalac i prijavu“ polako, ali nepovratno prolazi. Radna snaga se osipala godinama, delom ka većim regionalnim centrima poput Subotice i Novog Sada, a delom preko granice. Oni koji su ostali u Bačkoj Topoli s pravom očekuju više od pukog preživljavanja. Zato uspeh današnjeg sajma u Vidovdanskoj ulici ne bi trebalo meriti brojem podeljenih flajera i popunjenih formulara, već time koliko će se od tih stotinu radnih mesta pretočiti u stabilne, dostojanstvene i iole pristojno plaćene poslove.
Ako ponuđena radna mesta podrazumevaju samo naporan rad u smenama za kompenzaciju koja jedva pokriva potrošačku korpu, onda sajam ostaje samo jedna lepa jesenja tradicija i puka administrativna stavka u izveštajima.
Lokalna privreda može da raste samo ako rastu i oni koji je svojim radom nose. Na potezu su poslodavci – radne biografije su na stolu, a odgovori o platama i uslovima rada odrediće da li će Bačka Topola zadržati svoje radnike ili im ponovo spakovati kofere.
Dok se na severu Bačke, u tradicionalnom uporištu Saveza vojvođanskih Mađara i Srpske napredne stranke, lokalna vlast priprema za rutinsku potvrdu dominacije pred izbore 25. oktobra, političku scenu Bačke Topole uzdrmao je nesvakidašnji potres – kolektivno istupanje celokupnog Opštinskog odbora Stranke slobode i pravde (SSP). Revoltirani stavom beogradske centrale i uvereni da samo radikalna promena strategije može doneti rezultat, lokalni funkcioneri SSP-a napustili su partiju kako bi bezuslovno stali iza nove, buntovne „Studentske liste” Ilije Srdanovićа. Ovaj presek u opozicionim redovima, praćen dubokim ekološkim nezadovoljstvom građana zbog zagađenja Krivaje i najavljenim gašenjem seoskih matičnih područja, pretvorio je predstojeće glasanje u Bačkoj Topoli u oštru bitku za glasove mladih i politički opstanak na lokalu.
Zajednička dominacija Srpske napredne stranke (SNS) i Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) na republičkom nivou traje neprekidno od 2012. godine, kada je uspostavljeno njihovo strateško partnerstvo. Na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima raspisanim za 25. oktobar 2026. godine, obe političke opcije nastoje da potvrde i učvrste svoju dugogodišnju zakonodavnu i izvršnu nadmoć.
Savez vojvođanskih Mađara (SVM), predvođen dr Balintom Pastorom, SVM nastupa samostalno. Kao najveća stranka mađarske nacionalne manjine u Srbiji, oni tradicionalno pod sopstvenim imenom traže podršku birača. Unutar parlamentarnog sistema, SVM koristi pogodnosti manjinskog cenzusa (prirodni prag) kako bi stabilno pretočio glasove u narodne poslanike. Srpska napredna stranka (SNS), nastupa pod rednim brojem 1 sa listom „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“. Nosilac liste je Aleksandar Vučić, koji je ujedno i kandidat za premijera. SNS sa pozicije najjače političke snage u zemlji i izdašnog budžetskog finansiranja projektuje osvajanje stabilne samostalne većine u parlamentu.
Nova politička snaga, Studentska lista pod vođstvom Ilije Srdanovića, privukla je široku podršku opozicionih organizacija. Opozicione mađarske partije u Vojvodini su odlučile da preskoče ove parlamentarne izbore i daju direktnu podršku studentima, ostavljajući SVM-u ulogu jedine autentične mađarske opcije na glasačkom listiću.
Predstojeći parlamentarni izbori u Bačkoj Topoli pokazaće da li je dugogodišnja dominacija vladajućeg bloka neranjiva pred naletom novih političkih modela. Dok Savez vojvođanskih Mađara (SVM) i Srpska napredna stranka (SNS) računaju na čvrstu lokalnu infrastrukturu, podelu ključnih funkcija i narativ o stabilnosti, opozicioni front se potpuno transformisao. Kolektivni prelazak opštinskog odbora SSP-a u tabor „Studentske liste“ prebacio je fokus kampanje na animiranje apstinenata i mladih birača.
Konačni izborni rezultat u ovoj višenacionalnoj sredini zavisiće od toga šta će prevagnuti na vagi: lojalnost tradicionalnoj mađarsko-srpskoj koalicionoj osovini ili narastajući gnev građana zbog ekoloških problema (poput zagađenja Krivaje) i administrativnog gašenja seoskih matičnih područja. Bačka Topola 25. oktobra ne bira samo poslanike za republički parlament, već testira i sopstvenu političku budućnost – između održavanja statusa kvo i prihvatanja novog talasa građanskog aktivizma.
Kao istaknuti predstavnik privatnog mesarskog sektora u Bačkoj, Vekonj je kroz svoj prepoznatljivi brend „Kod Žoltike” još jednom dokazao zašto mali, porodični zanatlija ostaje nezamenjiv stub vojvođanske trpeze.Dok industrija donosi preciznost i masovnost, privatni majstori poput Žolta Vekonja čuvaju dušu i autentičnost bačkog svinjokolja, dokazujući da tradicija nema cenu.
Dok se na tradicionalnoj Kobasicijadi u Turiji mirisi domaćih mesnih specijaliteta šire bačkim sokacima, u oštroj konkurenciji industrijskih prerađevina tron je pripao šampionu iz Bačke Topole, ŽOLTU VEKONJU, koji je potvrdio je svoj apsolutni primat na trpezi, odnevši prvo mesto za najbolju industrijsku kobasicu i dokazavši da se vrhunski kvalitet i tradicija uvek prepoznaju. Ove godine žiri je imao izuzetno težak zadatak. Tehnolozi i stručnjaci ocenjivali su uzorke organoleptički – merio se spoljašnji izgled, preciznost preseka i mozaik mesa i masnog tkiva, konzistencija, ali i specifičan balans mirisa i prepoznatljive vojvođanske zaljućenosti.
Na tradicionalnoj Kobasicijadi u Turiji, pored masovne industrijske proizvodnje Industrije mesa „Topola”, privatni mesarski sektor Bačke uspešno predstavlja preduzetnik Žolt Vekonj iz Bačke Topole koji čuva autentični zanatski duh vojvođanske kobasice. Ova manifestacija, koja nosi oznaku „Najbolje iz Vojvodine”, potvrđuje da spoj industrijske preciznosti i tradicionalnog majstorstva održava visoke standarde i ugled čitave regije. Dok se na tradicionalnoj Kobasicijadi u Turiji mirisi domaćih mesnih specijaliteta šire bačkim sokacima, ovogodišnja manifestacija je na jedinstven način povezala dva ključna stuba vojvođanskog svinjokolja: vrhunski industrijski sistem i autentično privatno zanatstvo.
Majstori poput Žolta Vekonja i njegovog brenda „Kod Žoltike” podsećaju nas na važnost zanatskog pečata. Oni su čuvari duše bačkog svinjokolja, oni koji kroz direktan kontakt i autentičan domaći ukus ne dozvoljavaju da stari zanati padnu u zaborav. Spoj industrijske preciznosti i privatnog preduzetništva pokazao je da Bačka Topola s pravom nosi titulu prestonice najboljih kobasica, ostavljajući nam bogato gastronomsko nasleđe koje ponosno nosi pečat „Najbolje iz Vojvodine”
Dok su svetla reflektora na jubilarnom 15. Drum Dum Festu u Leskovcu bila uperena u svetske zvezde poput Dejva Vekla, pravi ritam budućnosti kucao je u rukama najmlađih. Među njima je zasijao i četrnaestogodišnji Stefan Šešlija iz Bačke Topole, koji je svojim talentom i energijom osvojio žiri, publiku i visoko drugo mesto na jednom od najprestižnijih bubnjarskih festivala u regionu.
Kada se spoje tradicija muzičkog obrazovanja na severu Vojvodine i decenijska posvećenost očuvanju ritma na jugu Srbije, rezultat ne može biti ništa manje od vanserijskog uspeha. Upravo to je dokazao mladi bubnjar Stefan Šešlija, učenik Škole za osnovno muzičko obrazovanje u Bačkoj Topoli, osvajanjem drugog mesta na jubilarnom 15. Drum Dum Festu u Leskovcu. Ovaj rezultat nije samo lični trijumf jednog talentovanog dečaka, već i krunski dokaz kako se kroz strpljiv rad, institucije i tradiciju kvaliteta gaje generacije koje dolaze.
Bačka Topola već decenijama neguje status sredine koja prepoznaje i rano usmerava umetnički potencijal dece. Lokalna muzička škola postala je sinonim za stabilan obrazovni sistem u kojem se talenat ne prepušta slučaju. Sa druge strane, Leskovac kroz Drum Dum Fest već petnaest godina postavlja standarde na regionalnoj muzičkoj mapi, dokazujući da se vrhunska kultura ne dešava samo u glavnim gradovima.
Kada učenik iz jedne takve bačke kolevke talenata stane na binu festivala koji okuplja krem regionalne i svetske bubnjarske scene – ove godine predvođene legendarnim Dejvom Veklom (Dave Weckl) – krug kvaliteta se zatvara.
Iza svakog mladog virtuoza stoji mentor koji prepoznaje trenutak kada radni entuzijazam treba pretvoriti u umetnički izraz. U Stefanovom slučaju, to je nastavnik Nikola Vladušić. Odnos između nastavnika i učenika postavljen je na temeljima zdravog profesionalizma i podrške, što je Stefanu dalo vetar u leđa da u izuzetno jakoj regionalnoj konkurenciji DDF Kids & Teens programa prikaže vrhunsku zrelost.
Gajenje talenata na tradiciji kvaliteta znači ponuditi mladima mapu puta koja je već proverena, ali im ostaviti prostor da utisnu sopstveni pečat. Stefan Šešlija je svojim nastupom u Leskovcu pokazao upravo to: tehničku potkovanost koju je dobio u školi i autentičnu, mladalačku energiju koja pomera granice.
Ovakvi uspesi šalju jasnu poruku – investicija u kulturu, muzičko obrazovanje i festivale koji opstaju uprkos izazovima vremena, jedini je siguran ulog u budućnost. Stefanovo srebro svetli zlatnim sjajem za sve buduće klince koji će sutra, inspirisani njegovim uspehom, prvi put uzeti palice u ruke.
Ova prestižna nagrada, uručena na centralnoj bini tokom proglašenja pobednika, još jednom je potvrdila da Poljoprivredna škola iz Bačke Topole stvara vrhunske mlade kadrove koji su sposobni da stanu rame uz rame sa profesionalcima.
Skorenovac je i ovog oktobra postao prestonica tradicije i gurmanluka, a miris autentičnog sekeljskog gulaša, mađarskih paprikaša i domaćih štrudli ponovo je u ovom banatskom mestu okupio desetine ekipa i hiljade posetilaca na 20. jubilarnim „Danima mađarske kuhinje“. Poljoprivredna škola sa domom učenika iz Bačke Topole ostvarila je ogroman uspeh na u Skorenovcu, osvojivši prvo mesto u izuzetno jakoj kategoriji tradicionalnih mađarskih kolača. Stručni žiri manifestacije, pred kojim je bio težak zadatak da ocenjuje slatke specijalitete rađene po starim, autentičnim receptima, proglasio je poslastice budućih kulinarskih majstora iz Bačke Topole za ubedljivo najbolje.
Prvo mesto predstavlja krunu posvećenog rada i praktične nastave koju učenici pohađaju na smerovima kao što su kuvar i operater u prehrambenoj industriji. To potvrđuje da škola uspešno prenosi gastronomska nasleđa manjinskih zajednica Vojvodine.Uspeh je još veći uzme li se u obzir da su se kolači učenika takmičili sa iskusnim domaćicama i udruženjima žena iz više od 60 partnerskih i pobratimljenih mesta iz Srbije, Mađarske i Rumunije.
„Konkurencija je bila neverovatna, oko nas su bile iskusne domaćice iz celog Banata, Mađarske i Rumunije koje ove kolače prave decenijama. Mi smo doneli energiju, mladost i sve trikove koje su nas profesori naučili. Naš štand je bio pun od ranog jutra, a reakcije ljudi koji su probali naše slatkiše pre samog ocenjivanja već su nam nagovestile da imamo nešto posebno. Ova zlatna plaketa pripada celom našem timu i Domu učenika.“- zajednička je izjava učenika pobednikaa profesori u pratnji, dodaj, „Preponosni smo na našu decu. Satima su vredno radili, pokazali izuzetnu disciplinu i, što je najvažnije, poštovanje prema tradiciji i starim receptima Sekelja i Mađara. Poljoprivredna škola iz Bačke Topole ne uči decu samo zanatu, već i tome kako da budu čuvari kulturne baštine. Pobediti u Skorenovcu, na manifestaciji koja okuplja preko 60 vrhunskih ekipa, ogroman je uspeh i potvrda da naša škola školuje buduće lidere u ugostiteljstvu i prehrambenoj industriji.“
BEOGRAD / BAČKA TOPOLA – Autentični ukusi Severne Bačke ponovo osvajaju regionalnu vinsku scenu. Porodična Vinarija Brindza iz Bačke Topole predstavlja svoja vrhunska bela, crvena i rosé vina na petom međunarodnom sajmu Wine Vision by Open Balkan 2026, koji se od 10. do 12. oktobra održava na Beogradskom sajmu. Pod sloganom „Jedno mesto. Ceo svet.“, ova vinarija donosi prepoznatljiv teroar Telečke visoravni pred hiljade domaćih i inostranih posetilaca, potvrđujući status jednog od najuzbudljivijih vinskih dragulja Vojvodine.
Za porodičnu vinariju, ovaj nastup u Beogradu je mnogo više od običnog izlaganja – to je strateška odskočna daska. Direktna prezentacija pred hiljadama posetilaca omogućava da izađu iz lokalnih okvira i edukuju publiku o potencijalu severnobačkog vinogorja. Istovremeno, prisustvo velikog broja distributera, menadžera iz HoReCa sektora i inostranih kupaca otvara vrata za širenje na regionalno tržište Balkana. Uz strogo ocenjivanje svetskih stručnjaka na Open Balkan Wine , ova manifestacija pruža vrhunsku validaciju kvaliteta rada i truda koju bačkotopolski vinari ulažu u svaku kap vina.
Nastup na sajmu Wine Vision by Open Balkan za nas je najvažniji ispit u godini, jer pred regionalnu i svetsku javnost iznosimo čistu esenciju Severne Bačke. Naša sela i vinogradi na Telečkoj visoravni imaju specifičnu mikroklimu – topli dani i hladne noći omogućavaju grožđu da zadrži izuzetnu svežinu i balansirane kiseline, što se jasno prepoznaje u našem Sauvignon Blancu i Chardonnayu.- kažu bačkotopolski vinari.
Učešće Vinarije Brindza na sajmu Wine Vision by Open Balkan 2026 jasno potvrđuje da vrhunski kvalitet više nije ekskluziva velikih i masovnih proizvođača, već snaga leži u porodičnim vinarijama koje beskompromisno čuvaju autentičnost svog teroara. Prezentacija i degustacija u Beogradu pokazale su da vinska publika i stručna javnost prepoznaju i cene preciznost, trud i karakter utkan u etikete sa Telečke visoravni. Sa ovogodišnjeg sajma Vinarija Brindza ne odlazi samo sa novim kontaktima i potencijalnim poslovnim saradnjama u HoReCa sektoru, već sa učvršćenom pozicijom na vinskoj mapi regiona i jasnom porukom da Bačka Topola ima vina svetskog kalibra koja ponosno mogu da stanu rame uz rame sa globalnim brendovima.
Kako Zavičajno udruženje „Banija“ kroz pesmu, druženje i čuvanje identiteta piše najlepšu priču o neraskidivoj vezi sa starim krajem
Miris domaćih banijskih specijaliteta, zvonki odjek tradicionalnog dvoglasa i prostorija ispunjena generacijama koje spaja ista nit – ljubav prema korenima. Ovako izgleda jedno obično veče u organizaciji Zavičajnog udruženja „Banija“ u Bačkoj Topoli. Osnovano sa jasnim ciljem da otrgne od zaborava običaje starog kraja, ovo udruženje danas predstavlja čvrst most između prošlosti i budućnosti, dokazujući da se zavičaj ne nosi samo u sećanju, već i u delima.
„Zavičaj se ne nosi samo u sećanju, on se živi kroz dela“, reči su kojima rukovodstvo udruženja, na čelu sa Milanom Janusom, objašnjava misiju okupljanja Banijaca u Vojvodini. Za njih, tradicija nije muzejski eksponat zaključan u prošlosti, već živa nit koja sprečava da se koren i poreklo zaborave u modernom vremenu.
Najbolji dokaz za to je tradicionalno Banijsko prelo u Bačkom Sokolcu, manifestacija koja svake jeseni prepuni salu lokalnog Doma kulture. Dok dvoranom odjekuju zvonki dvoglas muške pevačke grupe i zavičajni akordi, stariji evociraju uspomene na rodni kraj, a mlađi upijaju priče o običajima koje nikada nisu imali priliku da vide na izvorištu. Uz autentične mirise domaćih kulinarskih specijaliteta, poput nezaobilaznog lovačkog gulaša i narodne tombole, prelo oživljava duh starih ognjišta posred bačke ravnice.
Za Milana Janusa i njegove saradnike, učešće i podrška ovakvim skupovima imaju duboko lični i društveni značaj. Kroz povezivanje institucija lokalne samouprave i samog zavičajnog udruženja, teži se tome da se mladima pošalje jasna poruka: obrazovanje i napredak imaju puni smisao samo onda kada znamo ko smo, odakle dolazimo i šta su nam preci ostavili u amanet. Banijsko prelo je upravo to – živi podsetnik da jedno drvo može rasti visoko samo ako mu je koren dovoljno dubok i čuvan sa ljubavlju.
Sajam zavičaja svake godine poseban akcenat stavlja na parolu „Iz korena snaga“, fokusirajući se na omladinu, sport i zajedništvo. Upravo u ovom segmentu, rukovodstvo udruženja vidi ključnu tačku svog delovanja. Odlazak na sajam i predstavljanje pred širokom publikom služi kao motivacija mladim potomcima iz Bačke Topole da ponosno istaknu svoje korene, povežu se sa vršnjacima i shvate važnost očuvanja nacionalnog identiteta.
Zavičajno udruženje „Banija“ iz Bačke Topole primer je kako se kroz institucionalno organizovanje i čist entuzijazam može sačuvati kolektivni identitet jednog naroda. Uspeh Banijskog prela i svakodnevni rad udruženja potvrđuju da selidba i protok vremena ne moraju značiti i gubitak korena. Naprotiv, spajanjem starog zavičaja i nove domovine, ovi ljudi su obogatili kulturnu mapu Vojvodine, ostavljajući trajan amanet generacijama koje dolaze da znaju ko su i odakle potiču.
Adriana Vilagoš u 2026. pokorila evropsko postolje i odbranila profesorsku diplomu!
Adriana Vilagoš je u 2026. godini stavila tačku na još jednu uspešnu misiju, ali ovog puta van atletskog stadiona. Jedna od najboljih svetskih bacačica koplja odbranila je diplomski rad na novosadskom fakultetu „TIMS“ i stekla zvanje profesora, krunisavši godine truda prosečnom ocenom 9,89. Dok se u sportskim analima već piše o njenoj najnovijoj evropskoj medalji, Adriana je ovim akademskim trijumfom potvrdila da je teoriju i praksu vrhunskog sporta spojila u savršenu celinu. Spajajući biomehaniku iz svog diplomskog rada sa hicima koji joj donose evropska odličja, ona polako prerasta u jednog od najvećih uzora domaće sportske scene.
Aktuelna osvajačica evropske bronze u bacanju koplja uspešno je zaokružila jedno važno životno poglavlje i zvanično postala diplomirani profesor fizičkog vaspitanja i sporta. Mlada šampionka rodom iz Malog Iđoša a sportski posvećena AK TSC iz Bačke Topole, pokazala je da iza svakog njenog vanserijskog hica stoji podjednako moćan intelekt.
Dok većina vrhunskih sportista bira između atletske staze i amfiteatra, Adriana Vilagoš dokazuje da se svetski vrh osvaja na oba fronta. Aktuelna osvajačica evropske bronze u bacanju koplja uspešno je zaokružila jedno važno životno poglavlje i zvanično postala diplomirani profesor fizičkog vaspitanja i sporta. Sa impresivnim prosekom 9,89 na novosadskom fakultetu „TIMS“ i diplomskim radom koji secira samu srž njene discipline, mlada šampionka iz Malog Iđoša pokazala je da iza svakog njenog vanserijskog hica stoji podjednako moćan intelekt.
Spajajući biomehaniku iz svog diplomskog rada sa praksom na borilištima, Adriana je tokom tekuće 2026. godine demonstrirala zadivljujuću zrelost. Kruna njene atletske sezone stigla je u avgustu na Evropskom prvenstvu u Birmingemu, gde je pod ogromnim pritiskom konkurencije pokazala šampionski karakter. Hicem od 60,93 metra osvojila je bronzanu medalju, što je njeno treće uzastopno odličje na šampionatima Starog kontinenta, nakon srebara u Minhenu i Rimu. Ovim podvigom, Adriana je potvrdila da više nije samo „čudo od deteta“, već konstanta i stub evropske atletike.
Ova godina donela je i njen definitivan izlazak na veliku svetsku scenu kroz najprestižnija takmičenja. Na premijernom Ultimativnom svetskom prvenstvu u Budimpešti, u septembru je zauzela visoko peto mesto na svetu (61,37 m), dok je kroz mitinge Dijamantske lige redovno parirala svetskoj eliti – osvojivši drugo mesto u Parizu, treća mesta u Lozani i Oslu, i četvrtu poziciju u velikom finalu u Briselu. Sumirajući utiske sa konferencije Srpskog atletskog saveza, Adriana je otkrila i ključnu promenu u svom mentalnom sklopu: „Uživala sam, počela sam da razmišljam drugačije…“ Ta sposobnost da pritisak velikih stadiona pretvori u čisto uživanje predstavlja njenu najveću pobedu ove sezone.
Aktuelna osvajačica evropske bronze u bacanju koplja uspešno je zaokružila jedno važno životno poglavlje i zvanično postala diplomirani profesor fizičkog vaspitanja i sporta. Mlada šampionka rodom iz Malog Iđoša a sportski posvećena AK TSC iz Bačke Topole, pokazala je da iza svakog njenog vanserijskog hica stoji podjednako moćan intelekt.
Sa diplomom osnovnih studija u džepu i već upisanim master studijama, ova svestrana devojka ne usporava ritam. Dok teoriju sporta drži u prstima, njen pogled je već uperen ka Svetskom prvenstvu u Kini 2027. godine. Adriana Vilagoš u novu epohu ulazi kao zrela, obrazovana i ostvarena devojka koja polako prerasta u jedan od najvećih i najlepših uzora domaće sportske scene.
Spajajući biomehaniku iz svog diplomskog rada sa praksom na borilištima, Adriana je tokom tekuće 2026. godine demonstrirala zadivljujuću zrelost. Kruna njene atletske sezone stigla je u avgustu na Evropskom prvenstvu u Birmingemu, gde je pod ogromnim pritiskom konkurencije pokazala šampionski karakter. Hicem od 60,93 metra osvojila je bronzanu medalju, što je njeno treće uzastopno odličje na šampionatima Starog kontinenta, nakon srebara u Minhenu i Rimu. Ovim podvigom, Adriana je potvrdila da više nije samo „čudo od deteta“, već konstanta i stub evropske atletike.
Ova godina donela je i njen definitivan izlazak na veliku svetsku scenu kroz najprestižnija takmičenja. Na premijernom Ultimativnom svetskom prvenstvu u Budimpešti, u septembru je zauzela visoko peto mesto na svetu (61,37 m), dok je kroz mitinge Dijamantske lige redovno parirala svetskoj eliti – osvojivši drugo mesto u Parizu, treća mesta u Lozani i Oslu, i četvrtu poziciju u velikom finalu u Briselu. Sumirajući utiske sa konferencije Srpskog atletskog saveza, Adriana je otkrila i ključnu promenu u svom mentalnom sklopu: „Uživala sam, počela sam da razmišljam drugačije…“ Ta sposobnost da pritisak velikih stadiona pretvori u čisto uživanje predstavlja njenu najveću pobedu ove sezone.
Sa diplomom osnovnih studija u džepu i već upisanim master studijama, ova svestrana devojka ne usporava ritam. Dok teoriju sporta drži u prstima, njen pogled je već uperen ka Svetskom prvenstvu u Kini 2027. godine. Adriana Vilagoš u novu epohu ulazi kao zrela, obrazovana i ostvarena devojka koja polako prerasta u jedan od najvećih i najlepših uzora domaće sportske scene.
