Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
Pod nazivom „Sever zove“, studenti u blokadi iz Subotice, pozivali sve građane Srbije da se okupe u subotu 17. maja na samom severu naše zemlje. Studenti pešaci , pre Subotice, trebali su da odmore u Bačkoj Topoli, pre najavljenog protesta. Prema najavama, njih 450, trebalo je da se smesti u sali Gimnazije i sali oš Čaki Lajoš. Učenici blokaderi koji su bili podrška i organizatori dočeka studenata, sada traže “krevet više”, jer im je otkazano gostoprimstvo u lokalnim sportskim halama. Udruženje gradjana “Andjeli Severa” priskočilo u pomoć sa 100 mesta za spavanje a deo smeštaja je obezbedjen u privatnoj režiji ali to nije ni blizu očekivanog.
Subotički studenti u blokadi nastave najavili su da će naredni veliki protest studenata i građana biti održan 17. maja u Subotici, dok su poljoprivrednici pozvali da se dođe u papučama i ponude drugim ljudima kako bi se osećali kao kod kuće. Papuče su izostale u Bačkoj Topoli, pa su organizatori , dočeka studenata pešaka, na muci kako smestiti 450 mladih ljudi koji su najavili noćenje u Bačkoj Topoli, na putu do Subotice.
Pošto su lokalne sporske hale otkazale gostoprimstvo, sada je utoku “borba” kako obezbediti predah za studente u protestu , na prolazu kroz Bačku Topolu. Prvi su učenicima domaćinima, priskočili, iz humanitarnog udruženja “Andjeli Severa”. Prema poslednjim podacima, obezbedili su smeštaj za 100 studenata a za deo putnika obezbedjen je privatni smeštaj.Ipak to neće biti ni blizu dovoljnog za smeštaj studenata blokadera.
Učenici blokaderi, domaćini, u Bačkoj Topoli, pozvali su svoje sugrađane da budu dobri domaćini i da u što većem broju dočekaju ljude koji će iz drugih gradova Srbije posetiti grad, kroz donacije hranom, novcem, dobrom voljom i smeštajem. Ne skrivaju iznenadjenje otkazom sportskih hala, koje su jedina valjana logistika, za prihvat tolikog broja ljudi.
Studenti iz Valjeva i Užica sinoć su došli u Zrenjanin odakle su, zajedno sa kolegama iz Zrenjanina i drugih mesta jutros oko 9.30 časova pošli u protesnu šetnju do Subotice.Planirano je da danas pešače do Kumana, gde će prespavati, a sutra će ići do Bečeja.
U četvrtak će šetati do Bačke Topole, odakle će 16. maja ići do Subotice.
Praznik Ostroškog Čudovorca u Gornjem manastiru Ostrog, počeo je jutros Svetom arhijerejskom liturgijom, koju služi Joanikije, mitroplit crnogorsko-primorski sa sveštenstvom, monaštaštvom i više arhijereja Srpske pravoslavne crkve, uz prisustvo desetine hiljada vernika iz Crne Gore, Republike Srpske i Srbije.Prethodna tri dana veliki broj verika pristupio je čudotvornim moštima Svetog Vasilija.
Praznik Prepodobnog Isaije od Onogošta koji se u ostroškoj svetinji podvizavao prije Svetog Vasilija, toržestveno je proslavljen u Četvrtu nedjelju po Vaskrsenju – Nedjelju raslabljenog, 11. maja 2025. ljeta Gospodnjeg, dan uoči praznika Svetog Vasilija.
Svetom Liturgijom u paraklisu posvećenom Prepodobnom Isaiji u Gornjem Ostrogu načalstovovao je protojerej-stavrofor Radomir Nikčević, sveštenik u penziji, a sasluživali su mu ostroški iguman arhimandrit Sergije, protojerej Jordan Markov iz Eparhije budimljansko-nikšićke, jereji: Slavko Obradović iz Valjevske eparhije i Ivan Crnogorčević podgorički paroh i jeromonah Roman, ostroški sabrat.
Sabranima je prije pričešćivanja vjernih besedio o. Roman. On je kazao da je Prepodobni Isaija bio preteča Svetog Vasilija Ostroškog koji se podvizavao u ostroškoj gredi i ostroškoj pustinji.
– Ugledajući se na Gospoda Isusa Hrista, koji se 40 dana podvizavao u pustinji iznad Jerihona, tako je i Sveti Isaija došao u gredu ostrošku i podvizavao se sigurno i 40 godina i više iznad grada Nikšića, svoga rodnoga grada, iz koga je potekao od porodice Rončevića, staronikšićana, koji je osvjetlao obraz svojoj porodici i cijelom Nikšiću i čitavome ovome kraju. I poslije upokojenja njegovoga, bile su njegove mošti netruležne, cjelebne. I kao što smo danas i čuli u SvetomJevanđelju, čitajući o ovom raslabljenom, koji je 38 godina bolovao, a Hristos u svojoj 33. godini dolazi uvodeći njega i preko njega sve nas oboljele grijehom i smrću i đavolom, uvodi nas u Novi zavet, isceljuje ga u banji Vitezdi gdje jednom godišnje dolazaše Anđeo i izmućivaše vodu i kad se uzmuti ta voda, nemaše čovjeka ko da spusti u tu vodu da se iscijeli. A evo Boga čovjeka, evo Hrista Gospoda našeg, koji ga ne spušti u vodu, koji mu samo kaže, ustani i hodi, i tako, kako Gospod kaže, ustani i hodi, svi oni koji su Njega primili u sebe, i Sveti Vasilije, i Sveti Isaija imaju ovlašćenje od Gospoda Hrista da i nama kažu oboljelima, i grešnima, i smrtnima, ustani i hodi – rekao je o. Roman.
Memorijalni koncert posvećen Julijanu Racu, nekadašnjem direktoru Srpskog kulturnog centra Vuk Stefanović Karadžić iz Bačke Topole, muzičaru, šefu orkestra, korepetitoru, velikom čuvaru srpske tradicije i kulture održaće se sutra 13. maja sa početkom u 20 časova u sali bioskopa Doma kulture u Bačkoj Topoli. Manifestacija pod nazivom „A mi i dalje stazama tvojim“ je koncert narodnog orkestra i solista SKC Vuk Stefanović Karadžić iz Bačke Topole. „Moći ćete da čujete i vidite po treći put majstore i vrsne muzičare iz čitave Srbije koji će doći i svirati u maloj Bačkoj Topoli zajedno sa Vukovim solistkinjama i našim članom koncert majstorom Radovanom Marićem koji će voditi orkestar“, istakli su članovi Centra.
O DELU I LIKU NAJBOLJE SVEDOČE REČI KOJE SU NAPISALE SVOJEVREMENO KOLEGE IZ MOJE BAČKE TOPOLE. “Gospodin Julijan Rac je više od četrdeset godina bio delatnik u kulturi. Svojim radom doprinosio je očuvanju srpske kulture i tradicije, ali i vaspitanju dece i omladine. Znao je koliko je važna spoznaja ko smo, odakle potičemo, od čega smo satkani, ali i to da treba da prepoznamo dobro u drugima i da to svesrdno poštujemo. Put koji je izabrao kako bi načinio ovakve korake bio je put nota narodne igre i pesme, put života naše narodne tradicije. Onaj kojim su i naši preci išli i na čijim temeljima stojimo i mi danas. Da bi kuća opstala, neophodno je da njeni temelji budu čvrsti i stabilni.
Da su takvi bili svedočanstvo su i sadašnji uspesi ovog nadvremenskog kulturnog centra iz Bačke Topole
Naša tradicija se mora čuvati i negovati, jer ovakve prilike jačaju osećaj zajedništva – ove misli su izražene u meni danas na misi zahvalnosti, koja je održana na 239. godišnjicu od ponovnog uspostavljanja Pačera. – rekao je predsednik MNS Arpad Fremond
.
EVO I PODATAKA NA KOJIMA SE TEMELJI DANAŠNJI PAČIR.Selo je u periodu od 1680 – 1726 godine bilo totalno izumrio i nenastanjeno: u to vreme je ova oblast bila poznata kao »Pačirski pašnjaci« i pripadala je u svojini Somborskih poljočuvara.Tek 1726.god. poljavljaju se prvi naseljenici, to su bili nomadske porodice koje se rukovodstvo grada sombora slalo na prve prostore jer je ovo bila jedna od najvećih nenaseljenih teritorija pogodnih za stočarstvo i poljoprivredu.Do obimnijeg naseljevanja područja dolazi između 1783 i 1786.god kada dolaze mađarski kolonisti iz Kišujsalaša.U privrednom razvoju oblasti veliku ulogu je odigrala i pruga Sub. – Vinkovci koja je 1869.god. izgrađena na zapadnom delu atara.
1895.god. izgređena je i pruga Bajmok – St.Moravica koja se prolazila kroz selo i na kraiu 1908 izgređena je druga Sub. – Crvenka – Odžaci koja se doticala istočni deo sela i bila centar privrednog razvoja za selo. Tih godina Pačir je imao najveći broj stanovnika, oko 5000, zanatlijske radnje koje su proizvodile i za izvoz, mlin za preradu žitarica, dve radionice za proizvodnje sode, dve zadruge za preradu mleka i pogon za preradu alkohola.
Do današnjih dana u selu radi samo mlin i par radnji mešovite robe i poljoprivredne zadruga koje su do danas sve privatizovane. Od nekadašnjih 5000 stanovnika sela ostalo se svega 2500. Naviše radnika ostalo je da radi u zadruzi nekolicina u fabrikama u St.moravici, B.Topoli i Subotici a ostali stanovnici se bave poljoprivrednom proizvodnjom.
“Važno je zapamtiti odakle dolazimo i gde su nam koreni. I naša tradicija se mora čuvati i negovati, jer ovakve prilike jačaju osećaj zajedništva – ove misli su izražene u meni danas na misi zahvalnosti, koja je proslavljena u 239. godišnjici od ponovnog uspostavljanja Pačira, koja je obeležena povodom njegove godišnjice. Pored naših pastora i domaćih izvođača, zahvaljujemo se horu Reformisane parohije u Pozsonju, Budimpešta na svečanom programu! Ni tradicionalna čestitka za Dan majki nije propuštena i ove godine smo napravili venac na Kopjskom drvetu u crkvenoj bašti.”- objasnio je predsednik MNS, Arpad Fremond
Fudbaleri TSC-a pobedili su u Humskoj Partizan sa 2:1, u utakmici 35. kola MozzartBet Superlige Srbije. Partizan je i pored ovog poraza ostao drugi na tabeli sa 67 bodova, dok TSC ima 50 na sedmom mestu i zadržao je šanse da izbori mesto u Evropi narednoj sezoni. Nastavilo se Partizanovo prokletstvo sa ekipom iz Bačke Topole, pošto su ih crno-beli poslednji put u Humskoj pobedili pre tri godine.
Na kraju zaslužena pobeda TSC-a, koji je osim dva gola, imao pogođenu stativu, prečku i zicer koji je Pantoviću “skinuo” Jovanović.Partizan je imao samo slučajan gol Natha i vezao je drugi poraz, a ukupno treći u poslednjih pet mečeva.”Parni valjak” ostao je na drugom mestu na tabeli sa 67 osvojenih bodova, dok TSC ima 20 manje i sada deli sedmu poziciju sa ekipom Mladosti iz Lučana.
TSC je ostao neporažen čak šesti put u nizu u Humskoj, u seriji koja je počela još u leto 2022. godine. Od tada je TSC ostvario četiri pobede protiv Partizana u Beogradu, (jednu na penale, ovog proleća u Kupu), uz dva remija.
Ovakav ishod neće ni na koji način rezultatski uticati na domaće u pogledu plasmana, jer je odavno “zakucan” na drugoj poziciji. Sa druge strane, TSC je sačuvao bar teoretsku šansu za plasman u Evropu.
Neverovatnu partiju je imao Petar Stanić. U 80. minutu Partizan se opustio i dozvolio sebi da primi još jedan gol, ponovo preko Stanića. Uz saradnju sa Pantovićem, Stanić je odveo TSC na 2:1 u Humskoj. Trudio se Partizan do samog kraja meča, imao šanse, ali je na kraju je ostao samo poraz Partizana od 2:1 u Humskoj i neverovatna partija Petra Stanića za pobedu TSC-a
Kako je istaknuto, cilj kampanja čišćenja, jedne od najmasovnijih u OVOM DELU BAČKE, , koja traje nekoliko godine i koja se organizuje, jeste da okuplja ljude svih generacija kako bi se uklonio otpad iz prirode, očistili parkovi, šume, reke i naselja i kako bi se podigla svest o značaju ekološke odgovornosti, posle prvomajskih praznika.
Zadovoljstvo nam je što nam se pridružilo toliko ljudi – civilnih organizacija, omladina, porodica, grupa prijatelja – sve da naše zajedničko blago, prostor oko jezera bude čistiji, lepši i uredniji.- rekao je predsednik opštine Adrijan Satmari
Istaknuto je da “OČISTIMO JEZERO” nije samo akcija već pokret u organizaciji raznih udruženja i pojedinaca koji vraća poverenje u snagu zajedništva i moć konkretnih dela.Akcija teži podizanju svesti o velikom problemu bacanja smeća u prirodi, kao i mobilizaciji građana u cilju kreiranja kritične mase željne ekoloških promena.
“Ovo nije bilo samo čišćenje, već još jedan dokaz da je sudbina njihove okoline od velikog značaja za stanovnike Bačke Topole. Hvala svima koji su došli i pomogli! Zajedno možemo nastaviti da činimo mnogo za naš grad – danas se to pokazalo!Zadovoljstvo nam je što nam se pridružilo toliko ljudi – civilnih organizacija, omladina, porodica, grupa prijatelja – sve da naše zajedničko blago, prostor oko jezera bude čistiji, lepši i uredniji. “- objašnjava Satmari
Zbog velikog interesovanja i pozitivnih utisaka iz prethodnih godina, lokalna samouprava opštine Bačka Topola ponovo organizuje omiljeni prolećni događaj – Vinsku ulicu, koja će se održati u subotu, 17. maja 2025. godine, na platou kod Muzeja. Posetioci će moći da degustiraju vina vinarija iz Fruškogorskog vinogorja, kao i iz regiona Bačke Topole. Uz vina u ponudi su i specijaliteti od meda sušenog razni sirevi, strudle…po kojima je ovaj kraj poznat.
Svaka vinarija, a posebno mala vinarija treba da ima priču koja će se prilagoditi novom potrošačkom tržištu potaknutom iskustvima koju brendovi pružaju i pričom iza samog brenda. Zato treba da se razmišlja o imidžu, ali i o identitetu vinarije jer su to dva pojma koja se razlikuju. To smo im pružoli u bačkotopolskoj majskoj noći- kažu organizatori.
U okviru paviljona od preko 200 kvadratnih metara i „Vinske ulice” predstavlja raznovrsnim tematskim sadržajima u okviru kampanje pod sloganom „Od klasike do magije”, koja najbolje odslikava njene turističke, vinske i gastronomske osobenosti i inovativnost, kao i multukulturalnost i multietničnost.
Program počinje u 18 časova, kada je planirano svečano otvaranje Vinske ulice, nakon čega sledi koncert akustičnog sastava Acoustrinx, koji će trajati od 19 do 22 časa. Veče će se nastaviti uz dobro poznate ritmove sa Retro Party-ja, koji će od 22 časa do 2 sata posle ponoći voditi DJ Muki.
Ove godine je 19.777 vojvođanskih mađarskih porodica podnelo prijavu na konkurs matične države za dodelu podrške učenicima i studentima koji nastavu pohađaju na mađarskom jeziku u Srbiji. U 2024. godini pristiglo je 19.603 zahteva –što je i tada bio porast u odnosu na 2023.- objavio je na svom fb profilu predsednk SVM, Balint Pastor
“SVM se zalaže za otvaranje odeljenja i sa malim brojem učenika – jer tamo gde ima dece, treba da bude i odeljenja na mađarskom nastavnom jeziku! Zahvaljujem Savezu „Rakoci“ na partnerskoj saradnji, kao i kancelarijama CMH koje su i ove godine pružile dragocenu pomoć u pravilnom podnošenju prijava. Poruka roditelja je jasna: naša deca treba da uče, i to tamo gde žive, na svom maternjem mađarskom jeziku!-navodi predsednik SVM , Balint pastor i dodaje, “Ove godine je 19.777 vojvođanskih mađarskih porodica podnelo prijavu na konkurs matične države za dodelu podrške učenicima i studentima koji nastavu pohađaju na mađarskom jeziku u Srbiji. U 2024. godini pristiglo je 19.603 zahteva –što je i tada bio porast u odnosu na 2023.”
Trener TSC-a Slavko Matić je bio jako ljut na sudije posle polufinala kupa Srbije protiv Vojvodine. Tako je i danas. Fudbaleri Vojvodine su golovima Seida Koraća i Stefana Bukinca prošli u finale Kupa Srbije pobedom nad TSC-om 2:0 (1:0), a posle meča je trener gostujuće ekipe Slavko Matić bio jako ljut.
“Jako mi je žao zbog momaka koji se trude, koji daju svoj maksimum. Ovo je zaista tužno, da se ovoliko forsira jedan klub u profesionalnom fudbalu. Ovo je zaista nivo neke beton lige”, rekao je trener TSC, Slavko Matić
Bolje nije moglo da ide, nisam razočaran, više sam uvređen. Treba dobro staviti prst na čelo, jer ovo što se večeras događa ovde, ovo je zaista sramote. Ovako pristrasno suđenje, šest, sedam, osam žutih kartona, večeras su igrači TSC dobijali žute kartone i kada su pravili faulove i kada nisu i kada su faulirani.
– Ne, ne, nisu emocije. Ovo nije prvi put, jako sam smiren, kao što vidite. Ja kažem šta je, pa neka me kazne, to im je posao, i ovako ništa drugo pametno ne rade. Jako mi je žao zbog momaka koji se trude i daju svoj maksimum, ovo je tužno. Da se ovoliko forsira jedan klub u profesionalnom fudbalu, ovo je zaista nivo neke beton lige – rekao je Matić.
“Nažalost, ne mogu da vam čestitam pobedu i zato se javno izvinjavam”, obratio se Slavko Matić svom kolegi Kuntiću koji je bio na konferenciji za medije umesto Miroslava Tanjge: “Ovo je puka sramota, pitanje je kuda idemo, da stavimo prst na čelo jer ovo što se desilo večeras je jako loše za srpski fudbal”.
“Nisam nervozan, uvređen sam, ponižen, sudije su nas ponizile. Sakatile su nas 90 minuta, dobijali smo kartone i kad nas protivnički igrač udari. Nikad do sada ovako nešto nisam doživeo. Čist gol su nam poništili, oni su dali gol nakon što je igrač iz ofsajda uticao na igru, tako što je napravio blok”, ispričao je Matić koji je istakao da njegova ekipa ništa nije mogla da pokaže zbog sudijskog kriterijuma.
Rimokatolička crkva je danas ponovo pisala istoriju – konklava kardinala je izabrala novog poglavara crkve. Pažnja sveta bila je usmerena na Rim. Robert Frensis Prevost poreklom iz SAD je postao novi papa, uzevši ime Lav XIV. Ranije je služio kao biskup i prefekt Vatikana, a od sada će biti vrhovni pastir Rimokatoličke crkve. – Neka ga prati Božji blagoslov u obavljanju svoje službe!- napisao j e na svom portalu predsednik SVM, Balint Pastor
Danas je u Vatikanu izabran novi papa. Reč je o Robertu Prevostu koji je uzeo ime Lav XIV. On je prvi papa sa severnoameričkog kontinenta.Rođen je u Čikagu 1955. godine, a veći deo svešteničkog života proveo je izvan SAD.Najviše je bio u Peruu, a tu je bio župnik, profesor i biskup.
On je prefekt Dikasterija za biskupe, što je jedna od najuticajnijih funkcija u Vatikanu. Prévost je umeren, sposoban za dijalog i povezivanje različitih struja unutar Crkve, smatraju analitičari. Njegov stil i prioriteti bliski su reformskom duhu pape Franje, zbog čega uživa potporu dela kardinala koji žele kontinuite
Robert Francis Prevost je američki kardinal i član Reda svetog Avgustina (O.S.A.), rođen 14. septembra 1955. u Čikagu. Prevost je diplomirao matematiku na Univerzitetu Vilanova, a zatim je magistrirao teologiju na Katoličkom fakultetuu Čikagu. Nakon toga, u Rimu je završio licencijat i doktorat iz kanonskog prava na Papskom univerzitetu svetog Tome Akvinskog (Angelicum).
Rukopoložen je za sveštenika 1982. godine, a već 1985. poslat je kao misionar u Peru, gde je proveo gotovo dva decenije. Tamo je obavljao različite pastoralne i obrazovne dužnosti, uključujući službu priora, profesora i sudskog vikara.Godine 1999. izabran je za provincijala avgustinaca u SAD-u, a 2001. postao je generalni prior celog reda, što je dužnost koju je obavljao do 2013. Papa Franja imenovao ga je 2014. apostolskim administratorom biskupije Čiklejo u Peruu, a 2015. i službenim biskupom te biskupije.
U januaru 2023. imenovan je prefektom Dikasterija za biskupe, tela odgovornog za imenovanje biskupa širom sveta, i predsednikom Papske komisije za Latinsku Ameriku. U septembru iste godine, papa Franja ga je imenovao kardinalom.
