Dok se ravnicom Bačke prolama zvuk modernih vozova koji jure novom brzom prugom, Bačka Topola proživljava svoje istorijske dane transformacije. Od tihe vojvođanske varoši, ova opština je kroz razvoj industrijske zone i strateško partnerstvo SNS-a i SVM-a postala magnet za investicije i primer samoodrživosti sa budžetom od blizu dve milijarde dinara. Načelnik okruga Bojan Šoralov i lokalno rukovodstvo tvrde da politička stabilnost donosi rekordnu opštinsku kasu, a mi proveravamo kako ta stabilnost izgleda u praksi i šta od nje imaju građani u multietničkom srcu Bačke.

Dok se u samom centru Bačke Topole i oko industrijske zone broje investicije u milijardama, pravi ispit za proklamovanu politiku balansiranog razvoja odigrava se na periferiji opštine. Van osvetljenih trgova i modernih saobraćajnica, u okolnim selima poput Bajše, Pačira, Gunaroša …, život teče drugačijim, sporijim ritmom, a reč “stabilnost” ovde ima vrlo konkretno, opipljivo značenje: asfalt ispred kuće i sigurno grejanje zimi.

Da bi se privredni bum iz centra pretočio u realan kvalitet života na selu, lokalna samouprava je u budžetu za 2026. godinu akcenat stavila na komunalnu infrastrukturu. Dva glavna kapitalna projekta o kojima zavisi opstanak ovih mesta jesu masovna gasifikacija i rekonstrukcija lokalnih puteva.

Šoralov objašnjava da je, JP „Srbijagas“ je u saradnji sa lokalnom samoupravom uspešno izgradio gasovodnu mrežu u svim naseljima opštine Bačka Topola, čime je zaokružen ovaj istorijski projekat infrastrukturnog opremanja i dodaje da tipski kućni priključak na distributivnu mrežu iznosi 980 evra, ali je u saradnji sa opštinom građanima omogućena otplata na 36 jednakih mesečnih rata, potpuno beskamatno, što je izuzetno važna ekonomska olakšica za seoska domaćinstva.

U saradnji sa nacionalnom kompanijom Srbijagas, gasovodna mreža je uspešno položena kroz sva 22 naseljena mesta u opštini, čime je Bačka Topola zvanično postala jedno od ključnih gasnih čvorišta Vojvodine.

Kada je gasovod postavljen pod zemlju u svim naseljima, fokus je u potpunosti prebačen na ono što je iznad zemlje – na saobraćajnice koje znače život za sela van centra opštine.

Logika kampanje koju zastupa i načelnik Bojan Šoralov je jasna: nakon što je rešeno energetsko pitanje, građanima u selima se mora obezbediti vrhunska putna veza sa centrom i industrijskom zonom. Cilj je da se saniraju oštećenja nastala tokom prethodnih velikih radova i da svako mesto dobije bezbedne i moderne saobraćajnice.

“Paralelno sa podzemnim instalacijama, radi se i na onome što se vidi na površini. Brza pruga je presekla i povezala velike centre, ali žila kucavica za meštane ostaju regionalni i lokalni putevi. Obnova kolovoza na pravcima koji spajaju seoska naselja sa Bačkom Topolom direktno utiče na kvalitet života. Novi slojevi asfalta u seoskim ulicama šalju poruku da sela nisu zaboravljena u senci velikih državnih projekata.”- veli Bojan Šoralov

Šoralov se direktno nadovezuje na nedavnu posetu predsednika Aleksandra Vučića Bačkoj Topoli u septembru 2026. godine, kada je građanima obećana brza reakcija države na rešavanju putne mreže. Na primeru hitnog pokretanja radova na deonici Subotički put – Karađorđevo (od 3,5 kilometara) i puta Kljajićevo – Bački Sokolac, Šoralov objašnjava da lokalna samouprava ne čeka, već odmah realizuje dogovoreno. Za njega je to dokaz da stabilna opštinska kasa od blizu dve milijarde dinara, u sinergiji sa republičkim organima, daje mogućnost da opština Bačka Topola funkcioniše potpuno samoodrživo i uspešno zatvara projekat za projektom

Do pre samo nekoliko godina, Bačka Topola bila je tek mirna vojvođanska varošica na mapi domaće fudbalske ravnice. Danas se ovde igra fudbal po najstrožim UEFA standardima, u domu ultra-moderne TSC Arene i akademije koja podseća na zapadnoevropske kampove. Arhitekta ove transformacije, biznismen Janoš Žemberi, uspeo je da pretoči viziju u stvarnost kroz jedinstven spoj lokalnog patriotizma i međunarodne podrške. Ovo je priča o čoveku koji je premostio granice, osigurao milionske mađarske donacije kroz prijateljstvo sa Viktorom Orbanom i zauvek promenio fudbalski DNK Vojvodine. Žemberi je stvorio stabilan sistem vredan miliona evra, dokazavši da se evropski san može živeti i u srcu Bačke.

Klub iz Bačke Topole uspeo je da postane tačka spajanja i diplomatski ponos dveju država. Finansijska injekcija iz Mađarske, realizovana kroz blisko prijateljstvo Žemberija sa Viktorom Orbanom, formalno je namenjena očuvanju zajednice u dijaspori, ali je u praksi kreirala sportskog giganta koji je ravnopravno predstavljao i fudbalsku Srbiju u Evropi. Sport je ovde iskorišćen kao najelegantnije sredstvo visoke politike.

Klub iz Bačke Topole je u regionu prepoznat kao svetli primer transformacije. Na Simpozijumu sporta u Sarajevu, gde je Žemberiju uručeno priznanje za sportski proboj, organizatori su istakli:

„TSC je pod njegovim vođstvom postao primer uspešne transformacije iz lokalnog u evropski fudbalski projekat. Kao preduzetnik i vizionar, Žemberi je dao ogroman doprinos razvoju sporta u regionu, istovremeno povezujući zajednice kroz sport i kulturu.“ — Iz obrazloženja nagrade u Sarajevu.

Kada je doneta odluka da se u Bačkoj Topoli izgradi stadion, Janoš Žemberi i njegov tim nisu želeli da prepuste stvar slučaju, niti da slepo prate zastarele domaće građevinske šablone. Krenuli su u svojevrsnu fudbalsku ekspediciju širom Evrope, posećujući najmodernije arene u Mađarskoj, Nemačkoj, Engleskoj i Slovačkoj. Cilj nije bio fascinacija, već „krađa zanata“. Gledalo se sve – od ugla pod kojim padaju senke na travnjak, preko rasporeda u ložama, pa sve do najsitnijih detalja koji prosečnom gledaocu promiču, a koji čine razliku između obične sportske građevine i modernog fudbalskog hrama. Iz te „krađe“ nastao je objekat koji u sebi spaja englesku akustiku, nemačku ekološku svest i mađarsku preciznost.

Stadion je potpuno energetski samoodrživ. Bačka Topola leži na termalnim izvorima, što je iskorišćeno za instalaciju toplotnih pumpi i podnog grejanja terena. Čak i na najdebljem zimskom minusu, dok su ostali tereni u zemlji zaleđeni ili pod blatom, hibridni tepih u Bačkoj Topoli se greje energijom iz dubine zemlje. Krov je prekriven solarnim panelima koji napajaju svakodnevne klupske funkcije, dok se reflektori i prateći sistemi kontrolišu pametnim tehnologijama najnovije generacije.

U ložama i na zapadnoj tribini primenjen je model luksuznih nemačkih stadiona. Umesto klasičnih otvorenih sedišta, uloženo je u Skybox lože i VIP sektore. Ali filozofija Janoša Žemberija nikada nije bila megalomanska. Vodilo se računa da stadion sam sebe izdržava kroz biznis model hotela sa 45 soba, restorana, rehabilitacionog i spa centra namenjenog kako sportistima, tako i građanima.

„Nismo hteli da pravimo spomenik koji će propadati, već objekat koji živi 365 dana u godini i ekonomski sam sebe izdržava“, često je objašnjavao Žemberi.

Rezultati na terenu su promenljivi – ekipa može dostići istorijsko vicešampionsko zvanje i grupnu fazu Lige Evrope, ali u fudbalu se dešavaju i šokantni padovi poput preseljenja u niži rang. Međutim, dok pehari mogu da sačekaju novu sezonu, TSC Arena, vrhunski hibridni tereni i akademija ostaju trajno vlasništvo Bačke Topole i Vojvodine. Čak i u rezultatski najtežim trenucima, radovi na akademiji i proširenju sportskog centra (poput novih hotela i teretana u staklu) nastavljaju se nesmanjenim intenzitetom.

Janoš Žemberi je uspešno dokazao da se u srcu Bačke može podići imperija koja spaja sport, privredu i politiku, ali sa jednom ključnom razlikom – u toj imperiji sistem je uvek važniji od trenutnog rezultata, a etika iznad opstanka po svaku cenu.

Kada je Janošu Žemberiju uručeno visoko državno priznanje – Viteški krst Mađarskog reda za zasluge – iza svečanog protokola sakrila se duboko lična, porodična priča. Ovo odlikovanje, dodeljeno na predlog predsednika Vlade Mađarske, za prvog čoveka TSC-a značilo je zatvaranje istorijskog kruga dugog čitav vek.

Tokom ceremonije, Žemberi je otkrio da je pre više od sto godina, nakon Prvog svetskog rata, njegov pradeda odlikovan gotovo identičnim viteškim krstom. Na poleđini tog starog porodičnog ordena stajao je urezan latinski moto: Viribus unitis – odnosno: „Ujedinjenom snagom“.

„Mislim da sam i ja uspeo da dobijem ovo odlikovanje upravo zajedničkom snagom, uz pomoć svih ljudi koji su radili sa mnom na ovom projektu“, istakao je Žemberi. Zvanično obrazloženje navodi da je priznanje uručeno za izuzetnu posvećenost zajednici, privredni doprinos, ali pre svega zato što je kroz sport i brigu o mladima uspeo da čvrsto spoji dve nacije.

Bez koalicionih partnera i bez prostora za grešku – Savez vojvođanskih Mađara ulazi u trku za parlamentarne izbore 25. oktobra kao jedina proglašena mađarska lista. Pod rednim brojem 5 i pod vođstvom dr Balinta Pastora, ova stranka je odlučila da testira snagu sopstvenog legitimiteta na političkoj sceni Srbije. Dok analitičari ovaj potez vide kao hrabar rizik, s terena stižu poruke da je reč o jedinom načinu da se očuva autentični glas mađarske zajednice u Beogradu.

Kada su se u Bačkoj Topoli i na uličnim forumima u Novom Orahovu ugasila svetla, a građani se razišli kućama, u vazduhu je ostala da lebdi samo jedna, kristalno jasna poruka – opstanak i razvoj mađarske zajednice u Vojvodini direktno zavise od snage njenog autentičnog političkog glasa. Predstojeći parlamentarni izbori 25. oktobra za žitelje ove opštine nisu samo pitanje partijske statistike, već borba za očuvanje škola, infrastrukture i identiteta na mestu koje već tri decenije važi za najsnažnije uporište mađarske politike u Srbiji.

Dok je predsednik stranke i nosilac liste pod rednim brojem 5, dr Balint Pastor, u pratnji aktuelnog predsednika opštine Adriana Satmarija, obilazio radove na renoviranju vodovodne mreže u Novom Orahovu i razgovarao sa meštanima, postalo je jasno da ova kampanja ne počiva na apstraktnim obećanjima iz Beograda, već na opipljivim, lokalnim problemima. Od očuvanja malih školskih odeljenja sa svega troje dece, do kapitalnih investicija koje su Bačku Topolu pretvorile u najveće gradilište, ključna poruka sa terena je jednoglasna: tuđe liste nikada neće staviti mađarske interese na vrh svojih prioriteta.

“Put Bačka Topola–Stara Moravica obnovljen je sredstvima Republike u vrednosti od gotovo 2,56 miliona evra, dok je postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda izgrađeno uz pokrajinsku i opštinsku podršku u vrednosti od 5,33 miliona evra. Fondacija Prosperitati podržala je 1.633 projekta na teritoriji opštine Bačka Topola u vrednosti od 28,62 miliona evra, od čega 592 projekta na području Bačke Topole, u vrednosti od 15,62 miliona evra.”- objasnio je Balint Pastor

Bačka Topola predstavlja istorijsko i strateško srce Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), političku tvrđavu u kojoj ova stranka neprekidno drži vlast već više od tri decenije—od svog osnivanja 1994. godine. Na predstojećim parlamentarnim izborima 25. oktobra 2026. godine, težina ove opštine za SVM postaje veća nego ikada pre. U trenutku kada stranka na izbore izlazi potpuno samostalno, bez koalicionih partnera i sa svih 250 kandidata na listi pod rednim brojem 5, Bačka Topola nije samo baza glasova, već i ključni dokaz uspešnosti njihovog modela upravljanja.

Bačka Topola je jedina lokalna samouprava u Srbiji u kojoj je predsednik opštine neprekidno iz redova SVM-a od 1994. godine.Za rukovodstvo SVM-a, na čelu sa dr Balintom Pastorom, ova opština služi kao živi dokaz onoga što stranka može da postigne kada ima punu odgovornost. Poruka biračima širom Vojvodine je jasna: „Pogledajte Bačku Topolu—tako izgleda kada sami odlučujemo o svojoj sudbini.“

Politička težina ovog bastiona ne brani se ideologijom, već kapitalnim projektima koji su u proteklom periodu promenili izgled opštine:Završetak centralnog prečistača otpadnih voda, revitalizacija reke Krivaje i otvaranje novog, modernog stadiona TSC Arene.Aktuelni projekti poput rekonstrukcije vodovodne mreže i uličnih foruma u Novom Orahovu koriste se u kampanji kao direktan dokaz opravdanosti učešća u vlasti i partnerstva sa republičkim nivoom.

Kada se 25. oktobra zatvore biračka mesta, oči mađarske zajednice u Srbiji biće uprte u Bačku Topolu. Rezultat koji ova opština upiše u izborne zapisnike neće biti samo puka statistika, već konačna presuda tridesetogodišnjem političkom kontinuitetu koji je od ove ravnice napravio neosvojivu tvrđavu i srce mađarskog identiteta u Vojvodini.Zato predstojeće izborne nedelje za Bačku Topolu imjaju težinu istorijskog ispita. Kao najstabilniji bastion stranke još od 1994. godine, ova opština u novu političku epohu ne ulazi samo da bi potvrdila svoju vernost, već da bi sopstvenom izlaznošću obezbedila snagu mađarskog glasa u Beogradu. Jer, kako je sa topolskih govornica poručeno – ako utihne glas u bazi, eho u skupštinskim klupama niko neće čuti.

„Kada sam osnivao klub ‘Toldi’ u Bačkoj Topoli, imao sam viziju da stvorim mesto gde će se kaliti ne samo mišići, već i zdrav duh. Svaka medalja koju sam doneo sa svetskih kupova i međunarodnih takmičenja [Bačka Topola] ima svoju težinu, ali moj najveći ponos su mladi ljudi koji dolaze kod mene. Preneti im ljubav prema ovom sportu, naučiti ih da poštuju svoje telo i da kroz težak rad dolaze do rezultata – to je moja najveća i najvažnija titula.“-objasnio je LISKA

Čovek koji je Bačku Topolu pozicionirao u sam vrh evropskog bodibildinga, Peter Liska, otvorio je novu stranicu u svojoj bogatoj karijeri. Legendarni šampion i trener pod čijim su nadzorom stasale generacije uspešnih sportista, zvanično je pustio u rad najsavremeniju teretanu u kompleksu gradskog bazena „Venus“. Sa vrhunskom opremom i Liskom na čelu, ovaj prostor postaje novi centar sportske izvrsnosti i pravo mesto za stvaranje novih pobednika.

Kompleks gradskog bazena „Venus“ odnedavno je bogatiji za sportsku oazu koja postavlja nove standarde u regionu. Nova i moderna teretana Bodibilding kluba „Toldi“ osmišljena je tako da u potpunosti zadovolji potrebe kako rekreativaca koji tek ulaze u svet fitnesa, tako i profesionalaca koji se spremaju za najveće sportske izazove.

Ipak, ono što ovu teretanu izdvaja od svih drugih nije samo vrhunski čelik, već čovek koji njome rukovodi. Ime Petera Liske decenijama je sinonim za uspeh, disciplinu i čeličnu volju. Kao aktivan takmičar i veteran, Liska je proputovao svet i osvajao najviša odličja na prestižnim globalnim smotrama poput Mister Univerzuma u Nemačkoj i Svetskog prvenstva u Madridu.

Donoseći u Bačku Topolu zlata sa internacionalnih takmičenja u žestokoj konkurenciji, Liska je svoje neprocenjivo iskustvo pretočio u trenerski poziv. Kroz klub „Toldi“, on se profiliso u vrhunskog mentora koji savršeno poznaje anatomiju, ishranu i psihologiju šampiona. Pod njegovim strogim, ali pravednim nadzorom stasale su generacije uspešnih takmičara koji redovno dominiraju domaćim i evropskim podijumima.

Uloga Petera Liske kao vizionara domaćeg bodibildinga krunisana je organizacijom tradicionalnog međunarodnog takmičenja „Trofej Toldi“. Ovaj prestižni turnir svake godine pretvara Bačku Topolu u epicentar bodibilding scene, okupljajući elitne takmičare iz više od 12 zemalja – uključujući Italiju, Slovačku, Češku, Mađarsku, Rumuniju i zemlje bivše Jugoslavije.

Pokretanjem nove teretane u „Venusu“, Liska je zatvorio krug. Bačka Topola je dobila prostor dostojan evropskih šampiona, a mladi sportisti jedinstvenu priliku da uče od čoveka koji je od svog imena napravio instituciju. Nova sportska priča na „Venusu“ je počela, a sudeći po Liskinoj biografiji, njeni sledeći pasusi biće ispisani zlatnim slovima.

„Peter Liska je živi dokaz da su godine samo broj, a da su disciplina i ljubav prema sportu večni. Dokazao je da se šampionski pehari ne osvajaju samo mišićima, već nepokolebljivim duhom. Njegova priča nije samo priča o bodibildingu – to je lekcija o tome kako se kroz čitav život ide podignute glave, bez izgovora. I dok mlađe generacije tek traže svoj put, stari šampion iz Bačke Topole poručuje: prava snaga nikada ne stari.“

Sa 15.000 osmeha i zadovoljnih posetilaca u samo prvih nekoliko meseci, Bačka Topola je dobila mnogo više od sportskog objekta. Dobila je novo srce grada koje kuca u ritmu zdravog života, porodičnog okupljanja i tradicije koja je konačno dočekala svoje moderno sutra.

Veliki broj posetilaca za samo nekoliko meseci prošetao je kroz kapije novog kompleksa „Venus“ u Bačkoj Topoli, čime je i zvanično opravdano više od milijardu dinara uloženih u ovu dugo očekivanu kapitalnu investiciju. Nekadašnji simbol grada u Gradskom parku ponovo je oživeo u svom najmodernijem svetlu, pretvarajući Bačku Topolu u novu nezaobilaznu tačku na turističkoj i sportskoj mapi Vojvodine.

„Na ovom mestu se nekada nalazilo kultno kupalište, a mi smo odlučili da novi bazen ponese isto ime i tako nastavi tradiciju našeg grada“, istakao je predsednik opštine Bačka Topola Adrian Satmari prilikom otvaranja, naglašavajući emotivnu vrednost ovog projekta za sve generacije Topolčana.

“Paralelno sa rekreativcima koji ovde pronalaze svakodnevni ventil za opuštanje, u kompleksu se odvija i jedna od najvažnijih društvenih misija ovog projekta – škola plivanja za najmlađe. Posebno projektovan dečiji bazen sa optimalnom dubinom i prilagođenom temperaturom vode pruža idealne i bezbedne uslove za obuku neplivača. Zahvaljujući stručnim trenerima i savremenoj opremi, mališani iz Bačke Topole i okolnih mesta ovde prave svoje prve, sigurne zaveslaje.”- objasnio je predsednik SO, Saša Srdić.

Ono što „Venus“ izdvaja u domenu moderne sportske arhitekture jeste zastakljeni, topli pešački most koji kompleks direktno povezuje sa susednim fudbalskim stadionom TSC Arena. Struka naglašava da ova „topla veza“ stvara jedinstven sportski ekosistem u regionu, omogućavajući profesionalnim sportistima i fudbalerima da u istom ciklusu kombinuju bazične pripreme, hidroterapiju i regeneraciju u wellness zoni.

Na kraju dana, kada se svetla priguše, a žamor stotina posetilaca utihne, postaje jasno da novi „Venus“ nije samo zbir modernog betona, pločica i tople vode. On je mesto gde se susreću generacije – dok stariji Topolčani sa setom i ponosom evociraju uspomene na nekadašnje kultno kupalište, neki novi klinci u bezbednom okruženju dečijeg bazena uče svoje prve zaveslaje. Sa 15.000 osmeha i zadovoljnih posetilaca u samo prvih nekoliko meseci, Bačka Topola je dobila mnogo više od sportskog objekta. Dobila je novo srce grada koje kuca u ritmu zdravog života, porodičnog okupljanja i tradicije koja je konačno dočekala svoje moderno sutra.

Služba hitne pomoći od danas je opremljena savremenim defibrilatorom sa naprednim monitoringom, transportnim respiratorom standarda intenzivne nege i 12-kanalnim EKG uređajima, čime je lokalna medicina digitalizovana i podignuta na nivo vodećih kliničkih centara.

Prijateljstvo i solidarnost između Japana i Srbije dobili su još jedno trajno poglavlje u Bačkoj Topoli. Kroz poznati program POPOS/KUSANONE, Vlada Japana obezbedila je modernu medicinsku opremu vrednu 38.060 evra za potrebe lokalnog doma zdravlja. Na svečanoj ceremoniji, kojoj su prisustvovali ambasador Japana Naohiro Cucumi i predstavnici Ministarstva zdravlja, ozvaničen je početak rada tri ključna aparata koji će pacijentima u ovoj severnobačkoj opštini doneti bržu, precizniju i sigurniju hitnu medicinsku pomoć.

Na svom prvom zvaničnom obraćanju na srpskom jeziku, ambasador Japana Naohiro Cucumi poslao je poruku koja prevazilazi hiljade kilometara udaljenosti između dve zemlje. Donacija savremene medicinske opreme Domu zdravlja „Dr Janoš Hadži“ u Bačkoj Topoli nije samo finansijska pomoć od 38.000 evra – to je poklon japanskih poreskih obveznika namenjen očuvanju onog najvrednijeg: ljudskih života na vojvođanskim prostorima. Sa novim EKG aparatima, defibrilatorima i respiratorima, Bačka Topola je dobila sigurnost, a Srbija još jedan dokaz neraskidivog japansko-srpskog prijateljstva.

“Novi defibrilatori i transportni ventilatori ne znače samo modernije ekrane u ordinaciji, već bržu dijagnostiku na terenu i tehnološku sigurnost koja direktno spasava ljudske živote.Ova donacija našim zdravstvenim radnicima pruža znatno bolje uslove za rad, a našim građanima omogućava da zdravstvenu zaštitu dobijaju uz savremeniju i kvalitetniju medicinsku opremu”- objasnila je direktor Dijana Kollundžić

Dr Kolundžić je takođe napomenula da je obezbeđivanje savremene opreme jedan od ključnih koraka kako bi Bačka Topola dugoročno postala privlačnija i za mlade lekare specijaliste, čiji je nedostatak sve izraženiji na lokalnom nivou.

Nabavka savremene opreme standarda intenzivne nege za potrebe jedne lokalne hitne pomoći šalje jasnu poruku: kvalitetna zdravstvena zaštita ne sme biti privilegija velikih kliničkih centara. Digitalizacija i modernizacija aparata u Domu zdravlja „Dr Janoš Hadži“ podižu bezbednost pacijenata na viši nivo, ali istovremeno stvaraju ambijent u kojem mladi lekari konačno dobijaju alate dostojne svoje profesije. Japan je svojom donacijom postavio čvrst tehnološki temelj. Sada je red na lokalni sistem da tu opremu maksimalno iskoristi, jer vrhunska tehnologija ima smisla samo ako iza nje stoje motivisani ljudi. U trci sa vremenom koju lekari u Bačkoj Topoli svakodnevno trče, tehnološki zaostatak više nije izgovor – prostor za grešku je smanjen, a šansa za život višestruko uvećana.

Kako je Bačka Topola nagradila svog najboljeg ambasadora u svetu fudbala

Emotivni momenat dodele nagrade „Pro Urbe“ poklopio se sa još jednom velikom vešću za porodicu Tadić. Upravo je otac, Petar, nedavno podelio sa javnošću detalje o tome kako je i kada Dušan prelomio da ponovo obuče dres reprezentacije Srbije pod vođstvom novog selektora Veljka Paunovića, pokazujući da Tadići, kako na klupskom nivou u Holandiji, tako i u nacionalnom timu, i dalje pišu istoriju fudbala.

Iako je u karijeri podizao šampionske pehare na najvećim evropskim stadionima, predvodio Ajaks u istorijskim pohodima i upisao rekordnih 111 nastupa za Srbiju, Dušan Tadić je najvažniji aplauz ove jeseni dočekao tamo gde je sve i počelo. Na svečanoj sednici povodom Dana Bačke Topole, proslavljeni fudbalski virtuoz i dugogodišnji kapiten nacionalnog tima primio je nagradu „Pro Urbe“ – priznanje rodnog grada koje, kako sam priznaje, ima posebnu emotivnu težinu u odnosu na sve svetske trofeje.Uručenjem prestižne nagrade „Pro Urbe“ Dušanu Tadiću,koju je u njegovo ime primio, njegov otac, ovogodišnji Dani opštine prerasli su u emotivno svedočanstvo o vernosti korenima, gde su uz aplauze sugrađana, ali i ponosnu porodicu, proslavljeni harizma i liderstvo koji Bačku Topolu već godinama čine prepoznatljivom širom sveta.

Kada je spiker izgovorio ime Dušana Tadića, salom se prolomio dug, gromoglasan aplauz. To nisu bili protokolarni dlanovi. U tom zvuku osetila se zahvalnost komšija, poznanika i sugrađana koji su prepoznali dečaka iz komšiluka, onog istog što je na ovdašnjim terenima AIK-a prljao kopačke pre nego što je pokorio Amsterdam i London. Pogled mi skreće ka prvim redovima. Tamo sedi Dušanov otac, Petar Tadić. Njegovo lice, ozbiljno i ponosno, svedoči o svakom kilometru koji je njegov sin prešao.

Na svečanoj sednici u Bačkoj Topoli, Petar Tadić je izneo duboke emocije povodom nagrade koju je njegov sin dobio od rodnog grada:

• Petar je istakao da je Dušan tokom bogate karijere dobio gotovo sva velika sportska i internacionalna priznanja, igrao pred prepunim stadionima i osvajao titule. Ipak, naglasio je da nagrada od rodnog grada ima posebnu emotivnu vrednost i težinu koju nijedan drugi trofej ne može da zameni.
• Za porodicu Tadić, ova plaketa je dokaz da Bačka Topola ceni svog dečaka koji je, uprkos planetarnoj slavi u Amsterdamu, Londonu i Istanbulu, ostao čvrsto vezan za vojvođansku ravnicu gde je završio osnovnu školu i napravio prve fudbalske korake. Iako je rano prepoznao Dušanov talenat, njegove lucidnosti i finte inspirisane Zinedinom Zidanom, Petar nikada nije dozvoljavao da se mladi fudbaler uobrazi. Održavanje discipline i realan osvrt na igru pomogli su Dušanu da izgradi liderski mentalitet po kojem je danas poznat širom sveta. Dok se svetla u svečanoj sali polako gase, a gosti sabiraju utiske sa ovogodišnjih Dana Bačke Topole, postaje jasno da nagrada „Pro Urbe“ u rukama porodice Tadić nosi poruku veću od same svečanosti. Ona je podsetnik da se istinska veličina jednog čoveka ne meri samo brojem postignutih golova, ugovorima sa evropskim velikanima ili svetlima Amsterdama i Istanbula. Meri se time koliko te tvoji ljudi, u tvojoj ravnici, prepoznaju kao svog. Dušan Tadić je pokorio fudbalski svet, ali je ove jeseni njegova najveća pobeda ispisana na kućnom pragu. Jer, ma koliko daleko da ode i ma koliko glasno mu skandirale svetske arene, za Bačku Topolu on će uvek ostati onaj isti dečak sa lokalnog rukometnog igrališta – kapiten koji je osvojio planetu, a srcem zauvek ostao u svom sokaku.

Dva štanda, dva metra razmaka i dve potpuno suprotne vizije budućnosti Srbije – tako minulih dana izgleda politička arena u centru Bačke Topole. Dok su aktivisti Srpske napredne stranke pod sloganom „Srbija pobeđuje“ prolaznicima nudili stabilnost i kontinuitet, odmah pored njih, aktivisti studentskog i blokaderskog pokreta poručivali su da „Studenti pobeđuju“, oštreći svoje argumente u direktnom dijalogu sa građanima. U gradu koji važi za mirnu višenacionalnu sredinu, ova ulična koegzistencija postala je pravi društveni fenomen, pokazujući kako se visoka politika “bistri” i lomi na običnom trotoaru.

Dok se razgovor među štandovima rasplamsava, brzo postaje jasno da dve strane ne ukrštaju samo parole, već i potpuno različite filozofije političke borbe.

Aktivisti Srpske napredne stranke nastupaju sa pozicije opipljive sigurnosti. Njihov nastup na trotoaru deluje ubedljivije jer barataju brojevima, rokovima i projektima koje građani svakodnevno vide sopstvenim očima. Kada ih prolaznici pitaju za budućnost, oni se čvrsto oslanjaju na dosadašnje razvojne investicije – od rekonstruisanih ulica, novih privrednih pogona koji donose radna mesta, pa sve do modernizacije lokalne infrastrukture. Za prosečnog birača u Bačkoj Topoli, ti argumenti imaju težinu jer se odnose na realan život i ekonomski napredak koji je merljiv. Oni politiku prevode u jezik novih pogona, asfalta i stabilnog budžeta, što im na terenu daje inicijativu u diskusiji.

Sa druge strane, na samo metar udaljenosti, aktivisti blokaderskog i studentskog pokreta pokušavaju da nametnu drugačiju vrstu debate. Međutim, u direktnom sučeljavanju njihov narativ često skreće u domen ekologije, zelenih agendi i načelnih kritika sistema. Dok SNS nudi fabrike i puteve, blokaderi se vajkaju nad ekološkim problemima, potencijalnim zagađenjima i globalnim klimatskim temama. Iako ta pitanja imaju odjeka kod dela mlađe i građanski orijentisane publike, u direktnom duelu na ulici ona neretko deluju apstraktno i defanzivno u poređenju sa konkretnim kapitalnim investicijama vlasti. Za mnoge građane koji prođu pored štandova, ekološke žalopojke i teoretisanje o aktivizmu zvuče manje ubedljivo od priče o radnim mestima i ekonomskom opstanku zajednice.

Tako se na ovom malom prostoru oslikava dublji politički paradoks: dok jedni uspešno kapitalizuju završene projekte i ekonomski razvoj, drugi ostaju zarobljeni u kritikama opšteg stanja, tražeći prostor u temama koje tek treba da dokažu svoju težinu pred pragmatičnim glasačima Bačke Topole .

Za građane Bačke Topole, ovaj politički fenomen na trotoaru doneo je jasnu poruku: u politici, kao i u životu, opipljiva dela uvek govore glasnije od teorijskih žalopojki. Pobednik u ovoj uličnoj debati nije se merio parolom, već sposobnošću da se ponudi jasna vizija stabilnosti – ostavljajući blokaderski pokret da na nekim budućim ispitima traži ubedljivije odgovore za pragmatičnu vojvođansku javnost.

Danas, dok sa ponosom drži priznanje svog rodnog grada, Mikloš Miki Mihajlović više ne mora nikome ništa da dokazuje. Svetski tron je osvojio pet puta, medicinske prognoze je pobedio jednom i zauvek, a Bačku Topolu je upisao na svetsku mapu gvozdenih ljudi. Njegova priča je ostala kao trajna lekcija generacijama koje dolaze – lekcija o tome da pravi šampioni ne postaju oni sa najvećim mišićima, već oni sa najvećim srcem i najtvrđom voljom. Jer, kada se svetla na borilištu ugase i pehari slože na police, ostaje jednostavna istina vojvođanskog titana: najteži teret koji u životu moramo da podignemo nije od gvožđa – to je naša sopstvena sudbina. A Miki je svoju podigao visoko iznad glave.

Od fudbalskog terena i sprinterske staze, preko teške saobraćajne nesreće i crnih prognoza lekara, pa sve do petostrukog svetskog trona u benč presu – Bačkotopolčanin Mikloš „Miki“ Mihajlović ispisao je biografiju koja pomera granice ljudskih mogućnosti. Ovo je priča o čoveku koji je od svog grada napravio evropsku prestonicu najjačih ljudi sveta i dokazao da istinska snaga ne leži samo u mišićima, već u nepokolebljivom ljudskom umu.

Za Mikloša Mihajlovića, teretana nikada nije bila samo prostorija sa spravama i tegovima – ona je bila i ostala zamajac njegovog života. Sve je počelo u ranoj mladosti, na fudbalskim terenima i sprinterskim stazama , gde je brusio eksplozivnost i disciplinu. Ipak, pravi susret sa sudbinom dogodio se u osamnaestoj godini, kada je pod budnim okom trenera Petera Liske, prvi put zakoračio u svet bodibildinga i sportova snage. Gvožđe je postalo njegova svakodnevica, lek za um i medij kroz koji će pomerati sopstvene granice.

„Mnogi vide samo onih nekoliko sekundi na platformi kada se čelik savija pod stotinama kilograma, ali to je zapravo samo vrh ledenog brega“, objašnjava Mikloš sa prepoznatljivim mirom čoveka koji je prošao sve faze borbe sa gvožđem i sopstvenim telom.

„Benč pres i strongman nisu obični sportovi – ovo su discipline koje ne praštaju ni sekundu slabosti. Ljudi često misle da je sve u sirovoj snazi i genetici, ali istina je potpuno drugačija. Ovo je igra nerava, uma i čiste discipline. Ako propustiš trening, ako loše spavaš, ako ti glava nije sto odsto u fokusu, tegovi te odmah kazne. Istrajnost je ono što vas drži na nogama onda kada telo vrišti da više ne može. Kada sam bio na dnu, kada su lekari sumnjali u moj oporavak, jedino što me je guralo napred bila je ta spartanska disciplina koju sam godinama gradio. Shvatiš da gvožđe nikada ne laže: koliko mu pružiš kroz znoj i odricanje, tačno toliko ti vrati na postolju.“

Ta nepokolebljiva posvećenost treningu lansirala ga je pravo među zvezde planetarnog sporta. Ređali su se gradovi, federacije i rekordi: Atlanta 2011, Tampere 2013, Telfs 2014, Luck 2015 . Svaki izlazak na platformu bio je demonstracija sile, a svet je sa strahopoštovanjem gledao kako ovaj submasters titan u kategoriji do 125 kilograma sa lakoćom podiže 220 kilograma iz benča upisujući svetske rekorde u WUAP i GPA federacijama.

Kada je nakon stravičnog udesa 2015. godine ponovo morao da uči da hoda, upravo je ta usađena navika na spartanski trening bila motor njegovog čudesnog vaskrsnuća. Povratak u slovačkom gradu Nove Zamki 2019. godine, gde je uzeo svoju petu titulu svetskog šampiona podigavši 200 kilograma definitivno je cementirao njegov status sportske legende.

Danas, dok sa ponosom drži priznanje svog rodnog grada, Mikloš Miki Mihajlović više ne mora nikome ništa da dokazuje. Svetski tron je osvojio pet puta, medicinske prognoze je pobedio jednom i zauvek, a Bačku Topolu je upisao na svetsku mapu gvozdenih ljudi. Njegova priča je ostala kao trajna lekcija generacijama koje dolaze – lekcija o tome da pravi šampioni ne postaju oni sa najvećim mišićima, već oni sa najvećim srcem i najtvrđom voljom. Jer, kada se svetla na borilištu ugase i pehari slože na police, ostaje jednostavna istina vojvođanskog titana: najteži teret koji u životu moramo da podignemo nije od gvožđa – to je naša sopstvena sudbina. A Miki je svoju podigao visoko iznad glave.

Čitav vek i po humanosti, hrabrosti i nesebične službe građanima zaokružen je u Staroj Moravici, gde je Dobrovoljno vatrogasno društvo „Moravica” svečano obeležilo 150 godina postojanja. Kao najstarije dobrovoljno vatrogasno društvo u opštini Bačka Topola, osnovano još davne 1876. godine, ovaj jubilej krunisan je ne samo svečanim defileom, već i vrednim poklonom – novim, savremenim vatrogasnim vozilom koje će obezbediti još bržu i sigurniju zaštitu meštana.

Ono što DVD „Moravica” čini posebnim jeste činjenica da njegovi članovi nisu profesionalci. To su vaši predusretljivi susedi, poljoprivrednici, preduzetnici i radnici koji uporedo sa svojim redovnim poslovima i porodičnim obavezama dežuraju nad mirom celog sela.

„Jedan i po vek nije samo broj. To je 150 godina neprekidnog dežurstva nad našim mestom, našim domovima i životima naših sugrađana”, istakao je komandant društva Jožef Sabolčki, dodajući da je kroz generacije jedino vatrogasno srce ostalo nepromenjeno.

Koliko je njihovo angažovanje ozbiljno, najbolje pokazuje podatak da članovi ovog društva bivaju alarmirani gotovo 100 puta godišnje. Sa obučenim kadrom prve kategorije, DVD „Moravica” funkcioniše kao stvarna, visokoefikasna interventna jedinica. Zvanični podaci pokazuju da su prošle godine bili dobrovoljno vatrogasno društvo sa najvećim brojem intervencija u celoj Srbiji
Danas društvo broji 74 aktivna člana koji redovno nižu uspehe na vatrogasnim takmičenjima i ponosno predstavljaju svoje selo. Kako bi njihova humanost dobila adekvatnu tehničku podršku, lokalna samouprava Bačke Topole i Mesna zajednica Stara Moravica obezbedile su investiciju od 6,6 miliona dinara za nabavku potpuno novog, savremenog vatrogasnog vozila.

Predsednik, Satmari je naglasio da novo savremeno vozilo, predstavlja direktno ulaganje u sigurnost meštana. Istakao je da je investicija u potpunosti finansirana sopstvenim sredstvima lokalne samouprave i poručio: „Uvereni smo da je novac uložen u ovakve investicije zapravo ulaganje u bezbednost članova naše zajednice”Predsednik opštine je podvukao da opština ne pomaže vatrogasce samo prigodno tokom velikih jubileja, već da svake godine putem javnih konkursa opredeljuje redovna sredstva za podršku njihovom radu, organizaciju manifestacija i obnovu neophodne opreme za sva dobrovoljna vatrogasna društva na teritoriji Bačke Topole.

Ova investicija u potpunosti je finansirana sopstvenim sredstvima opštine, čime je poslat jasan signal da je ulaganje u dobrovoljne vatrogasce zapravo direktno ulaganje u bezbednost i budućnost svih građana. Vek i po iza njih garantuje iskustvo, a nova oprema i posvećenost mladih obećavaju da će sirene u Staroj Moravici i u narednim vekovima značiti samo jedno – da pomoć stiže u trenu.