Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
Rekordni rok od svega trideset dana za završetak puta Karađorđevo – Subotički put pokazao je da se data reč u potpunosti poštuje. Sa novih 6,5 metara širine, ova saobraćajnica više nije usko grlo opštine, već moderan putokaz za dalji razvoj seoskih sredina u Vojvodini.
Radovi na rekonstrukciji i modernizaciji lokalnog puta od Karađorđeva do Subotičkog puta uspešno su privedeni kraju, a u ovu ključnu saobraćajnicu investirano je 106 miliona dinara. Novi asfalt, proširen na bezbednih 6,5 metara, značajno će olakšati svakodnevno kretanje meštana i unaprediti bezbednost u opštini Bačka Topola .Ova investicija predstavlja jedan od ključnih koraka u modernizaciji lokalne putne mreže i stvaranju boljih uslova za privredni i putnički saobraćaj u regionu.
Načelnik Severnobačkog upravnog okruga Bojan Šoralov istakao je da ovaj projekat predstavlja školski primer efikasnosti i odgovorne politike.
„Na direktnu molbu građana tokom posete opštini Bačka Topola, predsednik Vučić je potvrdio da je ova deonica zvanično stavljena na državni spisak za obnovu. Od reči do dela prošlo je svega mesec dana – mašine su odmah izašle na teren, radovi su tekli maksimalnom dinamikom i danas imamo potpuno moderan put. Ovo je dokaz da se problemi meštana slušaju i rešavaju u najkraćem roku, a rekonstrukcija odseka ka Karađorđevu obezbeđuje im bezbednu vezu sa gradom, bolji život i sigurnost za njihovu decu“, poručio je Šoralov.
Savremena deonica dužine 3,5 kilometara sada predstavlja bezbednu i brzu vezu sa glavnim Subotičkim putem, koji je ujedno i glavna žila kucavica ovog regiona.
Zvuk topota kopita koji lomi tišinu bačke ravnice ponovo ima šampionski eho. Spoj vrhunske taktike trenera Ivana Tanaskovića, smirene ruke džokeja Đorđa Perovića i neverovatnog srca pastuva New Hero, lansirao je ergelu Zobnatica u njenu najuspešniju trkačku sezonu u novijoj istoriji. Godina 2026. ostaće upisana zlatnim slovima u istoriji Zobnatice. Predvođena fantastičnim trijumfom grla New Hero na otvaranju sezone i istorijskim „Kupom Zobnatice” sa rekordnim nagradnim fondom od 2,5 miliona dinara, ova kultna ergela se pod okriljem Elite Agro Holdinga vratila na mesto koje joj pripada – u sam vrh regionalnog konjičkog sporta.
New Heroja na stazi u proleće 2026. godine, kao četvorogodac u vrhu svoje fizičke zrelosti, on više nije samo perspektivno ždrebe, već formirani, moćni galoper domaćeg odgoja. Njegova hladnokrvnost i inteligencija – osobine koje su se pokazale ključnim u kriznim trenucima sezone. On personifikuje povratak zobnatičkog genetskog koda u sam vrh domaćeg turfa. Više nije iznenađenje; on je domaći favorit protiv elitnih trogodaca i četvorogodaca, simbol prestiža koji Elite Agro Holding želi da vrati ovoj istorijskoj ergeli.
Analiza sezone ne može biti potpuna bez slikanja ljudskog faktora koji vodi New Heroja kroz 2026. godinu. Ivan Tanasković (Trener): Opisuje se kao arhitekta uspeha, čovek čija se smirenost i pedantnost ogledaju u svakom taktu galopa New Heroja. Đorđe Perović (Džokej)Njegove ruke na dizginima opisuju se kao hirurški precizne. Analiza naglašava njihovu neverovatnu komunikaciju bez reči – Perović tačno zna kada treba da uštedi snagu konja, a kada da zatraži odlučujući, šampionski trzaj.
Njegovi najvažniji uspesi i nastupi tokom 2026. godine obuhvataju:2. mesto u trci „Ljubičevo“ (26. april 2026): New Hero je uspešno otvorio sezonu na Hipodromu Beograd u prestižnoj Listed trci na 1.600 metara. Sa džokejom Milanom Konkoljem u sedlu, zabeležio je sjajno drugo mesto u izuzetno jakoj konkurenciji. Pobeda u trci „Blue Five“ (17. maj 2026): Na domaćem terenu, na otvaranju galopske sezone na hipodromu u Zobnatici, ostvario je veliki trijumf u trci Kategorije I na 1.600 metara. U sedlu je bio čuveni džokej Đorđe Perović, a trka je ostala upamćena po drami jer je prvi start poništen zbog kvara na startnim boksovima. Iako je pretrpeo lakšu povredu tokom tog incidenta, New Hero je u ponovljenom startu ubedljivo slavio sa vremenom 1:40,06 ispred grla Capricio i Drogba. Učešće u „Zobnatičkoj Milji“ (13. septembar 2026): Kao konj koji je dokazao da mu milja savršeno odgovara, uvršten je među elitnih šest učesnika prestižne Group 2 trke pod nazivom Zobnatička Milja na distanci od 1.600 metara, održane u okviru tradicionalnih Zobnatičkih konjičkih igara 2026.
Do kraja 2026. godine, za grlo New Hero i stručni tim ergele Zobnatica, fokus se pomera sa napetih letnjih distanci na završne prestižne okršaje jesenjeg dela sezone, nakon čega sledi zasluženi zimski odmor.
Sa pet godina, New Hero će u 2027. ući kao potpuno formirano i zrelo starije grlo. Rukovodstvo pod okriljem Elite Agro Holdinga i trenerski tim tokom zime analiziraju postignute rezultate (poput pobede u trci „Blue Five” i otvaranja u trci „Ljubičevo”) kako bi skrojili strategiju za narednu godinu, u kojoj će ciljati odbranu domaćih titula i potencijalne međunarodne startove.
Dok gradske ulice Bačke Topole svedoče o generacijskom pražnjenju i mladima koji svoju budućnost traže van granica, sudbinu ove opštine na glasačkim listićima i dalje kroje oni koji su tu proveli vek. Sukob urbanog i ruralnog, ali pre svega generacijski jaz, definiše političku atmosferu uoči parlamentarnih izbora. Dok opozicija i nove liste šansu traže u urbanom jezgru, tiha većina u selima poput Gunaroša i Tomislavaca sprema se da još jednom dokaže kako se bez glasa najstarijih ne može vladati ravnicom. Ako na izbore u Bačkoj Topoli prosečno izađe oko 52% birača (što je oko 11.000 do 12.000 ljudi na osnovu lokalnih izbora), disciplina penzionera (ima ih više od 7000) koji masovno koriste svoje pravo glasa znači da oni direktno donose preko polovine stvarnih glasova na biračkim mestima.
Ukrštanjem zvaničnih podataka o broju penzionera, ukupnog broja birača i istorijskih trendova izlaznosti, dolazi se do matematičkog modela koji jasno pokazuje da penzioneri u opštini Bačka Topola drže ključ izborne stabilnosti i direktno kreiraju raspodelu političke moći. Iako nominalno čine tek jednu četvrtinu upisanog biračkog tela, njihova nesrazmerno visoka izborna disciplina pretvara ih u skoro 40% svih efektivno ostvarenih glasova na izborni dan.
Dok opšta izlaznost u opštini iznosi prosečnih 52% (što na birališta dovodi oko 15.000 građana), stopa izlaznosti među populacijom starijom od 65 godina prebacuje visokih 80%. To u praksi znači da od ukupne mase ubačenih listića, stabilno i disciplinovano penzionersko telo generiše između 5.600 i 6.000 glasova. Matematički epilog je neumoljiv: svaki treći, a u seoskim sredinama i svaki drugi glasač koji zapravo ubaci listić u kutiju pripada penzionerskoj populaciji.
U uslovima izraženih ekonomskih migracija mlađeg stanovništva ka zemljama Evropske unije, starija i etnički homogena seoska populacija (u naseljima poput Bajše, Pačira i Gunaroša) deluje kao stabilan politički štit za SVM. Ova verna baza obezbeđuje partiji dr Balinta Pastora sigurne procente i mandate, nezavisno od fluktuacije mlađeg tela.
Lista okupljena oko Srpske napredne stranke svoju kampanju na lokalu primarno oslanja na socio-ekonomske poruke namenjene najstarijima. Kroz fokus na stabilnost primanja, infrastrukturno opremanje sela i direktne podsticaje, vladajuća koalicija uspešno kapitalizuje visoku izlaznost penzionera kako bi podigla svoj ukupni rezultat.
Nasuprot tome, koalicije koje podršku traže u urbanom jezgru i među mlađom populacijom suočavaju se sa demografskim zidom. Niska izlaznost mlađih generacija u startu podiže prirodni izborni cenzus na viši nivo, čineći opozicioni proboj u lokalnom parlamentu znatno težim.
Dominacija starijeg biračkog tela direktno favorizuje tradicionalne političke blokove. Savez vojvođanskih Mađara (SVM), predvođen dr Balintom Pastorom, u starijoj i etnički homogenoj seoskoj populaciji pronalazi stabilan štit koji amortizuje ekonomske migracije mlađeg stanovništva. Istovremeno, koalicija oko Srpske napredne stranke (SNS) uspešno kapitalizuje ovu bazu kroz socio-ekonomske narative i mere solidarne pomoći, dok opozicione liste ostaju u demografskom hendikepu zbog hronične apstinencije mlađih i urbanih birača.
Da solidarnost u Bačkoj Topoli nije prepuštena slučaju, potvrđuje i opštinski budžet. Lokalna samouprava svake godine prepoznaje Narodnu kuhinju kao prioritet socijalne zaštite. Ove godine je iz opštinske kase izdvojeno oko deset miliona dinara. Ta sredstva direktno omogućavaju da se na čak 21 lokaciji širom opštine, pet dana u nedelji, pred korisnike iznese kvalitetan i topao ručak.
Miris tople čorbe i svežeg hleba već godinama je prva linija odbrane od oštre zime u Bačkoj Topoli. Dok prvi novembarski mraz steže ulice, u kuhinji lokalnog Crvenog krsta šerpe su već pune, a u redu ispred zgrade stoji više od 500 različitih sudbina koje spaja ista potreba – želja za golim preživljavanjem. Za stotine najugroženijih meštana i okolnih sela, ovaj topli obrok na kašiku nije samo hrana, već jedini dokaz da u najhladnijim danima nisu potpuno zaboravljeni
„Ovaj program ne bi bio moguć bez bliske saradnje više institucija – Centra za socijalni rad, lokalne samouprave, mesnih zajednica i samog Crvenog krsta. Zajednički i na osnovu jasno definisanih kriterijuma donosimo odluke ko dobija pomoć, kako bismo bili sigurni da obrok stiže u ruke onih kojima je zaista najpotrebniji.Poseban akcenat uvek stavljamo na raznovrsnost jelovnika. Svakog radnog dana priprema se jelo sa mesom, bilo da su u pitanju čorbe, variva ili druga jela ‘na kašiku’. To je od neprocenjive važnosti, jer znamo da je za mnoge naše korisnike ovo jedini redovan i nutritivno bogat obrok koji će imati u toku dana “ – objasnio je Budimir Marić
U razgovoru su i volonteri koji svaki dan borave u narodnoj kuhinji – “Ljudi koji dolaze na naš punkt nisu samo brojevi na spisku korisnika. Mi znamo njihova imena, njihove životne priče i njihove nevolje. Na početku se mnogi stide, gledaju u zemlju dok pružaju posude. Naš zadatak kao volontera je da im uz obrok pružimo dostojanstvo, osmeh i lepu reč. Kada osete da ih niko ovde ne osuđuje, opuste se. Narodna kuhinja tako postaje mesto susreta i dokaz da grad brine o njima. Nema lepšeg osećaja nego kada znate da je zahvaljujući vašem trudu tog dana više od petsto ljudi, među kojima ima mnogo dece i starih, imalo kvalitetan, topao ručak na stolu.“
Finansiranje rada Narodne kuhinje organizovano je kroz stabilno lokalno partnerstvo i jasne izvore sredstava. Opština svake godine namenski opredeljuje milionske iznose za nabavku namirnica i pokrivanje operativnih troškova kuhinje. Na primer, za tekuće cikluse rada lokalna samouprava izdvaja oko devet miliona dinara.
Primer Bačke Topole pokazuje kako se uspešno zatvara krug humanosti kada institucije i ljudi dišu kao jedno. Stabilna podrška opštinskog budžeta, logistika Crvenog krsta i neumorni koraci volontera na terenu već godinama stvaraju neprobojan štit oko onih koji nemaju dovoljno. Dok god se iz opštinske kase bude izdvajalo za najugroženije, a mladi volonteri s ponosom nosili crveni krst na jaknama, ova opština će zime dočekivati uzdignute glave, spremna da odbrani dostojanstvo svakog svog čoveka.
Za direktorku Marinu Popović, očuvanje tradicije podrazumeva stvaranje optimalnih, savremenih uslova za domaće proizvođače kako bi oni uopšte mogli da opstanu na tržištu. Prava spona između proizvođača i potrošača opstaje jer se tradicija uspešno udružila sa modernim standardima bezbednosti i logistike. Kupac veruje pijačnom proizvodu jer zna da iza njega stoji tradicionalni rad lokalnog domaćina, ali i garancija kvaliteta i higijene koju obezbeđuje javno preduzeće. „Uređenjem prostora i stvaranjem prijatnijeg ambijenta želeli smo da sačuvamo i nagradimo upravo taj društveni segment. Naša pijaca je mesto gde se ojačava duh zajednice. Kada vidite komšije kako zastaju, razgovaraju sa prodavcima i jedni sa drugima, znate da tržnica ispunjava svoju najvažniju misiju – spaja ljude lice u lice.“
Subota je, pijačni dan u Bačkoj Topoli, i čini se da svi putevi vode na jedno mesto. Između redova prepunih tezgi mešaju se jezici, recepti, osmesi i prepoznatljivi vojvođanski humor. Topolska pijaca odavno nije samo ekonomski punkt; ona je kulturno i društveno raskršće gde komšije postaju prijatelji, a stalni prodavci članovi porodice. Proveli smo dan među bačkotopolčanskim tezgama kako bismo saznali zašto je tržnica i dalje neprikosnoveni stub snabdevanja i čuvar lokalnog identiteta.
Dok se prvi zraci sunca probijaju kroz jutarnju maglu Bačke Topole, vazduhom počinje da kruži dobro poznati miris domaće začinske paprike, sveže pečenog hleba i zrelog voća. Gradska tržnica – to živo, šareno srce varoši – ponovo otvara svoje kapije, postajući mnogo više od običnog mesta za kupovinu. Ona je već decenijama najčvršća, neprekinuta spona između plodne vojvođanske ravnice i trpeza Bačkotopolčana, mesto gde se poverenje meri stiskom ruke, a kvalitet tradicijom koja se prenosi s kolena na koleno.
Da ova tradicija poverenja ne bi ostala samo lepa uspomena iz prošlosti, neophodna je stabilna podrška i stalno unapređenje uslova rada. „Ova pijaca je naše blago“, jasna je direktorka JP „Tržnica” Bačka Topola, Marina Popović. Ona ističe da je kroz kapitalne projekte modernizacije – koji su doneli novu nadstrešnicu, rekonstruisane elektroinstalacije i savremene rashladne komore – tržnica dobila potpuno novo lice, ali da je postignuto nešto mnogo važnije. „Imam osećaj da se kroz ove promene dodatno ojačao i duh naše zajednice“, naglašava direktorka Popović.
U tumačenju Marine Popović, direktorke JP „Tržnica” Bačka Topola, gradska tržnica i tradicionalni vašar nisu samo ekonomska mesta razmene, već ključni stubovi tradicije i čuvari kolektivnog duha lokalne zajednice. Kroz njenu viziju, tradicija se ne posmatra kao pasivno nasleđe iz prošlosti, već kao živi mehanizam koji se neprestano osnažuje, tržnica u Bačkoj Topoli ima ulogu koja daleko prevazilazi klasičnu razmenu robe za novac. Ona je primarno mesto susreta, socijalizacije i obnavljanja komšijskih veza. Dok u modernim supermarketima ljudi žure pored rafova sa slušalicama u ušima, na topolskoj pijaci vreme teče drugačije.
Na pijačnim stazama se ne kupuje samo hrana; tu se razmenjuju najnovije lokalne vesti, pita se za zdravlje dece, komentariše se vreme i preporučuje najbolji recept za nedeljni ručak. Pijaca tako funkcioniše kao živa, pulsirajuća mreža koja drži lokalnu zajednicu na okupu.
„Ovde ne prodajem samo povrće, ja ovde prodajem svoje ime i svoj rad“, ponosno objašnjava predstavnik porodice Bakoš, za tezgom, jedan od lokalnih proizvođača iz Bačke Topole, dok pažljivo slaže tek ubrane plodove. Ustajanje u četiri ujutru, rad u plasteniku i stalni pogled u nebo postaju lakši kada se izađe pred sugrađane. „Moji kupci tačno znaju iz koje bašte dolazi ovaj paradajz… Nemam šta da krijem, i to je ono što nas drži ovde godinama“, dodaje on, brišući ruke o kecelju.
Kroz savršen balans između dvovekovne tradicije i savremenih evropskih standarda, tržnica svakodnevno dokazuje svoju najvažniju tezu: da najkraći, najzdraviji i najsigurniji put od plodne vojvođanske njive do porodične trpeze i dalje vodi preko iskrenog ljudskog kontakta, poverenja i stiska ruke. Ona ostaje neprikosnoveni čuvar lokalnog identiteta i pravo, kucajuće srce Bačke Topole.
Sa tehnološkom opremom poslednje generacije, jasnim planom da duplira proizvodnju i hrabrim iskorakom na tržište premijum destilata, Vinarija Brindza spremno korača u novu eru. Dokazali su da se iz malog vojvođanskog mesta, uz jasnu viziju i pametna ulaganja, mogu diktirati visoki standardi na svetskoj vinskoj sceni.
Od pitomih redova Telečke lesne visoravni do blještavih svetala svetskih vinskih metropola – put je koji je Vinarija Brindza prešla za manje od dve decenije. Ono što je počelo kao skromna porodična strast u okolini Bačke Topole, danas je najdinamičnije rastuća vinska priča u regionu. Sa nedavnom investicijom od 1,6 miliona evra, ova vinarija ne samo da učvršćuje svoje pozicije na prestižnim domaćim izložbama, već hrabro pozicionira autohtoni vojvođanski teroar na globalnu mapu vrhunskih vina i destilata.Vinarija Brindza je od hobija prerasla u modernu imperiju koja sa ponosom predstavlja vojvođansko podneblje na prestižnim vinskim sajmovima kod nas i u svetu. Nova milionska ulaganja u proizvodnju i premijum destilate jasan su znak da njihove etikete tek čekaju najveća globalna priznanja.U svakoj kapljici Brindza vina utkana je specifična mikroklima Telečke visoravni, ali i vizija koja ne poznaje granice
Istorija ove vinske kuće neraskidivo je vezana za preduzetnički duh porodice Brindza, koja je široj javnosti najpre postala poznata po uspešnoj fabrici bicikala „Capriolo“. Međutim, zemlja i tradicija Severne Bačke imale su sopstveni poziv. Sve je počelo 2008. godine, kada je podignut prvi manji zasad, više iz radoznalosti i želje da se napravi autentično porodično vino za krug prijatelja.
Danas se ti zasadi prostiru na oko 18 hektara jedinstvene Telečke lesne visoravni, na nadmorskoj visini od 117 metara, gde specifična mikroklima i strujanje vetrova daju idealan balans kiselina i šećera u grožđu.
„Trenutno na tržište isporučujemo oko 34 hiljade litara vina i oko 5.000 litara žestokih pića. Naš primarni cilj sa ovim ulaganjem bio je da stvorimo tehničke preduslove kako bismo te količine u narednom periodu u potpunosti duplirali, bez ikakvog kompromisa kada je reč o vrhunskom kvalitetu po kojem smo prepoznatljivi.“- jasni su u ovoj kompaniji i dodaju “„Pojaviti se na prestižnim svetskim izložbama i sajmovima je ogroman test, ali i potvrda našeg rada. Kada ljudi u Aziji ili Zapadnoj Evropi sa oduševljenjem probaju vino iz Bačke Topole, shvatite da naš trud ima globalnu vrednost. Mi tamo ne predstavljamo samo brend ‘Brindza’, već čitavo vojvođansko podneblje.“
Da ambicije ove porodice ne staju na lokalnim okvirima, pokazala jenedana, velika investicija. Ulaganje vredno više od 1,6 miliona evra, realizovano uz podršku Vlade Mađarske i Fondacije „Prosperitati“ (koja je obezbedila bespovratno sufinansiranje u iznosu od 741.000 evra), donelo je potpunu tehnološku revoluciju u proizvodne pogone u naselju Krivaja. Novi, tehnološki superiorni tankovi od nerđajućeg čelika i uvođenje najsavremenijih reduktivnih metoda prerade grožđa omogućili su vinariji da napravi ogroman kvantni skok.
Reportaža o Vinariji Brindza ne bi bila kompletna bez doživljaja samog mesta gde magija nastaje. Ušuškan u pitomom pejzažu ravnice, čitav kompleks je koncipiran kao autentični vojvođanski salaš, ali prilagođen standardima modernog turiste. Pored podruma i vinograda, srce ovog imanja čini nadaleko poznati restoran „Capriolo“ sa 150 sedećih mesta, koji nudi savršen spoj tradicionalnih lokalnih specijaliteta i moderne gastronomije. Kompleks nudi i luksuzan, autentičan smeštaj, kao i bogate programe za vinske ture i korporativni team building.
Sa tehnološkom opremom poslednje generacije, jasnim planom da duplira proizvodnju i hrabrim iskorakom na tržište premijum destilata, Vinarija Brindza spremno korača u novu eru. Dokazali su da se iz malog vojvođanskog mesta, uz jasnu viziju i pametna ulaganja, mogu diktirati visoki standardi na svetskoj vinskoj sceni.
“Kratko vreme nakon posete predsednika Aleksandra Vučića Bačkoj Topoli, teška mehanizacijaprivodi kraju, potpunu rekonstrukciju 5,5 kilometara dugog pravca od Subotičkog puta do Karađorđeva. Meštani ne kriju oduševljenje brzinom radova, dok lokalno rukovodstvo poručuje: „Ovo je istorijski dan za opstanak našeg sela.“
Kada je početkom septembra predsednički karavan prošao kroz Bagremovo i Bačku Topolu, malo ko je verovao da će se obećanja o novom asfaltu materijalizovati pre prvih jesenjih kiša. Pa ipak, mašine na deonici Subotički put – Karađorđevo danas rade u tri smene. Ovih 5,5 kilometara puta nisu samo nova podloga za automobile, već prva kockica u ambicioznom mozaiku povezivanja vojvođanskih naselja i podizanja privrede ovog kraja. Proverili smo kako teku radovi na deonici koja je od predsedničkog obećanja ekspresno postala jedno od najaktivnijih gradilišta u Bačkoj Topoli.
„Za naše Karađorđevo, ali i za čitavu opštinu Bačka Topola, ovaj dan je istorijska prekretnica“, naglašava Ilija Bursać, predsednik Saveta Mesne zajednice Karađorđevo, dok posmatra završne slojeve asfalta.
„Godinama smo slušali obećanja, ali tek nakon lične posete predsednika Vučića i njegove direktne intervencije, mašine su pokrenute u rekordnom roku. Ovih 5,5 kilometara modernog puta ne znače samo bolju vezu sa Subotičkim putem oni znače ostanak mladih na selu, sigurniji prevoz za našu decu do škola i mnogo brži i lakši transport za lokalne privrednike i poljoprivrednike. Brzina kojom je predsednikovo obećanje ispunjeno iznenadila je i najveće skeptike. Karađorđevo konačno dobija saobraćajnicu kakvu zaslužuje, a rekonstrukcija deonice kad se skrene sa Subotičkog puta nam otvara vrata za nove investicije i razvoj čitavog kraja. Kada se posao privodi kraju sa ovakvom brzinom i kvalitetom, poverenje građana u državu postaje opravdano.”- kaže Bursać
Meštani otvoreno priznaju da su u početku bili skeptični. Navikli na višedecenijska obećanja i „krpljenje rupa“, nisu verovali da će se bageri pojaviti svega nekoliko dana nakon predsednikovog odlaska. Između obećanja i prvog sloja asfalta prošlo je rekordno malo vremena, što je razbilo lokalni skepticizam. Ovaj asfalt za njih nije samo građevinski materijal, već dokaz da selo nije zaboravljeno i da ima budućnost.
„Ako biste danas pitali deset različitih meštana Karađorđeva šta im znači završetak ovih radova, dobili biste deset emotivnih priča, ali sa jednim, zajedničkim imeniteljem – olakšanjem. Među ljudima je godinama vladala tiha neverica da će ovaj put ikada biti ljudski urađen. Danas, dok posmatraju mašine, zajednički glas naroda poručuje da novi asfalt ne povezuje samo dve tačke na mapi, već vraća veru da život u vojvođanskim selima ponovo ima perspektivu.“
Putevi se u vojvođanskoj ravnici oduvek mere vremenom koje vam je potrebno da stignete do bližnjeg, ali i bezbednošću sa kojom se vraćate kući. Nova saobraćajnica koja od Subotičkog puta vodi ka srcu Karađorđeva uspešno je premostila obe te prepreke. Saobraćajni problem koji je decenijama mučio generacije meštana ekspresno je rešen, a sa novim asfaltom pod točkovima, ovo selo više ne deluje daleko, a njegova budućnost postaje znatno bliža.
Opština Bačka Topola se sa administrativnim i organizacionim pritiskom vanrednih parlamentarnih izbora nosi kroz intenzivan rad lokalne uprave, ažuriranje biračkih spiskova i hitno rešavanje otvorenih političkih i logističkih pitanja. Na osnovu dosadašnjeg toka predizborne kampanje i aktivnosti na teritoriji opštine, odnos političkih snaga na terenu u Bačkoj Topoli karakteriše tradicionalno jaka pozicija manjinskih partija, dominantno prisustvo vladajuće koalicije i pokušaji opozicije da kroz ulične akcije i tribine animira mlađe glasače.
Politička temperatura u Bačkoj Topoli dostiže tačku ključanja. Uoči vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra, lokalni štabovi rade u tri smene, lideri se smenjuju na tribinama, a građani se suočavaju sa odlukom koja će trasirati privredni i infrastrukturni put opštine u narednim godinama. Dok opštinska izborna komisija uveliko utvrđuje proširene sastave biračkih odbora, na ulicama se jasno oseća da predstojeći parlamentarni izbori za ovu višenacionalnu sredinu znače mnogo više od običnog glasanja.Dok se delovi jedinstvenog biračkog spiska ubrzano ažuriraju, a građani proveravaju svoja mesta na glasačkim listićima, istraživali smo kako se opština na severu Bačke nosi sa pritiskom vanrednih izbora zakazanih za 25. oktobar.
Opštinska uprava Bačka Topola otvorila je vrata za građane koji žele da izvrše uvid u Jedinstveni birački spisak. S obzirom na to da je krajnji rok za zaključenje spiska i podnošenje zahteva za promene petak, 9. oktobar 2026. godine, nadležne službe rade u pojačanom režimu, uključujući i radnu subotu od 08:00 do 14:00 časova. Pored toga, građani koji su promenili prebivalište nakon 25. aprila imali su rok do 3. oktobra da podnesu zahteve za glasanje prema mestu boravišta. Prema podacima od 5. oktobra 2026. godine, u Bačkoj Topoli je registrovano 26.581 birača koji su raspoređeni na unapred definisana biračka mesta.
Dodatni pritisak na lokalne organe i Policijsku upravu Subotica stvorile su optužbe opozicije u vezi sa potencijalnim izbornim inžinjeringom. Prijava 20 birača na istoj adresi u Ulici Šarla de Gola u naselju Panonija, objašnjena je od strane MUP-a činjenicom da se radi o stambenoj zgradi sa većim brojem stanova i zasebnih vlasnika.Otvoreno je pitanje povećanog broja prijavljenih građana na adresi Centra za socijalni rad, neposredno pred izbore, što je zahtevalo zvanične provere i odgovore nadležnih ministarstava.
Uprkos političkim tenzijama na terenu i pojačanim kontrolama biračkih spiskova, opštinske službe uspevaju da održe institucionalnu stabilnost i pripreme tehničke uslove za sprovođenje glasanja bez prekida redovnih aktivnosti.
SVM u Bačkoj Topoli ima poziciju sa istorijski najstabilnijim biračkim telom. Njihov uticaj se zasniva na direktnom upravljanju opštinom i realizovanim infrastrukturnim projektima.Fokusirani su na kampanju „od vrata do vrata”, posete lokalnim privrednicima, poljoprivrednicima i mesnim zajednicama. Naglašavanje političke stabilnosti, očuvanje nacionalnog identiteta i ekonomski napredak Bačke Topole u poslednje dve decenije, što je u svojim posetama istakao i predsednik stranke dr Balint Pastor.
Lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ predstavlja drugu veliku snagu na terenu, koja deli lokalnu vlast sa SVM-om. Organizuje štandove u centru grada i svim okolnim naseljima (poput Bajše, Pačira i Stare Moravice) radi prikupljanja potpisa i deljenja promotivnog materijala. Oslanjanja se na jaku stranačku logistiku, koordinaciju sa višim nivoima vlasti i realizaciju velikih državnih projekata koji dotiču i ovu opštinu.
Opozicione snage u Bačkoj Topoli deluju kroz kombinaciju parlamentarnih stranaka sa republičkog nivoa i lokalnih grupacija.Opozicija je fokusirana na aktivaciju mlađe populacije. Nedavna tribina na kojoj je učestvovao Radomir Lazović pokazuje da ZLF pokušava da izgradi bazu kroz studentske i omladinske teme. Njihov glavni fokus na terenu trenutno je kontrola izbornog procesa i biračkih spiskova.
Predizborna groznica koja potresa Bačku Topolu pokazala je da vanredni parlamentarni izbori u manjim sredinama često nose najveći naboj. Pod lupom javnosti, od policijskih provera u Panoniji do svakog pojedinačnog unosa u birački spisak, opština se nalazi pred ozbiljnim ispitom političke zrelosti. Odgovor na pitanje ko je bolje iskoristio terensku prednost dobićemo u nedelju, 25. oktobra, kada će Bačkotopolčani na biralištima doneti svoju konačnu presudu.
Osam decenija pod krovom doma „Otthon“ u Staroj Moravici staje u jednu reč – porodica. U godini kada obeležava veliki jubilej, 80 godina postojanja i neumornog rada sa najosetljivijim članovima društva, ova ustanova ponela je i najviše opštinsko priznanje „Pro Urbe“. Dom za lica ometena u mentalnom razvoju „Otthon“ odavno je prevazišao okvire obične ustanove. Ovo nije priča o zidovima jedne institucije, već o decenijama ljubavi, strpljenja i ljudskosti koja menja živote onih kojima je pomoć najpotrebnija.
Na samom rubu opštine Bačka Topola, tamo gde se vojvođanska ravnica pruža u nedogled, smestilo se dvorište u kojem vreme teče po nekim potpuno drugačijim pravilima. Ovde se uspeh ne meri brojem postignutih golova niti aplauzima na velikoj sceni. Ovde je uspeh kada neko nauči da samostalno drži kašiku, kada posle meseci ćutanja uputi osmeh ili kada u prolazu, bez ikakvog povoda, čvrsto zagrli negovatelja.
Kada uđete u krug doma, prva stvar koju primetite jeste specifična dinamika između osoblja i štićenika. Sa oko trista korisnika svakodnevno radi tim od preko sto zaposlenih – lekari, defektolozi, medicinske sestre, negovatelji, kuvari i spremačice. Za njih, pojam radnog vremena odavno je izgubio standardno značenje.
„Mi, da tako kažem, predstavljamo onudrugačiju stranu sveta”, iskren je direktor doma Bela Majlat dok komentariše dobijeno priznanje. „Zato nam ova nagrada znači ohrabrenje. Vidimo da naša zajednica misli na nas i vodi računa o nama, prepoznajući rad koji često ostaje nevidljiv oku javnosti.”
A taj rad je, zapravo, stalni hod po tankoj liniji između profesionalne discipline i roditeljske brige. Negovatelji ovde nisu samo službena lica; oni su ti koji štićenike bude, oblače, teše kada imaju loš dan i sa njima dele radost malih pobeda. Korisnici su odrasli ljudi, ali sa emotivnim i mentalnim svetom dece. Mnogi od njih nemaju nikog drugog na svetu. Za njih je osoblje – cela porodica.
Poslednjih godina ulažu se veliki napori da se uslovi u domu poboljšaju. Kroz infrastrukturne projekte, poput kompletne rekonstrukcije toplovodnog sistema kako bi se sprečile zimske havarije, ali i kroz programe poput „stanovanja uz podršku”. Cilj je jednostavan, a ujedno i revolucionaran za ove ljude: izvesti one koji to mogu iz institucijalnih paviljona i omogućiti im da žive u kućama u samom selu, učeći ih da sami brinu o sebi, odu do prodavnice ili komuniciraju sa meštanima. To je korak ka dostojanstvu koje zaslužuje svako ljudsko biće.
„Pro Urbe” će ostati zapisana na papiru i u istoriji opštine kao važno priznanje za osam decenija rada doma „Otthon”. Međutim, njegova prava, opipljiva vrednost ne nalazi se u svečanim salama. Ona živi u svakom toplom obroku koji je s ljubavlju pripremljen, u svakom strpljivo pruženom leku i svakoj ruci zaposlenih koja je čvrsto stisnuta u trenucima štićeničkog straha ili usamljenosti.
Ovaj dom je tihi podsetnik i dokaz da jedno društvo može biti uspešno samo onoliko koliko je spremno da uspori, pruži ruku i ponese one koji ne mogu da koračaju sami. Nagrada je stigla u prave ruke – ruke koje već 80 godina od institucije prave dom, a od neznanaca porodicu.
Dok su testne kompozicije protekle noći jurile kroz srce Vojvodine, reflektori ove železničke revolucije snažno su obasjali i Bačku Topolu. Dugo viđena uglavnom kao usputna, prolazna stanica na pola puta između Novog Sada i Subotice, ova opština sada stoji na pragu svoje najveće istorijske prekretnice. Nova brza pruga za Bačku Topolu nije samo infrastruktura; ona je direktna karta za privredni, ekonomski i turistički preporod. Noćašnji uspešan test na 160 na sat potvrdio je da je bezbednosni i operativni sistem spreman. Za Bačku Topolu to znači samo jedno – vreme čekanja na sporednom koloseku je završeno. Od ovog oktobra, ova opština ubacuje u najveću brzinu i preuzima ulogu ključne kapije na severu zemlje.
„Vozovi su bez putnika satima saobraćali striktno prema planiranom dnevnom redu vožnje za periode najvećeg opterećenja. Test je u osnovi prošao glatko i uspešno, a simulacija punog kapaciteta izgledala je identično budućem realnom saobraćaju“, izjavio je ministar Vitezi na svom zvaničnom Fejsbuk nalogu.
Završno i najsveobuhvatnije testiranje brze pruge Beograd–Budimpešta uspešno je završeno tokom protekle noći pod maksimalnim opterećenjem. Simulirajući najgušći dnevni saobraćaj, testne kompozicije su bez greške proverile bezbednosne sisteme na brzini od 160 na sat, čime je i zvanično otpočelo odbrojavanje do oktobarskog otvaranja linije koja će trajno promeniti putovanje između Srbije i Mađarske.Noćni test pokazao je da nas od ove dugoočekivane realnosti deli još samo nekoliko nedelja, kada će putnici umesto truckanja i kašnjenja dobiti tri sata čiste, brze i bezbedne vožnje kroz srce Evrope.
Mađarski ministar saobraćaja i investicija David Vitezi izneo je detaljnu ocenu završenog noćnog testiranja.Ministar je na svom Fejsbuk nalogu potvrdio da je test u osnovi prošao glatko i uspešno. Istakao je da je simulacija punog opterećenja izgledala identično budućem saobraćaju, uz jedinu razliku što u vozovima još uvek nije bilo putnika. Posebno je pohvalio rad sistema za upravljanje, kontrolu i zaštitu vozova (ETCS nivo 2), koji omogućava i garantuje potpunu bezbednost čak i pri maksimalnoj brzini od 160 kilometara na čas. Ministar je zaključio da ova pruga, nakon mnogo godina rada, ogromnog utrošenog javnog novca i velikih kašnjenja, konačno mora da pruži ono za šta je projektovana – brzu, bezbednu i učestalu vezu između Budimpešte i Beograda.
„Rad sistema za informisanje putnika nije bio u potpunosti zadovoljavajući. Izvođač radova će morati u potpunosti da otkloni te sitne tehničke propuste pre zvaničnog otvaranja. Naš osnovni princip je da nema žurbe na uštrb sigurnosti – putnički saobraćaj će početi tek kada se nadležni organi van svake sumnje uvere da ništa ne ugrožava bezbednost ljudi“, jasan je bio Vitezi.
Iako su sitni propusti u informacionom sistemu opomenuli izvođače da posla još malo ima, uspešan noćni test od 160 na sat poslao je jasnu poruku: Evropa je konačno stigla na naše koloseke. Posle godina čekanja, kašnjenja i skepticizma, maštanja o brzim vozovima postaju naša svakodnevica. Već za nekoliko nedelja, kada se začuje prvi zvanični zvižduk putničkog voza, tri sata i pet minuta postaće novi standard po kojem mjerimo napredak. Najbolje od svega? Putovanje tek počinje.
