Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
Iako je u turbulentnim postoktobarskim vremenima bio žrtva političkih progona i nelegalnih izručenja, penzionisani pukovnik JNA Veselin Šljivančanin danas u javnosti stoji kao čovek koji je odbranio vojničku čast u Hagu, svedočeći o danima ponosa iza rešetaka, dok svojom otvorenom i snažnom podrškom Aleksandru Vučiću prepoznaje i brani kontinuitet politike koja Srbiju drži uspravnom, suverenom i dostojanstvenom. Danas je boravio u Karadjordjevu na domak Bačke Topole na skupu gde je evocirao uspomene na minulo vreme pred oko 200 meštana i gostiju iz susednih opština.
Šljivančanin, kako je objasnio u Karadjordjevu, , u predsedniku Vučiću vidi državnika koji je uspeo da prekine decenijsku praksu savijanja kičme pred stranim centrima moći. Njegovo prisustvo na stranačkim skupovima i javnim tribinama jeste izraz duboke zahvalnosti državi koja je konačno prestala da se stidi svojih heroja i koja je pokazala hrabrost da glasno i dostojanstveno brani istinu o srpskoj istoriji. Za pukovnika, podrška ovoj vlasti je i emotivno pitanje lojalnosti — među članovima i simpatizerima ove opcije nalaze se i njegovi nekadašnji vojnici, ljudi koji su sa njim delili najteže trenutke i prema kojima oseća moralnu dužnost da ostane u istom stroju.
Poruka vrha države da je Šljivančanin slobodan građanin koji je dostojanstveno izdržao nepravedne namete i koji ima svako pravo da aktivno učestvuje u društvenom životu, predstavlja jasan dokaz da Srbija više nikome ne dozvoljava da joj diktira ko sme, a ko ne sme da voli svoju otadžbinu. Kroz ovu uzajamnu podršku, pukovnik Šljivančanin i državni vrh šalju jedinstvenu poruku o kontinuitetu borbe za snažnu, nezavisnu i uspravnu Srbiju.
Međutim, godine provedene u haškom pritvoru u Ševeningenu nisu slomile njegov duh. Umesto da poklekne pred političkim tribunalom, Šljivančanin je kroz svoje svedočenje i kasnija memoarska dela poput knjige „Branio sam istinu“ postao hroničar jednog teškog vremena. Iz njegovih svedočenja o zatvorskim danima ne izbija gorčina, već dostojanstvo čoveka koji zna da je vršio svoju dužnost prema otadžbini. Čak i u neprijateljskom okruženju, među zidovima Ševeninvgema, uspeo je da sačuva oficirski integritet, poštujući saborce i svedočeći o poslednjim danima Slobodana Miloševića sa istorijskim uvažavanjem.
Nakon izlaska na slobodu i odslužene nepravedne kazne, Šljivančanin se nije povukao u anonimnost, već je svoj autoritet i patriotizam stavio u službu moderne Srbije. Njegovo aktivno prisustvo na tribinama i skupovima Srpske napredne stranke, kao i neskrivena podrška predsedniku Aleksandru Vučiću, logičan su sled čoveka koji prepoznaje ko danas štiti srpske nacionalne interese.
Za Šljivančanina, podrška Vučiću nije stvar političkog oportunizma, već patriotske dužnosti. Među onima koji danas vode državu, on prepoznaje svoje nekadašnje vojnike i saborce — ljude koji su ostali verni idealima snažne i nezavisne Srbije. Sa druge strane, javni stav predsednika Vučića da je Šljivančanin slobodan čovek koji je svoju kaznu odslužio i koji ima pravo da uzdignute glave korača svojom zemljom, predstavlja jasan dokaz da se Srbija konačno oslobodila starih kompleksa i da više ne skriva niti se stidi onih koji su je branili.
Dok brza pruga i auto-put pozicioniraju Bačku Topolu kao novu investicionu tačku Vojvodine, razgovori predsednika Skupštine APV Balinta Juhasa sa lokalnim privrednicima jasno pokazuju da pravi motor razvoja leži u domaćem preduzetništvu. Saobraćajni koridori i opremljena industrijska zona jesu preduslov i magnet za velike investicije, ali dugoročna ekonomska stabilnost jedne zajednice meri se snagom njenih lokalnih preduzetnika, zanatlija i malih porodičnih preduzeća.
U tom kontekstu, uloga Fondacije „Prosperitati“ – čiji je dugogodišnji rad neraskidivo vezan za privrednu viziju Balinta Juhasa – predstavlja sistemski oslonac za lokalni biznis. Kroz ciljane konkurse za nabavku savremene opreme, razvoj proizvodnih kapaciteta i podršku početnicima u biznisu, ova fondacija već godinama direktno ubrizgava kapital u bačkotopolsku privredu. Poslednji primeri uspešnih investicija, poput preduzeća „WYALP“ d.o.o. iz Bačke Topole koje je uz podršku fondacije modernizovalo servisne i proizvodne kapacitete, dokazuju da se ciljanim ulaganjima uspešno rešavaju ključni izazovi, poput modernizacije procesa i nedostatka radne snage.
Ova vrsta pomoći funkcioniše u sinergiji sa lokalnim programima, kao što je Budžetski fond za razvoj preduzetništva opštine Bačka Topola, koji u kontinuitetu obezbeđuje bespovratna sredstva za mikro i mala preduzeća. Fokusiranjem na potrebe malog biznisa, samozapošljavanje žena i mladih, te sufinansiranje mehanizacije i digitalizacije, stvara se ambijent u kojem domaća preduzeća postaju konkurentna i sposobna da ravnopravno prate brzi tempo regionalnog razvoja.
Najveći potencijal Bačke Topole zapravo leži u tome što se kapitalni infrastrukturni projekti uspešno prelivaju na nivo porodičnog i lokalnog biznisa. Kada preduzetnik dobije bespovratnu pomoć da kupi novu mašinu, otvori radno mesto ili proširi objekat, institucionalna podrška dobija svoj najvažniji, humani epilog. To je strategija koja ekonomski osnažuje zajednicu i obezbeđuje ono o čemu Balint Juhas najčešće govori na terenu – stabilne ekonomske uslove koji motivišu ljude i porodice da ostanu i grade svoju budućnost kod kuće.
Dok se u minut do dvanaest uoči četvrtka i zvanične izborne tišine zbrajaju poslednji glasovi sa topolskih trgova i pijaca, Bačka Topola se još jednom suočava sa sopstvenim političkim ogledalom. U višenacionalnoj sredini gde svaki glas nosi dvostruku težinu – i građansku i identitetsku – finiš ove kampanje pokazao je da lokalni mir krije izuzetno dinamičnu političku borbu koja tek treba da dobije svoj epilog u nedelju.
U opštini koja se godinama uspešno razvija, odgovor na pitanje šta Bačka Topola zapravo dobija ovim izborima nalazi se u nastavku proverene politike koja donosi opipljive rezultate. Dok se novi akteri na sceni tek oprobavaju u slanju poruka, realnost na terenu svedoči da su stabilnost i jasan plan jedina garancija napretka.
Pre svega, ovi izbori Topolčanima donose potvrdu i osnaživanje istorijskog i strateškog partnerstva između Srpske napredne stranke (SNS) i Saveza vojvođanskih mađara (SVM). Ova koalicija je godinama unazad motor političke i društvene stabilnosti, ne samo na republičkom i pokrajinskom nivou, već pre svega u našoj lokalnoj sredini. Bačka Topola ovakvom sinergijom dobija garanciju da se politička stabilnost neće žrtvovati zarad populizma, već da će se nastaviti odgovorno upravljanje koje poštuje i spaja sve građane.
Pored političke sigurnosti, ishod glasanja direktno osigurava povlašćen položaj opštine u raspodeli republičkog i pokrajinskog novca. Zahvaljujući direktnoj vertikali vlasti i snažnom lobiranju predstavnika SNS-a i SVM-a u Novom Sadu i Beogradu, Bačka Topola se pozicionirala na mapi ključnih investicija. Građani dobijaju garantovan nastavak kapitalnih projekata – od daljeg razvoja industrijske zone, preko ekološke sanacije akumulacije i izgradnje prečistača otpadnih voda, pa sve do istorijskog projekta brze pruge koji našu opštinu direktno povezuje sa evropskim koridorima i otvara nova radna mesta za domaće stručnjake i paore.
Konačno, u višenacionalnoj sredini u kojoj Mađari, Srbi i druge zajednice dele svakodnevicu, snažan rezultat SNS-a i SVM-a jeste jedina prava potvrda funkcionalnog suživota i međusobnog poštovanja. Ova saradnja je odavno prerasla okvire puke matematičke koalicije; ona je postala model kako se u praksi, kroz institucije, neguju i identitetska prava mađarske nacionalne zajednice i interesi većinskog naroda. Bačka Topola ovim izborima dobija priliku da učvrsti status mirne, tolerantne i ekonomski progresivne sredine koja ne eksperimentiše sa svojom budućnošću.
Na kraju, kada se u četvrtak ugase zvučnici, a u nedelju zatvore birališta, Bačka Topola će pred sobom imati jasan izbor. Naša opština ne treba da pasivno čeka promene, već da hrabro potvrdi trasirani put uspeha. Glas za kontinuitet i dokazane rezultate je glas za stabilnu, razvijenu i jaku Bačku Topolu u kojoj se planira na duge staze.
Dok se Beograd priprema da 2027. godine postane centar sveta, EXPO karavan podsetio je da ova istorijska šansa ne pripada samo prestonici. Uključivanjem Bačke Topole u zvaničan program, kroz promociju Zobnatice i TSC-a, pokazuje se da regionalni aduti Vojvodine mogu i moraju biti pokretač dugoročnog razvoja lokalnih samouprava. Od terena TSC-a i vekovne tradicije zobnatičke ergele, pa sve do beogradskih paviljona — Bačka Topola je s pravom zauzela svoje mesto na mapi ovog globalnog događaja.
Ova opština ne ide na EXPO 2027 samo kao posmatrač, već kao ravnopravan partner koji ima šta da ponudi svetu. Kada se spoje vekovna tradicija konjičkog sporta na ovim prostorima i savremeni, evropski uspesi fudbalskog kluba TSC, dobija se autentična slika sredine koja spaja slavnu prošlost i ambicioznu budućnost. Upravo ta sinergija sporta, privrede i prepoznatljive multikulturalnosti jeste adut koji Bačku Topolu izdvaja i preporučuje globalnoj publici u okviru Nacionalnog paviljona „Srpska kuća“.
Ovaj projekat, međutim, ima daleko dublji značaj od same, nedavne, jednodnevne promocije na Manifestacionom trgu – on postavlja temelj za generacije koje dolaze. Prilika da lokalni đaci organizovano i besplatno posete izložbu, kao i poziv mladima da postanu aktivni „Expo Playmakeri“,kroz direktnu šansu omladini da oseti puls svetskih inovacija i stekne dragoceno iskustvo. Na taj način, kroz energiju mladih i snagu dokazanih lokalnih brendova, Bačka Topola donosi najbolje od Vojvodine na najveću svetsku smotru, dokazujući da se globalni standardi uspešno grade i van granica glavnog grada.
Na kraju, učešće Bačke Topole u projektu EXPO 2027 ne ogleda se samo u broju obezbeđenih karata ili kvadratima obećanih modularnih paviljona koji će kasnije pripasti lokalnim samoupravama. Istinska vrednost leži u potvrdi da naša opština poseduje kapacitet, ljude i brendove svetskog ranga. Kada se kapije ove velike izložbe zatvore, u Bačkoj Topoli će ostati nova generacija mladih lidera sa globalnim vidicima i motivacijom da unaprede svoju sredinu. To je dokaz da se vizija modernog razvoja i očuvanje sopstvenog identiteta ne isključuju – oni se ovde savršeno dopunjuju, ostavljajući trajan pečat na ponos svih Topolčana.
Terenska ofanziva dr Balinta Pastora na severu Bačke jasno pokazuje da SVM pod brojem 5 ne vodi kampanju apstraktnih obećanja, već platformu opstanka, gde se odbrana odeljenja na mađarskom jeziku opravdano postavlja kao stub očuvanja identiteta, a dosadašnji lokalni razvoj kao realan garant buduće stabilnosti.
Poseta Staroj Moravici, Pačiru i Bačkoj Topoli nije bila samo protokolarni predizborni krug, već demonstracija političke zrelosti i duboke povezanosti sa lokalnom zajednicom.
U vremenu kada se političke debate često sele u virtuelni prostor, SVM pokazuje da se sudbinska pitanja jedne zajednice i dalje rešavaju na terenu, u direktnom razgovoru sa ljudima. Poruka iz Stare Moravice i Pačira o nužnosti očuvanja školskih odeljenja na mađarskom nastavnom jeziku ide daleko izvan okvira prosvete. To je jasna analiza realnosti: bez škole na maternjem jeziku nema opstanka mladih porodica, a bez njih nema ni budućnosti vojvođanskih sela. Insistiranje na ovom pitanju opravdano prepoznaje obrazovanje kao prvu liniju odbrane nacionalnog i kulturnog identiteta.
Sa druge strane, politička reč dobija svoju punu težinu tek kada je prate konkretna dela. Osvrt na postignuća u Bačkoj Topoli pruža čvrst materijalni dokaz uspešnosti ove politike, a konkretni projekti u manjim sredinama to dodatno potvrđuju. Sredstva iz republičke budžetske rezerve u iznosu od 213 hiljada evra preusmerena su direktno u modernizaciju lokalne infrastrukture. Kroz prvu fazu zamene vodovodne mreže u Staroj Moravici, koja obuhvata osam ulica i skoro dva kilometra novog cevovoda, kao i kroz nastavak radova na komunalnoj i putnoj mreži u Pačiru, SVM dokazuje da ravnomeran razvoj sela i gradova ostaje prioritet.
Tvrdnja da je ova opština u protekle dve decenije ostvarila istorijski napredak nije prazna retorika, već činjenica potkrepljena vidljivim projektima. Podrška listi pod rednim brojem 5 na predstojećim republičkim izborima zbog toga se ne nameće samo kao politički izbor, već kao pragmatična odluka za stabilnost. Glas za SVM u ovom kontekstu jeste glas za kontinuitet razvoja severa Bačke i očuvanje prava koja su mukotrpno građena godinama.
Nesvakidašnji predizborni vikend u Vojvodini, koji je obeležio prolazak bajkerskog karavana „Beli zečevi“ i pristalica „Studentske liste“, pokazao je da građani severnog dela Srbije imaju jasan izbor. Međutim, ključni odgovor na pitanje šta pokreće birače stigao je sa masovnog skupa Srpske napredne stranke u Bačkoj Topoli, gde je pod sloganom „Srbija pobeđuje“ poslata snažna poruka stabilnosti i kontinuiteta.
Dok opozicione i neformalne grupe pokušavaju da privuku pažnju javnosti bukom auspuha, prolaznim akcijama i pokušajima destabilizacije kroz ulični aktivizam, Srpska napredna stranka je još jednom demonstrirala šta znači ozbiljna i odgovorna politička organizacija na terenu. Politička scena u Srbiji ne trpi improvizaciju, a prosečan birač, naročito u stabilnoj i radnoj Vojvodini, odavno je imun na kratkotrajne performanse. Građani traže konkretne rezultate, a ne buku.
Upravo u Bačkoj Topoli, višenacionalnoj sredini koja najbolje razume vrednost mira, zajedničkog suživota i ekonomskog napretka, viđena je prava slika političke snage. Na svega nekoliko metara od uličnih aktivista, lokalni odbor SNS-a podigao je štandove i okupio veči, broj građana kako bi pružio apsolutnu i nedvosmislenu podršku politici predsednika Aleksandra Vučića i listi „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“.
Obraćanje načelnika Severnobačkog upravnog okruga Bojana Šoralova poslalo je jasnu i umirujuću poruku: država ima plan, sistem funkcioniše, a predvidivost i ekonomski razvoj nemaju alternativu. Dok druga strana nudi protestni potencijal i neizvesnost, SNS je pred građane Bačke Topole izašao sa konkretnim bilansom uspeha – novim fabrikama, obnovljenim školama, modernizovanom infrastrukturom i istorijski visokim stepenom saradnje i razumevanja između srpske i mađarske zajednice.
Taktika paralelnih skupova na terenu zapravo je pokazala demokratski kapacitet i apsolutnu dominaciju vladajuće stranke. Bez ijednog incidenta, uz dostojanstveno ponašanje i podignute državne zastave, aktivisti SNS-a su pokazali da se poverenje naroda ne stiče preko noći niti na društvenim mrežama, već svakodnevnim radom u lokalnim zajednicama. Izvođenje kontrasnaža na trgove nije izraz straha, kako to opozicioni analitičari vole da tumače, već jasan dokaz da SNS ne prepušta nijedan pedalj zemlje populizmu i da je uvek tu, uz svoj narod, spreman da odbrani postignute rezultate.
Za prosečnog birača koji se možda dvoumio da li da izađe na predstojeće izbore, ovaj kontrast u Bačkoj Topoli bio je prelomni trenutak otrežnjenja. Sa jedne strane našla se prolazna energija uličnog banta, a sa druge strane ozbiljan državni aparat koji garantuje plate, penzije, sigurnost i bolji životni standard.
U zemlji u kojoj politika traži zrelost, SNS je u Vojvodini ponudio jedinu održivu opciju – stabilnost naspram avanturizma. Odgovor na pitanje ko zaista pokreće građane videće se na biralištima, gde će mirna i radna većina ponovo izabrati put uspeha i razvoja, potvrđujući da Srbija i Vojvodina ne žele da se vraćaju unazad.
Međunarodne manifestacije poput jubilarne 20. izložbe pasa u Bačkoj Topoli predstavljaju ključni stub savremene kinologije, jer služe kao vrhunska platforma za evaluaciju i očuvanje genetskog potencijala čistokrvnih rasa. U svetu gde se standardi stalno unapređuju, osvajanje titule na jednom CACIB turniru nije samo estetski trijumf vlasnika, već zvanična potvrda uzgojne vrednosti psa. Nagrade sa izložbe ovog ranga direktno upisuju pobednike u elitni kinološki registar, dajući im legitimitet koji oblikuje buduće generacije i postavlja standarde u odgoju na međunarodnom nivou.
Daleko od obične lepote i sjaja izložbenog ringa, manifestacije pod patronatom Međunarodne kinološke federacije (FCI) imaju duboku naučnu i selektivnu ulogu. Svako izvođenje psa pred licenciranog sudiju jeste provera u kojoj se ocenjuje anatomska građa, kretanje, karakter i usklađenost sa rigoroznim standardima rase. U vremenu kada hiperprodukcija i nekontrolisan odgoj prete da naruše zdravstveni i genetski balans mnogih rasa, izložba u Bačkoj Topoli deluje kao neophodan filter. Ona izdvaja one jedinke koje su sposobne da prenesu najbolje i najzdravije osobine na svoje potomstvo.
Na svakoj kinološkoj manifestaciji, pa tako i na jubilarnoj 20. izložbi u Bačkoj Topoli, Best in Show (BIS) predstavlja apsolutni vrhunac takmičenja i najprestižniju titulu koju jedan pas može da osvoji.Na samom kraju dana, 10 pobednika svih FCI grupa ulaze u centralni ring. Glavni sudija izložbe među njima bira tri najlepša psa, a onaj najbolji dobija titulu Best in Show pobednika .Osvajanje BIS-a na jubilarnoj 20. međunarodnoj izložbi (CACIB) lansira odgajivačnicu u sam vrh regionalne i evropske kinologije. To je reklama koju novac ne može da kupi.Za tog psa se otvaraju vrata najvećih svetskih i evropskih šampionata, a njegova genetika postaje ekstremno tražena i vredna među odgajivačima širom sveta.
Na kraju, jubilarna 20. Međunarodna izložba pasa u Bačkoj Topoli nije samo praznik za oči posetilaca i ljubitelja životinja, već rigorozan ispit zrelosti za odgajivače i njihove pse. Titule dodeljene na ovoj manifestaciji, a naročito ona najprestižnija – Best in Show, predstavljaju vrhunski kinološki orden. Kada sudijska ruka u finalnom ringu pokaže na pobednika izložbe, ta odluka odjekuje daleko izvan granica lokalnog vašarišta. Ona postavlja nove imperative u selekciji, podiže vrednost šampionskih rodovnika i trasira put ka očuvanju zdravih, stabilnih i anatomski savršenih rasa. Kroz dve decenije postojanja, ova izložba je dokazala da nagrade nisu samo stvar trenutnog prestiža, već trajni pečat kvaliteta koji direktno oblikuje budućnost domaće i evropske kinologije.
Ovogodišnja Zonska smotra likovnih umetnika u Bačkoj Topoli nadrastala je uobičajene amaterske okvire, ponudivši publici zrelu, tehnički raznovrsnu i estetski koherentnu izložbu. Stroga selekcija akademskog slikara Danijela Babića, koji je više od 50 odsto izloženih radova uputio na viši rang takmičenja, najbolji je dokaz da lokalna likovna scena pulsira autentičnom inspiracijom i zavidnim zanatskim umećem.
Postavka od 45 radova autora iz Subotice, Tavankuta, Bačke Topole, Stare Moravice, Bajše, Pačira i Novog Kneževca pokazala je fascinantan tematski i tehnički raspon. Posetioci Izložbene sale Doma kulture svedoci su dijaloga između klasičnih formi i duboko ukorenjenog zavičajnog nasleđa. Od ekspresivnih ulja na platnu i pastela, preko suptilnih akvarela, pa sve do unikatnih skulptura, svaki eksponat nosi autentični autorski pečat.
Poseban dragulj ove smotre, koji je istakao i sam selektor, predstavljaju radovi izrađeni od slame. Ova tradicionalna, autentična tehnika Severne Bačke ponovo je demonstrirala neverovatnu pedantnost, ali i visoku estetsku vrednost koja uspešno izlazi iz okvira puke narodne radinosti i prelazi u domen visoke likovnosti.
Zadatak akademskog slikara Danijela Babića nije bio lak – prepoznati i vrednovati čist, nepatvoreni talenat stvaralaca koji se umetnošću bave iz unutrašnje potrebe, a ne po profesiji. Njegova odluka da više od polovine izloženih dela (preko 50%) delegira na Pokrajinsku smotru u Novi Bečej (15. novembra) ne svedoči o kompromisu, već o realnom skoku u kvalitetu lokalne produkcije.
Babić je kroz selekciju naglasio da se amaterizam ovde ne sme posmatrati kao nedostatak veštine, već kao sloboda izraza koja često nedostaje akademskim krugovima. Izloženi radovi plene pažljivo vođenom kompozicijom i zrelim koloritom, potvrđujući da su ovi umetnici uveliko savladali zanatske osnove i zakoračili u polje čiste estetike.
Domaćinstvo 27. Zonske smotre još jednom je pozicioniralo opštinu Bačka Topola i njen Dom kulture kao ključno čvorište i stabilan oslonac neprofesionalnog, ali visokokvalitetnog umetničkog stvaralaštva. Organizacija ovog događaja obezbedila je autorima prostor dostojan njihovog truda, a publici estetski doživljaj koji se dugo pamti.
Ova izložba, koja ostaje otvorena do 21. oktobra, jasna je poruka da je likovni amaterizam na severu Vojvodine institucija za sebe – živa, progresivna i spremna za pokrajinsku verifikaciju koja je očekuje narednog meseca
Doći do 34. izdanja predstavlja izuzetan podvig za bilo koju kulturnu manifestaciju na Balkanu, gde finansijska održivost i logistički kontinuitet često zavise od trenutne ekonomske klime. Istrajnost Srpskog kulturnog centra „Vuk Stefanović Karadžić“ svedoči o visokom stepenu organizacione zrelosti, entuzijazmu lokalne zajednice i prepoznavanju važnosti ovog događaja od strane lokalne samouprave i pokrajinskih institucija. Manifestacija je odavno prerasla lokalni karakter i postala događaj od regionalnog značaja.
Bačka Topola će od 23. do 25. oktobra postati kulturna prestonica dinarskih Srba u Vojvodini, domaćin 34. Festivala duhovnog i materijalnog stvaralaštva „Našem rodu i potomstvu“. Ova tradicionalna manifestacija, koja već duže od tri decenije uspešno prkosi globalizaciji, donosi trodnevni praznik izvornog melosa, igre i običaja, potvrđujući da se pradedovsko nasleđe i koren ne čuvaju u muzejima, već u živom pamćenju i prenosu na dolazeće generacije.
U eri u kojoj digitalizacija i globalni kulturni trendovi prete da marginalizuju lokalne tradicije, ovaj festival funkcioniše kao aktivni čuvar nematerijalnog kulturnog nasleđa. Izvođenje izvornih pesama (poput pevanja „iz glave“, ojkače ili gange), očuvanje tradicionalnih igara i narodnih nošnji nisu samo puko podsećanje na prošlost, već živ proces prenosa tradicije na mlađe generacije. Time se u potpunosti opravdava sama krilatica u nazivu manifestacije: „…i potomstvu“.
Vojvodina je istorijski poznata kao multikulturalni mozaik nastao kroz sukcesivne talase kolonizacije. Dinarski Srbi (poreklom iz Krajine, Bosne, Like, Korduna, Banije, Dalmacije, Crne Gore i Hercegovine) doneli su sa sobom specifičan mentalitet, epsku tradiciju i izražen osećaj za zajedništvo. Festival u Bačkoj Topoli pruža platformu gde se ova specifična subkultura uspešno artikuliše i integriše u širi vojvođanski kulturni prostor, dokazujući da autohtona tradicija ne deli, već obogaćuje lokalnu zajednicu.
Doći do 34. izdanja predstavlja izuzetan podvig za bilo koju kulturnu manifestaciju na Balkanu, gde finansijska održivost i logistički kontinuitet često zavise od trenutne ekonomske klime. Istrajnost Srpskog kulturnog centra „Vuk Stefanović Karadžić“ svedoči o visokom stepenu organizacione zrelosti, entuzijazmu lokalne zajednice i prepoznavanju važnosti ovog događaja od strane lokalne samouprave i pokrajinskih institucija. Manifestacija je odavno prerasla lokalni karakter i postala događaj od regionalnog značaja.
Jedan od najvećih uspeha festivala jeste njegova sposobnost da izbegne zamku „muzejske pasivnosti“ i folklorizma koji je sam sebi svrha. Kroz inkluziju dečjih radionica, mladih pevačkih grupa i folklornih ansambala, manifestacija vrši primarnu edukativnu funkciju. Deca i mladi ne posmatraju tradiciju sa distance, već kroz aktivno učešće uče o svojim korenima, čime se stvara prirodni kontinuitet i brana protiv kulturnog zaborava. Festival „Našem rodu i potomstvu“ u svojoj 34. godini postojanja potvrđuje status krovnog događaja tradicijske kulture dinarskih Srba u Vojvodini. Njegova integralna vrednost ne leži samo u estetskom doživljaju pesme i igre u sali Pozorišta, već u dubokoj društvenoj ulozi – on uspešno premošćuje geografske i generacijske razdaljine, pretvarajući sećanje na pradedovsku grudu u živu, savremenu i ponosnu kulturu koja ima jasnu viziju budućnosti.
Na 37. Evropskom kupu u kuglanju, koji se održava u Bačkoj Topoli u modernoj „Arx Areni”, učestvuju klubovi koji su zauzeli druga mesta u svojim nacionalnim šampionatima u muškoj i ženskoj konkurenciji. OD DOMAĆIH EKIPA TU SU CRVENA ZVEZDA I SLAVIJA OKNO.Pored njih, na ovom prestižnom petodnevnom turniru nadmeću se najbolji drugoplasirani klubovi iz vodećih evropskih kuglaških zemalja, među kojima su elitni timovi iz Nemačke (poput SV Poellwitz), Mađarske (poput Szegedi TE), Austrije, Slovenije, Bosne i Hercegovine (KK Rad) i drugih kontinentalnih liga. Najboljih pet ekipa sa ovog turnira obezbeđuje direktan plasman u najelitnije klupsko takmičenje – Ligu šampiona za sezonu 2026/2027
Povratak Evropskog kupa u Bačku Topolu nakon deset godina pauze nije samo priznanje Svetske kuglaške federacije jednoj izuzetnoj generaciji sportskih radnika, već i jasan signal da Srbija poseduje i infrastrukturu i kredibilitet za domaćinstvo najvećih planetarnih smotri. Dok Crvena zvezda i kovačička Slavija Okno na stazama traže svoju kartu za klupsku Ligu šampiona, trodnevni takmičarski maraton u „Arx Areni” postavlja nove standarde i dokazuje da je klasično kuglanje sport u kojem Srbija ne učestvuje – već u njemu aktivno diktira evropske trendove.
Kada je Svetska kuglaška federacija (WNBA-NBC) dodelila organizaciju 37. Evropskog kupa Bačkoj Topoli, to nije bio čin kurtoazije. To je bila pragmatična odluka. Moderna „Arx Arena” sa svojim vrhunskim stazama predstavlja tehnološki i prostorni standard kakav se retko viđa i u ekonomski daleko razvijenijim zemljama Evrope. Da je reč o vanserijskom sportskom projektu, najbolje svedoče brojke same organizacije:
Logistička i takmičarska anatomija 37. Evropskog kupa
Godina pauze: Prethodni put Bačka Topola je ugostila regionalnu i evropsku klupsku elitu sada već davne 2016. godine.
Trajanje maratona: Program se odvija kroz zgusnut raspored tokom 5 takmičarskih dana (od 13. do 17. oktobra), gde mečevi prve i druge runde kvalifikacija traju doslovno od ranog jutra do kasne večeri.
Ulog turnira: Samo 4 najbolje plasirane ekipe u muškoj i ženskoj konkurenciji obezbeđuju plasman na famozni Final Four turnira, ali što je još važnije, i direktne vize za elitu – klupsku Ligu šampiona.
Domaći aduti: Srbiju na takmičenju s ponosom predstavljaju dva vicešampiona države iz prethodne superligaške sezone – beogradska Crvena zvezda u muškoj konkurenciji i Slavija Okno iz Kovačice u ženskoj konkurenciji.
Za kovačičku Slaviju Okno, sam izlazak na ove staze predstavlja apsolutni istorijski vrhunac ženskog kuglanja u Južnom Banatu, čija tradicija seže još od prve zemljane kuglane izgrađene u Starom parku s početka 20. veka. Danas, kada te devojke ruše čunjeve rame uz rame sa najmoćnijim klubovima Austrije, Nemačke i Mađarske, jasno je da je sistematski rad nadvladao finansijski disparitet.
Sa druge strane, beogradski crveno-beli u Bačku Topolu donose prepoznatljiv takmičarski gen i iskustvo sa međunarodne scene. Međutim, Evropski kup je nemilosrdan filtar. Na ovim stazama nema prostora za popravni ispit. U formatu gde se računa svaki pojedinačni oboreni čunj u četiri seta od po 30 hitaca (ukupno 120 hitaca po igraču), psihološki pritisak je ogroman. Jedan prazan hod, jedna loše očišćena pozicija ili serija “promašaja” u prelaznim fazama igre, i ekipa od borbe za podijum može skliznuti u donji deo tabele.
Domaćinstvo ovog turnira, uz paralelno održavanje NBC kupa u Apatinu, pozicionira Vojvodinu i Srbiju kao apsolutno epicentar svetskog kuglanja. Dokazali smo da možemo da proizvedemo šampione; sada dokazujemo da možemo da budemo besprekorni domaćini onima koji te šampione žele da svrgnu sa trona.
Kada se 17. oktobra spuste zavese u „Arx Areni” i saberu svi rezultati, jedno je sigurno: kuglanje u Srbiji odavno je prestalo da bude kafanska razonoda i lokalni hobi. Ono je postalo ozbiljna sportska industrija koja puni hotele, privlači strane delegacije i, najvažnije od svega, zadržava Srbiju na mapi sportskih velesila.
