Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
„Kiša nam danas nije smetala, jer je prizor isušenog jezera i smeća koje je izronilo mnogo teži od bilo kakvog nevremena. Izašli smo na sprudove zato što volimo ovo jezero i ne možemo skrštenih ruku da gledamo kako nestaje pred našim očima. Naše mokre jakne i pune kese otpada danas su poruka svima – ako mi kao građani možemo po ovakvom vremenu da damo svoj doprinos, onda i nadležni moraju konačno da urade svoj deo posla. Ne tražimo čuda, tražimo da se spase ono što pripada svima nama i budućim generacijama. Jezero je naš život i od borbe za njega nećemo odustati.“- poruka je vrlih spasilaca jezera.
Sa ciljem da ukažu na alarmantno stanje i spasu jedno od najvažnijih prirodnih dobara opštine, članovi udruženja građana „Zeleno zvonce“ i brojni sugrađani organizovali su danas akciju čišćenja sprudova na Bačkotopolskom jezeru. Uklanjanjem otpada koji je usled drastičnog pada vodostaja izronio ispod same brane, aktivisti su poslali jasnu poruku nadležnima da sanacija ove akumulacije više ne sme da čeka.
Dva spruda koja su se pojavila ispod brane nisu samo ekološki problem zbog nagomilanog smeća, već i opominjući prizor posledica dugogodišnjeg nemara i niskog nivoa vode. Iako je današnje sakupljanje otpada pokazalo da u Bačkoj Topoli postoji snažna građanska svest i solidarnost, volonterske akcije nisu dovoljne za trajno rešenje. Upravo zato, ova akcija predstavlja simboličan prvi korak ka institucionalnoj borbi za spas jezera i njegovog ribljeg fonda, sa jasnim zahtevom da opstanak akumulacije konačno postane apsolutni prioritet.
Već sutra ujutru, Bačka Topola i okolna sela ponovo hvataju svoj ritam: jedni će na posao da stvore novu vrednost, a drugi u opštinske kancelarije da opravdaju mandat koji su dobili u naše ime.
Povratak u rutinu za lokalnu vlast dolazi u ključnom trenutku – dok se privode kraju ovogodišnji poslovi i kroji budžet za 2027. godinu. Nakon što je nedavnim rebalansom opštinska kasa dostigla gotovo dve milijarde dinara, pred čelnicima je jasan i optimističan zadatak da taj novac pretvore u bolji život u svakom selu i ulici.
Od sutra se očekuje pun fokus na završetak kapitalnih projekata poput bazena i vodovodne mreže, ali i na direktne ulaganja u ljude: bolje grejanje u Domu zdravlja, podršku lekarima u seoskim ambulantama, energetsku sanaciju kuća i podsticaje za poljoprivrednike, preduzetnike i studente. Sredina novembra donosi i javnu raspravu o novom budžetu – pravu priliku da pokažemo da Bačka Topola ima viziju i snagu da bude mesto u kojem se ne samo radi, već i rado ostaje.
U obraćanjima povodom drugog rebalansa budžeta krajem oktobra 2026. godine, Satmari je naglasio da se opštinska politika oslanja na završetak velikih investicija (poput prečistača otpadnih voda, doma učenika, revitalizacije Gradskog parka i otvorenog bazena „Venus“) i prelazak na nove prioritete. Njegovi planovi koji direktno zadiru u 2027. godinu. Satmari je najavio da su građevinski radovi na rekonstrukciji nekadašnjeg hotela u centru Bačke Topole završeni i da će se u taj prostor naredne godine (2027) smestiti organi opštine. Usvojena je odluka da se od naredne godine (2027) iz budžeta izdvajaju sredstva za novčanu stimulaciju i obezbeđivanje smeštaja za zdravstvene radnike u seoskim ambulantama, kako bi stariji meštani imali osnovnu zdravstvenu zaštitu u svojim mestima. Prioriteti koji se prenose u naredni ciklus su obnova sistema grejanja u Domu zdravlja „Dr Janoš Hadži“, subvencije za poljoprivrednike (14 miliona dinara), program energetske sanacije domaćinstava (10 miliona dinara) i ozelenjavanje javnih prostora kroz međunarodni IPA projekat „NBS 4 CITIES“.
Satmari je poručio da je najvažnije da zajednički cilj i nadalje budu bolji životni standard i kvalitetniji život za sve sugrađane.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topola Saša Srdić svoj rad i viziju razvoja temelji na direktnoj komunikaciji sa meštanima i komunalnom uređenju.Srdić ističe da mu je najveće priznanje kada građani shvate da u opštini imaju sagovornika i da se ono što je dogovoreno zaista i realizuje. Na svečanoj sednici Skupštine ocenio je da su kapitalne investicije realizovane u prethodnom periodu donele značajne rezultate i postale ponos grada, zahvalivši građanima na veri u dalji razvoj i napredak opštine.
Njihova vizija za 2027. godinu oslanja se na ono što je već započeto. Dok predsednik opštine Adrijan Satmari najavljuje preseljenje opštinske uprave u rekonstruisani objekat u centru grada, subvencije za lekare u seoskim ambulantama i ulaganja u energetsku efikasnost, predsednik Skupštine Saša Srdić poručuje da se dogovoreno sa građanima izvršava – kroz nove kolovoze i infrastrukturu koja olakšava svakodnevicu. To je jasan okvir po kojem će se u narednoj godini meriti svaki njihov korak.
U trenutnom rasporedu snaga, Bačka Topola postaje svojevrsni lakmus papir za novu političku realnost u Srbiji. Dok jedni slave državnu pobedu, lokalna većina ostaje na terenu sa jasnim zadatkom – da pokaže da stabilnost na lokalu može da nadživi svaku političku promenu na vrhu i da svakodnevni život građana ne zavisi od toga ko trenutno drži ključeve republičke vlade.
Između dve izborne kutije i jednog kišnog praznika, Bačka Topola ovog 11. novembra stoji na prekretnici gde se lokalna tradicija susreće sa novom političkom mapom Srbije. Sabrani rezultati jednih vode ka pobedničkom slavlju i preuzimanju odgovornosti, dok običnom čoveku ostavljaju samo jedno pitanje – kakav pogled na sutra donosi nova raspodela snaga. Dok se u Beogradu pripremaju nove ministarske fotelje, u lokalnoj samoupravi na čelu sa predsednikom opštine Adrijanom Satmarijem i predsednikom Skupštine Sašom Srdićem mehanizam nastavlja da se vrti po već utvrđenom redu vožnje. Nedavno usvojeni rebalans opštinskog budžeta na gotovo dve milijarde dinara pokazuje da lokalna administracija ne sedi skrštenih ruku, već gura započete projekte od subvencija za poljoprivredu do obnove Doma zdravlja
Dok novembarska kiša ispira poslednje tragove izbornih plakata sa topolskih ulica, državni praznik pruža preko potreban predah. U varoši naviknutoj na strpljenje, kompromis i tihi rad, protekle nedelje donele su gust politički raspored. Prvo su se prebrojavali glasovi za republički parlament, gde je Srbija dobila novu većinu, dok je Bačka Topola pokazala koliko je tanka linija između različitih političkih opcija – razlika od svega nekoliko desetina glasova jasno govori da se ovde svaka odluka meri sa posebnom pažnjom. Odmah zatim, birali su se i predstavnici nacionalnih saveta, institucija koje su za multietničku sredinu poput naše mnogo više od puke statistike.
Sada, kada su zapisnici zatvoreni, a procenti svedeni, počinje onaj teži deo posla. U pobedničkim štabovima još uvek traje slavlje, dok se drugi već uveliko spremaju za preuzimanje vlasti i teret koji ona nosi. Promena na republičkom nivou, uz stabilnost manjinskih institucija, stvara specifičnu ravnotežu u kojoj lokalna zajednica mora da pronađe svoj glas.
Za radni narod Bačke Topole, onaj koji ne živi od izbornih ciklusa već od sopstvenih ruku, praznični mir je prilika da se podvuče crta. Poljoprivrednici koji gledaju u nebo i računaju troškove setve, radnici u lokalnim pogonima, mladi koji vagaju da li da ostanu ili odu – svi oni od nove vlasti ne traže velike reči, već predvidivost. Njih ne zanima ko će prvi sesti u koju fotelju, već kako će izgledati subvencije na proleće, kakva će biti cena rada i hoće li lokalni problemi konačno stići na dnevni red onih koji odlučuju.
Bačka Topola je oduvek bila mesto gde se različitosti ne trpe, već žive. Upravo zato, pogled na sutra iz ovog ravničarskog grada nosi jednu jasnu poruku za sve koji se spremaju da preuzmu kormilo: poverenje birača nije blanko ček za slavlje, već obaveza da kišni dani neizvesnosti ustupe mesto konkretnim rešenjima. Predah će trajati samo do sutra ujutru, kada se vraćamo svakodnevici – i mi koji radimo, i oni koji su izabrani da rade u naše ime.
Održavanje ovog kompleksnog sistema zahteva stabilan oslonac, koji je i ove godine obezbeđen udruženim snagama. Lokalna samouprava je za rad Narodne kuhinje izdvojila devet miliona dinara, što garantuje kontinuitet u nabavci namirnica tokom najtežih meseci. Međutim, da bi topli obroci stigli do svakog praga i da bi sistem funkcionisao bez greške, presudna je uloga zajednice – brojni donatori i volonteri svakodnevno poklanjaju svoje vreme, resurse i energiju, dokazujući da borba protiv siromaštva u Bačkoj Topoli nije samo obaveza institucija, već zajednički čin solidarnosti.
Dok kalendarski ulazak u zimski period za većinu znači pripremu za praznike, za stotine porodica u opštini Bačka Topola to označava početak borbe za egzistenciju, u kojoj rad Narodne kuhinje Crvenog krsta od novembra do aprila predstavlja ključnu, ali i alarmantnu socijalnu mrežu spasa.
Ova šestomesečna inicijativa, koja se svake godine iznova pokreće sa prvim novembarskim danima, daleko je više od obične humanitarne akcije. Ona je ogledalo naše društvene stvarnosti i podsetnik na to koliko je tanka linija između dostojanstvenog života i krajnjeg siromaštva. Podela hrane na preko 20 punktova širom opštine tehnički funkcioniše besprekorno, ali iza te statistike krije se surova svakodnevica.
Da problem nije samo u pukom broju pojedinaca na spisku, već u dubini socijalne ugroženosti koja pogađa čitave generacije, upozorava i prvi čovek organizacije na terenu. Predsednik Crvenog krsta Bačke Topole, Bude Marića, ukazuje na suštinu problema koja često ostaje nevidljiva za širu javnost:
“Korisnici narodne kuhinje su cele porodice. Neretko samo jedan član dolazi da podigne obrok, ali se od tog jednog kuvanog jela zapravo hrani više članova tog domaćinstva.”
Ove reči Bude Marića ogoljavaju realnost u kojoj jedan topli obrok mora da se deli, rasteže i prilagođava kako bi se prehranila čitava kuća. One menjaju percepciju o “500 korisnika” – taj broj je u stvarnosti znatno veći i obuhvata decu, stare i nemoćne koji sami ne mogu da dođu do punktova. Zbog toga rad Narodne kuhinje ne sme da se posmatra isključivo kroz prizmu statistike ili pukog preživljavanja zime.
Država i lokalna samouprava pružaju neophodnu podršku, ali dugoročno rešenje zahteva sistemski odgovor koji prevazilazi okvire socijalne pomoći. Dok god je Narodna kuhinja od novembra do aprila jedini garant da stotine naših sugrađana neće zaspati gladne, imamo obavezu – i kao sistem i kao pojedinci – da se zapitamo kako da stvorimo društvo u kojem posuda za topli obrok neće biti jedina tačka oslonca. Do proleća i zatvaranja kazana, ta odgovornost ostaje na ispitu svakog dana
Nijanse su odlučivale o tome čija će pogača poneti titulu najbolje za Mitrovdan 2026. godine. Kada je izgovoreno ime Sonje Kovačeviž iz Panonije,pobednice, salom se prolomio gromoglasan aplauz, a na licu nagrađene domaćice zasijale su suze radosnice.
Izabrati najlepšu slavsku pogaču u srcu Bačke nikada nije lak zadatak, a ovogodišnji Mitrovdan u Bajši postavio je pred žiri gotovo nemoguću misiju. Između desetina savršeno rumenih, lisnatih i snežno belim ukrasima optočenih kolača, Udruženje „Lazarice“ i lokalna parohija tražili su onu jednu – pogaču koja ne pleni samo izgledom i kanonskim simbolima, već u sebi nosi duh starinske, autentične Bačke.
Dok je novembarsko sunce jedva uspevalo da probije bačku maglu, u sali nadomak Hrama Svetog Velikomučenika Dimitrija atmosfera je već bila usijana. Sto dug nekoliko metara jedva je izdržao teret tradicije. Na njemu – čista umetnost od brašna, vode i soli. Svaka pogača priča je za sebe: neke visoke i gorde, druge razlistane poput najfinijih ruža, a treće premrežene sitnim, filigranski izrađenim ukrasima.
„Ovdje se ne ocenjuje samo estetika, ocenjuje se duša“, objašnjava nam jedna od starijih meštanki dok popravlja belu pamučnu krpu na svom eksponatu. „Slavski kolač ne sme da pukne u rerni, slova moraju biti čista, a klas žita mora da izgleda kao da je tek ubran sa njive.“
Članovi žirija, u čijem sastavu su bili predstavnici Udruženja „Lazarice“ i lokalni sveštenik, polako prolaze pored stolova. Ozbiljnih lica, sa lupom u očima i decenijskim iskustvom u rukama, zagledaju svaki detalj. Meri se visina, ocenjuje se koliko je testo naraslo, a posebna pažnja posvećuje se tradicionalnom pečatu – slovima IS HS NI KA (Isus Hristos pobeđuje).
„Ove godine konkurencija je neverovatna. Vidi se da su žene danima pre praznika vežbale izradu ukrasa. Pogledajte ovog goluba od testa, svako pero mu se vidi“, tiho komentarise predsednica žirija dok upisuje ocene u svoj blok.
Nakon više od sat vremena većanja, merenja i tihih rasprava, žiri je doneo odluku. Nijanse su odlučivale o tome čija će pogača poneti titulu najbolje za Mitrovdan 2026. godine. Kada je izgovoreno ime Sonje Kovačeviž iz Panonije,pobednice, salom se prolomio gromoglasan aplauz, a na licu nagrađene domaćice zasijale su suze radosnice.
Pobednički kolač bio je pravo remek-delo: savršeno simetričan, sa pletenicom koja je bez ijedne greške obavijala obod i bogatim centralnim delom na kome su se, pored obaveznog pečata, našli i simboli grozda, knjige i burenceta – za zdravlje, napredak dece i rodnu godinu u domaćinstvu.
Dok se praznično slavlje selilo u crkvenu portu, a potom i za porodične trpeze širom Bajše, ostao je osećaj ponosa. Udruženje „Lazarice“ i Hram Svetog Dimitrija još jednom su dokazali da se u ovom delu Vojvodine tradicija ne zaboravlja. Ona se živi, prenosi na mlađe generacije i, što je najvažnije – miriše na dom.
Skok izlaznosti na čak 40 odsto i dominantnih 75 procenata podrške za „Mađarsku slogu“ dali su novom sazivu Nacionalnog saveta pun legitimitet, ali i ogromnu odgovornost da opravda visoka očekivanja mađarske zajednice u Srbiji.
Ubedljiva pobeda liste „Mađarska sloga“ na izborima za Mađarski nacionalni savet potvrdila je da vojvođanski Mađari u vremenima izazova biraju proveren kontinuitet i zajedništvo unutar zajednice, pre nego političku neizvesnost i podele. Sa osvojenih bezmalo tri četvrtine glasova i projektovanih 25 od 35 mandata, ova lista je demonstrirala izuzetnu političku težinu, što je u izbornom štabu propraćeno neskrivenim zadovoljstvom njenih lidera. Liderski dvojac, predsednik SVM-a Balint Pastor i nosilac pobedničke liste Arpad Fremond, u svojim prvim obraćanjima nakon zatvaranja birališta poslali su poruke koje jasno ukazuju na to da postignuti rezultat smatraju istorijskim uspehom i potvrdom ispravnosti dugogodišnjeg rada.
Predsednik SVM-a Balint Pastor stavio je ovaj trijumf u širi kontekst, povezujući ga sa nedavno održanim parlamentarnim izborima od 25. oktobra. Izražavajući veliko zadovoljstvo, Pastor je napomenuo da je krajem oktobra vladala „referendumska atmosfera“ usmerena na pitanje budućeg premijera Srbije, ali da čitanje tih podataka uporedo sa ovim rezultatima šalje jedinstvenu poruku.
„Možemo da konstatujemo da Savez vojvođanskih Mađara uživa i dalje poverenje ogromne većine vojvođanskih Mađara. Velika većina je za slogu i podržava zajedništvo, a ne podele. Tokom proteklih nedelja i godina nismo se bavili blaćenjem, omalovažavanjem i napadanjem drugih, već smo nastojali da zastupamo interese zajednice.“ – poručio je Balint Pastor.
Sa sličnim tonom i velikom zahvalnošću javnosti se obratio i aktuelni nosilac liste Arpad Fremond. On se posebno osvrnuo na visoku izlaznost, koja je dostigla blizu 40 odsto, ocenivši je kao jasan pokazatelj rasta svesti unutar zajednice i kao veliko priznanje kako dosadašnjem sazivu, tako i novim licima koja su uneta na izbornu listu.
Zadovoljstvo Fremonda imalo je i specifičnu političku težinu, pošto je otvoreno priznao da je lista privukla glasove iz različitih političkih kampova.
Fremond se zahvalio glasačima, ističući da su podršku pružili i simpatizeri drugih stranaka poput SNS-a, DZVM-a i LSV-a uprkos drugačijim direktivama njihovi centrala, uz najavu inkluzivnog rada u interesu svih pripadnika zajednice. Osvojeni mandati i pomirljive poruke lidera ukazuju na uspeh politike stabilnosti, ali i na svest o potrebi da se odgovori na unutrašnje podele u predstojećem četvorogodišnjem mandatu.
Spoj besprekorne simetrije i decenijskog iskustva: Nastup u Rumuniji koji je potvrdio da Bačka Topola ima takmičarku svetske klase.
Zlato u Temišvaru nije došlo slučajno; ono je prirodan nastavak globalnog uspeha koji je Elvira Herbut započela na svetskoj sceni u Santa Suzani. Ova zlatna medalja potvrda je apsolutne dominacije u kategoriji veteranki i dokaz da Bačka Topola i bodi-klub „Toldi“ imaju takmičarku svetskog kalibra sa kontinuitetom kakav se retko viđa.
U sportu gde sekunde, grami i detalji odlučuju o pobedniku, kontinuitet je najteža disciplina. Vratiti se sa Svetskog prvenstva u Santa Suzani sa bronzanim odličjem oko vrata, a potom, bez ikakvog opuštanja, zadržati vrhunac forme i dominantno trijumfovati u Rumuniji, podvig je koji zaslužuje duboku sportsku analizu. Elvira Herbut je u Temišvaru pokazala šta znači strateški tempirana forma i mentalna čvrstina šampiona.
Kategorija preko 50 godina u bodi-fitnesu i wellnessu odavno je prestala da bude samo takmičenje veteranki – to je danas arena u kojoj se nadmeću vrhunski spremne sportistkinje sa decenijskim iskustvom. Izboriti se za zlato u takvoj konkurenciji zahteva besprekornu simetriju, definiciju i scenski nastup koji ne ostavlja prostor za sudijske dileme. Elvirin nastup u Temišvaru bio je upravo takav: tehnički perfektan i estetski nadmoćan.
Iza ovog pojedinačnog uspeha stoji i dobro poznata škola bodi-kluba „Toldi“ iz Bačke Topole. Ovaj trijumf ponovo reflektuje sistemski rad, stručno vođenje i bazu podrške koju klub pruža svojim takmičarima. Spoj individualnog talenta, gvozdene discipline Elvire Herbut i logistike matičnog kluba kreirao je formulu za međunarodne uspehe.
Kada se podvuče crta na ovu takmičarsku sezonu, zlatna medalja iz Temišvara nije samo još jedan trofej u vitrinama kluba „Toldi“. Ona je pečat na godinu u kojoj je Elvira Herbut potvrdila da pripada samom svetskom vrhu, ostavljajući iza sebe rezultate koji podižu standarde domaćeg bodi-fitnesa na znatno viši nivo.
Dok novembarski vetar polako skida poslednje jesenje lišće, Bačka Topola greje dušu onako kako najbolje ume – jagnjećim pečenjem, slatkastim mirisom svilenih bombona i toplinom vašarske vreve. Ovogodišnji vašar pretvorio je grad u košnicu tradicije, gde se liciderska srca kupuju za uspomenu, a pod šatore svraća zbog priče i dobrog zalogaja.
Za žitelje severne Bačke, ali i za hiljade gostiju koji su ovog vikenda pristigli sa svih strana Vojvodine, novembarski vašar je mnogo više od običnog prodajnog mesta. To je praznik za sva čula, manifestacija koja simbolično spušta zavesu na ovogodišnju sezonu velikih okupljanja na otvorenom i najavljuje dolazak zime.
Šetajući između nepreglednih redova tezgi, posetioci su mogli da pronađu bukvalno sve – „od igle do lokomotive“. Ipak, najveća gužva tradicionalno se formirala oko zanatlija koji decenijama čuvaju tajne starih zanata. Crvena liciderska srca sa malim ogledalcima u sredini i jarkim šarama ponovo su bila najtraženiji suvenir, podsećajući na neka romantičnija, minula vremena.
Pored očuvanja tradicije, ovaj događaj ima ogroman značaj za lokalnu zajednicu i njenu infrastrukturu. O tome svedoče stalna ulaganja u prostor gde se tradicija i moderni standardi susreću.
„Ova pijaca i vašarište su naše blago koje spaja dvovekovnu tradiciju i moderne standarde“, jasna je direktorka JP „Tržnica” Bačka Topola, Marina Popović. Ona ističe da je kroz kapitalne projekte modernizacije – koji su doneli novu nadstrešnicu, rekonstruisane elektroinstalacije i savremene rashladne komore – prostor dobio potpuno novo lice, ali da je postignuto nešto mnogo važnije: „Imam osećaj da se kroz ove promene dodatno ojačao i duh naše zajednice. Vašar nije samo ekonomsko mesto razmene, već ključni stub tradicije i čuvar kolektivnog duha lokalne zajednice.“
Dok se sa jedne strane čuje žamor pregovora oko cene ručno pletenih korpi i jesenjih kaputa, sa druge strane prostorom dominira nepogrešiv miris koji nepogrešivo vodi do vašarskih šatora. Pečenje, koje se satima lagano okretalo na ražnju, privuklo je sve generacije. Pod šatorima se tražilo mesto više, a uz porciju vrućeg mesa i domaći kiseli kupus sklapala su se nova prijateljstva i prepričavale stare anegdote.
Bačka Topola je još jednom dokazala da jesen na severu Vojvodine nema sivo lice. Zahvaljujući energiji ljudi, očuvanim zanatima i gostoprimstvu koje se retko gde sreće, novembarski vašar je poslao najlepšu, toplu razglednicu – uokvirenu šarenilom liciderskog srca.
„Ova manifestacija i Memorijalna trka nisu samo sportski događaj, već živi spomenik političkoj viziji mog oca. On je duboko verovao da su sport, tradicija i zajedništvo najčvršći mostovi između srpskog i mađarskog naroda. Danas, kada vidimo pune tribine Kincsem Parka na kojima se zajedno vijore srpske i mađarske zastave, znamo da ta vizija živi i raste. Izuzetno sam ponosan što kroz Subotičku nagradu čuvamo sećanje na njega i nastavljamo da gradimo neraskidivo partnerstvo i prijateljstvo naše dve zemlje.”- objasnio je predsednik SVM, Balin Pastor i dodao, Đerđ Horvat je sa konjem Pure Muscle osvojio Memorijalnu trku „Pásztor István“ – Subotičku nagradu na hipodromu „Kinčem Park” u Budimpešti. Bila mi je čast da je lično uručim pobedniku!
Prijateljstvo i saradnja dva naroda ponovo su trijumfovali na pesku budimpeštanskog Kincsem Parka, gde je Memorijalna trka „Ištvan Pastor” još jednom dokazala da konjički sport ima jedinstvenu moć da spaja ljude, čuva uspomenu na velike lidere i gradi mostove između Srbije i Mađarske. Centralni sportski događaj upotpunjen je bogatim kulturnim programom, uključujući nastupe folklornih ansambala i razmenu gastronomskih specijaliteta dve zemlje.
Subotnje novembarsko sunce obasjalo je dupke pune tribine kultnog budimpeštanskog hipodroma, pretvarajući tradicionalni Srpsko-mađarski kasački susret u praznik zajedništva, tradicije i vrhunskog sporta. Dok se miris tradicionalnih specijaliteta širio gastro-zonama, a zvuci narodne muzike i folklornih ansambala odjekivali prostorom, pažnja hiljada posetilaca iz Srbije, Mađarske i Vojvodine polako se selila ka stazi. Atmosfera je dostigla vrhunac tačno u 15:05 časova, kada su na stazu izašli najbolji vozači i grla u centralnom događaju dana – trci Pásztor István Emlékverseny – Szabadkai Díj.
Trka posvećena prerano preminulom lideru Vojvodine i velikom poborniku srpsko-mađarskog bratstva donela je triler koji je publiku podigao na noge. U dramatičnoj završnici i taktičkom nadmudrivanju, svaki metar staze bio je natopljen sportskom tenzijom.
Nakon prolaska kroz cilj usledio je najsvečaniji trenutak dana – svečana dodela nagrada. Veliki pobednički pehar, koji simbolizuje ne samo sportski uspeh već i trajnu vezu Subotice i Budimpešte, uručen je pobedničkom timu uz ovacije sa tribina. Suze i osmesi na pobedničkom postolju spojili su se sa gromoglasnim aplauzom publike koja je prepoznala dublji značaj ovog trijumfa. Pobednički pehar ostaje trajno svedočanstvo o danu kada su sport i diplomatija trčali u istoj stazi.
Ovaj susret na Kincsem Parku ponovo je dokazao da vizija Ištvana Pastora nastavlja da živi. Kroz svako topotanje kopita, svaku podeljenu zastavu na tribinama i zajednički obrok, manifestacija je potvrdila da su granice samo linije na mapi, a da su sport i uzajamno poštovanje večni.
„Dok se priroda pred našim očima povlači, ostavljajući Bačkotopolsko jezero na istorijskom minimumu, planovi za evakuaciju ribljeg fonda postaju poslednji crveni alarm i bolno podsećanje na cenu koju plaćamo zbog višegodišnjeg ignorisanja ekoloških upozorenja.“
Ovaj crveni alarm ne ogleda se samo u papirima i planovima, već u sumornoj slici sa terena gde se tehnologija bori protiv ekološkog kolapsa. Pokušaj spasavanja onoga što je ostalo od jezera sveden je na mehaničko održavanje u životu: lokalne vlasti i ribočuvari prinuđeni su da veštačkim putem, preko aeracionih pumpi, upumpavaju kiseonik u vodu. Prizor u kom mašine bukvalno teraju vodu da diše kako bi riba preživela predstavlja vrhunac čovekovog pokušaja da ispravi greške koje je sam napravio.
Ipak, aeracija i svakodnevno merenje preostalih parametara vode nisu rešenje – oni su samo ekološki respirator. Kada se prirodni balans jednom naruši višegodišnjim prekomernim crpljenjem vode i ignorisanjem sušnih ciklusa, pumpe postaju tek privremena brana pred katastrofom.
Selektivni izlov invazivnih vrsta, planiran za sredinu novembra, još je jedan takav potez očajnika; svesno proređivanje ribljeg fonda kako bi autohtone vrste dobile makar minimalnu šansu da dočekaju proleće. Dok mašine bruje nad presušenim koritom, postaje bolno jasno da se priroda ne može prevariti kratkoročnim tehničkim intervencijama dok se sistemska rešenja, poput kanala ka Tisi, godinama odlažu.
Upumpavanje kiseonika i hitne evakuacije zato ne smeju ostati zapisani kao borba protiv „više sile“ i klimatskih promena, jer priroda nije jedini krivac za sudbinu Bačkotopolskog jezera. Odgovornost za ovu ekološku agoniju ima jasno ime i prezime u institucijama koje su godinama tolerisale nelegalne priključke, divlje crpljenje vode za navodnavanje i stopirale završetak kanala Orom–Čik–Krivaja.
Dopustiti da nekada najčistija akumulacija u Vojvodini spadne na aparate za veštačko disanje je poraz državnog i pokrajinskog kriznog menadžmenta koji godinama reaguje tek kada katastrofa zakuca na vrata. Pravo pitanje za „Vode Vojvodine“ i resorna ministarstva više nije da li će preostalih 15 kilometara kanala od Tise biti završeno, već ko će snositi odgovornost ako do završetka radova u jezeru više ne bude imalo šta da se spasi. Vreme za administrativne izgovore i prebacivanje nadležnosti je isteklo – Bačkotopolsko jezero je presušilo, a sa njim i strpljenje javnosti.
