Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je mogućnost da brza pruga od Novog Sada do Subotice bude otvorena 15. septembra na praznik – Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave i pozvao nadležne i izvođače da probaju do tada sve da završe ističući da je bezbednost na prvom mestu.
Vučića je tokom obilaska radova na izgradnji mosta preko Dunava kod Petrovaradina koji je deo Fruškogorskog koridora ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević obavestila da će pruga za teretni saobraćaj biti otvorena do 15. avgusta.Sofronijevićeva je dodala da bi za putnički saobraćaj brza pruga mogla da bude otvorena mesec dana kasnije i da se o tome pregovara i sa Mađarima koji završavaju svoju deonicu brze pruge ka Budimpešti.Vučić je pozvao resornu ministarku da probaju sve da završe do 15. septembra.
“Ako možemo da stignemo za praznik da to uradimo pošto nam je 15. septembra”, rekao je Vučić i zajedno sa ministarkom naglasio da su na prvom mestu sigurnost i bezbednost. Kako je dodao, najviše bi voleo da putnici tu prugu koriste da putuju do Subotice i Palića, jer na severu Srbije ima divnih stvari.
Vučić je rekao da će u okviru Fruškogorskog koridora biti izgrađen i najduži drumski tunel u Srbiji od 3,5 kilometara.
Predsednik je pitao da li će probijanje obe tunelske cevi biti gotovo do 1. decembra i od direktora Koridora Srbije Aleksandra Antića dobio potvrdan odgovor.
On je istakao da sve što je urađeno predstavlja veliki uspeh kojeg mnogi nisu ni svesni, ali će, kako je rekao, postati svesni u narednim godinama.
“Sve su to ogromni uspesi i ogromni rezultati kojih možda danas nismo ni svesni, ali kojih ćemo biti svesni u godinama koje su pred nama. Veoma ponosan na sve što smo učinili i na sve to što još planiramo da uradimo”, naveo je Vučić.
Predsednik je rekao da će do kraja godine biti otvoreno između 25 i 30 kilometara Dunavske magistrale.
“Do kraja godine ćemo još najmanje 25 do 30 kilometara da otvorimo brze saobraćajnice, tzv. Dunavske magistrale. Od autoputa do Požarevca je već otvoreno, kao što znate i sad idemo Požarevac, Gradište, Golubac.
Jednu deonicu između Gradišta i Golupca od šest, sedam kilometara smo otvorili i sad nam ostaje još mnogo toga da otvorimo što će ponovo da spaja Braničevski okrug, ali ne samo Braničevski, već i Borski okrug sa Beogradom, Pomoravljem i ostatkom Srbije”, objasnio je Vučić.
Tradicionalno,u opštini Bačka Topola, presdednik Adrijan Satmari dodelio nagrade najboljim učenicima za postignute rezultate tokom ove školske godine. Vukove diplome za izuzetan uspeh ponelo je 52 učenika – 46 iz osnovnih i šest iz srednjih škola, Satmari je, veoma je zadovoljan rezultatima,u svom obraćanju, je istakao da je “Vukova nagrada” “uprkos krizi sistema vrednosti u našem društvu i dalje zadržala svoj ugled” a nagrađeni su i nastavnici koji su svojim zalaganjem doveli do odličnih dostignuća đaka.
“Neka se školuju svuda, u drugim državama i gradovima, ali bismo najviše voleli da se vrate u svoj grad “- rekao je Satmari
Gradonačelnik je rekao da je ove godine ukupno 52 nosilaca Vukove diplome koja je, kako je naveo, pokazatelj njihove marljivosti, vrednosti, upornosti i u radu koji su uložili tokom prethodnog perioda, ali i rezultat rada prosvetnih radnika.
– Naravno da bez podrške njihovih porodica ovakav vredan rezultat ne bi bio moguć. Na nama, kao opštinskoj upravi, jeste da unapredimo uslove u našim osnovnim i srednjim školama i da ovim đacima pokažemo da je put građenja sebe isključivo kroz učenje, kao i da to znanje u nekom periodu, s obzirom na razvoj privredne slike i ekonomskih prilika u opštini, upotrebe u svom mestu. Nagrada predstavlja ogromnu nematerijalnu vrednost i snažan podsticaj kako za nagrađene, obavezujući ih da i dalje stvaraju i postižu izuzetne rezulate, tako i za one koji streme ovoj nagradi. Neka se školuju svuda, u drugim državama i gradovima, ali bismo najviše voleli da se vrate u svoj grad – rekao je Adrijan Satmari
Iako je tek počelo leto, a u Bačkoj Topoli temperature idu i do 40 stepeni, sada je period godine kada mnogi razmišljaju o kupovini ogreva za zimu. Takođe, stručnjaci savetuju da se ogrev kupuje na vreme, jer u jeku sezone može doći do nestašica i viših cena. Drvo je uveliko na prodaju, cer hrast grab bagrem, prva klasa Cena oko, 6300hiljada Dobro snbdevene drvara Milovanović, Kurfiš i brojni drugi prodavci.Cena peleta u zavisnosti od proizvođača, kvaliteta i drugih svojstava, kreće se od oko 27.000 do 32.000 dinara po paleti.Cena uglja, prema dostupnim podacima, kreće se između 18.000 i 23.000 dinara po toni, takođe, u zavisnosti od vrste uglja i regiona. Najveći broj stanovnika u opštini Bačka Topola, ako nisu priključeni na gas ili toplifikaciju, kao osnovnu za grejanje koristi ogrevno drvo i ugalj,a tek neznatno pelet i električnu energiju.
U ovo doba godine, ogrevni materijali poput drva, pelete ili uglja često su povoljniji, nego kada se približi jesen i hladnije vreme.Mnogi zato požure da pokušaju po što povoljnijim cenama da se obezbede i da mirno dočekaju grejnu sezonu.
Prema dostupnim cenama na internetu, za jedan prostorni metar drva za ogrev, potrebno je u proseku izdvojiti od 6.000 do 9.000 dinara, ali cena može biti i značajno viša kod nekih prodavaca. Cena ogrevnog drveta varira u zavisnosti od vrste – bukva, hrast, cer, grab… kao i regiona.
“Bukva je najbolje drvo i najskuplje drvo, ljudi uzimaju na rate ali mahom plaćaju manje količine drva odmah, ljudi u proseku kupuju oko 10 metara drva za zimu”, kaže vlasnik preduzeća za prodaju ogreva.
Najveći broj stanovnika u opštini Bačka Topola, ako nisu priključeni na gas ili toplifikaciju, kao osnovnu za grejanje koristi ogrevno drvo i ugalj,a tek neznatno pelet i električnu energiju.
Sistem automatizovane odbrane poljoprivrednih useva i zasada od gradonosnih oblaka na teritoriji AP Vojvodine čine tri radarska centra – Fruška gora, Samoš i Bajša, sa pripadajućim lansirnim protivgradnim stanicama.
Grad, obilne kiše i jaki vetrovi, pa još i mraz kad mu veme nije – postali su redovni neželjeni pratioci poljoprivrednih proizvođača u VOJVODINI, čiji je glavni problem kako da zaštite svoj rod. Nema sumnje da će se taj trend nastaviti i narednih godina, jer se predviđa sve više temperaturnih depresija i elementarnih nepogoda. Predsednik opštine Bačka Topola , Adrijan Satmari, kaže da zbog toga protivgradne mreže više nisu ćef ili hir, već preka potreba poljoprivrednih proizvođača u našoj zemlji a protivgradne rakete upravo spas od gradonosnih oblaka te da je to osnovni zadatak opštine , za bezbedne njive.
Cilj postavljanja automatizovane odbrane poljoprivrednih useva i zasada je modernizacija i unaprećenje rada radarskih centara, a to znači da u Vojvodini postoji automatizovan sistem daljinskog upravljanja protivgradnim stanicama, koji je deo sistema protivgradne odbrane organizovane u Srbiji.
Laički rečeno, ovim lansirnim stanicama upravljaće profesionalci sa radarskog centra, u realnom vremenu, bez posrednika (honorarnih radnika-strelaca na terenu).
“U cilju prevazilaženja štete od grada, naša lokalna samouprava svake godine obezbeđuje nabavku raketa za protivgradnu odbranu, koje koristi Protivgradni centar u Bajši. Na teritoriji naše opštine nalazi se 16 automatskih lansirnih stanica koje su bile aktivirane i tokom proteklih dana. Zahvaljujemo se stručnjacima iz protivgradnog centra, koji su blagovremeno i profesionalno reagovali, čime su zaštitili naše poljoprivredne površine, kao i javnu i privatnu imovinu. Naša opština će i ubuduće podržavati nabavku raketa za protivgradnu zaštitu, jer nam je bezbednost poljoprivrednika, preduzetnika i svih građana od velikog značaja.”- REKAO JE PREDSEDNIK OPŠTINE ADRIJAN SATMARI
Ako se premišljate još uvek gde možete da otputujete tokom leta i pobegnete od vrućina, a da svoj organizam malo osvežite, zašto se ne biste uputili put Ružičastog ili Pačirskog jezera koje je poznato kao lekovito, KAO I MNOGI DRUGI KOJI SU OVDE PRONAŠLI DESTINACIJU ZA POVOD I PROVOD. Voda se prostire na površini od oko dva kilometra a poznato je po tome što leči mnoge bolesti posebno kožne i reumatizam. Voda pri izviranju dostiže temperaturu od 72 stepena ali se kasnije hladi na 30. Iako ga mnogi turisti rado posećuju tokom leta, neko na dnevnom nivou,neko i po mesec dana.Voda sadrži litijum, brom, jod u velikoj količini tako da je voda pogodna za lečenje kožnih oboljenja, psorijazu, reumatska oboljenja i oboljenja posle povreda.
Topla voda u Pačiru dolazi sa 1.400 metara dubine i slana je, što čini odlazak u ovu banju jedinstvenim iskustvom. Voda sadrži natrijum, jod, sulfat, brom i mnoge druge minerale koji unapređuju zdravlje. Lekovitost vode utvrdila je laboratorija NIS-a. Voda sadrži litijum, brom, jod u velikoj količini tako da je voda pogodna za lečenje kožnih oboljenja, psorijazu, reumatska oboljenja i oboljenja posle povreda. Posetioci su uglavnom penzioneri, ali je sve popularnija i među mlađom populacijim.
Godinama je ovo bilo omiljeno kupalište Subotičanima, meštanima Bačke Topole, a poslednjih godina ima posetilaca i iz Rusije i Mađarske, Rumunije, Slovačke… Pored lekovitih svojstva kupače i turiste privlači njegova nesvakidašnja boja budući da da tonovi jezera idu od crvene do pink i roze nijanse. Ovu nestvarnu boju koja oduševljava sve posetioce duguje slanoj vodi i kombinaciji različitih minerala.
Ova banja privlači kako lokalne tako i međunarodne posetioce koji traže mir i relaksaciju u prirodnom okruženju. Njena tradicija seže daleko unazad, dok se danas modernizuje i prilagođava potrebama savremenih posetilaca.Ovo fenomenalno jezero privlači fotografe, istraživače prirode i sve one koji traže inspiraciju u prirodnom pejzažu.
Udruženja „Anđeli Severa“ iz Bačke Topole i humanitarni ljudi koji su organizovali akciju za Dom osoba ometenih u razvoju pri Manastiru Svete Petke Izvorske kod Paraćina. – Dom broji oko 80 ženskih osoba sa lakšim i težim invaliditetom i ovog puta apelujemo na sve ljude dobre volje ako su u mogućnosti da pomognu Domu koji se nalazi u jako teškom stanju – rekla je Dejana Draškić, ističući da su ovog puta najpotrebnije stvari pripale Domu i pozvala sve koji su u mogućnosti da učine isto.
Danas smo bili na nama dobro poznatom mestu,mestu koje je naš dom -Manastir Svete Petke Izvorske i Dom osoba ometenih u razvoju pri Manastiru,uručili smo donaciju i proveli vreme sa monahinjama-kaže Draškić.
Ovo udruženje iz Bačke Topole samoinicijatvno obezbeđuje hranu socijalno ugroženim porodicama, bebama i deci uzrasta do dve godine, kao i deci sa posebnim potrebama ali i drugima kojima je potrebna pomoć. Tako je bilo i minulihdana kada su se obreli na već dobro poznatoj adresi ManastiraSVETE PETKE IZVORSKE.
– Ovo je JOŠ JEDNA NAŠA PODRŠKA U NIZU i poseta manastiru i njegovom domu, koji su ponos našeg društva i naše države i crkve. Monahinje su primer požrtvovanja i ljubavi za štićenice s teškim i najtežim oblicima intelektualnog i telesnog invaliditeta, koje su u mnogim slučajevima zaboravili i njihovi najrođeniji – napominje Draškić
Edukativni kampovi spajaju nezaboravna iskustva ekskurzija i unapređivanje znanja. Najčešće programi uključuju zanimljiva predavanja, radionice i demonstracije, kao i sportske aktivnosti. Jedan od najstarijih u zemlji je Staromoravički , sa tradicijom od preko 30 godina. U ovogodišnjim programima učestvovaće preko 300 dece i više od 70 instruktora i pomoćnog osoblja. „Motivi za pokretanje letnje škole bili su mnogobrojni, ali presudilo je to što se u letnjim mesecima školskoj deci i omladini nudi vrlo malo kulturnih i obrazovnih sadržaja i mogućnosti za osmišljavanje slobodnog vremena“
Tokom kampa, đaci iz sTARE mORAVICE I OKRUŽENJA pohađaju kurseve iz različitih nastavnih i vannastavnih oblasti, koje osmišljavaju i vode zainteresovani profesori i nastavnici škole uz pomoć i saradnju kulturnih institucija i stručnjaka .Međutim, ovaj kamp nije posvećen isključivo nauci, već se deca oprobavaju i u likovnom stvaralašatvu, sportu, dramskoj igri i pokretu. Takođe, uče da se orijentišu na karti, topografiju, vezivanje čvorova, postavljanje šatora, signalizaciju, prvu pomoć…
KAMP U STAROMORAVIČKOJ ŠKOLI POSETIO JE , PREDSEDNIK OPŠTINE ADRIJAN SATMARI.
“Predavanja držE vrhunski stručnjaci, a polaznici su učestvovali na kreativnim radionicama, u terenskom radu i kvizovima. Na radionicama UČE RAZNE OBLASTI, učili su da izrade aplikacije sa bazama podataka, a na ekološkoj o energiji i klimi. Fokus predavanja okrenut je ka prednostima i nedostacima obnovljivih i neobnovljivih izvora energije, nuklearnoj energiji i klimatskim promenama i globalnom zagrevanju. Kako to obično biva na ovoj vrsti kampova, slobodno vreme provodili su baveći se sportom.” – KAŽE SATMARI i dodaje “Program kampa se sastoji od niza radionica, demonstracija, prezentacija, tribina, takmičenja, ali i stručnih predavanja. No, organizatorima je važno da ova predavanja budu razumljiva za svakog sa srednješkolskim znanjem i da uvek budu zanimljiva i aktuelna i zato će uvek imati podršku lokalne samouprave”
Dolazak u buduću srednju školu na upis znači i prvo upoznavanje sa novom sredinom i profesorima i zato bez obzira na mogućnost elektronskog upisa, većina se odlučuje da dođe lično sa roditeljima da preda dokumenta. Tako je bilo i u sve tri bačkotopolske srednje škole. U Gimnaziji i ekonomskoj školi DOSITEJ OBRADOVIĆ,(77) ŠTC JOŽEF ŠINKOVIČ (55) i POLJOPRIVREDNOJ ŠKLOI (91) upisana su 223 učenika u narednu školsku godinu.Ovaj rezultat ukazuje na to da srednjoškolske ustanove u Bačkoj Topoli uspešno prate savremene obrazovne tokove, nudeći atraktivne i savremeno inovirane obrazovne profile koji odgovaraju interesovanjima i potrebama današnjih učenika.
Većina učenika upisana je u srednju školu još prvog dana, elektronskim putem. No, oni koji nisu raspoređeni ili nisu radili završni test u junu, biće upisani najkasnije nakon avgustovskog polaganja male mature.
Inače, 13, 14. i 15. avgusta se organizuje završni ispit za učenike koji iz opravdanih razloga nisu mogli da izađu na polaganje u junu. Učenici koji su ostali neraspoređeni u junu, a izašli su na završni ispit, dovoljno je da tada popune i predaju
Na području opština Bačka Topola i Mali Iđoš na poljoprivrednoj površini od 71.071 ha, celokupna poljoprivredna proizvodnja se obavlja u 25 naseljenih mesta, oko 12.270 zemljoradničkih gazdinstava, 12 poljoprivrednih preduzeća, 6 prerađivačko-prehrambenih preduzeća i 8 zemljoradničkih zadruga. Sve u svemu pšenica je, sada se već može reći, dobro rodina i preko 7 tona po hektaru na oko 10.000 hektara, suncokret se bori da “preživi” sušu a kukuruz, koji je “zaposeo” najviće njive, žedan, stručnjaci predvidjaju- rod desetkovan.
Zbog nepovoljnih klimatskih uslova proizvodnja stočne hrane na području BAČKOTOPOLSKE OPŠTINE dovedena je u pitanje, a ovakva situacija će se negativno odraziti na proizvodnju mleka i stoke, što su primarne grane poljoprivrede u ovooj opštini.
“Ovo je već stanje elementarne nepogode jer su površine pod kukuruzom ugrožene na samom početku zbog velikih padavina, pa je setva kasnila. Zatim su nastupile velike vrućine i sušni period, u junu nije nikad zabilježena takva suša. Prvi otkosi travno djetelinskih smjesa su prepolovljeni, kukuruza u zrnu neće biti, a prinosi silažnog kukuruza biće loši jer je on već u fazi sušenja”, istakao je poljoprivredni proizvodjač Bela Šiška
Prema njegovim riječima sve to dovodi u pitanje proizvodnju hrane i opstanak stočnog fonda,dodaje, može se očekivati rast cena hrane što će najviše osetiti obični građani, a farmeri će biti prisiljeni na redukciju stočnog fonda.
Srpska pravoslavna crkva danas je proslavila, Rođenje Svetog Jovana Preteče – Ivanjdan. Ovaj praznik, obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru. Proslavili su i stanovnici Tomislavaca, nedaleko od Bačke Topole uz veliodostojnike SPS , predstavnike opštine, predsednika SO, Sašu Srdića i zamenika predsednika opštine Stevana Ančevskog.
„Danas slavimo rođenje Svetog Jovana Krstitelja, danas se od ivanjdanskog cveća pletu venčići, koje delimo našim sugrađanima. Po starom našem običaju, kuća koja ima taj venčić je zaštićena od svakog zla, a čuva zdravlje svih ukućana. Ovom manifestacijom širimo našu duhovnost i kulturu, da ne bismo zaboravili našu prošlost”- rekao je otac PREDRAG
“Veoma je važno negovati tradiciju i učiti našu decu da neguju ovu tradiciju. Ovo je duhovni i verski praznik, i omiljeni je u našem narodu. Nama kao SELU je važno da to tako i ostane. Ova slika danas oplemenjuje naš grad i trudićemo se da imamo više ovakvih manifestacija”, poručio je predsednik SO Saša Srdić.
„Ova manifestacija je pokrenuta sa tendencijom da ostane opštini i da se prenosi sa kolena na kolena. Ove godine su nam u goste došli mnogi gosti . Cilj nam je da obogatimo manifestaciju, i nadam se da će naredne godine trajati čak dva ili tri dana”- rekao je zamenik predsednika opštine Stevan Ančevski
„Danas slavimo rođenje Svetog Jovana Krstitelja, danas se od ivanjdanskog cveća pletu venčići, koje delimo našim sugrađanima. Po starom našem običaju, kuća koja ima taj venčić je zaštićena od svakog zla, a čuva zdravlje svih ukućana. Ovom manifestacijom širimo našu duhovnost i kulturu, da ne bismo zaboravili našu prošlost”- objasnio je otac PREDRAG
“Srbi ga posebno poštuju i kao zaštitnika kumstva i pobratimstva, pa je tako i kod nas. Narodno praznovanje Ivanjdana potiče iz prethrišćanskog perioda, od ratarskog kulta u kojem se slavi sunce kada u vreme letnje dugodnevice isijava najveću snagu, kao i početak žetve.” veli Mirko Spasojević
Nakon Liturgije usledio je trokratni ophod oko hrama, kao i pomen svim upokojenim sveštenoslužiteljima, ktitorima i priložnicima ove svetinje, koji su svojim trudom i verom doprineli očuvanju duhovnog života u ovom mestu. Potom je izvršeno blagosiljanje koljiva i slavskog kolača, koje su domaćini slave sa pobožnošću prineli u čast Svetog Jovana Preteče.
