Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
Edukativni kampovi spajaju nezaboravna iskustva ekskurzija i unapređivanje znanja. Najčešće programi uključuju zanimljiva predavanja, radionice i demonstracije, kao i sportske aktivnosti. Jedan od najstarijih u zemlji je Staromoravički , sa tradicijom od preko 30 godina. U ovogodišnjim programima učestvovaće preko 300 dece i više od 70 instruktora i pomoćnog osoblja. „Motivi za pokretanje letnje škole bili su mnogobrojni, ali presudilo je to što se u letnjim mesecima školskoj deci i omladini nudi vrlo malo kulturnih i obrazovnih sadržaja i mogućnosti za osmišljavanje slobodnog vremena“
Tokom kampa, đaci iz sTARE mORAVICE I OKRUŽENJA pohađaju kurseve iz različitih nastavnih i vannastavnih oblasti, koje osmišljavaju i vode zainteresovani profesori i nastavnici škole uz pomoć i saradnju kulturnih institucija i stručnjaka .Međutim, ovaj kamp nije posvećen isključivo nauci, već se deca oprobavaju i u likovnom stvaralašatvu, sportu, dramskoj igri i pokretu. Takođe, uče da se orijentišu na karti, topografiju, vezivanje čvorova, postavljanje šatora, signalizaciju, prvu pomoć…
KAMP U STAROMORAVIČKOJ ŠKOLI POSETIO JE , PREDSEDNIK OPŠTINE ADRIJAN SATMARI.
“Predavanja držE vrhunski stručnjaci, a polaznici su učestvovali na kreativnim radionicama, u terenskom radu i kvizovima. Na radionicama UČE RAZNE OBLASTI, učili su da izrade aplikacije sa bazama podataka, a na ekološkoj o energiji i klimi. Fokus predavanja okrenut je ka prednostima i nedostacima obnovljivih i neobnovljivih izvora energije, nuklearnoj energiji i klimatskim promenama i globalnom zagrevanju. Kako to obično biva na ovoj vrsti kampova, slobodno vreme provodili su baveći se sportom.” – KAŽE SATMARI i dodaje “Program kampa se sastoji od niza radionica, demonstracija, prezentacija, tribina, takmičenja, ali i stručnih predavanja. No, organizatorima je važno da ova predavanja budu razumljiva za svakog sa srednješkolskim znanjem i da uvek budu zanimljiva i aktuelna i zato će uvek imati podršku lokalne samouprave”
Dolazak u buduću srednju školu na upis znači i prvo upoznavanje sa novom sredinom i profesorima i zato bez obzira na mogućnost elektronskog upisa, većina se odlučuje da dođe lično sa roditeljima da preda dokumenta. Tako je bilo i u sve tri bačkotopolske srednje škole. U Gimnaziji i ekonomskoj školi DOSITEJ OBRADOVIĆ,(77) ŠTC JOŽEF ŠINKOVIČ (55) i POLJOPRIVREDNOJ ŠKLOI (91) upisana su 223 učenika u narednu školsku godinu.Ovaj rezultat ukazuje na to da srednjoškolske ustanove u Bačkoj Topoli uspešno prate savremene obrazovne tokove, nudeći atraktivne i savremeno inovirane obrazovne profile koji odgovaraju interesovanjima i potrebama današnjih učenika.
Većina učenika upisana je u srednju školu još prvog dana, elektronskim putem. No, oni koji nisu raspoređeni ili nisu radili završni test u junu, biće upisani najkasnije nakon avgustovskog polaganja male mature.
Inače, 13, 14. i 15. avgusta se organizuje završni ispit za učenike koji iz opravdanih razloga nisu mogli da izađu na polaganje u junu. Učenici koji su ostali neraspoređeni u junu, a izašli su na završni ispit, dovoljno je da tada popune i predaju
Na području opština Bačka Topola i Mali Iđoš na poljoprivrednoj površini od 71.071 ha, celokupna poljoprivredna proizvodnja se obavlja u 25 naseljenih mesta, oko 12.270 zemljoradničkih gazdinstava, 12 poljoprivrednih preduzeća, 6 prerađivačko-prehrambenih preduzeća i 8 zemljoradničkih zadruga. Sve u svemu pšenica je, sada se već može reći, dobro rodina i preko 7 tona po hektaru na oko 10.000 hektara, suncokret se bori da “preživi” sušu a kukuruz, koji je “zaposeo” najviće njive, žedan, stručnjaci predvidjaju- rod desetkovan.
Zbog nepovoljnih klimatskih uslova proizvodnja stočne hrane na području BAČKOTOPOLSKE OPŠTINE dovedena je u pitanje, a ovakva situacija će se negativno odraziti na proizvodnju mleka i stoke, što su primarne grane poljoprivrede u ovooj opštini.
“Ovo je već stanje elementarne nepogode jer su površine pod kukuruzom ugrožene na samom početku zbog velikih padavina, pa je setva kasnila. Zatim su nastupile velike vrućine i sušni period, u junu nije nikad zabilježena takva suša. Prvi otkosi travno djetelinskih smjesa su prepolovljeni, kukuruza u zrnu neće biti, a prinosi silažnog kukuruza biće loši jer je on već u fazi sušenja”, istakao je poljoprivredni proizvodjač Bela Šiška
Prema njegovim riječima sve to dovodi u pitanje proizvodnju hrane i opstanak stočnog fonda,dodaje, može se očekivati rast cena hrane što će najviše osetiti obični građani, a farmeri će biti prisiljeni na redukciju stočnog fonda.
Srpska pravoslavna crkva danas je proslavila, Rođenje Svetog Jovana Preteče – Ivanjdan. Ovaj praznik, obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru. Proslavili su i stanovnici Tomislavaca, nedaleko od Bačke Topole uz veliodostojnike SPS , predstavnike opštine, predsednika SO, Sašu Srdića i zamenika predsednika opštine Stevana Ančevskog.
„Danas slavimo rođenje Svetog Jovana Krstitelja, danas se od ivanjdanskog cveća pletu venčići, koje delimo našim sugrađanima. Po starom našem običaju, kuća koja ima taj venčić je zaštićena od svakog zla, a čuva zdravlje svih ukućana. Ovom manifestacijom širimo našu duhovnost i kulturu, da ne bismo zaboravili našu prošlost”- rekao je otac PREDRAG
“Veoma je važno negovati tradiciju i učiti našu decu da neguju ovu tradiciju. Ovo je duhovni i verski praznik, i omiljeni je u našem narodu. Nama kao SELU je važno da to tako i ostane. Ova slika danas oplemenjuje naš grad i trudićemo se da imamo više ovakvih manifestacija”, poručio je predsednik SO Saša Srdić.
„Ova manifestacija je pokrenuta sa tendencijom da ostane opštini i da se prenosi sa kolena na kolena. Ove godine su nam u goste došli mnogi gosti . Cilj nam je da obogatimo manifestaciju, i nadam se da će naredne godine trajati čak dva ili tri dana”- rekao je zamenik predsednika opštine Stevan Ančevski
„Danas slavimo rođenje Svetog Jovana Krstitelja, danas se od ivanjdanskog cveća pletu venčići, koje delimo našim sugrađanima. Po starom našem običaju, kuća koja ima taj venčić je zaštićena od svakog zla, a čuva zdravlje svih ukućana. Ovom manifestacijom širimo našu duhovnost i kulturu, da ne bismo zaboravili našu prošlost”- objasnio je otac PREDRAG
“Srbi ga posebno poštuju i kao zaštitnika kumstva i pobratimstva, pa je tako i kod nas. Narodno praznovanje Ivanjdana potiče iz prethrišćanskog perioda, od ratarskog kulta u kojem se slavi sunce kada u vreme letnje dugodnevice isijava najveću snagu, kao i početak žetve.” veli Mirko Spasojević
Nakon Liturgije usledio je trokratni ophod oko hrama, kao i pomen svim upokojenim sveštenoslužiteljima, ktitorima i priložnicima ove svetinje, koji su svojim trudom i verom doprineli očuvanju duhovnog života u ovom mestu. Potom je izvršeno blagosiljanje koljiva i slavskog kolača, koje su domaćini slave sa pobožnošću prineli u čast Svetog Jovana Preteče.
Kao uvertira gradskoj svetkovini „Danima piva“, i kao njena podmanifestacija, održaće se je gastro-turistička manifestacija „Zlatni kotlić -BAČKA TOPOLA 2025“, 1. AVGUSTA, na Vašarištu, omiljenom mestu okupljanja Bačkotopolčana. Tim povodom su Aleksandar Traparić i Dušan Uzelac, u ime organizatora i svoje lično ime poželeli dobrodošlicu velikom broju majstora u pripremi riblje čorbe,) do sada prijavljeno 30 timova a prijave teku do 25. jula) jednom od omiljenih jela ljubitelja prirode i „kuhinje na otvorenom“, i svim poštovaocima prirodnih ribljih ukusa. Obećali su i gostovanje dva poznata benda, jednog iz Sbije (SERGE GRIN ROCKEN SOUTH ) i drugog iz Madjarske( AB-CD ) U ime organizatora potpisuju se opština Bačka Topola, Turistička organizacija opštine koji su poželeli da se i ove godine raspoloženje i dobre vibracije dogode u istom intenzitetu kao i ranije.
Vreme je za pivo i poznati zrenjaninski festival Dani piva, gde dobri zvuci i posluženje okupljaju i spijateljuju ljude. Tim povodom organizatori i učesnici najavili su BAČKOTOPOLSKU manifestaciju koja se već tradicionalno održava početkom avgusta. Muzičar i iz grupe ABCD rekli su da rado dolaze na Dane piva, , a da je koncert u Bačkoj Topoli, deo turneje na kojoj se grupa trenutno nalazi.
Mi smo na muzičkoj turneji, sviramo zaista puno tokom jula i avgusta, i takođe imamo, , set-listu koja se sastoji od samih hitova, po principu „the best off“. U Bačkoj Topoli ćemo svirati najbolje pesme, koje svi žele da čuju i drago nam je što sviramo na Danima piva.- kaže front men grupe ABCD.
Mateja Vidović, talentovani plivač iz Plivačkog vaterpolo kluba Srem iz Sremske Mitrovice, trijumfovao je na 21. Topolskom međunarodnom plivačkom maratonu, održanom 5. jula 2025. godine u Bačkoj Topoli. Dana 22. juna 2025. na jezeru Svetićevo kod Bačke Topole održan je međunarodni plivački maraton. U izuzetno jakoj konkurenciji i izazovnim uslovima, Mateja Vidović je zablistao i u trci na 5000 metara apsolutno prvi stigao na cilj!
U izuzetno zahtevnoj trci na 10.000 metara,NA JEZERU BAČKE TOPOLE, Matea Vidović je pokazao izuzetnu fizičku pripremljenost, snagu i izdržljivost, te zasluženo zauzeo prvo mesto – i u apsolutnoj konkurenciji i u svojoj starosnoj kategoriji. Kao znak priznanja za ovu impresivnu pobedu, uručen mu je i simbolični poklon – bicikl, glavna nagrada maratona.
Sezona kupanja na bazenima u Bačkoj Topoli još zvanično počela u Staroj Moravici pre a u Bajši od 20. juna. Ulaznice za starije 450, maladje 350 a najmladje besplatno. U Bajši 100 dinara jeftinije. Cela sezona 4500. Roze jezero u Pačiri , sa termalnom vodom, davno prima posetioce iz cele zemlje a bačkotopolsko jezero ovih dana otoreno za plivačka takmičenja a ima i svakodnevnih kupača.
Otvorena kupališta u opštini Bačka Topola , spremna su za kupače ali boljoj poseti vreme ne ide na ruku.Prethodne dane komunalci su iskoristili su za uređivanje kupališta, šišanje trave, a ugostitelji za popravku suncobrana i ležaljki i ostalih rekvizita.
Sezona kupanja na bazenima u Bačkoj Topoli još zvanično počela u Staroj Moravici pre a u Bajši od 20. juna. Ulaznice za starije 450, maladje 350 a najmladje besplatno. U Bajši 100 dinara jeftinije. Cela sezona 4500. Roze jezero u Pačiri , sa termalnom vodom, davno prima posetioce iz cele zemlje a bačkotopolsko jezero ovih dana otoreno za plivačka takmičenja a ima i svakodnevnih kupača.
Obavljeni su i tretmani protiv komaraca ali ih uprkos tome ima još uvek u velikom broju.
Pačir Banja je prava atrakcija za strane i domaće turiste. Jedna je od najneobičnijih i najlepših banja. Ono što je čini posebnom je jezerom ružičaste boje. Nalazi se nedaleko od Bačke Topole i Subotice. Još jedna prednost je što smeštaj može da se nađe po povoljnim cenama i do 2000 dinara za dan.
Posle Bogdana Petrovića i Sabolča Mezeia Bačkotopolčani su potvrdili da je treće pojačanje ovog leta Sarpret Sing sa Novog Zelanda. U TSC je stigao kao slobodan igrač, posle rastanka sa portugalskim drugoligašem Leirijom. Karijeru je počeo na rodnom Novom Zelandu u Onehunga Sportu, potom ga je put vodio u Velington, Nirnberg, Bajern Minhen, Regensburg i Hanzu Rostok.Ovaj 25-godišnjak važi za jednog od najvećih talenata Okeanije, zbog čega ga je svojevremeno angažovao čak Bajern Minhen.Kako saznajemo , ugovor između Singa i TSC-a potpisan je do juna 2027. godine, što ukazuje na ozbiljan projekat kluba iz Bačke Topole.
Novozelandski ofanzivni vezni fudbaler dolazi iz portugalskog kluba Leiria. Prethodno je igrao za Onehunga sport i Velington, a u Bundesligi je nastupao za Nirnberg, Bajern, da bi posle pozajmice u Regenzburgu, usledio prelazak u Hanzu iz Roštoka. Na kraju je otišao u Drugu ligu portugalskog fudbala gde je zadužio dres Leirije.
Bilo je evidentno da TSC mora da ojača vezni red pošto je izvesno da će Petar Stanić napustiti tim. Sredinom terena će u narednoj sezoni ,,krstariti” i Sabolč Mezei, Aleksandar Stančić i Mihajlo Milosavić uz standardne veziste Milana Radina i Aleksu Pejića.
Kako saznajemo,, ugovor između Singa i TSC-a potpisan je do juna 2027. godine, što ukazuje na ozbiljan projekat kluba iz Bačke Topole.
Poslednjih godina i u našoj zemlji je sve popularnije maratonsko plivanje na otvorenim vodama. Na jezeru Svetićevo u Bačkoj Topoli 22. juna je počela nova sezona u ovoj plivačkoj disciplini.Danas 5 . jula bačkotopolska opština ponovo je domaćin u plivačkom maratonu, ovaj put, i na 10.000 metara, kada je održan i 21. Topolski maraton. .Na maraton se odazvalo 120 maratonaca iz zemlje i inostranstva. Nakon otvaranja, usledila je dečija trka na 100 i 200 metara, zatim trka na 1000 metara posle koje je usledio Topolski plivački marathon na 3 kilometra. Državno prvenstvo se plivalo na 5, 7,5 i na 10 kilometara. Organizator ovog prvenstva bio je Plivački klub ,,Maraton” iz Bačke Topole, te Savez plivanja na otvorenim vodama i masters Srbije, a suorganizator Plivački savez Srbije. TAKMIČENJE JE OTVORI PREDSEDNIK SO SAŠA SRDIĆ
.Na maraton se odazvalo 120 maratonaca iz zemlje i inostranstva. Nakon otvaranja, usledila je dečija trka na 100 i 200 metara, zatim trka na 1000 metara posle koje je usledio Topolski plivački marathon na 3 kilometra. Državno prvenstvo se plivalo na 5, 7,5 i na 10 kilometara.
“Kao i prethodnih godina, atraktivno i zanimljivo takmičenje u svim uzrasnim kategorijama. Seniori plivaju na 1 i 5 kilometara. Jedina trka koja se organizuje kod nas u olimpijskoj disciplini je plivački maraton u Bačkoj Topoli na dužini od 10 kilometara” – kaže predsednik Saveza Mihajlo Kojić.
Sezona plivanja na otvorenim vodama nastavlja se i u avgustu. Ukupno u ovoj takmičarskoj sezoni planirano je između 15 i 18 maratonskih trka.Takmičenje je bilo međunarodnog karaktera pa pored klubova iz Srbije, na jezeru se se našli takmičari iz REGIONA. TAKMIČENJE JE OTVORI PREDSEDNIK SO SAŠA SRDIĆ.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u Tomislavcima, proslaviće rođenje Svetog Jovana Krstitelja jednog od najvećih svetaca. Rođenje svetog Jovana Preteče i Krstitelja Gospodnjeg, u narodu praznik poznatiji pod nazivom Ivanjdan jedan je od najvećih hrišćanskih praznika koji se obeležava 7. jula po gregorijanskom, odnosno 24. juna po julijanskom kalendaru.Sveti Jovan se još zove Igritelj, jer se vjeruje da se sunce, kada se tog jutra rađa, igra na nebu. Zaštitnik je kumstva i pobratimstva, a kumovao je i Isusu Hristu krsteći ga u rijeci Jordan.
“Selo su osnovali dobrovoljciučesnici prvog rata 1921 koji su došli iz LIke. u leto 1929 su doneli odluku da se selo nazove po sinu kralja Aleksandra Karadjordjevića Tomislavu. uvek ih se rado sečamo i oni su zaslužni što danas postojimo” kaže Mirko Spasojević i dodaje.
“Ivandan, je jedan radostan hrišćanski praznik za koji se još od davnina, naših predaka, vezuju zanimljivi običaji koji su se tradicionalno sačuvali do danas. Smatra se da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se Sunce tri puta zaustavlja.Jedan od najzastupljenijih običaja jeste pletenje venaca od ivanjskog cveća. Za ovaj običaj vezuje se razna simbolika, pa se tako veruje da venci ukazuju da je priroda došla do najviše tačke, jer je sredina leta i da se tim vencima priroda ovenčava. Venci su i simbolika ljubavi, pa podsećaju parove na venčanje, dok devojke u venac od livadskog bilja i lekovitih trava ubacuju i crvenu ružu. Sa ovim vencima kite se kapije, devojke ih nose na glavi, ukrašavaju se domovi.”
Sveti Jovan se još zove Igritelj, jer se vjeruje da se sunce, kada se tog jutra rađa, igra na nebu. Zaštitnik je kumstva i pobratimstva, a kumovao je i Isusu Hristu krsteći ga u rijeci Jordan.
