Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
Zahvalivši se u ime opštine BAČKA TOPOLA, pokrajini, u realizaciji itekako značajnih projekta, za ovu severno Bačku opštinu, član opštinskog veća za obrazovanje, MILAN JANUS, u svom obraćanju naglasio da je ulaganjem oko 28 miliona dinara, opština dobila svrsishodne obrazovne komplekse u ovom delu Srbije za edukaciju najmlađih građana.
Ulaganja Autonomne Pokrajine Vojvodine i Republike Srbije u obrazovni sistem opštine Bačka Topola usmerena su na modernizaciju školske infrastrukture, energetsku efikasnost, digitalizaciju i unapređenje učeničkog standarda. Finansijska podrška viših nivoa vlasti realizuje se kroz kapitalne projekte i redovne godišnje konkurse resornih sekretarijata i ministarstava.
“Ovako treba da izgleda svaka škola u Srbiji, ovo su uslovi koje želimo za naše učenike, učitelje, nastavnike. Vredelo je uložiti više miliona dinara u rekonstrukciju objekta ove škole i opremanje savremenom opremom. Osim radova u unutrašnjosti i na fasadi objekta, radilo se i na uređenju dvorišta i sportskih terena, koji su obogaćeni novim sadržajima. ”, istakao je Janus i dodao
“Kroz republičke programe modernizacije škola, u ustanove poput OŠ „Nikola Tesla“ investirano je preko 32 miliona dinara za zamenu krova, stolarije, gromobranskih instalacija i sanaciju toaleta. Konkursom Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje obezbeđena su sredstva za rekonstrukcije kotlarnica i prelazak na ekološki prihvatljivije sisteme grejanja (poput projekta u OŠ „Bratstvo-jedinstvo“ u Bajši).Izgradnja i opremanje modernog smeštajnog objekta kapaciteta do 100 mesta (koji primarno koriste đaci Poljoprivredne škole, Gimnazije i Ekonomske škole „Dositej Obradović“, kao i Tehničke škole) finansirani su sa oko dva miliona evra udruženim sredstvima opštine i Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Pokrajinska vlada i resorni sekretarijati finansirali su specijalizovanu opremu i rekonstrukcije, poput obnove krova i nabavke novog klavira za Muzičku školu u Bačkoj Topoli. S obzirom na multietnički sastav opštine, škole u Bačkoj Topoli redovno ostvaruju pravo na pokrajinska sredstva namenjena ustanovama koje realizuju dvojezičnu nastavu i neguju međunacionalnu toleranciju. Škole sa teritorije opštine konkurisanjem kod pokrajine obezbeđuju sisteme video-nadzora i opremu za povećanje bezbednosti učenika u školskim objektima i dvorištima. “
Stanična zgrada u Bačkoj Topoli trenutno prolazi kroz dodatnu fazu sanacije i adaptacije. Iako je brza pruga funkcionalna i vozovi redovno staju na peronima, sama zgrada je predmet novog ugovora o radovima koji su započeli početkom 2026. godine. Radovi obuhvataju konstruktivno ojačanje prema standardima (SRPS EN 1998), građevinsku sanaciju i vraćanje završnih površina u prvobitno stanje. Očekuje se da sanacija stanične zgrade bude gotova do decembra 2026. godine. Na osnovu Zapisnika o inspekcijskom nadzoru od 30.12.2025. godine i Elaborata o proveri statičke stabilnosti (Institut IMS a.d.) od 12.9.2025. godine utvrđeno je da je neophodno izvršiti dodatne radove na sanaciji stanične zgrade u ŽS Bačka Topola.
Pored same stanice, u martu 2026. godine ugovorena je i rekonstrukcija Železničke ulice, koja je oštećena tokom prethodnih radova na pruzi. Rekonstrukcija Železničke ulice u Bačkoj Topoli zvanično je ugovorena u martu 2026. godine, sa primarnim ciljem sanacije štete nastale tokom izgradnje brze pruge i staničnog objekta.Radovi su dodeljeni grupi izvođača po ceni od 7,8 miliona dinara sa uračunatim porezom. Glavna funkcija ovog projekta je vraćanje ulice u adekvatno stanje nakon što je ruinirana teškom mehanizacijom i radovima na vodovodnim i kanalizacionim instalacijama za potrebe železničke stanice.Objekat stanične zgrade Bačka Topola je takođe predviđen za sanaciju. Objekat je izgrađen krajem 19. veka i ima podrum, prizemlje, jedan sprat i tavanski prostor koji se ne koristi. Stanična zgrada je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica i rekonstruisana je u skladu sa uslovima Zavoda uz zadržavanje gabarita, izgleda, originalnih materijala, konstruktivnih i dekorativnih elemenata i arhitektonskih karakteristika enterijera i eksterijera.
„Sanacija i adaptacija podrazumeva izvođenje radova prema projektu na predmetnim stanicama u cilju dovođenja staničnih zgrada u funkcionalno propisano stanje u smislu izvođenja konstruktivnih, građevinskih radova, kao i vraćanje završnih obrada površina u prvobitno stanje“, navodi se.
Kako je navedeno u dokumentu, dobitničke kompanije ponudile su da radove završe za 350 dana. Dakle, do kraja godine.
U Staroj Moravici nalazi se možda najstariji “živi stvor” na Balkanu – zavetni hrast koji je po podacima sela star 220 godina, a zasadili su ga prvi doseljnici 20 godina nakon što su naselili ove prostore. Spomenik prirode Hrast lužnjak (Quercus robur L.syn.Que.pedunculata Ehrh.) u Staroj Moravici nalazi se u dvorištu Reformatske crkve u naselju Stara Moravica na teritoriji opštine Bačka Topola. Zaštićeni prostor obuhvata površinu od 7,65 ari. Visina ovog stabla iznosi oko 23 m i starost preko 220 godina. Deblo je pravilno, cilindrično. Na visini od 2 m deblo se račva na jedanaest grana i reda što ovom stablu daje posebnu osobenost. Dobrog je zdravstvenog stanja,ali jedna od pretnji za njegov opstanak su izduvni gasovi koji dolaze sa glavnog puta.
Pre 240 godina, u srce Bačke stigli su prvi doseljenici i na plodnoj ravnici stvorili mesto koje danas poznajemo kao Stara Moravica.Najstarije drvo u selu, nalazi se u parku Reformatorske crkve, zaštićeni hrast lužnjak status zaštićene biljke dobio je 1974. godine. Rešenjem iz 1997.godine postaje prirodni spomenik.
Ispod drveta postavljena je kumanska statua takozvana Kunbaba, koja je u prošlosti postavljana na grobove kumanskih vladara. Spomenik je delo vajara Šandora Đerfija iz Karcaga. Prevod natpisa na postolju spomenika znači: Kod kuće smo. Širom sveta kumanske statue su simbol pripadnosti i zajedništva Kumanskog naroda, a ova je treća u Vojvodini, okrenuta u pravcu postojbine, odnosno mađarske regije Nađkunšag.
U Staroj Moravici nalazi se možda najstariji “živi stvor” na Balkanu – zavetni hrast koji je po podacima sela star 220 godina, a zasadili su ga prvi doseljnici 20 godina nakon što su naselili ove prostore. Spomenik prirode Hrast lužnjak (Quercus robur L.syn.Que.pedunculata Ehrh.) u Staroj Moravici nalazi se u dvorištu Reformatske crkve u naselju Stara Moravica na teritoriji opštine Bačka Topola. Zaštićeni prostor obuhvata površinu od 7,65 ari. Visina ovog stabla iznosi oko 23 m i starost preko 220 godina. Deblo je pravilno, cilindrično. Na visini od 2 m deblo se račva na jedanaest grana i reda što ovom stablu daje posebnu osobenost. Dobrog je zdravstvenog stanja,ali jedna od pretnji za njegov opstanak su izduvni gasovi koji dolaze sa glavnog puta.
Pre 240 godina, u srce Bačke stigli su prvi doseljenici i na plodnoj ravnici stvorili mesto koje danas poznajemo kao Stara Moravica.Najstarije drvo u selu, nalazi se u parku Reformatorske crkve, zaštićeni hrast lužnjak status zaštićene biljke dobio je 1974. godine. Rešenjem iz 1997.godine postaje prirodni spomenik.
Ispod drveta postavljena je kumanska statua takozvana Kunbaba, koja je u prošlosti postavljana na grobove kumanskih vladara. Spomenik je delo vajara Šandora Đerfija iz Karcaga. Prevod natpisa na postolju spomenika znači: Kod kuće smo. Širom sveta kumanske statue su simbol pripadnosti i zajedništva Kumanskog naroda, a ova je treća u Vojvodini, okrenuta u pravcu postojbine, odnosno mađarske regije Nađkunšag.
Bačka Topola je proteklog vikenda bila domacin finalnog turnira prvenstva Vojvodine za kadetkinje. TIM POVODOM OGLASIO SE DUGOGODIŠNJI ČLAN UPRAVE KLUBA , GORAN MEDAR
“Košarkašice KŽK Topolčanke 1946 su u regularnom delu sezone ostvarile svih 16 pobeda i tako dobile organizaciju finalnog turnira gde su branile zlato od prošle godine.
Iako kao klub koji postojimo tek 2 godine mislili smo u avgustu prošle godine da se uspesi iz prethodne godine ne mogu ponoviti ( osvojeno kadetsko prvenstvo Vojvodine,pionirke druge u Vojvodini i plasman na prvenstvo države u Beograd ),ali devojke i stručni štab su se zainatili i prevazišli sva očekivanja.
Ove sezone smo debitovali u seniorskoj ligi i kao ubedljivo najmlađi tim u ligi ( 16,3 prosek godina ) osvojili 2. mesto i bili u igri za plasman u 2 SLS do poslednjeg kola.
Kao šlag na tortu stigla je odbrana zlata u kadetskoj konkurenciji.Na sve ovo dolazi i ogroman uspeh mlađih pionirki koje su takođe najbolje u Vojvodini i kojima su uručene zlatne medalje i pobednički pehar pred poslednju utakmicu kadetkinja u borbi za zlato.One su sigurno svetla buducnost našeg kluba.
Hvala svima na podršci.Pre svega hvala mojoj porodici koja je uvek bila tu uz mene i kad je bilo lepo i kad sam prolazio kroz teške trenutke u kojima je klub bio pre nekoliko godina.Hvala roditeljima ove divne dece na poverenju i saradnji. Uvek su bili naš šesti igrač bilo da igramo kako ja to volim da kažem bačkotopolskom Medison Skver Gardenu ( po naški napisano ) – neosvojiva tvrđava,ili igramo na strani,svejedno,osecali smo se kao da igramo na domacem terenu.
Hvala najboljem predsedniku Rajku,hvala Šegi,Điđo,Vanja,Uroše za lepe i nezaboravne trenutke,hvala devojke najbolje ste.
Mili,Eni i Mariji Topolčanka ce biti uvek njihov dom.
Muzički festival dece Vojvodine, 64. po redu, najmasovnija je kulturna manifestacija u Vojvodini. Osnovan je 1960. godine i održavao se svake godine, naizmenično u Somboru i Novom Bečeju. Od 2012. godine manifestacija se uz suorganizaciju i svesrdnu pomoć Srpskog kulturnog centra „Vuk Stefanović Karadžić“ i opštine Bačka Topola održavao se u Bačkoj Topoli. Ove godine domaćin je bio Beočin, uz svesrdnu pomoć Kulturnog centra opštine Beočin.
U nedelju 31. maja 2026. održan je drugi deo festivala na kome nastupa 30 dečjih folklornih ansambala u tri starosne kategorije (mlađi uzrast, stariji uzrast i mešovita kategorija) – dva koncerta. KUD “Vuk Stefanović Karadžić” iz Bačke Topole, “pošnjeo” je brojne nagrade, za najbolji igrački ansambl, za rekonstrukciju kostima, za orginalnost kostima, zlatna odličja u gotovo svim uzrastima, za najbolje pevanje…
Ova priznanja predstavlja veliki uspeh za mlade folkloraše koji svojim nastupom promovišu kulturno nasleđe, a ujedno je i veliki rezultat predanog rada, talenta i ljubavi prema tradiciji koju članovi ansambla ponosno predstavljaju na brojnim manifestacijama na kojima učestvuju.
Festivalu su prethodile najpre opštinske selekcione smotre sa više od 160 grupa i 7 zonskih smotri (Bačka Topola, Bačka Palanka, Stara Pazova, Sremska Mitrovica, Zrenjanin, Pančevo i Kula) sa 133 ansambla, od kojih su se njih 30 svojim kvalitetom plasirali za završni, pokrajinski festival u Beočinu. Pet najboljih ansambala sa ovog festivala obezbeđuju plasman na odgovarajuće republičke festivale i manifestacije.
Zlatibor je u subotu, 30. maja 2026. godine, još jednom bio centar sportskih dešavanja u Srbiji, ugostivši treće po redu Prvenstvo Srbije u sprint triatlonu.Na atraktivnoj stazi oko Kraljevog jezera i kroz centar Zlatibora nastupilo je više od stotinu takmičara iz Srbije i regiona, potvrđujući sve veći značaj ove manifestacije na domaćoj i regionalnoj sportskoj sceni.
Centralni događaj dana bio je sprint triatlon, koji je obuhvatio 750 metara plivanja u Kraljevom jezeru, 20 kilometara vožnje bicikla kroz zahtevne zlatiborske deonice i 5 kilometara trčanja oko jezera i kroz centar turističkog mesta. Takmičari su na svakom segmentu staze demonstrirali vrhunsku pripremljenost, istrajnost i sportski karakter. Na Prvenstvu Srbije u sprint triatlonu na Zlatiboru, Anikó i Kares su osvojili 1. mesto u svojim starosnim kategorijama, dok su u ukupnom plasmanu oboje zauzeli odlično 8. mesto!
Nakon uspešnog otvaranja sezone na Zlatiboru, triatlonce naredni veliki izazov očekuje 6. Juna na tradicionalnoj triatlon trci Srebrno jezero, a zatim spektakl 13. septembra u Beogradu, na trci mts IRONMAN 70.3 Belgrade, koja će po treći put biti održana u Srbiji.
Na prvom Senćanskom polumaratonu, Gábor je osvojio 2. mesto, a Huba 3. mesto u svojim starosnim kategorijama!
Velike čestitke svima na sjajnim rezultatima i uspešno odrađenom vikendu!
Glavni fokus i motiv manifestacije Panonski dečiji grad u 2026. godini jeste rano prepoznavanje talenata– Ovaj motiv se realizuje kroz tradicionalni, ove godine 18. po redu, Međunarodni festival dečijeg stvaralaštva „Na krilima detinjstva“, koji se u naselju Panonija (opština Bačka Topola) održao od 29. do 31. maja 2026. godine.Cilj svih aktivnosti, pod umetničkim vođstvom dečijeg pesnika Toda Nikoletića, jeste da se kroz bezbednu oazu sela Panonija stavi naglasak na kreativnost, talenat i zdravo odrastanje mladih.
Dobitnik priznanja Počasni građanin Panonije za 2026. godinu je čuveni animator, glumac i dečiji stvaralac Predrag Vuković PeđolinoPriznanje mu je uručeno na ovogodišnjem, jubilarnom 18. Međunarodnom festivalu „Na krilima detinjstva“, kojim je Panonski dečiji grad proslavio svoje punoletstvo. Peđolino, koji godinama vodi muzičke programe za najmlađe, izjavio je ovim povodom da su kod njega deca uvek u glavnoj ulozi i da je najvažnije da na kraju festivala kažu „bilo je super”.
Najzaslužniji građanin Panonije za 2026. – Ova novoustanovljena nagrada pripala je Gezi Benčiku za njegovu dugogodišnju aktivnost i doprinos radu ove manifestacije.
Poznati dečiji pesnik i književnik Miroslav Kokošar bio je jedan od istaknutih predvodnika i mentora programa, dok je festival realizovan kroz kreativne i nagrađivane radionice kao što su Dramoletanje, Muzikaljenje, Slikovanje i Zagonetna radionica.
Među najuspešnijim grupama koje su se plasirale direktno u finale ovogodišnjeg festivala su učenici odeljenja IV-3 OŠ „Njegoš“ iz Vrbasa, koji su obezbedili učešće u završnici u čak dve kategorije.
Na festivalu „Na krilima detinjstva“ u Panoniji kod Bačke Topole dodeljuje se oko 400 nagrada i priznanja.
Ova priznanja obuhvataju prva tri mesta u brojnim kategorijama, specijalne nagrade za izuzetan doprinos, kao i pohvale za najdarovitije učesnike. Zbog velikog broja oblasti (od glume i muzike do šaha i ekologije), nagrade svake godine stignu u ruke stotina talentovane dece iz celog regiona.
Dečiji dan, koji se tradicionalno organizuje, poslednje nedelje maja, kao glavno godišnje okupljanje i manifestacija udruženja “PORODIČNO STABLO” u Bačkoj Topoli, okupio je i ove godine veliki broj mališana i rodbine. Poenta ove manifestacije i rada udruženja je vraćanje fokusa na porodicu, zajedničko provođenje kvalitetnog vremena i skretanje pažnje na potrebe dece u modernom društvu.
Susreti su danas,po 11. put, ispunjeni interaktivnim radionicama, igrama na otvorenom i kulturnim programom koji podstiče druženje. Cilj je, podsticanje dece i roditelja da provedu dan u prirodi, bez telefona, kroz živu igru i druženje, poslati jasnu poruku javnosti da roditelji nisu sami i da lokalna zajednica brine o odrastanju najmlađih. Organizatori poručuju da se bore da omoguće svakom detetu u Bačkoj Topoli, bez obzira na materijalni status, da ima kvalitetan i zabavan dan ispunjen kreativnošću.
Izjava da je porodica temelj stabilnog i zdravog društva predstavlja osnovnu životnu i društvenu filozofiju na kojoj počiva rad udruženja „Porodično stablo“ iz Bačke Topole.
“Kada je porodica jaka i povezana, ona deluje kao filter i zaštita od različitih modernih izazova i stranputica sa kojima se mladi suočavaju.Kakve su nam porodice danas, takvo će nam društvo biti sutra. Ulaganjem u porodične vrednosti direktno se ulaže u bolju i humaniju budućnost zajednice.”- napominju i dodaju “Udruženje u Bačkoj Topoli organizovanjem svojih manifestacija pokušava da ovu teoriju sprovede u praksu, podsećajući sve nas da su zajednički trenuci i podrška u kući najvredniji kapital koji imamo.”
Ova značajna godišnjica ( 240 godina doseljenja) obeležava se, tokom vikenda, nizom manifestacija u okviru tradicionalnih Dana sela u Staroj Moravici a ove godine program je u potpunosti posvećen očuvanju bogate istorije, kulture i tradicije predaka koji su naselili ovo plodno tlo bačke ravnice.U Staroj Moravici se kao glavni zamajci razvoja, minulih godina, najviše cene snažan civilni sektor (lokalna zajednica), modernizacija poljoprivrede kroz kružnu ekonomiju i razvoj velnes i manifestacionog turizma. Meštani već decenijama sami izdvajaju sredstva (lokalni samodoprinos) za kapitalne projekte u selu. To pokazuje da razvoj pokreću „iznutra“.
Nagrade sela pripale, Reformatorskoj i Katoličkoj crkvi i školi koja obeležava 240 godina rada. Plakete sela, kuglašu Franku Sabolču, šahisti Jene Koša, te predsednici udruženja”Iris”, Korneliji David. Potpisan sporazum o saradnji sa Kunmadaraš Karcag om i Jeskišerom , koji je smešten u vremensku kapsuli, za sva vremena. Udruženje Monografija obeležilo istovremeno 50 godina rada , prikazan film o 200 godina života u ovomselu. Takmičenja u kuvanju , spotski susreti muzički dogadjaji u najkraćem obeležili kraj maja.
Programi obuhvataju sećanje na april 1786. godine, kada su se reformske (kalvinističke) porodice iz oblasti Nađkunšag (mesta Karcag, Kunmadaraš i Jaskišer) doselile na ovaj prostor i postavile temelje modernog naselja.
Tokom proslave istaknuta je važnost tradicije, privrženosti zajednici i očuvanja kulturnog nasleđa koje meštani kunske tradicije prenose s kolena na koleno. Mesto je prepoznatljivo po izuzetno živom civilnom sektoru sa preko 20 aktivnih udruženja građana, kao i po organizaciji čuvene međunarodne Rakijade i Gastro festivala.
PIK MORAVICU ističu stub lokalne privrede. Pored ratarstva i stočarstva, on predstavlja zamajac kroz inovacije i NA NEKI NAČIN JE KRUNA STVARANJA MINULIH 240 GODINA. Izgrađeno je moderno biogasno postrojenje kapaciteta 2MW. Ono pretvara poljoprivredni otpad u struju i toplotnu energiju, pozicionirajući selo na mapu ekološke održivosti. Investicije u lokalni bazen i velnes kompleks (đakuzi, masažeri, tobogani) finansirane su delom iz samodoprinosa. Cilj je, U KOME ZA SADA USPEVAJU, privlačenje turista iz cele Vojvodine i prekograničnih regija.
Međunarodna umetnička kolonija „9+1“ u Staroj Moravici predstavlja jedan od najvažnijih kulturnih stubova ovog mesta, sa tradicijom dugom više od četiri decenije. Dobila ime „9+1“ jer su devetoricu renomiranih slikara osnivača prigrlili i jednog mlađeg autora – Mihalja Novaka, koji je po struci bio fotograf. Spoj različitih generacija i medija (slikarstvo i fotografija) ostao je zaštitni znak kolonije do danas.
Ukratko po istom modelu selo napreduje i istrajava gotovo dva ipo veka.
