Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
Građani i meštani Bačke Topole ne kriju ogorčenje, bes i duboku tugu zbog sudbine svog jezera, koje opisuju kao prizor koji ostavlja bez reči. Ekološka katastrofa i nestanak vode pred njihovim očima postali su glavna tema na društvenim mrežama i u svakodnevnim razgovorima. Društvenim mrežama masovno kruži jedna rečenica koja najbolje oslikava tugu meštana: „Pričaćemo unucima da je ovde nekad bilo jezero“. Ljudi koji su na Zobnatici proveli mladost, leta, proslavljali Prve majeve i decenijama pecali, osećaju se kao da gube deo sopstvenog identiteta.
Zvanično proglašeno za najčistiju stajaću vodu u pokrajini, Bačkotopolsko jezero danas je svedeno na manje od trećine svoje površine. Dok klimatske promene i ekstremne suše služe kao lak izgovor, aktivisti prstom upiru u ekscesivno navodnjavanje njiva i pregrađivanje Krivaje uzvodno. Reportaža sa lica mesta otkriva kako je nezasiti ljudski faktor doveo jedno od najlepših vojvođanskih jezera na korak do potpunog nestanka.
Ribočuvari iz Udruženja „Jezero“ i lokalni ekolozi postavili su motorne pumpe koje konstantno mešaju i aerišu preostalu vodu u najdubljim delovima jezera. Cilj ove akcije je veštačko podizanje nivoa kiseonika kako bi se sprečio masovni pomor ribe koja je ostala zarobljena u drastično smanjenom prostoru.
Sprovođenje zabrane daljeg povlačenja vode iz jezera za poljoprivredu je pojačano, a lokalne vlasti su najavile i formiranje posebnih komisija sa vodnim inspektorima kako bi se proveravali i kontrolisali divlji, nelegalno izbušeni bunari u okolini koji dodatno iscrpljuju podzemne vode.
Stručnjaci i lokalna samouprava saglasni su da je jedini način za trajno spasavanje jezera njegovo veštačko dopunjavanje vodom iz reke Tise preko kanalskog sistema
Iako se projekat dovodjenja vode iz Tise, kanalom, priprema, njegova realizacija otvara ekonomska pitanja. Budući da je reka Tisa na znatno nižoj nadmorskoj visini u odnosu na Bačkotopolsko jezero, voda ne može da teče prirodnim padom. Biće neophodna ugradnja i stalni rad najmanje tri velike pumpne stanice, što zahteva ogromna finansijska sredstva za održavanje i struju, pa se još uvek definiše ko će snositi te operativne troškove.
Bačkotopolsko (Zobnatičko) jezero, stvoreno 1976. godine pregrađivanjem rečice Krivaje, decenijama je važilo za pravi ekološki i turistički biser Vojvodine. U svojim najboljim danima, ova akumulacija površine oko 226 hektara i dubine koja je mestimično dostizala i do sedam metara, bila je sinonim za kristalno čistu vodu, bogat biodiverzitet i jedno od najuređenijih izletišta u zemlji. Jezero je bilo nadaleko poznato po kapitalnim primercima amura, šarana, soma i smuđa. Riba se ovde mrestila u prirodnim, zdravim uslovima, a na desetine belih labudova, divljih pataka i čaplji činili su stalni pejzaž ove vojvođanske oaze. Jezero je činilo jedinstvenu celinu sa čuvenom ergelom „Zobnatica“, turističkim kompleksom, vetrenjačom i prelepom prirodom koja ga okružuje. Bilo je to mesto gde su se spajali vojvođanski mir, tradicija i netaknuta priroda.
Na mestu gde su se decenijama spajali nebo i bistra, modra voda, danas stoji najteža opomena našeg vremena. Bačkotopolsko jezero više nije pitanje estetike, turizma ili ribolovačkog hobija — ono je ogledalo našeg odnosa prema prirodi. Brutalan kontrast između nekadašnjeg zeleno-plavog raja koji je hranio dušu generacija i današnje ispucale, sive zemlje koja podseća na apokaliptične pustinje, ne ostavlja prostor za ravnodušnost. Spas ovog panonskog bisera više nije stvar izbora, već dug časti prema prirodi i generacijama koje dolaze. U suprotnom, zastrašujuća rečenica meštana ostaće jedina istina: unucima ćemo zaista pričati bajke o vodi koja je nekada postojala, dok budemo gazili po prašini i suvom mulju mesta koje smo sami dopustili da presahne.
Moto klub „Sinovi Severa“ iz Bačke Topole upisao je septembar 2026. godine zlatnim slovima u svoju istoriju, primivši zvaničnu zahvalnicu opštine za aktivno učešće u životu zajednice. Ovo visoko lokalno priznanje došlo je kao kruna višegodišnjeg humanitarnog rada, organizacije kulturnih manifestacija i promocije grada, čime su ovi lokalni motociklisti još jednom srušili predrasude i pokazali kako se istinski voli i gradi svoja sredina.
Ovo priznanje ne slavi samo njihove pređene kilometre, već stotine humanitarnih akcija i veliko srce koje kuca ispod bajkerskih prsluka.
„Ova plaketa možda jeste u mojim rukama, ali ona pripada svakom članu našeg kluba koji je po kiši, vetru ili suncu ostavio svoj posao da bi nekome pomogao. Kada upalimo motore, mi ne predstavljamo samo sebe, već našu Bačku Topolu. Hvala našim sugrađanima što su u nama prepoznali partnere i prijatelje, a ne samo momke koji vole brzu vožnju. Ovo nam je najveći vetar u leđa da nastavimo još jače.Ova zahvalnica je dokaz da smo na pravom putu. Možda smo najglasniji na drumu, ali trudimo se da budemo najtiši i najbrži kada treba pružiti ruku solidarnosti. Hvala vam, ovo priznanje nas obavezuje da opravdamo svaku sekundu ovog aplauza.““- rekao je predsednik kluba Zoran Cvetković
Moto klub „Sinovi Severa“ iz Bačke Topole neformalno je nastao 2009. godine, dok je zvanično registrovan 2010. godine.Klub je prepoznatljiv po bazi na prelepom bačkotopolskom Gradskom jezeru, gde članovi provode najviše vremena i gde tradicionalno ugošćuju bajkere iz cele zemlje i regiona.
Njihova najvažnija godišnja manifestacija je tradicionalni Moto skup u Bačkoj Topoli, koji uspešno organizuju već punih 17 godina i koji okuplja ogroman broj ljubitelja dvotočkaša i kvalitetnog rok zvuka. Među bajkerima važe za klub izuzetnog gostoprimstva i drugarstva, dok su u lokalnoj zajednici cenjeni pre svega zbog svog stalnog humanitarnog rada, pomoći komšijama i organizovanja koncerata i akcija solidarnosti
Nagrada za aktivno učešće u životu zajednice u 2026. godini otišla je u prave ruke, ali njena najveća vrednost je u srušenim predrasudama. Moto klub „Sinovi Severa“ je tokom proteklih 17 godina prešao dug put od grupe entuzijasta do jednog od stubova lokalne solidarnosti. Dokazali su da bajkerski prsluk ne nosi samo oznaku kluba, već i tešku odgovornost prema ljudima sa kojima živite. Drum ih ponovo zove, a Bačka Topola ih ispraća sa ponosom i zahvalnošću.
Gromoglasan aplauz koji je odjekivao Beogradskom arenom i energija hiljada okupljenih građana jasno su pokazali da Srbija ne želi korak unazad. Povratak 250 aktivista u Bačku Topolu protekao je u znaku ponosa i sumiranja snažnih utisaka, ali pre svega sa svešću o odgovornosti za dane koji dolaze. Poruke Vere Kaluđerović o očuvanju tradicije i slobodarskog duha, Marka Matkovića o snazi stranačkog tima i solidarnosti, kao i Mileta Obradovića o jasnoj viziji daljeg infrastrukturnog razvoja, stopile su se u jedan jedinstven stav. Topolčani su svojim masovnim prisustvom i glasnom podrškom u prestonici poslali nedvosmislenu poruku: Bačka Topola bira stabilnost, zajedništvo i siguran put u budućnost pod okriljem politike Aleksandra Vučića – složno, odgovorno i bez stajanja.
Centralni predizbornom skup u Beogradskoj areni okupio je ogroman broj građana, a među najglasnijima bila je delegacija od 250 aktivista iz Bačke Topole. Predsednica udruženja boraca Vera Kaluđerović, sumirajući utiske sa ovog masovnog okupljanja, poslala je jasnu poruku: ključ razvoja i stabilnosti leži u solidarnosti i zajedničkom radu svih nas.Utisci koji su doneli sa ovog događaja svedoče o atmosferi zajedništva koja spaja ljude iz svih krajeva zemlje oko istog cilja.
„Govor Aleksandra Vučića u prepunoj Areni duboko je dotakao svakog istinskog rodoljuba, a posebno nas koji negujemo kulturu sećanja i poštovanja prema borcima koji su branili ovu zemlju. Iz Arene je večeras poslata istorijska poruka nade, mira i apsolutnog nacionalnog jedinstva, koja jasno pokazuje da Srbija ima lidera koji se bori za slobodarsku i nezavisnu otadžbinu.Kao ženu i aktivistkinju, posebno me je ganulo to što predsednik u svakom trenutku prepoznaje i poštuje žrtvu običnog čoveka – radnika, penzionera i naših majki i sestara, ističući da su upravo oni stubovi na kojima počiva napredak Srbije. Reči koje nam je uputio ulivaju ogromnu sigurnost i ponos. Dokazali smo da nas laži i blokade ne mogu podeliti, jer narod nepogrešivo bira stabilnost, razvoj i politiku koja čuva našu teritoriju i vojnu neutralnost. Bačka Topola čvrsto stoji uz tu viziju i složno nastavljamo put ka još jačoj budućnosti.“ – objašnjava Kaludjerović
„Ponosni smo na činjenicu da je Bačka Topola danas u Beogradu pokazala svoju punu snagu, odgovornost i spremnost da podrži politiku koja donosi konkretne rezultate. Odlazak 250 naših aktivista u Beogradsku arenu nije samo brojna podrška, već jasan dokaz da naši sugrađani prepoznaju stabilnost, rad i napredak kao jedini ispravan put za budućnost naše opštine i cele Srbije. Energija koju smo doneli iz Bačke Topole svedoči o čvrstom jedinstvu našeg opštnog odbora i naroda. Građani ne žele neizvesnost, blokade i haos, već stabilne plate, veće penzije, nova radna mesta i nastavak velikih infrastrukturnih projekata. Ovaj skup je pokazao da smo jedna velika porodica okupljena oko istog cilja, a naša poruka je jasna – složno i bez stajanja nastavljamo borbu za još jaču, ekonomski stabilniju i uspešniju Srbiju.“-kaže sekretar OOSNS, Marko Matković
„Jedinstvena slika koju smo večeras poslali iz Beogradske arene, gde je preko stotinu autobusa i na hiljade ljudi iz Vojvodine, a među njima i naših 250 Topolčana, došlo da podrži predsednika Aleksandra Vučića, dokaz je sinergije lokalnih samouprava i državnog vrha. Kao zamenik predsednika opštine, svakodnevno svedočim koliko su stabilnost javnih finansija i podrška velikim projektima ključni za život običnog čoveka na lokalu. Za Bačku Topolu kontinuitet ove politike znači nastavak kapitalnih investicija – od uspešno završenih projekata poput modernizacije železničke stanice i otvaranja velelepnog banjskog kompleksa ‘Venus’, pa sve do direktnih podsticaja kroz namenske fondove za razvoj preduzetništva i podršku lokalnim privrednicima. Naši sugrađani su u Areni jasno pokazali da biraju politiku stabilnosti, privrednog rasta i daljeg napretka, jer samo u stabilnom i složnom okruženju Bačka Topola može da se razvija punim kapacitetom.“ – jasan je Mile Obradović
Gromoglasan aplauz koji je odjekivao Beogradskom arenom i energija hiljada okupljenih građana jasno su pokazali da Srbija ne želi korak unazad. Povratak 250 aktivista u Bačku Topolu protekao je u znaku ponosa i sumiranja snažnih utisaka, ali pre svega sa svešću o odgovornosti za dane koji dolaze. Poruke Vere Kaluđerović o očuvanju tradicije i slobodarskog duha, Marka Matkovića o snazi stranačkog tima i solidarnosti, kao i Mileta Obradovića o jasnoj viziji daljeg infrastrukturnog razvoja, stopile su se u jedan jedinstven stav. Topolčani su svojim masovnim prisustvom i glasnom podrškom u prestonici poslali nedvosmislenu poruku: Bačka Topola bira stabilnost, zajedništvo i siguran put u budućnost pod okriljem politike Aleksandra Vučića – složno, odgovorno i bez stajanja.
U potrazi za odgovorom šta je pokrenulo stotine građana iz srca Bačke da subotnje popodne provedu na nogama u glavnom gradu, slika iz Arene govori više od reči. Bila je to, pre svega, snažna podrška jedinstvenoj političkoj viziji, ali i jasna želja okupljenih da lično svedoče trasiranju novog strateškog programa razvoja Srbije. Za aktiviste iz Bačke Topole, najavljeni budući projekti nisu samo tačke na papiru, već opipljiva vizija sutrašnjice koju su želeli da dožive i podrže na samom izvoru politike zajedništva..
„Nije nam bilo teško da krenemo rano, jer želimo da pokažemo da Bačka Topola stoji iza ove politike. Za nas je važno da iz prve ruke čujemo šta donosi novi strateški program razvoja države, jer svaki novi projekat na nivou Srbije znači i bolji život, nova radna mesta i napredak za našu opštinu i našu decu.“- kaže Ilija Bursać, dugogodišnnji aktivista
„Zna komsiluk koliko volim svoju Bačku Topolu, ali danas je celo moje srce kucalo za Srbiju. U autobusu je od samog polaska vladala predivna energija, pevale su se pesme i delila užina, kao u krugu porodice. Imala sam ogromnu, iskrenu želju da budem tamo, u toj masi, da lično čujem planove za naše bolje sutra i pruživši ruku podrške osetim da smo svi deo nečeg većeg. Kada gledam te planirane projekte, ja ne vidim samo brojke, vidim bolju budućnost za svoju decu i unuke koji neće morati da odlaze odavde.“- objasnila je Marina Popović
Na stranačkim skupovima i u direktnom razgovoru sa građanima,Bojan Šoralov, potencira da je „Srbija najjača kada smo jedinstveni, slobodni i ponosni pod istom zastavom“. On poziva građane da čuvaju državu „delima, slogom i odgovornošću“, stavljajući fokus na zajedničku budućnost i nasleđe koje se ostavlja narednim generacijama.
„Ponosni smo na energiju i slogu koju su naši građani i aktivisti iz Bačke Topole danas doneli u Beogradsku arenu. Kada govorimo o novom strateškom programu razvoja države i budućim projektima, mi ne govorimo o dalekim planovima, već o projektima poput brze pruge i modernizacije infrastrukture koji se dešavaju upravo ovde, pred našim očima. Ova velika podrška naroda pokazuje da su ljudi svesni istorijskog trenutka – Srbija je najjača kada je jedinstvena, stabilna i okupljena oko jasne vizije napretka. Naša dužnost je da delima, odgovornošću i zajedništvom obezbedimo da se svaki kutak naše zemlje razvija jednakom snagom, ostavljajući sigurnu i prosperitetnu budućnost generacijama koje dolaze.“- veli Šoralov
„Oko 250 naših aktivista i sugrađana koji su danas ispunili Arenu pokazali su šta znači prava odgovornost prema budućnosti. Naša poruka je jasna – Bačka Topola želi da se njen glas čuje, a podrška novom strateškom programu razvoja države je podrška projektima koji direktno menjaju našu opštinu. Mi ne dajemo prazna obećanja; naša snaga je u delima, u rekonstrukciji naših ulica, u industrijskoj zoni i novim investicijama koje sprovodimo svakog dana. Bačka Topola će nastaviti da pobeđuje i da rešava realne probleme svojih građana, jer dok god smo ujedinjeni i dok radimo zajedno, nema prepreke koju ne možemo da savladamo.“ – kaže predsednik opštinskog odbora sbs, Saša Srdić.
Za oko 250 lokalnih aktivista, subotnji put u prepunu Beogradsku arenu bio je mnogo više od običnog stranačkog događaja – bio je to put vođen iskrenom željom da pruže podršku političkoj viziji u koju veruju i u kojoj vide sigurnost za svoje porodice. Ovi građani krenuli su sa dubokom ličnom potrebom da iz prvih redova svedoče predstavljanju novog strateškog programa razvoja države, želeći da sopstvenim očima vide mapu budućih projekata koji će sutra menjati i njihovu Topolu.
Zajednički korak škole i stručnih službi ka održivoj budućnosti
Suština projekta „Koren budućnosti: Mladi lideri regenerativne poljoprivrede Vojvodine“ jeste korenita promena svesti o obradi zemlje i uvođenje ekoloških inovacija direktno u obrazovni sistem kroz pet poljoprivrednih škola u Vojvodini.
U Poljoprivrednoj školi u Bačkoj Topoli započele su inovativne radionice o regenerativnoj poljoprivredi, u okviru regionalnog projekta „Koren budućnosti“. Srednjoškolci će kroz teoriju i praktičan rad sa savremenim instrumentima učiti kako da obnove zdravlje zemljišta i postanu lideri održive obrade zemlje u Vojvodini. Uz profesionalnu opremu i formiranje polinatorskih oaza, učenici Poljoprivredne škole u Bačkoj Topoli dobili su jedinstvenu priliku da savladaju principe regenerativne poljoprivrede. Projekat Pokreta gorana Kikinde donosi modernu ekološku praksu direktno u školske klupe i na ogledna imanja.
Najvažniji, dugoročni cilj jeste edukacija srednjoškolaca koji će sutra voditi sopstvena porodična gazdinstva ili raditi u poljoprivredi. Kada oni usvoje ove principe, postaće ambasadori održive ekološke prakse i preneti je u svoje lokalne zajednice širom Vojvodine.
Biljana Hrnjak, kao pomoćnik direktora Poljoprivredne škole sa domom učenika u Bačkoj Topoli (a takođe i direktor Poljoprivredne stručne službe PSS Bačka Topola), snažno podržava i pozitivno ocenjuje uvođenje projekata regenerativne poljoprivrede na severu Bačke.Njen cilj, kao dela rukovodstva škole, jeste da škola u Bačkoj Topoli ostane lider u obrazovanju. Edukacija o regenerativnim metodama daje učenicima ogromnu prednost na tržištu rada i priprema ih za održive oblike poljoprivrede koji postaju standard u Evropi. Ukratko, njeno mišljenje o projektu „Koren budućnosti“ je izrazito afirmativno, jer uspešno spaja ekološku svest Pokreta gorana Kikinde sa konkretnim, praktičnim obrazovanjem koje je preko potrebno novim generacijama vojvođanskih agrarnih lidera.
Uvođenjem modula „Zemlja je živa“ i savremene opreme u nastavu, Poljoprivredna škola u Bačkoj Topoli potvrđuje svoju ulogu lidera u modernom obrazovanju. Uspešna saradnja Pokreta gorana Kikinde, udruženja Inspira Vivo i školskog rukovodstva sa Biljanom Hrnjak na čelu, pokazuje kako se sistemske promene pokreću iz učionice i sa oglednog imanja. Učenici sa severa Bačke tako spremno preuzimaju misiju očuvanja zemljišta, naoružani i teorijom i praktičnim alatima za rad na terenu.
Dok se politička trka za oktobarske parlamentarne izbore zahuktava, funkcioneri Saveza vojvođanskih Mađara bazu svoje snage traže u direktnom razgovoru sa građanima na terenu. Predsednik Skupštine AP Vojvodine Balint Juhas obišao je Staru Moravicu i Bajšu, mesta u kojima se politička obećanja mere konkretnim investicijama, a glasovi vernošću tradiciji i lokalnom razvoju.
Bivši upravitelj Fondacije i visoki funkcioner SVM-a, Balint Juhas, ističe da je u protekloj deceniji rad Fondacije „Prosperitati“ otvorio novo poglavlje za mađarsku zajednicu u Vojvodini sa preko 16.000 podržanih projekata i investicijama vrednim blizu 550 miliona evra.
Direktna finansijska podrška lokalnim poljoprivrednicima za nabavku savremene mehanizacije, traktora i priključnih mašina, što im je omogućilo održivost koju sami ne bi mogli da finansiraju.
U Staroj Moravici realizovano je 259 projekata uz podršku Fondacije Prosperitati, u ukupnoj vrednosti od oko 3,58 miliona evra.
„Na predizbornim tribinama često se čuju velike cifre i milioni evra investicija, ali meštani rezultate mere po tome koliko ljudi ujutru odlazi na posao. Kada je Atila Kasa pokrenuo radionicu, delio je radni dan sa samo dvojicom radnika. Danas ih ima osamnaest. Upravo ta transformacija od mikro-biznisa do stabilnog malog preduzeća predstavlja opipljiv dokaz da su konkursi promenili privrednu sliku Bačke Topole. Za listu ‘Mađarska sloga’, preduzetnici poput Kase su živi dokaz da njihova politika donosi plodove.“- veli Juhas
„Rizik je naša svakodnevica, a tržište u maloj sredini ne prašta greške – ako nemaš kvalitet i ako ne poznaješ svoje kupce, džaba ti svaka pomoć. Počeli smo skromno, sa dva radnika, i svaki dinar smo rukama zarađivali. Međutim, prelazak na ovaj nivo, gde danas zapošljavamo desetak ljudi, bio bi daleko sporiji, a možda i nemoguć bez podrške konkursa. Konkursi su nam dali vetar u leđa u ključnom momentu – omogućili su nam da nabavimo savremenu opremu i mehanizaciju koju iz sopstvene tekuće likvidnosti nismo mogli da priuštimo. Dakle, naš trud i rizik su temelj, ali su investicioni fondovi bili onaj prelomni korak koji nas je transformisao u stabilnu firmu koja danas hrani 18 porodica ovde na lokalu.“- objasnio je Kasa
Dok Atila Kasa pokriva sektor preduzetništva i male privrede, Silađi je klasičan primer modernizacije vojvođanskog stočarstva i ratarstva kroz sistemske podsticaje. Da se slika vojvođanskog sela nepovratno menja, svedoči i primer Klaudija Silađija, čija porodična farma danas predstavlja model modernog, samoodrživog gazdinstva u ovom delu Bačke.Sredstvima obezbeđenim kroz konkurse Fondacije ‘Prosperitati’, Silađi je uspeo da modernizuje mehanizaciju i unapredi kapacitete na farmi. Politička poruka liste ‘Mađarska sloga’ ovde dobija svoj opipljiv oblik: opstanak sela direktno zavisi od jačanja ovakvih naprednih domaćinstava.u Bajši i razgovarali o rezultatima ostvarenim u prethodnom periodu, zadacima koji su pred nama i svemu što je važno za ljude u ovom mestu.
U aktuelnoj predizbornoj kampanji „Mađarska sloga“, Balint Juhas koristi primer Bajše kao ključni dokaz da dugogodišnji politički i ekonomski programi Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) daju direktne rezultate na terenu.
Sa pozicije predsednika Skupštine AP Vojvodine, Juhas naglašava da stabilna mađarska parlamentarna većina omogućava povlačenje milionskih sredstava iz pokrajinskog budžeta za komunalnu i putnu infrastrukturu. Cilj je da se kvalitet života u ruralnim sredinama poput Bajše izjednači sa gradskim centrima.
Neke stvari su već pomerene sa mrtve tačke: bazen je proširen i sada ima i deo namenjen deci, biblioteka je obnovljena, a izgrađena je i gasna mreža. Mnogo toga još treba nastaviti i završiti.
U jeku predizbornih aktivnosti, Bajša i Stara Moravica funkcionišu kao ogledna polja politike „Mađarske sloge“. Pored privrede i agrara, investicije se prelivaju i na obrazovanje i infrastrukturu – od milionskih pokrajinskih ulaganja u puteve, do tradicionalne podele paketa pomoći za đake prvake u lokalnim osnovnim školama. Iako opozicione stranke s vremena na vreme kritikuju ovakve posete visokih zvaničnika školama, optužujući ih za političku promociju, sa terena stiže jasna poruka rukovodstva SVM-a: stabilna parlamentarna većina jedina je garancija da će se fondovi i dalje slivati u bačkotopolske ravnice.
Od srca zahvaljujem autoru ovog teksta i redakciji BT Public News na ukazanom poverenju, poštovanju i vremenu koje su posvetili mom radu.
Nije mala stvar kada neko ne posmatra samo ono što čovek radi danas, već pokuša da sagleda i put kojim je do toga došao — učitelje od kojih je učio, orkestre kroz koje je sazrevao, godine rada, discipline i odricanja, ali i ono što ostaje iza čoveka: znanje koje je preneo drugima.
Posebno mi je drago što ovaj tekst nije samo priča o meni, već i priča o harmonici, narodnoj muzici, orkestru, učiteljstvu i generacijama koje dolaze. Jer čovek u muzici nije velik po tome koliko je puta njegovo ime izgovoreno, već po tome koliko je dobra ostavio iza sebe i koliko je mladih ljudi ohrabrio da nastave putem muzike.
Ako sam kroz sve ove godine uspeo da sačuvam makar jedan deo onoga što sam primio od svojih učitelja i kolega, a zatim to znanje prenesem svojim učenicima, onda moj rad ima svoj puni smisao.
Zato ovu lepu reč ne doživljavam samo kao priznanje meni lično, već kao priznanje harmonici i ljudima koji su joj kroz generacije davali svoje znanje, vreme, ljubav i život.
Velika je odgovornost pisati o nečijem životnom putu. Još je veća odgovornost nositi ono o čemu je napisano. Zato ovakve reči primam sa zahvalnošću, ali i sa poniznošću.
Jer titule prolaze, koncerti se završe, aplauz utihne, a ostaje samo ono što smo naučili druge, ono što smo sačuvali i ono što smo ostavili budućima.
Hvala vam što ste u mom radu prepoznali upravo tu dimenziju i što ste kroz ovaj tekst dali prostor i samoj harmonici — instrumentu koji je za mene odavno prestao da bude samo instrument i postao način života, jezik emocije i most između generacija.
Od srca — hvala na divnim rečima, na promociji harmonike i na poštovanju prema mom radu.
Humanitarna akcija lovaca zapravo ima širi, prekogranični karakter i odvija se sinhronizovano u četiri države gde žive Mađari (Srbija, Mađarska, Slovačka i Rumunija).
Dok tišinu vojvođanskih ravnica prekida tek poneki pucanj tradicije, u zabačenim stazama humanog lova rođena je priča koja spasava živote. Ove godine, umesto pukog trofeja, oružje vojvođanskih lovaca donelo je nešto mnogo vrednije – nadu za pacijente u kritičnom stanju. Sa milion dinara u rukama i tri ključna medicinska aparata u paketu, Društvo mađarskih lovaca zakucalo je na vrata Opšte bolnice u Subotici, dokazujući da humano srce kuca i iza lovačke uniforme.
Predsednik Društva vojvođanskih mađarskih lovaca i poznati privrednik iz Bačke Topole, Lajoš Brindza, u svojim izjavama povodom tradicionalnog humanitarnog lova koji se održava svake godine 27. decembra, uvek stavlja fokus na dve ključne stvari: promenu svesti o lovcima kao humanim ljudima i transparentnost zbog koje akcija raste iz godine u godinu.
Brindza naglašava da je osnovna ideja pokretanja ove manifestacije bila želja da se javnosti pokaže pravo, humano lice lovačke zajednice:
“Cilj dobrotvornog lova je da mi lovci i lovačko društvo pokažemo da smo mi jedno humano udruženje. Ako nešto treba da se uradi, mi možemo da dokažemo da smo sposobni da se ujedinimo i pružimo pomoć ljudima kojima je najpotrebnija.”
Za Brindzu je od presudnog značaja to što učesnici tačno znaju gde ide njihov novac (minimalna kotizacija po učesniku iznosi dinarsku protivvrednost od 100 evra, mada mnogi daju i znatno više.
“Lovci masovno i rado dolaze sigurno i zato što vide da novac koji svake godine zajedno prikupimo odlazi tamo gde je zaista najpotrebniji – direktno u ruke naših medicinskih ustanova.”
Pre nego što je obezbeđen milion dinara za aparate u Opštoj bolnici Subotica, Brindza i njegovo udruženje su opremom obradovali dečija odeljenja i domove zdravlja u Senti (defibrilator), Bačkoj Topoli, Malom Iđošu, Somboru i Kanjiži. Iako akciju pokreće Društvo vojvođanskih mađarskih lovaca (na inicijativu srodne organizacije iz Mađarske), Lovački dom „Srndać“ u Bačkoj Topoli je mesto gde svake godine zvuk roga označava početak ove velike dobrotvorne akcije. Bogata topolska lovišta, koja obiluju sitnom divljači, pružaju idealne logističke uslove za organizaciju ovako masovnog skupa.
Ono što je 2019. godine počelo kao pionirski pokušaj nekolicine entuzijasta predvođenih Lajošem Brindzom, danas je preraslo u tradiciju humanosti koja ne poznaje granice. Bačka Topola je postala svetionik prekogranične solidarnosti, mesto gde se svake godine 27. decembra ispisuju nove stranice lokalnog zdravstva. Dokle god je u ljudima spremnosti da se ujedine oko tuđe nevolje, subotička bolnica i domovi zdravlja širom Vojvodine imaće na koga da se oslone. Dok novi Conox aparat i monitori u Subotici olakšavaju rad lekarima, ova priča ostaje kao lekcija svima nama. Pokazala nam je da se istinsko zajedništvo ne ogleda u rečima, već u spremnosti da se deluje.
A vojvođanski lovci su, bez sumnje, još jednom pogodili pravo u metu. Lovci su svoju reč održali, a sledeći decembar donosi novu priliku za humanost koja se ne zaboravlja. (foto PANON )
Dok SVM i SNS u startu dele oko 11.000 sigurnih glasova na 50 biračkih mesta, Studentska lista traži magičnu brojku od 2.500 listića za istorijski preokret u ravnici
Početak oktobra u centru Bačke Topole doneo je sliku kakva se retko viđa: na samo nekoliko koraka razdaljine, uz miris kafe i zvukove kampanje, paralelno su odjekivali slogani vladajuće koalicije i glasni zahtevi Studentske liste. Ova nesvakidašnja politička slika postala je simbol predizborne borbe u opštini sa 50 biračkih mesta, gde se uoči 25. oktobra ne lome koplja samo oko lokalnih problema, već i oko pitanja ko će imati jači glas u Beogradu.Predstojeći parlamentarni izbori 25. oktobra donose ozbiljan test za Bačku Topolu, opštinu u kojoj lokalni kandidati na republičkim listama nikada nisu bili ovoliko zastupljeni. Dok Savez vojvođanskih Mađara kroz realizovane projekte brani svoj najvažniji politički bastion, energija opozicionih pokreta i studenata pokušava da animira nacionalne zajednice i preokrene političku mapu ove višenacionalne sredine.
Politička analiza izbornih podataka i trenutne dinamike u opštini Bačka Topola ukazuje na tri ključna procesa koji oblikuju lokalnu političku scenu uoči republičkih izbora 25. oktobra 2026. godine. Iako je Savez vojvođanskih Mađara (SVM) na lokalnim izborima 2024. ostvario istorijski uspeh sa 53% glasova, ta pobeda je delom bila rezultat specifičnih okolnosti – lokalnog konteksta, personalnih rešenja i tradicionalne discipline manjinskog biračkog tela. Podaci iz 2023. pokazuju da SVM na parlamentarnom nivou u samoj opštini beleži nešto niži procenat (42,05%) nego na lokalnom. Razlog leži u tome što se na republičkim izborima fokus pomera sa komunalnih tema na opštu politiku. Svesna ovog prelivanja, stranka u 2026. godini primenjuje strogo pragmatičnu kampanju pod vođstvom dr Balinta Pastora,uz opredeljenje, da kapitalne projekte izopšte iz stranačkog konteksta i predstavi ih kao vitalni interes opstanka zajednice.
U 2023. godini naprednjaci i socijalisti su nastupali odvojeno, dok se u 2026. godini kampanja liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ vodi sinhronizovano sa partnerskim strankama. To omogućava maksimalnu mobilizaciju srpskog stanovništva u opštini. U predstojećoj izbornoj trci za parlamentarne izbore 25. oktobra 2026. godine, koalicija predvođena Srpskom naprednom strankom (lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“) u opštini Bačka Topola primarno računa na stabilnu bazu od oko 5.000 do 6.000 sigurnih glasova. Lokalni maksimum (jun 2024) bio je na lokalnim izborima, koalicija oko SNS-a i SPS-a zajedno je osvojila 37% glasova, što je u apsolutnim brojkama iznosilo oko 6.000 birača (zbirno su dobili 4.966 glasova za SNS i 1.052 za SPS-JS)
Ako se uzme u obzir tradicionalna izlaznost u opštini koja se kreće oko 50% (što znači da na birališta izlazi oko 13.000 do 13.500 građana),od 26.591 birača, cilj koalicije oko SNS-a jeste da ponovi i blago prebaci procenat sa prethodnih izbora i osigura između 35% i 40% ukupne izlaznosti u opštini.
Nova matematika na koju računaju Studentska lista i građanska opozicija predvođena Zeleno-levim frontom (ZLF) u Bačkoj Topoli temelji se na aktiviranju dva ključna rezervoara glasova koji su u prethodnim izbornim ciklusima ostali neiskorišćeni: apstinenti (prvenstveno mladi) i birači razočarani u tradicionalni dualizam SVM-SNS.Matematika kaže da u Bačkoj Topoli postoji „bazen“ od preko 13.000 ljudi koji ne glasaju. Studentska lista (broj 3) cilja povećanje izlaznosti za samo 5% do 7% u odnosu na prosek. U apsolutnim brojkama, to je novih 600 do 900 mladih i apstinenta na biračkim mestima. Ako uspeju da animiraju ovaj segment, uz zadržavanje stabilnog opozicionog jezgra iz 2023. i 2024. godine (koje iznosi oko 1.300 do 1.400 glasova), Studentska lista i opozicija projektuju skok na preko 2.000 do 2.500 glasova u opštini, čime bi postali nezaobilazna politička snaga na lokalu sa oko 15% do 18% podrške.
Zaključak ove uporedne analize kroz brojke šalje jasnu poruku: politička sudbina Bačke Topole 25. oktobra ne zavisi od promene uverenja vernih glasača, već od motivacije onih koji obično ostaju kod kuće.
Sudar dve discipline (Oko 11.000 sigurnih glasova): Tradicionalne mašinerije drže čvrste pozicije. SVM brani svojih ~5.800 do 7.000 glasova (u zavisnosti od nivoa izbora), dok koalicija oko SNS-a računa na stabilnih ~5.000 do 6.000 glasova. Ove dve opcije drže suverenu kontrolu nad većinskim delom aktivnog biračkog tela.Da bi opozicija napravila značajan iskorak i sa margina od 10% (oko 1.300 glasova) skočila na uticajnih 15% do 18%, potrebno im je da na 50 biračkih mesta privuku oko 1.000 novih ili razočaranih birača.
Brojke pokazuju da SVM i SNS imaju stabilne i predvidive procente. Svako odstupanje od tog šablona i eventualno iznenađenje na ovim izborima zavisiće isključivo od toga da li će ekološke teme i studentski aktivizam uspeti da na birališta izvedu barem 10% od ukupnog broja onih koji godinama ne glasaju.
Jasni akademski kriterijumi i mesečni podsticaji do 16.500 dinara: Kako severnobačka opština preciznim rešenjima odgovara na deficit ključnih kadrova.
Doktori medicine, master profesori matematke, diplomiani matematičari, master profesori fizike i master profesori Nemačkog jezika postali su prava retkost na lokalnom tržištu rada, ali Opština Bačka Topola ne sedi skrštenih ruku. Dupliranjem stipendija za deficitarna zanimanja, opština pokušava da vrši pritisak na negativne demografske trendove i zadrži preko potreban kadar tamo gde je najpotrebniji – u sopstvenim školama i institucijama.
Kriterijum uspeha odražava prilagođavanje lokalne samouprave različitim akademskim sistemima, čime se obezbeđuje ravnopravan tretman studenata bez obzira na geografsku lokaciju visokoškolske ustanove.Evropski i regionalni univerziteti, na kojima studenti iz Bačke Topole najčešće studiraju (poput onih u Republici Mađarskoj), dominantno koriste petostepeni sistem ocenjivanja (od 1 do 5, gde je 5 najbolja ocena, a 2 prelazna). Prag od 4,00 u petostepenom sistemu predstavlja tačan ekvivalent procentualnom uspehu koji ocena 8,00 nosi u domaćem sistemu (gornjih 25% uspešnosti).
Ovakva analitička podela potvrđuje da opština teži zadržavanju i podršci intelektualnog kapitala, tretirajući znanje podjednako vrednim, bez obzira na to da li je stečeno na domaćim državnim univerzitetima ili na međunarodno priznatim institucijama u inostranstvu.
Lane je zadržana je baza od 8.000 dinara za redovne profile, ali je uvodena ključna promena – duplirani iznos od 16.000 dinara mesečno za studente koji su odabrali neko od pet zvanično proglašenih deficitarnih zanimanja.Za najnoviji period, kroz rebalans budžeta i aktuelne opštinske konkurse, ta davanja za deficitarni kadar su dodatno zaokružena na 16.500 dinara, čime opština nastavlja politiku finansijskog stimulisanja visokoobrazovanih kadrova za ostanak u Bačkoj Topoli.
