Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
Doručak na Skadarliji, ručak na Andrašijevom bulevaru, a večera u carskom Beču – i sve to bez pasoških kolona i aerodromskih procedura. Brza pruga koja krajem oktobra prima prve putnike ne skraćuje samo kilometre, već potpuno menja način na koji putujemo, radimo i otkrivamo Evropu.
Nakon godina iščekivanja, maštarenja i posmatranja građevinskih radova, istorijski trenutak na šinama konačno postaje stvarnost. Završni mađarski testovi pod punim opterećenjem, zakazani za početak oktobra, daju zeleno svetlo za novu epohu putovanja. Više ne govorimo o satima provedenim u nepredvidivim kolonama na Horgošu, niti o stresu aerodromskih terminala. Govorimo o udobnosti, kafi sa pogledom na panonske ravnice i brzini od 160 kilometara na sat.
Ono što je nekada izgledalo kao celodnevni poduhvat od osam sati klackanja u vagonima, sada postaje vožnja kraća od prosečnog radnog vremena. Za samo tri i po sata, moderni i brzi vozovi povezivaće centar Beograda sa srcem Budimpešte.
Ova pruga nije samo tehnički uspeh – ona je most koji spaja ljude. Vikend šoping u Mađarskoj, poslovni sastanak u prepodnevnim časovima ili spontani izlet na krempite pored Dunava sada postaju stvar odluke u sekundi. Vikend putovanja dobijaju potpuno novu dimenziju, a dve prestonice nikada nisu bile bliže.
Ali priča se ovde ne završava. Budimpešta postaje naša glavna kapija ka Srednjoj Evropi. Sa novom infrastrukturom, vrata ka austrijskoj prestonici se širom otvaraju. Direktne i brze veze omogućavaju da nakon kratke pauze u Mađarskoj nastavite put prema Beču, stižući u carski grad brže, odmornije i ekološki svesnije nego ikada pre.Zvanični red vožnje i cene karata biće objavljeni odmah nakon što mađarske železnice završe finalna testiranja sistema 3. i 4. oktobra. Ono što je sigurno – krajem meseca, srpske i mađarske mašinovođe označiće početak jedne nove, brže i uzbudljivije ere
Evropa se ponovo okreće železnicama, a Srbija se ovim projektom pozicionira na samom vrhu te transportne revolucije.
Za ljude iz Bagremova, Bečeja, Mileševa i okolnih naselja, ovi radovi donose mešavinu dugoročnog olakšanja i ozbiljnih kratkoročnih glavobolja u svakodnevnom životu. Kada se izoluje trenutna nervoza zbog radova, meštani su svesni da je ovo istorijska investicija za njihov kraj
Zbog radova na rehabilitaciji kolovoza, deonica državnog puta II A reda broj 109 između Bagremova i Bečeja potpuno je zatvorena za saobraćaj do 17. oktobra, saopštilo je Javno preduzeće „Putevi Srbije“. Vozačima se savetuje oprez i korišćenje zvaničnog alternativnog pravca preko Srbobrana i Bačke Topole, dok se potpuni završetak ove faze rekonstrukcije očekuje sredinom sledećeg meseca.
Obnova ovog puta definisana je kao jedna od prioritetnih investicija u sklopu koalicionog sporazuma između Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) i Srpske napredne snage (SNS), nakon višegodišnjih apela lokalnog stanovništva. Trenutna faza radova obuhvata ukupno šest kilometara puta u zoni Bagremova. Građevinske mašine kompletno rekonstruišu- oko 2,5 kilometara u pravcu Bečeja (zbog čega je na snazi trenutna potpuna obustava). Dva kilometra puta od Bagremova u pravcu Bačke Topole,oko 1,5 kilometara asfalta kroz samo naselje Bagremovo.
Ostatak ove problematične rute do Bečeja biće kompletno saniran u drugoj fazi, koja je planirana za proleće (mart ili april 2027. godine)
„Dok se drugi bave predizbornom matematikom, Savez vojvođanskih Mađara na terenu u Bačkoj Topoli pokazuje kako se koalicioni sporazumi pretvaraju u nove puteve, bezbedne vodovode i očuvana školska odeljenja na maternjem jeziku.“Očekivanja Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra 2026. godine primarno su usmerena na očuvanje sopstvenog poslaničkog kluba u Skupštini Srbije i potvrdu uloge legitimnog političkog predstavnika mađarske nacionalne manjine. SVM očekuje da će njihova lista biti jedina autentična mađarska lista na glasačkom listiću. U prethodnom skupštinskom sazivu SVM je imao 6 od 250 poslaničkih mesta
U okviru predizborne kampanje Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) za predstojeće vanredne parlamentarne izbore raspisane za 25. oktobar 2026. godine, predsednik stranke i nosilac liste dr Balint Pastor posetio je opštinu Bačka Topola kako bi obišao aktuelne infrastrukturne investicije i razgovarao sa lokalnim stanovništvom.
Pastor je tokom posete istakao da ne postoji lokalna samouprava u Srbiji koja je u proteklom periodu doživela tako veliki razvoj kao Bačka Topola, naglasivši ključne tačke i projekte koji se trenutno realizuju.
U toku je prva faza rekonstrukcije puta Bačka Topola – Bečej. Radovi se trenutno izvode na deonici od 6 kilometara između Bagremova i Bečeja (2 km od Bagremova ka Bačkoj Topoli, 1,5 km kroz samo naselje i 2,5 km prema Bečeju). Ova investicija se realizuje u sklopu koalicionog sporazuma. Obilazeći naselje Novo Orahovo, predstavnici SVM-a su ispratili radove na renoviranju vodovodne mreže na deonici dužoj od dva kilometra. Projekat se finansira zajedničkim sredstvima lokalne samouprave i AP Vojvodine.Tokom posete bačkotopolskom jezeru, razgovaralo se o dugoročnim koracima zaštite kako bi ovo jezero ostalo ključni ekološki i turistički resurs opštine u narednim decenijama. Rukovodstvo SVM-a sastalo se i sa župnikom lokalne rimokatoličke crkve Jožefom Sakaljem, sa kojim je tema bila položaj mađarske zajednice i društvena uloga crkve u Bačkoj Topoli
Pored infrastrukturnih ulaganja, Pastor je u Novom Orahovu stavio poseban akcenat na obrazovanje na maternjem jeziku. Istakao je da je očuvanje malih mađarskih odeljenja prioritetni zadatak stranke, napomenuvši da u Vojvodini trenutno postoji 41 odeljenje u 23 naselja sa troje ili manje dece, te da bi njihovo zatvaranje ugrozilo opstanak tih manjih mesta.
Uporedo sa republičkim izborima, SVM se priprema i za izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina koji bi trebalo da se održe do kraja godine, a koji u mađarskoj zajednici imaju težinu ravnopravnu parlamentarnim izborima.
Kula je proteklog vikenda ponovo bila kulturna prestonica Vojvodine, ugostivši 46. po redu „Panonski vašar“, manifestaciju koja decenijama slavi zajedništvo i izvorno narodno stvaralaštvo. Među više od 900 učesnika, svojim autentičnim nastupom i vernim prikazom dinarske tradicije, poseban pečat ovogodišnjoj smotri dali su članovi Srpskog kulturnog centra „Vuk Stefanović Karadžić“ iz Bačke Topole, čija je pesma još jednom potvrdila da tradicija u Bačkoj živi punim plućima.
„Panonski vašar“ u Kuli predstavlja krovni naziv za veliku regionalnu manifestaciju koja slavi izvorno narodno stvaralaštvo, a čiji je centralni deo Festival folklornih tradicija Vojvodine. Nedavno održani festival (19. i 20. septembar 2026. godine) bio je 46. po redu i okupio je više od 900 izvođača iz svih krajeva pokrajine, među kojima tradicionalno zapaženo učešće ima i Srpski kulturni centar (SKC) „Vuk Stefanović Karadžić“ iz Bačke Topole.
Saradnja kulturnih radnika Bačke Topole i Kule predstavlja jedan od najstabilnijih i najfunkcionalnijih primera međuopštinskog povezivanja u kulturi Vojvodine. Ova saradnja se ne odvija samo na papiru, već ima snažan odraz u praksi kroz zajedničku mrežu festivala, očuvanje multikulturalnosti i međusobnu stručnu podršku. Susedne opštine dele sličnu demografsku i kulturnu strukturu (višenacionalne sredine sa velikim udelom srpskog, mađarskog, crnogorskog i rusinskog stanovništva), što je prirodno usmerilo kulturne radnike na koordinisano delovanje.
Folklorni ansambli i pevačke grupe SKC „Vuk“ na ovoj manifestaciji imaju specifičnu i veoma važnu ulogu zbog samog karaktera festivala koji insistira na izvornosti i autentičnosti. Za razliku od stilizovanih koreografija na drugim smotrama, na Panonskom vašaru se ocenjuje autentičnost kostima. Članovi „Vuka“ nastupaju u teškim, bogato ukrašenim vunenim i lanenim narodnim nošnjama koje su replike ili originalni primerci starih i po stotinu godina.
Ovogodišnji „Panonski vašar“ u Kuli potvrdio je svoj status jedne od najznačajnijih i najbolje ocenjenih smotri izvornog narodnog stvaralaštva u regionu. Centralni stručni i društveni narativ ovog izdanja bio je usmeren na balans između scenske kreativnosti i očuvanja apsolutne autentičnosti, dok je u praksi manifestacija još jednom poslužila kao snažan kohezivni faktor koji spaja različite zajednice Vojvodine.
Savremena Bačka Topola i Bečej pokazuju izuzetno proaktivan i zreo odnos prema očuvanju kulturne baštine. Umesto da istoriju posmatraju kao statičnu kategoriju zatvorenu u arhivama, lokalne samouprave i kulturne institucije ovih opština sprovode konkretne strategije koje baštinu čine živom, vidljivom i korisnom za savremeno društvo.
Ostava novca koja je izložena u Muzeju Bačke Topole, pronađena je na teritoriji Vojvodine (iz zbirke je Gradskog muzeja Bečej). Izložba ima za cilj da lokalnoj publici u Bačkoj Topoli približi materijalne ostatke burne epohe s početka 18. veka koja je trajno oblikovala demografiju i istoriju ovih prostora.Izložba „PRO LIBERTATE“, iako se bavi događajima od pre više od tri veka, šalje univerzalne i izuzetno aktuelne poruke savremenom čoveku. U 18. veku nije bilo televizije ni interneta. Novac je bio najmoćniji masovni medij. Utiskivanjem parole „Pro libertate“ (Za slobodu) na običan komad bakra, Ferenc II Rakoci je poslao političku poruku u džep svakog čoveka. Rakocijev ustanak je za mađarsku kulturu simbol borbe za slobodu, dok je za srpski narod na ovim prostorima bio period stradanja i razaranja. Izložba odbija da zauzme stranu i istoriju ne deli na „dobre“ i „loše“ momke. Savremeni čovek, naročito na Balkanu, živi u društvu punom istorijskih podela. Izložba nas uči kulturi dijaloga i empatiji – sposobnosti da saslušamo i razumemo priču onog drugog, kako bismo prevazišli predrasude i gradili zajedničku budućnost.
Nalaz nije otkriven tokom zvaničnih arheoloških iskopavanja, već ga je pronašao i muzeju poklonio lokalni lovac.. Zahvaljujući njegovoj svesti o značaju baštine, ova jedinstvena zbirka je sačuvana za javnost umesto da završi na crnom tržištu.
Činjenica da je ova ostava novca ostala zakopana u zemlji 300 godina svedoči o ličnoj tragediji pojedinca koji je u vihoru rata morao da beži i koji je izgubio život. Sav taj novac, oko kojeg se ratovalo, odjednom je izgubio vrednost i postao beskoristan u zemlji. U vremenu trke za materijalnim bogatstvom i usled savremenih globalnih kriza, izložba nas tiho podseća na prolaznost materijalnih stvari i na to koliko ratovi i nestabilnost mogu u sekundi da izbrišu sve ljudske planove i trud.
Iz Doma zdravlja dr Janoš Hadži, najavljuju posetu ambasadora Japana u Srbiji Akira Imamure, u ponedeljak. Biće to prilika za novu donaciju medicinskih aparata. Saradnja i finansijska pomoć Japana Republici Srbiji predstavljaju jedan od najstabilnijih i najdugovečnijih primera bilateralne podrške, koji traje u kontinuitetu duže od dve i po decenije. Pošto naziv programa Kusanone sugeriše pomoć koja kreće od samog korena društva, fokus je na lokalnim zajednicama. Domovi zdravlja u manjim opštinama (poput Bačke Topole, ) često pokrivaju sela koja su kilometrima udaljena od najbliže bolnice.
Od 1999. godine do danas, ukupna vrednost japanske pomoći Srbiji premašila je 512 miliona evra. Ova podrška se ocenjuje visokom ocenom pre svega zbog svoje direktne usmerenosti na podizanje kvaliteta života običnih građana i ravnomerni razvoj lokalnih zajednica. Poslednji put, pregodinu dana donirana je hitna medicinska oprema vredna 38.060 evra Imamura je tada, precizirao da će donacija biti iskorišćena za nabavku defibrilatora, respiratora i elektrokardiograma, što će pomoći efektivnosti hitnih intervencija s obzirom na to da neki stanovnici ove opštine žive i do 20 kilometara od doma zdravlja. Doniranjem defibrilatora, EKG aparata ili sanitetskih vozila, Japan omogućava da hitne službe reaguju brzo na terenu, čime se direktno spasavaju životi pre nego što pacijent stigne do regionalnog kliničkog centra
Kroz ove projekte, Vlada Japana direktno pokazuje solidarnost sa narodom Srbije. Pomoć zdravstvu se smatra najhumanijim oblikom saradnje jer se njen uspeh ne meri novcem, već brojem poboljšanih i spasenih ljudskih života. Kroz POPOS program, Japan je u poslednjih 25 godina donirao Srbiji više od 16 miliona evra, od čega je veliki deo otišao upravo u zdravstveni sektor.
Japanska spoljna politika i razvojna pomoć snažno se oslanjaju na princip osiguravanja ljudske bezbednosti. To znači da pomoć ne ide globalno državi, već se usmerava direktno na lokalni nivo, tamo gde građani odmah osete korist. Pravo na zdravstvenu zaštitu, čistu vodu i obrazovanje smatraju se osnovnim ljudskim pravima koje Japan želi da osigura u zemljama u razvoju.
Staro i dotrajalo igralište je kompletno rekonstruisano – presvučeno je novim slojem asfalta i na njemu su postavljeni novi golovi za mali fudbal i rukomet. Tokom posete Gunarošu, predsednik Izvršnog odbora SVM-a Balint Juhas istakao je važnost ovog projekta za obezbeđivanje bezbednih i savremenih uslova za bavljenje sportom lokalne dece.
“Novi sportski teren više je od investicije. To je lokalna inicijativa koju smo podržali, za koju smo se zajedno zalagali i za koju smo obezbedili 4,7 miliona dinara. Sa meštanima Gunaroša razgovarali smo i o tome šta je sledeće. Jer posla uvek ima – a Gunaroš može da računa na nas.”- Balint Juhas
Prema najavama predsednika saveta Mesne zajednice Gunaroš, Viktora Kovača, na proleće je planirano dodatno proširenje sportskih sadržaja. Na terenu će biti postavljen koš za košarku, kao i mobilna mreža za tenis i odbojku, čime će igralište postati pogodno za čak pet različitih sportova.
Pride, asfaltiranje i modernizacija lokalnog puta koji direktno spaja Gunaroš i Novo Orahovo izdvojeni su kao prioritetni infrastrukturni projekti u opštini Bačka Topola. Ova investicija ima ključni regionalni značaj jer povezuje manja naselja na istoku opštine prema Bečeju, olakšavajući svakodnevno kretanje meštana, privrednika i školske dece. Radovi se izvode u okviru opsežnog plana osavremenjavanja putne i vodovodne mreže u seoskim mesnim zajednicama pod pokroviteljstvom lokalne samouprave i Saveza vojvođanskih Mađara (SVM).
Domaćinstvo Evropskog prvenstva za igrače do 21 godine (UEFA U21 EURO 2027) predstavlja istorijsku prekretnicu i najveći sportsko-ekonomski događaj u istoriji Bačke Topole. Dobijanje ovog statusa umesto Zaječara i Novog Sada potvrdilo je da se ova opština, zahvaljujući vrhunskoj infrastrukturi, pozicionirala na evropskoj mapi. Pojedinosti o timovima koji dolaze u Bačku Topolu biće poznati 26. novembra 2026. godine, kada je zakazan zvanični žreb grupne faze u Sava Centru u Beogradu. Za fudbalski klub FK TSC i njihovu akademiju, ovo je potvrda vizije. Nakon igranja grupne faze Lige Evrope protiv velikana kao što su West Ham i Olympiacos, dovođenje zvaničnog UEFA prvenstva za reprezentacije u grad kruna je višegodišnjeg rada.
Bačka Topola i njena TSC Arena zvanično su uvršteni među četiri domaćina u Srbiji za predstojeće UEFA Evropsko prvenstvo za igrače do 21 godine (UEFA U21 EURO 2027). Šampionat će se održati od 16. juna do 3. jula 2027. godine u zajedničkoj organizaciji Srbije i Albanije. Bačka Topola je ulogu domaćina dobila umesto Zaječara, koji je otpao sa liste jer nije mogao da ispuni stroge standarde UEFA koji se tiču hotelskih kapaciteta i blizine aerodroma.
“. Drago nam je čuti vrlo pozitivne recenzije predstavnika UEFA-e o stadionu i njegovoj spremnosti za predstojeće prvenstvo. Ponosni smo što će Bačka Topola biti deo ovako važne evropske sportske manifestacije. Za nas ovo nije samo nogomet, već i odlična prilika da našu opštinu upoznamo s Europom.”- rekao je predsednik opštine Adrijan Satmari
S obzirom na to da je TSC Arena jedan od najmodernijih stadiona u zemlji i da već poseduje licencu za takmičenja najvišeg nivoa (poput grupne faze Lige Evrope), infrastrukturne pripreme u samom gradu se fokusiraju na logističke i prateće aspekte, dok Organizacioni odbor uveliko sprovodi širi plan.
Državni vrh i FSS su formirali Izvršni i Organizacioni odbor za UEFA EURO U21 2027. Pored glavnog stadiona, u okolini Bačke Topole i na ukupno deset lokacija u Srbiji vrši se rekonstrukcija pomoćnih terena kako bi se obezbedili vrhunski kampovi za trening gostujućih reprezentacija.
Rukovodstvo opštine je naglasilo da je turnir idealna šansa da se Evropi predstavi sve što Bačka Topola i cela regija mogu da ponude. Očekuje se snažan porodični i kulturni karakter manifestacije koji će oživeti grad. (foto-kurir
Na nedavno završenim 41. Danima ludaje u Kikindi (održanim od 17. do 20. septembra 2026. godine), Srednja poljoprivredna škola iz Bačke Topole ostvarila je ogroman uspeh osvojivši i drugo i treće mesto u kategoriji najtežih bundeva. 2. mesto (Srebrna bundeva): Težina 278 kilograma (osvojena novčana nagrada od 80.000 dinara)3. mesto (Bronzana bundeva): Težina 208,5 kilograma (osvojena novčana nagrada od 60.000 dinara)
Ukupan nagradni fond od 140.000 dinara i pehari pripali su školi za unapređenje rada i dalju proizvodnju. Prvo mesto je i ove godine odneo višestruki šampion Robert (Tibor) Kokaji iz Mađarske sa bundevom teškom 559 kilograma. 2022. godina: Gorostas težak 716,5 kilograma (takođe u režiji odgajivača iz Mađarske).Zanimljivo je da aktuelni rekorder Tibor Kokai drži čak šest šampionskih titula u Kikindi, a za uzgoj njegovih rekordnih plodova u kritičnim fazama rasta bilo je potrebno i do 1.000 litara vode dnevno po samo jednoj biljci
Proizvodnja džinovskih bundeva (sorte Atlantic Giant) zahteva specifičan i rigorozan tretman koji su profesori i đaci primenili na terenu. Uspeh počinje odabirom semena iz plodova koji već imaju genetsku predispoziciju za enormnu težinu.Džinovske bundeve u fazi najintenzivnijeg rasta mogu da „popiju“ stotine litara vode dnevno, pa je konstantna i balansirana vlažnost zemljišta na školskoj ekonomiji bila ključna.
Najveća prednost ovog projekta je što su učenici smera poljoprivredni tehničar direktno na terenu sproveli sve agrotehničke mere, od analize zemljišta i prihrane do same logistike i bezbednog transporta teških plodova do Kikinde.
Dok su aktivisti SNS-a potencirali stabilnost i državne projekte pod parolom „Srbija pobeđuje“ na malom trgu, pored bačkotopolske biblioteke, studenti su na Maifestacionom trgu nudili kontrast, tražeći duboke institucionalne reforme i smenu vlasti pod parolom „Studenti pobeđuju“.Građani Bačke Topole pozvani su da podrže studente, bicikliste, svojim prisustvom, ali i podršku, donošenjem neophodnih potrepština za put poput vode, energetskih pločica, magnezijuma, voća i kafe. Od svega gradjana Bačke Topole, gotovo da nije bilo ali “okrepe” za oporavak od bicikliranje, jest.
Bicikli omogućavaju studentima da spuste kampanju direktno među ljude, van velikih univerzitetskih centara (poput Beograda i Novog Sada). Prolazeći kroz manja mesta i sela, oni lakše ostvaruju direktan, neposredan kontakt sa meštanima na ulici, pijacama i trgovima, što je odgovor na klasične, masovne mitinge koje organizuju velike partije poput SNS-a. Umesto zaustavljanja saobraćaja, studenti sada koriste kretanje kako bi animirali apatične birače i pozvali ih da izađu na predstojeće izbore 25. oktobra.
U reakcijama funkcionera SNS-a, poput Saše Srdića, Bojana Šoralova, Milana Janusa, Mileta Obradovića….glasačima se šalje poruka da upravljanje državom zahteva ozbiljnost, institucije i ekonomske rezultate, a ne „vožnju bicikla“. Narativ vladajuće stranke je da bi eventualni dolazak Studentske liste na vlast značio „epsku propast“ za stabilnost Srbije i da se na funkcije ne može dolaziti „direktno sa bicikla“.
Kada su se u Bačkoj Topoli poklopili štandovi, načelnik Severnobačkog upravnog okruga i funkcioner SNS-a, Bojan Šoralov, izjavio je da SNS poštuje pravo svakoga da promoviše svoje ciljeve, ali je program studenata i njihovu kampanju eksplicitno nazvao „neozbiljnom politikom“.
” Iz pozicije vladajuće stranke, jedino politika kontinuiteta Aleksandra Vučića ima pravi, zdrav i stabilan program za građane. Naprednjaci nemaju nikakav problem sa ljudima sa druge strane. Aktivisti SNS-a okupljaju vrlo često (3 do 4 puta nedeljno) i takva podudaranja termina na ulici sasvimsu prirodna pojava u kampanji. Pobeda SNS-a sa velikom većinom glasova je neupitna. Građani ti koji će na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima dati konačnu ocenuo tome ko nudi ozbiljna rešenja, a ko ne. “- naglasio je Šoralov
