Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
Majstori od belih bubrega, odmeravaju i ove godine , po ko zna koji put snage na “političkom roštilju”pogotovo sa onim koji ima finansiskru rešetku a kao pogonsko gorivo koristi ugalj iz svog političkog rudnika. Jedan rudnik daje kaloričan, dobar briket pa na njemu sve uspeva. Drugi rudnik bori se sa šutom i na njegovom uglju slabo šta uspeva. Beli bubrezi cvče, pa se skvče, izgube na masi al se pričom siti sirotinja raja. Na dobrom briketu raste kvasac. Diže se testo a bubrezi beli taman dobro seli. Posle svih ovih godina, to je postao festival gurmanluka, hrabrosti i mudrosti, pa otud i mala promena naziva iz Mudijade u Mudrijadu. I ove godine, neko konzumira bele bubrege od petla, neko bele bubrege od bika i svi zadovoljni. Svak ima svoj apetit a možda malo štbne i iz “komšiskog” tanjira.Peta na kraju viče ” “nije važno što sam mali, več što moja mašta pali”.
Beli bubrezi, u ovom kontekstu, su zapravo testisi bika. Prema insajderskim informacijama bogati su vitaminima B grupe, proteinima, gvožđem i cinkom, a neki ih smatraju i prirodnim afrodizijakom. OTUDA SU OVI KOJI IH KORISTE, POTENTNI I NA FINANSIJE. NIKAD IM DOSTA. SVE NJIHOVO VREDI PUTA PET ILI PUTA DESET . UPRILIČENO U VOLJU NARODA ILI TI VEĆINU KOJA U BAČKOJ TOPOLI ODLUČUJE.
I petao iz dvoršta ima bele bubrege pelove. Sitne male u nekoliko grama bi stale. Ali petao kukuriče i za bikom sriče.”kad bih tvoje bele bubrege imao šta bi sve mogao, neka dobro je meni i ovako samo da je sa probavnim traktom bika sve u redu da ja ne bih bio u neredu”.
Zadovoljstvo je pravo, kad u isti kotlić “jaja” stanu.Petao gleda i viče biku, “al se trese most pod nama”.Raja čeka da kotić bude gotov, svi se hvataju bičetine a petao čeka nagradu za doprinos kotlićijadi. Petlova jaja imaju poseban ukus pa čine gurmanluk celovitim.Petaa za zaključak viče “nije važno što sam mali, več što moja mašta pali”.
Po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenja za borbu protiv korupcije uhapsili su danas 18 odgovornih lica više privrednih društava zbog sumnje da su u prethodnom periodu simulovanim poslovima izvlačili novac sa računa svojih privrednih društava preko drugih privrednih društava tzv. peračkih firmi, koje su nakon tako neosnovano izvršenih plaćanja podizali i vraćali taj novac uz zadržavanje provizije u iznosu od 5 do 10 odsto.Pripadnici UKP-a hapse vlasnike i direktore više od 20 firmi koje su se preko simulovanih poslova sa fantomskim firmama bavile isključivo pranjem para.U pitanju su stotine miliona dinara. DALI ĆE ISTRAGOM BITI OBUHVAĆENI ONI KOJI, NA LOKALU, PREPIRAJU OD PET, OSAM, DESET I VIŠE MILIONA A KAO POMIJE DELE OD DESET DO NEKOLIK STOTINA HILADA DINARA “DA SE TURCI”NE DOSETE “VELIKE TRPEZE.
Kako saznajemo od izvora bliskih istrazi, u najopsežnijoj akciji za suzbijanje korupcije koja je jutros otpočela na više lokacija u Srbiji hapšenja se sprovode po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Uprava kriminalističke policije je podnela krivične prijave protiv odgovornih lica firme “Elektrolux” iz Niša, “Tončev Group” iz Niša, “Tončev gradnja” kao i drugih, saznaje “Blic”.
.Oni su, prema nezvaničnim saznanjima, koristili usluge fantomskih firmi za pranje novca i tako izvlačili novac na koji nisu plaćali porez.
DALI ĆE ISTRAGOM BITI OBUHVAĆENI ONI KOJI, NA LOKALU, PREPIRAJU OD PET, OSAM, DESET I VIŠE MILIONA A KAO POMIJE DELE OD DESET DO NEKOLIK STOTINA HILADA DINARA “DA SE TURCI”NE DOSETE “VELIKE TRPEZE.
– Bavimo se otvaranjem teretne pruge do Subotice do kraja jula, a do kraja avgusta da bude u potpunosti i za putnički saobraćaj otvorena brza pruga – rekao je predsednik Vučić u objavi na svom Instagram profilu. Cena povratne karte od Beograda do Bačke Topole, ispod 2000 dinara. Ukupno vreme putovanja od Bačke Topole do Beograda (InterCity + SOKO) iznosiće otprilike 70 minuta .
Na ovoj deonici brze pruge jeizgrađeno ukupno 49 podvožnjaka, nadvožnjaka i sličnih objekata. Rekonstruisano devet železničkih stanica, (Novi Sad, Sajlovo, Kisač, Stepanovićevo, Zmajevo, Bačka Topola, Žednik, Naumovićevo i Subotica), kao i tri nove stanice sa staničnim kapacitetima ( Rumenka, Vrbas i Lovćenac). U Vrbasu je izgrađen i vijadukt dužine 1,6 kilometra.
Bavimo se otvaranjem teretne pruge do Subotice do kraja jula, a do kraja avgusta da bude u potpunosti i za putnički saobraćaj otvorena brza pruga – rekao je predsednik Vučić u objavi na svom Instagram profilu.
Cena povratne karte od Beograda do Bačke Topole, ispod 2000 dinara. Ukupno vreme putovanja od Bačke Topole do Beograda (InterCity + SOKO) iznosiće otprilike 70 minuta .
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić nakon sastanka sa višestrukim olimpijskim šampionom i rekorderom u sprinterskim atletskim disciplinama Juseinom Boltom. -“Brend ambasador EXPO2027 je Usain Bolt , najbrži čovek ikada, čovek za kojeg ograničenja nikada nisu postojala.Ne mogu da vam opišem koliko sam srećan što mogu da ga ugostim u Srbiji. Nisam siguran da će ikada iko moći da trči brže, on je najbrži i najbolji ikada. Hvala mu što je danas sa nama i nadam se da ću moći češće da ga viđam u Beogradu.”
Brend ambasador EXPO2027 je Usain Bolt , najbrži čovek ikada, čovek za kojeg ograničenja nikada nisu postojala.
“Ne mogu da vam opišem koliko sam srećan što mogu da ga ugostim u Srbiji. Nisam siguran da će ikada iko moći da trči brže, on je najbrži i najbolji ikada. Hvala mu što je danas sa nama i nadam se da ću moći češće da ga viđam u Beogradu. Želimo da EXPO bude najveća manifestacija na svetu i 2027. godine igra i muzika će u Srbiji biti najveća manifestacija na svetu. Do sada imamo potvrđenih 115 zemalja učesnica sa svih kontinenata, a očekujemo više od 135 zemalja, da oborimo sve rekorde i da budemo ubedljivo najbolji svih vremena i da i nas teško dostignu, baš kao što je teško dostići Juseina Bolta.
Za nas je od najvećeg značaja da podignemo vidljivost EXPO, kako bi se videlo koliko Srbija napreduje. Postoje samo tri jezika za koje nam prevodioci nisu potrebni. Te jezike govori svako od vas, a to su jezici igre, muzike i sporta.Za nas je značaj EXPO u tome što želimo da promenimo lice Srbije, da naši građani budu ponosni na svoju zemlju, da izgradimo najbolje stadione, staze, tematske parkove i zato nam je potrebno da nas ceo svet vidi, a kud ćete bolje za to od Juseina Bolta, koji je apsolutno nenadmašan.”- NAPISAO JE N SVOM PROFILU ALEKSANDAR VUČIĆ
Prikupljeno je 150.585 dinara za pomoć porodici Kocić iz Bačke Topole dok je u okviru butika “Srbi za Srbe” prikupljeno dodatnih 163.000 dinara. Organizatori su poručili da je „Trojka iz bloka“ više od sporta – to je poruka zajedništva i nade, dokaz da nijedno dete ne sme biti zaboravljeno.
Trojka iz bloka je sportsko-humanitarni projekat Humanitarne organizacije Srbi za Srbe, čija je misija da prikuplja pomoć za socijalno ugrožene višedetne porodice kroz turnire u brzom šutiranju trojki u gradovima širom sveta.
Projekat koji je pokrenut 2012. godine uz podršku košarkaških saveza Srbije i Republike Srpske, kao i brojnih košarkaških i sportskih klubova, postao je ubrzo svetski poznat spektakl koji je sportom bori protiv siromaštva.
Trojka iz bloka se sprovodi kroz sport, okupljanje, zabavu i druženje mladih ljudi, poznatih ličnosti iz sveta sporta, kulture i muzike, kao i velikog broja ponosnih sponzora i dobrotvora.
Humanitarna manifestacija “Trojka iz bloka” održana proteklog vikenda na terenima iza Ekonomskog fakulteta u SUBOTICI još jednom je pokazala da je više od sporta. Prikupljeno je 150.585 dinara za pomoć porodici Kocić iz Bačke Topole dok je u okviru butika “Srbi za Srbe” prikupljeno dodatnih 163.000 dinara.Organizatori su poručili da je „Trojka iz bloka“ više od sporta – to je poruka zajedništva i nade, dokaz da nijedno dete ne sme biti zaboravljeno.
Najprecizniji šuteri večeri bili su Ljubomir Novaković, koji je osvojio prvo mesto, i Aleksandar Drakulić, koji je zauzeo drugo mesto
PRIPADNICI Ministarstva unutrašnjih poslova u Bačkoj Topoli isključili su iz saobraćaja dvadesettrogodišnjeg muškarca koji je upravljao ,,kvadom” sa 2,88 promila alkohola u organizmu.
Policija je u Bačkoj Topoli isključila iz saobraćaja muškarca (23) koji je upravljao “kvadom” sa 2,88 promila alkohola u organizmu, saopštila je lokalna policija.
Vozaču je određeno zadržavanje i protiv njega je podneta prekršajna prijava za nasilničku vožnju, dodala je Policijska uprava u Subotici.
Po zakonu, teška alkoholisanost je kada je u krvi izmereno od 1,20 do 1,60 promila, veoma teška alkoholisanost je od 1,60 do 2,00 promila, a potpuna alkoholisanost je od dva promila pa naviše.
„Kvad“ je, po stručnoj literaturi, vozilo sa četiri točka za vožnju van puteva, po različitim terenima, sa snažnim motorima i pneumaticima niskog pritiska.
Prvi otkosi ječma u BAČKOTOPOLSKOJ očekuju se između 15. i 20. juna, a prinosi bi mogli premašiti petogodišnji prosek od 5,2 tone po hektaru, pa i UKUPAN ROD OD OKO 15.000 TONA na oko 3000 hektara koliko je zasejano ovom žitaricom. To je zapravo zagrevanje mašina za prve otkose pšenice od kojih se ove godine očekuje rekordan rod.
Sporadično je počela žetva ječma,u bačkotopolskoj opštini a u narednim danima očekuju se i prvi otkosi pšenice. Ako se zanemari talas previsoke junske temperature koja je ubrzala zrenje, hlebno žito, barem po prinosu, opravdaće očekivanja ratara, ali i prognoze s početka vegetacije da će ova godina, za strna žita biti izuzetno rodna.
Prinosi ozimog ječma procenjuju se u proseku pet i više tona/ha, a jarog obično tri do četiri. U povoljnim meteorološkim uslovima i uz optimalnu agrotehniku mogu se ostvariti prinosi ječma pet do osam tona po hektaru.
Prinosi jarog su niži od prinosa ozimog, a kreću se u okvirima tri do četiri t/ha suvog zrna, ali uz raniju setvu i uz primenu intenzivnih agrotehničkih mera, odnosno tehnologije proizvodnje, prinosi se mogu približiti visini prinosa ozimog ječma.
PROCENJUJE SE UKUPAN ROD OD OKO 15.000 TONA na oko 3000 hektara koliko je zasejano ovom žitaricom. To je zapravo zagrevanje mašina za prve otkose pšenice od kojih se ove godine očekuje rekordan rod NA GOTOVO ČETRI PUTA VEČOJ POVRŠINI.
Bajša je proslavila dan sela. Mesna zajednica je i ove godine dodelila priznanja licima i institucijama od značaja za život sela. Tokom jučerašnjeg slavlja se u dvorištu seoskog doma kuvala i pekla hrana, meštani su se zabavljali, a program su priredile brojne nevladine organizacije. Bogatim kulturno umetničkim programom promovisani su ponos sela, plesači narodnih plesova, muzičari, sportisti… Najuspešnijim sportistima su dodeljena priznanja. Mesna zajednica je i ove godine dodelila poklon paket bebama rođenim u proteklih godinu dana.Dan sela Bajše proslavilo je više stotina ljudi, a program je završen pesmom igrom i veseljem.
Tokom j slavlja se u dvorištu seoskog doma kuvala i pekla hrana, meštani su se zabavljali, a program su priredile brojne nevladine organizacije. Bogatim kulturno umetničkim programom promovisani su ponos sela, plesači narodnih plesova, muzičari, sportisti… Najuspešnijim sportistima su dodeljena priznanja. Mesna zajednica je i ove godine dodelila poklon paket bebama rođenim u proteklih godinu dana.
Prve doseljenike u Bajši su činili Slovaci, Mađari i Srbi. Susret različitih kultura i običaja, kao i dug period zajedničkog života, bio je od mnogostruke koristi stanovnicima Bajše kroz istoriju, a tradicija tolerancije i međusobnog uvažavanja uz očuvanje nacionalnih i verskih obeležja u selu se neguje sve do danas, dug niz godina. Sve to se moglo videti i ove 2025 godine na proslavi Dana sela. Ne zaboravlje se ništa uprkos protoku vemena.
“Cilj Bajšana je negovanje svih vrednosti i multietničnosti, da žive onako kako su živeli njihovi preci 300 godina u nazad, da to nastave. Ovo mesto je jedno od retkih koje ima bazen, park, fudbalske terene, a u okolini postoje sadržaji koji mogu poslužiti i seoskom turizmu. Vrlo je značajno što se meštani posvećuju turizmu, etno turizmu posebno, i što žele da osim po vinu, kraj bude prepoznat i po svim vrednostima koji su preci vekovima gradili.“- rekao je predsednik opštine Adrijan Satmari
Sa ponosom ističu Bajšani, da imaju izgrađen sopstveni vinski put, ima čak dva vinska udruženja. Jedno je Udruženje „Kadarka“, koje neguje tradiciju gajenja vinove loze, a drugo je Udruženje vinskog reda „Agios Dimitrios“, koji neguje tradiciju i kulturu pijenja dobrog vina.
U Svetićevu u opštini Bačka Topola je održana trka magaraca. Aranka Zaboš, glavna organizatorka: „Moj muž je osmislio ovu ideju. Rekao je, makar živeo samo toliko da vidim trku magaraca, ja ću je organizovati. Rekla sam mu da se u ovako malom selu ljudi neće ni okupiti. Ali veliki broj ljudi se okupio, iako je nas stanovnika dosta malo. Hvala Bogu da se trudimo i održavamo ovu tradicionalnu trku.“U Svetićevu, koje broji samo 60 duša, bilo je ispunjeno radošću, vedrinom i specijalitetima.
Događaj, koji je osmislila lokalna porodica Zaboš pre 23 godine, upravo ima za cilj da zabavi i razonodi publiku.
prirodna tvrdoglavost magaraca čini ovaj događaj posebno atraktivnim, pa su komične situacije u kojima takmičari guraju ili nose svoje pulene, veoma česte i oduševljavaju publiku. Takmičari se nadmeću u jahanju magaraca i vožnji sulki, a veći izazov od postizanja brzine je zapravo kako motivisati magarca da ne zastane. Kao i u svakom takmičenju, i ovde su precizno definisana pravila, a jedno od glavnih je da je magarce zabranjeno tući, već se za trku motivišu lepim rečima i slasnim zalogajima, a nekad je potrebno i pogurati životinju da krene napred. Pobednici ovih nadmetanja dobijaju novčane nagrade, ali i hranu za svoje ljubimce.
Dresura ovih životinja je prilično složena, ali strpljivi meštani to rade sa velikim uspehom. Uspešno ih uprežu u sulke, osedlavaju, a sama trka kao im nije dovoljan izazov, pa postavljaju i prepreke poput vodenih rovova koje je potrebno preskočiti. U izuzetnim prilikama, magarac može dostići brzinu od 50 kilometara na čas.
Minulih godina na ovom kulinarskom nadmetanju okupljaju se vrsni kuvari, kako amateri tako i profesionalci, da bi se oprobali u spremanju ne tako zvučnih, ali za gurmane i gastronome izuzetnih jela.
BAZENSKI KOMPLEKS PRIVODI SE KRAJU POSLE MNOGO PERIPETIJA U GRADNJI. Na raspolaganju će biti, tri bazena – termalni, dečiji i plivački prema FINA standardima, dimenzija 25 sa 20 metara, a u ponudi će, kako najavljuje, biti i sadržaji velnes bloka sa četiri saune, tepidarijumom, kafićem i teretanom. Lokalni privrednici iz Sowel arta, proiskočili u pomoć, da se ubrza završetak objekta. Uskoro učenicima na raspolaganju centar za obuku plivanja.
PREMA NAŠIM SAZNANJIMA , do kraja juna, bi trebalo da budu finalizirani radovi na unutrašnjoj gradnji u banji Bačke Topole a nakon toga sledi sredjivanje eksterijera.
Na raspolaganju će biti, tri bazena – termalni, dečiji i plivački prema FINA standardima, dimenzija 25 sa 20 metara, a u ponudi će, kako najavljuje, biti i sadržaji velnes bloka sa četiri saune, tepidarijumom, kafićem i teretanom. Lokalni privrednici iz Sowel arta, proiskočili u pomoć, da se ubrza završetak objekta. Uskoro će učenicima na raspolaganju biti centar za obuku plivanja.
Kao što je našim čitaocima poznato, sudbina objekta u centru grada je dugo bila nesigurna, dok nije doneta konačna odluka, da se zgrada „Venusa” poruši i da se na njenom mestu izgradi kompleks slične sadržine, ali racionalnije zamišljen.
Spoljašnja građa zgrade je planirana tako da sačuva regionalni karakter, ali da istovremeno raspolaže i sa savremenim dizajnom, a sve se to želi postići korišćenjem prirodnih materijala, kao što su cigla i drvo.
Predsednok opštine Adrijan Satmari smatra da se izgradnjom ovog objekta šire turistički potencijali lokalne sampuprave te da je idealan spoj otvorenih voda na kojima je dominantan ribolov sa banjkim turizmom u gradu.
