Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
Dve velike akcije u samo nekoliko dana, stotine vrednih ruku i jedna zajednička misija – da sačuvamo plavo srce naše ravnice. Hvala svim ljudima velikog srca koji su svoje slobodno vreme i energiju poklonili našem jezeru.
Postoje trenuci u životu jednog grada koji zauvek ostanu upamćeni kao dokaz njegove prave snage i duše. U Bačkoj Topoli, ti trenuci pišu se upravo ovih novembarskih dana na obalama našeg jezera. Tamo gde se priroda našla pred velikim izazovom, zasijalo je ono najlepše u ljudima – nesebičnost, zajedništvo i spremnost da se za svoj zavičaj učini sve, bez zadrške i bez izgovora.
Bačkotopolsko jezero oduvek je bilo mesto susreta, radosti, prvih šetnji i najlepših uspomena. Kada je nizak vodostaj otkrio sprudove i podsetio nas koliko je prirodi potrebna naša pažnja, Topolčani nisu ostali nemi posmatrači. Odgovor je stigao odmah, iz srca onih koji ovaj kraj iskreno vole i doživljavaju kao svoj dom.
Pre samo nekoliko dana, u sredu, 11. novembra, ni jesenja kiša ni hladan vetar nisu mogli da zaustave članove udruženja „Zeleno zvonce” i njihove sugrađane. Sa osmehom, u kabanicama i čizmama, izašli su na sprudove ispod brane i pokazali kako izgleda istinska posvećenost. Svojim primerom upalili su iskru koja se munjevito proširila gradom.
Tu plemenitu štafetu danas, u subotu, 14. novembra, od ranog jutra kod vetrenjače, sa istim žarom preuzeli su članovi Ekološkog udruženja ribolovaca „Jezero” i brojni zaljubljenici u prirodu. Ovi vredni ljudi poklonili su svom jezeru ono najdragocenije – svoje slobodno vreme, energiju i ruke koje ne žale truda. Svaki prikupljeni džak na obali bio je pobeda zajedništva, a svaki korak po sprudovima poruka da naše jezero nikada neće biti samo.
Ono što danas gledamo u Bačkoj Topoli mnogo je više od uspešne radne akcije. To je praznik građanske solidarnosti i najlepši primer kako se ljubavlju i ličnim primerom čuva priroda za generacije koje dolaze. Energija koja se probudila na obali, uz podršku peticije da očuvanje jezera postane prioritet u 2027. godini, pokazuje da kada se dobri ljudi udruže, nijedan cilj nije nedostižan.
Bačka Topola danas ima puno razloga za ponos. Naše jezero ima svoje čuvare – ljude velikog srca koji dokazuju da se priroda najbolje voli delima, osmehom i zajedničkim radom.
Razgovor na ulici i odgovornost za rezultate: Bačka Topola između svakodnevnog dijaloga i velikih projekata
U vremenu kada se politička i društvena komunikacija gotovo u potpunosti preselila na ekrane mobilnih telefona, neposredan susret na ulici ili gradskom trgu postaje sve ređa, ali i sve dragocenija pojava. Upravo u tom svetlu može se posmatrati nastavak prakse postavljanja informativnih štandova Srpske napredne stranke u Bačkoj Topoli, kojima lokalni odbor nastavlja direktnu komunikaciju sa svojim sugrađanima.
Poverenje koje građani na izborima ukažu određenoj političkoj opciji ne završava se ubacivanjem glasačkog listića u kutiju. Dobijanje vodeće uloge u multietničkoj opštini kakva je Bačka Topola nosi sa sobom stalnu obavezu prisutnosti na terenu. Kako je u svojim obraćanjima isticao načelnik Severnobačkog upravnog okruga i član Glavnog odbora SNS-a Bojan Šoralov
, Bačka Topola je pokazala veliku energiju i prepoznala politiku zasnovanu na direktnom kontaktu, uz poruku zahvalnosti građanima na podršci i najavu nastavka rada na terenu. Prema njegovim rečima, ovakvi susreti služe da se svakodnevno čuju potrebe meštana i rešavaju konkretni problemi, dok se veliki infrastrukturni projekti, poput brze pruge i razvoja industrijske zone, moraju pratiti paralelnim ulaganjima u lokalnu i seosku infrastrukturu.
Sa druge strane, suština ovakvih okupljanja ne sme biti jednosmerna. Ulica i pijačni dan oduvek su bili mesta gde se najiskrenije govori o onome što dobro funkcioniše, ali i o onome što opterećuje svakodnevicu — od stanja lokalnih puteva i komunalnih usluga, do podrške poljoprivrednicima i mladima. Balans između predstavljanja ostvarenih rezultata i otvorenog uha za konstruktivnu kritiku, predloge i realne potrebe meštana Bačke Topole, Bajše, Stare Moravice i okolnih sela, ono je što jednom štandu daje pravi smisao.
Za svaku lokalnu zajednicu zdravo je kada postoji kontinuitet dijaloga. Bilo da građani prilaze kako bi izrazili podršku, postavili konkretno pitanje ili ukazali na problem u svojoj ulici, ovakvi susreti podsećaju na jednostavnu istinu: razvoj jedne opštine ne meri se samo brojkama i budžetima, već i spremnošću onih koji je vode da ostanu dostupni ljudima kojima služe.
Krah jedne banke nije zaustavio obrazovanje u Bačkoj Topoli: prelazak mladih u OTP banku pokazao je kako brzina, lokalna dostupnost i digitalni servisi bez naknade čuvaju učeničke i studentske budžete.
Stečaj finansijske institucije uvek sa sobom nosi dozu neizvesnosti, ali način na koji lokalna zajednica i mladi ljudi reaguju na ovakav izazov najbolje pokazuje zrelost samog društva. Nedavni krah Alta banke, koji je nakratko zamrzao deo lokalnih tokova novca i otvorio pitanje redovnosti učeničkih i studentskih primanja u Bačkoj Topoli, pokazao se ne kao nepremostiva prepreka, već kao prilika za prelazak na znatno stabilniji i moderniji sistem poslovanja. U tom procesu, OTP banka se nametnula kao prirodan i pouzdan oslonac za bačkotopolske đake i studente, pretvarajući potencijalnu krizu u rutinsku administrativnu promenu.
Snaga ovog rešenja leži u spoju lokalne dostupnosti i institucionalne stabilnosti. Za mlade ljude koji školovanje grade u svom mestu ili putuju ka većim univerzitetskim centrima poput Subotice, Novog Sada i Beograda, kontinuitet primanja stipendija i naknada za putne troškove nije luksuz, već osnovni uslov za nesmetano učenje. Prisustvo ekspoziture OTP banke u samom centru Bačke Topole, uz razgranatu mrežu bankomata širom zemlje, omogućilo je učenicima i studentima da bez velikih troškova i gubljenja vremena preusmere svoje finansijske tokove.
Ono što ovoj priči daje poseban optimistički ton jeste činjenica da mladi nisu prepušteni sami sebi niti su izloženi novim nametima. Kroz namenske programe bez mesečnog održavanja, poput Fluo paketa za studente i Junior kartica za srednjoškolce, bankarski sektor je pokazao fleksibilnost i razumevanje za budžet mladih. Umesto komplikovanih procedura, đaci i studenti su dobili besplatne digitalne alate – mobilno bankarstvo i savremene platne kartice – koje im svakodnevno olakšavaju upravljanje novcem.
Istovremeno, sistem osiguranja depozita u Srbiji položio je važan ispit. Činjenica da su sredstva građana zaštićena i da se isplaćuju preko Banke Poštanska štedionica, uz mogućnost direktnog prenosa na novootvorene račune u OTP banci, potvrđuje da novac mladih nije izgubljen, već samo privremeno preusmeren.
Kriza izazvana stečajem jedne banke tako je u Bačkoj Topoli donela neočekivano pozitivan epilog. Učenici i studenti su u kratkom roku stekli važno životno iskustvo o finansijskoj pismenosti, lokalna zajednica je pokazala sposobnost brze adaptacije, a mladi su dobili snažnog i dugoročnog bankarskog partnera koji prati njihov obrazovni i karijerni put.
Najava Aleksandra Vučića da portugalski investitor odustaje od izgradnje fabrike u Bačkoj Topoli pokrenula je važna pitanja o tome kako investitori sagledavaju političku stabilnost i predvidivost poslovnog ambijenta, te koliko su dugoročna sigurnost i podrška države ključni za očuvanje novih radnih mesta i lokalni razvoj.
Odustajanje portugalske kompanije „Soplast“ (Soplast), proizvođača plastičnih komponenti za automobilsku industriju, predstavljalo bi značajan udarac za lokalnu privredu. Nakon dvogodišnjih pregovora i kupovine dve parcele u industrijskoj zoni u septembru 2024. godine, dolazak ovog investitora trebalo je da donese oko 60 novih radnih mesta, prenos savremenih tehnologija i stabilne prihode za opštinski budžet kroz poreze.
Sa druge strane, povlačenje investitora koji je već ušao u završnu fazu priprema znači propuštenu razvojnu priliku za opštinu i otvara pitanje daljeg pravnog statusa već kupljenog građevinskog zemljišta. Bez obzira na to da li su uzroci ovakve odluke vezani za percepciju političke klime u zemlji ili nešto drugo, ovakav potez šalje opreznu poruku drugim potencijalnim ulagačima. Konačan epilog i zvanična potvrda kompanije o tome da li se projekat trajno gasi ili privremeno zamrzava očekuju se početkom naredne sedmice.
1.248 zaposlenih – Jedan od najvećih poslodavaca u regionu koji obezbeđuje sigurnu egzistenciju za više od hiljadu porodica u Bačkoj Topoli i okolini, 12,6 milijardi dinara: Ostvareni godišnji poslovni prihod koji potvrđuje lidersku poziciju u domaćoj živinarskoj industriji, 833,5 miliona dinara– neto dobitak kompanije koji omogućava kontinuirano reinvestiranje i dalji rast, 100% zaokružen proces – integrisani sistem proizvodnje „od njive do trpeze“ – od otkupa žitarica i fabrike stočne hrane, preko uzgoja i prerade, do maloprodajne mreže.
U vremenu velikih ekonomskih izazova, kada se mnoge manje sredine bore da zadrže ljude i očuvaju radna mesta, opština Bačka Topola ima privilegiju da na svojoj teritoriji ima jednog od najuspešnijih prehrambenih giganata u regionu. Kompanija „Perutnina Ptuj-Topiko“ decenijama dokazuje da se vrhunski industrijski rezultati mogu graditi upravo ovde, u srcu Bačke, oslanjajući se na domaće resurse, znanje i rad lokalnog stanovništva.
Snaga ove kompanije ogleda se pre svega u njenom zaokruženom procesu proizvodnje – od njive do trpeze. Takav sistem ne donosi sigurnost samo za više od 1.200 direktno zaposlenih radnika, već stvara čitavu mrežu podrške za lokalnu poljoprivredu. Kroz otkup žitarica, rad fabrike stočne hrane i stabilnu kooperaciju sa brojnim porodičnim gazdinstvima, „Topiko“ direktno podstiče razvoj sela i daje vetar u leđa bačkotopolskim ratarima i stočarima.
Perutnina Ptuj – Topiko aktivno sarađuje sa lokalnim zdravstvenim ustanovama i udruženjima u Bačkoj Topoli, pre svega kroz ciljane donacije medicinske opreme i podršku događajima u zajednici.“. Prema zvaničnom saopštenju objavljenom na portalu Perutnina Ptuj Srbija o donaciji timpanometra, kompanija je poklonila savremeni uređaj Interacoustics MT10 ORL odeljenju u Bačkoj Topoli. Ovaj aparat omogućava brzu dijagnostiku oštećenja sluha kod dece i odraslih tokom svakodnevnih i sistematskih pregleda. Kompanija redovno učestvuje u podršci lokalnim kulturnim manifestacijama, sportskim klubovima i humanitarnim akcijama na teritoriji Bačke Topole kroz sponzorstva i donacije svojih proizvoda.
Dolazak snažnog međunarodnog partnera i ulazak u sastav MHP grupacije otvorili su novo poglavlje rasta. Višemilionske investicije u izgradnju savremenih farmi u Bajši, Njegoševu i Mićunovu, kao i kontinuirana modernizacija prerađivačkih pogona, svrstavaju Bačku Topolu u sam vrh moderne agroindustrije. Ova ulaganja nisu samo puke brojke u finansijskim izveštajima – ona znače primenu najviših svetskih standarda bezbednosti hrane, savremene tehnologije i nove šanse za zapošljavanje mladih stručnjaka i radnika.
Poseban razlog za ponos lokalne zajednice jeste činjenica da proizvodi nastali u Bačkoj Topoli nose prestižnu oznaku „Čuvarkuća“, kao potvrdu vrhunskog domaćeg kvaliteta, ali i uspešno osvajaju zahtevna evropska tržišta. Time „Perutnina Ptuj-Topiko“ na najbolji mogući način promoviše privredni potencijal ove opštine daleko van granica Srbije.
Stabilna primanja, redovno punjenje lokalnog budžeta, podrška zajednici i jasna vizija daljeg širenja čine ovu kompaniju istinskim zamajcem razvoja. Dok god ovakvi sistemi rastu i ulažu u Bačku Topolu, građani ove opštine imaju čvrst oslonac i realan razlog za optimizam kada je reč o ekonomskoj stabilnosti i ostanku mladih na ovim prostorima.
Sever Bačke je oduvek bio kapija Srbije ka Evropi, a danas ta kapija stoji čvrsto, oslonjena na stabilnost, rad i jasnu viziju budućnosti. U vremenu koje zahteva ozbiljnost i brze odgovore na brojne izazove, snaga našeg okruga ogleda se upravo u sposobnosti institucija da sačuvaju kontinuitet razvoja i u jedinstvu građana koji prepoznaju razliku između politike rezultata i politike podela.
Najnovija potvrda te institucionalne stabilnosti stigla je iz Subotice, gde je izborom dr Nenada Kozomore za novog gradonačelnika obezbeđen nesmetan nastavak velikih investicionih i komunalnih projekata. Nakon gubitka Stevana Bakića, koji je ostavio dubok trag u razvoju grada, odluka skupštinske većine da poverenje ukaže čoveku sa iskustvom, spremnom na otvoren dijalog sa svim građanima, pokazuje da Subotica ima jasnu strategiju i tim koji ne dozvoljava zastoj u radu.
Istovremeno, snažan vetar u leđa takvoj politici dolazi iz Bačke Topole. Tamo su građani većinskom podrškom politici jedinstvene Srbije poslali jasnu poruku da biraju sigurnost, ekonomski napredak i ravnomeran razvoj svakog naselja. U višenacionalnoj sredini kakva je naša, takva opredeljenost ima posebnu težinu – ona potvrđuje da su mir, međusobno poštovanje i snažna država jedini garant da će ljudi ovde ostajati, raditi i graditi svoju budućnost.
Od Subotice do Bačke Topole i Malog Iđoša, naš zadatak je jasan: da kapitalne državne projekte, poput brze pruge, povežemo sa svakodnevnim potrebama svakog čoveka i svakog sela. Poverenje koje su nam građani ukazali obavezuje nas da radimo još posvećenije. Dokle god postoji ovo jedinstvo naroda i odgovornih lokalnih rukovodstava, sever Bačke ostaće čvrst oslonac napretka cele Srbije.
Postoji ta fina, gotovo poezijom obojena granica između opštinskog domaćinskog poslovanja i bankarskog trilera. U Bačkoj Topoli tu granicu ovih dana zovu – prekonoćni depozit. Zvuči bezazleno, zar ne? Kao nešto što ostavite na stolu pre spavanja, a ujutru vas sačeka uredno složeno, uz skromnu, ali poštenu kamatu za kafu.
Samo što je u noći između 30. i 31. oktobra neko ugasio svetlo u Alta banci, zaključao vrata i odneo ključ. Kada je svanulo, kafa je ostala nepopijena, a opštinski milioni – tačan broj se u zvaničnom saopštenju stidljivo prećutkuje, valjda da ne pokvari jutarnju rutinu građana – ostali su zarobljeni iza šaltera na kojem sada piše „stečaj“.
U životu jedne lokalne samouprave, baš kao i u svakodnevici svakog domaćinstva, postoje dani kada se planovi preko noći promene. Vest da je deo budžetskih sredstava Opštine Bačka Topola ostao zarobljen u stečajnom postupku Alta banke svakako je izazvala zabrinutost, ali upravo u ovakvim trenucima najbolje se vidi koliko je jedna zajednica stabilna i spremna da nastavi dalje.
Ako se osvrnemo unazad, važno je sagledati širu sliku. Od 2004. godine, pametnim upravljanjem viškom likvidnosti kroz kratkoročne depozite, opštinski budžet je u proseku godišnje prihodovao oko deset miliona dinara. Taj novac nije završavao u praznim brojkama na papiru – pretvarao se u uređenije ulice, bolje uslove u školama, podršku sportu i kulturi. Dve decenije uspešnog domaćinskog poslovanja donele su opštini stotine miliona dinara dodatne vrednosti, što je temelj koji jedan iznenadni bankarski potres ne može da poljulja.
Ono što daje poseban razlog za optimizam jeste činjenica da je lokalna samouprava u ovaj posao ušla poštujući sve procedure – birajući najpovoljniju ponudu na tržištu i obezbeđujući ugovor menicama, u trenutku kada je banka imala sve dozvole i nadzor. To pokazuje da sistem na lokalu funkcioniše odgovorno i transparentno, čak i kada eksterne okolnosti zakažu.
Još važnije, Bačka Topola ima stabilan budžet od gotovo dve milijarde dinara, što znači da redovno funkcionisanje grada i sela, rad vrtića, škola, komunalnih službi i podrška građanima nijednog trenutka nisu dovedeni u pitanje. Iskustvo koje lokalna uprava ima u planiranju i prilagođavanju budžeta garantuje da će se kroz pametno određivanje prioriteta i institucionalnu saradnju pronaći rešenje da nijedan važan razvojni projekat ne stane.
Svaka finansijska prepreka ujedno je i prilika za još opreznije i mudrije korake u budućnosti. Bačka Topola je mnogo puta do sada pokazala da ima snagu, znanje i ljude koji umeju da čuvaju stabilnost svoje opštine. Zato ovo nije priča o gubitku, već o otpornosti jedne sredine koja zna kako da prebrodi izazov i nastavi da se razvija u interesu svih svojih građana.
Do tada, lekcija je naučena na teži način. U srpskom bankarstvu „prekonoćno“ očigledno ne znači od večeras do sutra ujutru. Ponekad znači – do daljnjeg.
Dok nova parlamentarna većina najavljuje promene, zakonski rokovi, koalicija sa SVM-om i razlika od svega 67 glasova na oktobarskim izborima čuvaju dosadašnju vlast u ovoj severnobačkoj opštini. Između ustavnih rokova koji vanredne izbore odlažu za proleće 2027. i specifične lokalne matematike u kojoj treći stub odlučuje o stabilnosti opštine.
Srbija ovih novembarskih dana živi u stanju svojevrsnog političkog dvovlašća. Iako je na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra Srpska napredna stranka izgubila republičku većinu od nove snage okupljene oko Studentske liste, lokalna mapa zemlje gotovo da se nije ni pomerila. Od pokrajinske administracije u Novom Sadu pa do gotovo svih gradova i opština, poluge lokalne moći ostale su u rukama starih skupštinskih saziva. Međutim, dok se u Beogradu ili Nišu već lome koplja oko ostavki i prekomponovanja, Bačka Topola stoji kao poseban, gotovo udžbenički primer vojvođanske političke realnosti u kojoj se promene ne dešavaju preko noći, niti po automatizmu.
Razlog za ovaj status kvo najpre leži u ustavnoj i zakonskoj arhitekturi našeg izbornog sistema, koji ne poznaje lančani pad vlasti. Odbornici u lokalnim skupštinama, baš kao i poslanici u Skupštini AP Vojvodine, svoje četvorogodišnje mandate crpe iz ranijih ciklusa — od pokrajinskih izbora 2023, opštih lokalnih u junu 2024, pa sve do glasanja u deset opština u martu ove godine. Uz to, put do vanrednih lokalnih izbora popločan je strogim zakonskim procedurama: od ostavke ili smene predsednika opštine, preko roka od mesec dana za izbor novog, pa sve do odluke nove republičke Vlade o uvođenju privremenog organa i kampanje od najmanje 30 dana. Kada se ti kalendari saberu, jasno je da lokalne izbore nećemo videti pre proleća 2027. godine.
Ipak, u slučaju Bačke Topole, opstanak dosadašnje vlasti nije samo pitanje zakonskih rokova, već i njene duboke lokalne specifičnosti. Za razliku od 26 velikih gradova u kojima je Studentska lista odnela ubedljivu pobedu, oktobarski parlamentarni izbori u ovoj severnobačkoj opštini pokazali su gotovo savršenu političku ravnotežu. Nakon ponovljenog glasanja na četiri biračka mesta početkom novembra, lista okupljena oko SNS-a osvojila je 5.375 glasova (34,7 odsto), završivši za svega 67 glasova ispred Studentske liste, koja je dobila 5.308 glasova (34,27 odsto). Treći nezaobilazni stub ostao je Savez vojvođanskih Mađara (SVM) sa 3.792 glasa, odnosno 25,65 odsto podrške.
Upravo u toj trećoj koloni krije se ključna razlika između Bačke Topole i ostatka Srbije. Dok u većini opština SNS vlada samostalno ili uz pomoć socijalista, u Bačkoj Topoli okosnicu lokalne vlasti još od izbora 2024. godine čini dugogodišnje savezništvo SVM-a (koji ima apsolutnu većinu od 19 od 35 odbornika i mesto predsednika opštine Adriana Satmarija) i koalicije oko SNS-a (sa 13 mandata i mestom predsednika Skupštine opštine koje drži Saša Srdić), dok opoziciona koalicija „Bačka Topola prekosutra“ ima svega tri odbornika.
Ovakav raspored snaga čini lokalnu vlast u Bačkoj Topoli izuzetno otpornom na trenutne republičke potrese. Čak i kada bi došlo do krize unutar odborničke grupe naprednjaka, stabilnost opštinske uprave zavisi pre svega od odluka SVM-a, stranke sa snažnom infrastrukturom i disciplinovanim biračkim telom u naseljima poput Stare Moravice ili Bajše, gde manjinska politika i lokalna stabilnost često imaju primat nad beogradskim previranjima. Istovremeno, pokret koji je na republičkom nivou pobedio u starom sazivu bačkotopolske skupštine nema sopstvene odbornike kojima bi mogao da inicira prekomponovanje.
Zato će Bačka Topola u narednim mesecima biti svojevrsni lakmus-papir za novu republičku vlast. Pošto se skupštinska većina na lokalu neće promeniti sama od sebe, jedini mehanizam koji može da uzdrma ovaj višeslojni savez jeste preuzimanje republičkog budžeta i Ministarstva finansija od strane nove Vlade Srbije. Kada transferi iz državne kase, pokrajinski projekti i ekološka i infrastrukturna pitanja dođu na dnevni red nove izvršne vlasti u Beogradu, pokazaće se da li će lokalni partneri u ravnici ostati verni dosadašnjim savezima ili će pragmatizam naterati Bačku Topolu da se polako okrene novoj političkoj realnosti pre proleća 2027. godine.
„Kiša nam danas nije smetala, jer je prizor isušenog jezera i smeća koje je izronilo mnogo teži od bilo kakvog nevremena. Izašli smo na sprudove zato što volimo ovo jezero i ne možemo skrštenih ruku da gledamo kako nestaje pred našim očima. Naše mokre jakne i pune kese otpada danas su poruka svima – ako mi kao građani možemo po ovakvom vremenu da damo svoj doprinos, onda i nadležni moraju konačno da urade svoj deo posla. Ne tražimo čuda, tražimo da se spase ono što pripada svima nama i budućim generacijama. Jezero je naš život i od borbe za njega nećemo odustati.“- poruka je vrlih spasilaca jezera.
Sa ciljem da ukažu na alarmantno stanje i spasu jedno od najvažnijih prirodnih dobara opštine, članovi udruženja građana „Zeleno zvonce“ i brojni sugrađani organizovali su danas akciju čišćenja sprudova na Bačkotopolskom jezeru. Uklanjanjem otpada koji je usled drastičnog pada vodostaja izronio ispod same brane, aktivisti su poslali jasnu poruku nadležnima da sanacija ove akumulacije više ne sme da čeka.
Dva spruda koja su se pojavila ispod brane nisu samo ekološki problem zbog nagomilanog smeća, već i opominjući prizor posledica dugogodišnjeg nemara i niskog nivoa vode. Iako je današnje sakupljanje otpada pokazalo da u Bačkoj Topoli postoji snažna građanska svest i solidarnost, volonterske akcije nisu dovoljne za trajno rešenje. Upravo zato, ova akcija predstavlja simboličan prvi korak ka institucionalnoj borbi za spas jezera i njegovog ribljeg fonda, sa jasnim zahtevom da opstanak akumulacije konačno postane apsolutni prioritet.
Već sutra ujutru, Bačka Topola i okolna sela ponovo hvataju svoj ritam: jedni će na posao da stvore novu vrednost, a drugi u opštinske kancelarije da opravdaju mandat koji su dobili u naše ime.
Povratak u rutinu za lokalnu vlast dolazi u ključnom trenutku – dok se privode kraju ovogodišnji poslovi i kroji budžet za 2027. godinu. Nakon što je nedavnim rebalansom opštinska kasa dostigla gotovo dve milijarde dinara, pred čelnicima je jasan i optimističan zadatak da taj novac pretvore u bolji život u svakom selu i ulici.
Od sutra se očekuje pun fokus na završetak kapitalnih projekata poput bazena i vodovodne mreže, ali i na direktne ulaganja u ljude: bolje grejanje u Domu zdravlja, podršku lekarima u seoskim ambulantama, energetsku sanaciju kuća i podsticaje za poljoprivrednike, preduzetnike i studente. Sredina novembra donosi i javnu raspravu o novom budžetu – pravu priliku da pokažemo da Bačka Topola ima viziju i snagu da bude mesto u kojem se ne samo radi, već i rado ostaje.
U obraćanjima povodom drugog rebalansa budžeta krajem oktobra 2026. godine, Satmari je naglasio da se opštinska politika oslanja na završetak velikih investicija (poput prečistača otpadnih voda, doma učenika, revitalizacije Gradskog parka i otvorenog bazena „Venus“) i prelazak na nove prioritete. Njegovi planovi koji direktno zadiru u 2027. godinu. Satmari je najavio da su građevinski radovi na rekonstrukciji nekadašnjeg hotela u centru Bačke Topole završeni i da će se u taj prostor naredne godine (2027) smestiti organi opštine. Usvojena je odluka da se od naredne godine (2027) iz budžeta izdvajaju sredstva za novčanu stimulaciju i obezbeđivanje smeštaja za zdravstvene radnike u seoskim ambulantama, kako bi stariji meštani imali osnovnu zdravstvenu zaštitu u svojim mestima. Prioriteti koji se prenose u naredni ciklus su obnova sistema grejanja u Domu zdravlja „Dr Janoš Hadži“, subvencije za poljoprivrednike (14 miliona dinara), program energetske sanacije domaćinstava (10 miliona dinara) i ozelenjavanje javnih prostora kroz međunarodni IPA projekat „NBS 4 CITIES“.
Satmari je poručio da je najvažnije da zajednički cilj i nadalje budu bolji životni standard i kvalitetniji život za sve sugrađane.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topola Saša Srdić svoj rad i viziju razvoja temelji na direktnoj komunikaciji sa meštanima i komunalnom uređenju.Srdić ističe da mu je najveće priznanje kada građani shvate da u opštini imaju sagovornika i da se ono što je dogovoreno zaista i realizuje. Na svečanoj sednici Skupštine ocenio je da su kapitalne investicije realizovane u prethodnom periodu donele značajne rezultate i postale ponos grada, zahvalivši građanima na veri u dalji razvoj i napredak opštine.
Njihova vizija za 2027. godinu oslanja se na ono što je već započeto. Dok predsednik opštine Adrijan Satmari najavljuje preseljenje opštinske uprave u rekonstruisani objekat u centru grada, subvencije za lekare u seoskim ambulantama i ulaganja u energetsku efikasnost, predsednik Skupštine Saša Srdić poručuje da se dogovoreno sa građanima izvršava – kroz nove kolovoze i infrastrukturu koja olakšava svakodnevicu. To je jasan okvir po kojem će se u narednoj godini meriti svaki njihov korak.
