Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
„Dok se priroda pred našim očima povlači, ostavljajući Bačkotopolsko jezero na istorijskom minimumu, planovi za evakuaciju ribljeg fonda postaju poslednji crveni alarm i bolno podsećanje na cenu koju plaćamo zbog višegodišnjeg ignorisanja ekoloških upozorenja.“
Ovaj crveni alarm ne ogleda se samo u papirima i planovima, već u sumornoj slici sa terena gde se tehnologija bori protiv ekološkog kolapsa. Pokušaj spasavanja onoga što je ostalo od jezera sveden je na mehaničko održavanje u životu: lokalne vlasti i ribočuvari prinuđeni su da veštačkim putem, preko aeracionih pumpi, upumpavaju kiseonik u vodu. Prizor u kom mašine bukvalno teraju vodu da diše kako bi riba preživela predstavlja vrhunac čovekovog pokušaja da ispravi greške koje je sam napravio.
Ipak, aeracija i svakodnevno merenje preostalih parametara vode nisu rešenje – oni su samo ekološki respirator. Kada se prirodni balans jednom naruši višegodišnjim prekomernim crpljenjem vode i ignorisanjem sušnih ciklusa, pumpe postaju tek privremena brana pred katastrofom.
Selektivni izlov invazivnih vrsta, planiran za sredinu novembra, još je jedan takav potez očajnika; svesno proređivanje ribljeg fonda kako bi autohtone vrste dobile makar minimalnu šansu da dočekaju proleće. Dok mašine bruje nad presušenim koritom, postaje bolno jasno da se priroda ne može prevariti kratkoročnim tehničkim intervencijama dok se sistemska rešenja, poput kanala ka Tisi, godinama odlažu.
Upumpavanje kiseonika i hitne evakuacije zato ne smeju ostati zapisani kao borba protiv „više sile“ i klimatskih promena, jer priroda nije jedini krivac za sudbinu Bačkotopolskog jezera. Odgovornost za ovu ekološku agoniju ima jasno ime i prezime u institucijama koje su godinama tolerisale nelegalne priključke, divlje crpljenje vode za navodnavanje i stopirale završetak kanala Orom–Čik–Krivaja.
Dopustiti da nekada najčistija akumulacija u Vojvodini spadne na aparate za veštačko disanje je poraz državnog i pokrajinskog kriznog menadžmenta koji godinama reaguje tek kada katastrofa zakuca na vrata. Pravo pitanje za „Vode Vojvodine“ i resorna ministarstva više nije da li će preostalih 15 kilometara kanala od Tise biti završeno, već ko će snositi odgovornost ako do završetka radova u jezeru više ne bude imalo šta da se spasi. Vreme za administrativne izgovore i prebacivanje nadležnosti je isteklo – Bačkotopolsko jezero je presušilo, a sa njim i strpljenje javnosti.
Završetak ove faze rada na brzoj pruzi i modernizaciji železničke stanice donosi mnogo više od tehničkog unapređenja; ovo je velika pobeda za našu zajednicu i dokaz da se dugoročno planiranje uvek isplati. Bačka Topola dobija infrastrukturu kakvu zaslužuje, čime se otvaraju potpuno nova vrata za razvoj privrede, turizma i svakodnevni život građana. Ovakve inicijative vraćaju veru u to da se uz dobru organizaciju i jasne ciljeve mogu postići rezultati koji će generacijama služiti na ponos. Sve pohvale projektantima, neimarima i svima koji su učestvovali u realizaciji ovog istorijskog projekta, povezujući nas brže i sigurnije sa regionom i Evropom.
Završetak radova na staničnoj zgradi u Bačkoj Topoli obuhvata hitno konstruktivno ojačanje, građevinsku sanaciju i estetsko vraćanje objekta u prvobitno stanje. Svi radovi na samoj stanici, kao i na prilaznim saobraćajnicama, moraju biti kompletno završeni do decembra 2026. godine. Glavni fokus radova je ojačavanje nosećih struktura zgrade prema strogom evropskom standardu SRPS EN 1998 (projektovanje propisa za seizmičku otpornost konstrukcija).Budući da je stanična zgrada podignuta još 1883. godine i da je stavljena pod zaštitu, ugovorom je strogo definisano vraćanje završnih obrada površina i fasade u njen prvobitni, autentični izgled.Završetkom ovih ulaganja, Bačka Topola će dobiti potpuno bezbednu, modernizovanu i funkcionalnu stanicu spremnu za pun kapacitet međunarodnog saobraćaja prema Mađarskoj
Kao prateći deo projekta, ove zime se završava i kompletna rekonstrukcija kolovoza, trotoara i atmosferske kanalizacije u Železničkoj ulici, koja je bila potpuno uništena pod naletom teške mehanizacije tokom izgradnje brze pruge.
Ulaganje u modernizaciju železničke stanice i brze pruge u Bačkoj Topoli predstavlja istorijski korak napred za lokalnu zajednicu i regionalno povezivanje. Završetak svih rekonstruktivnih i estetskih radova na staničnoj zgradi, uz sanaciju prilazne infrastrukture, garantuje građanima maksimalnu bezbednost, očuvanje istorijskog nasleđa iz 1883. godine i moderan komfor.
U decembru 2026. godine, sa puštanjem u rad kompletne brze pruge do Budimpešte, Bačka Topola postaje ključno tranzitno čvorište, direktno povezano sa mađarskom i austrijskom prestonicom. Ovaj projekat ne samo da skraćuje vreme putovanja i podiže kvalitet saobraćaja na evropski nivo, već postavlja čvrst temelj za dugoročni ekonomski i turistički razvoj celog regiona.
U vremenu kada prečesto merimo sopstvene interese, prepoznati trenutak i pružiti ruku onome kome je ona najpotrebnija kroz darivanje krvi koja život znači, predstavlja najviši čin svesti i solidarnosti koji kao pojedinci možemo da dostignemo.
Zato novembarske akcije u Bačkoj Topoli nisu samo statistika Crvenog krsta, već prilika da tu svest pokažemo na delu. Kada sednemo u davalačku stolicu u ulici Petefi brigada ili u domovima kulture naših sela, mi brišemo granice između nepoznatih ljudi i postajemo jedno. Svaka kap tečnosti koja život znači, a koju ove jeseni darujemo, direktan je odgovor na nečiji tihi apel za pomoć, na nečiju borbu koja se odvija daleko od očiju javnosti. Prepoznati taj značaj znači razumeti da heroji ne nose plaštove, već jednostavno ispruže ruku. Naša opština ovih dana ima priliku da po ko zna koji put dokaže da humanost stanuje u malim sredinama, gde se solidarnost ne podrazumeva, već živi i nesebično deli.
Na prvoj novembarskoj akciji dobrovoljnog davanja krvi u Bačkoj Topoli, održanoj 5. novembra 2026. godine, zabeležen je odličan odziv humanih građana. Na akciju se prijavio 31 potencijalni davalac.Ukupno je prikupljeno 15.300 mililitara krvi (15,3 litara) za potrebe zdravstvenog sistema. Ovom akcijom zvanično je započeo poslednji ovogodišnji ciklus prikupljanja krvi na teritoriji opštine Bačka Topola u organizaciji lokalnog Crvenog krsta i Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine.
Do kraja 2026. godine, Crveni krst Bačka Topola i Zavod za transfuziju krvi Vojvodine predvideli su završetak tekućeg novembarskog ciklusa,sa “sedam akcija”, koji je ujedno i poslednji zvanični krug redovnih akcija za ovu kalendarsku godinu.
17. novembar (utorak) – Novo Orahovo,24. novembar (utorak) – Pačir,27. novembar (petak) – Gunaroš27. novembar (petak) – Bajša. U Bačkoj Topoli 2. novembar (četvrtak)19. novembar (četvrtak)26. novembar (četvrtak)
Zato, kada se sledeći put zapitamo šta kao pojedinci možemo da promenimo u ovom svetu, odgovor leži u sledećem četvrtku i ispruženoj ruci. Davanjem krvi ne ispisujemo samo svetle stranice lokalne statistike, već potpisujemo najhumaniji ugovor sa životom – ugovor koji poručuje da smo tu jedni za druge onda kada je najteže i najpotrebnije.
Ni neprimereni napadi poslednjih dana, niti atmosfera linča koja se stvorila oko audio-snimka ne smeju da zasene rad ostvaren tokom prethodnih godina. Na završnoj konvenciji liste „Mađarska sloga“ jasno sam poručio: dosadašnji rad i iskustvo Arpada Fremonda govore sami za sebe. Poznajem ga dugo, našoj zajednici služi još od svoje 18. godine.
U vremenima punim izazova, snažna podrška koju je predsednik SVM-a dr Balint Pastor uputio listi „Mađarska sloga“ i Arpadu Fremondu šalje jasnu poruku o jedinstvu vojvođanskih Mađara, pokazujući da je ovo zajedništvo jedini siguran bedem za očuvanje nacionalnog identiteta, kulture i obrazovanja.
Ovaj politički potez prevazilazi okvire uobičajene predizborne logistike. Reč je o svesnom i strateškom zbijanju redova unutar zajednice koja je, kroz istoriju i savremene društveno-ekonomske potrese, naučila da se napredak ostvaruje isključivo sinergijom i stabilnošću. Kada lider najveće stranke vojvođanskih Mađara pruži nedvosmislenu podršku aktuelnom predsedniku Mađarskog nacionalnog saveta (MNS), to svedoči o postojanju jasne, dugoročne vizije u kojoj nema mesta za improvizaciju i unutrašnje podele.
“Ni neprimereni napadi poslednjih dana, niti atmosfera linča koja se stvorila oko audio-snimka ne smeju da zasene rad ostvaren tokom prethodnih godina. Na završnoj konvenciji liste „Mađarska sloga“ jasno sam poručio: dosadašnji rad i iskustvo Arpada Fremonda govore sami za sebe. Poznajem ga dugo, našoj zajednici služi još od svoje 18. godine. Od 35 kandidata na našoj listi, čak 31 je novo ime! Prosečna starost kandidata je 41 godina, njih 32 imaju fakultetsko obrazovanje, šestoro poseduje doktorsko zvanje, a petoro su univerzitetski profesori. Među kandidatima je 18 onih koji nisu članovi SVM-a. Svih 35 su ugledni članovi svojih zajednica koji su se već dokazali svojim radom. Osmog novembra odluku donose birači. Pozivam vas da zaokružite broj 1! Neka pobedi Mađarska sloga!”-napisao je Balint Pastor
Institucionalni kontinuitet koji oličava osovina Pastor–Fremond ključan je za funkcionisanje sistema od kojeg direktno zavisi svakodnevni život hiljada porodica. Bilo da je reč o subvencijama za očuvanje maternjeg jezika, investicijama u prosvetne i kulturne ustanove, ili jačanju medijskog prostora na mađarskom jeziku, rezultati na terenu pokazuju da stabilna saradnja stranke i Nacionalnog saveta donosi konkretne plodove. Lista „Mađarska sloga“ upravo zbog toga uspešno okuplja ne samo stranačke aktiviste, već i široki front nezavisnih intelektualaca, umetnika i privrednika koji u ovom modelu prepoznaju garanciju sigurnosti.
Kritičari često zaboravljaju da na manjinskoj političkoj sceni usitnjavanje glasova i veštačka polarizacija retko donose napredak; naprotiv, oni najčešće vode ka slabljenju pregovaračke pozicije i razvodnjavanju resursa. U kompleksnim geopolitičkim okolnostima, jedinstvo koje demonstriraju Balint Pastor i Arpad Fremond nije nametnuta uniformnost, već izraz visoke političke zrelosti i odgovornosti prema sopstvenom narodu. To je platforma koja omogućava Mađarima u Vojvodini da ostanu snažan, uvažavan i konstruktivan činilac na nivou cele države.
Na kraju, podrška „Mađarskoj slogi“ jeste glas za stabilno sutra. Pokazujući da su lični i partijski interesi podređeni višem cilju – opstanku i prosperitetu zajednice – vojvođanski Mađari još jednom potvrđuju da se sopstvena kuća najbolje gradi i čuva onda kada svi vuku na istu stranu.
U porodilištu Doma zdravlja “Dr Janoš Hadži” u Bačkoj Topoli osam dana u novembru neće biti porođaja zbog trenutne nemogućnosti organizacije redovnog rada usled privremenog nedostatka medicinskog kadra.Dom zdravlja “Dr Janoš Hadži” saopštio je na Fejsbuku da neće biti u mogućnosti da obavi porođaje 7, 8, 14, 15, 21, 22, 28. i 29. novembra.
Dok se zvaničnici deklarativno bore za natalitet, odluka da porodilište u Bačkoj Topoli u novembru radi „na kašičicu“ pokazuje surovu realnost manjih sredina u kojima trudnice, umesto sigurnosti, pred porođaj dobijaju rutu od 40 kilometara do najbliže bolnice.
Svi smo svesni da medicinski kadar ne niče preko noći i da je organizacija dežurstava u manjim mestima postala pravi izazov za direktore domova zdravlja. Ipak, situacija u kojoj jedna od najvažnijih stanica u životu svake porodice zavisi od vikend-rasporeda prilično je neobična. Porođaj je sam po sebi stresan i nepredvidiv događaj, a dodatna kilometraža i promena sredine u poslednjem trenutku sigurno ne doprinose osećaju sigurnosti koji je budućim majkama najpotrebniji.
Ovaj primer ponovo pokreće priču o tome kako zadržati kvalitet života i osnovne usluge u manjim sredinama. Često čujemo priče o važnosti decentralizacije i podrške porodicama van velikih gradova, ali kada se dođe do praktičnih stvari poput dostupnosti lekara, teorija očigledno popusti pred realnošću. Obezbeđen sanitetski prevoz do Subotice jeste korektno prelazno rešenje, ali dugoročno gledano, to je samo gašenje požara, a ne sistemski odgovor.
Na kraju, ostaje nada da je ovo samo privremena, novembarska epizoda i da će se problem sa kadrom brzo rešiti. Porodilišta u manjim mestima nisu luksuz, već potreba koja jednoj zajednici uliva sigurnost i veru u budućnost. Nadajmo se da će decembarski kalendar u Bačkoj Topoli doneti stabilnije vesti za sve buduće mame i tate.
Ono što „Mađarsku slogu“ dodatno legitimiše kao istinskog zastupnika svih građana jeste inkluzivnost i spremnost na unutrašnje podmlađivanje. „Naša lista se uvek obnavlja kako bi svi koji su učinili nešto za zajednicu dobili priliku“, poručio je predsednik MNS Arpad Fremond Fremond. Sa čak 31 novim imenom među 35 kandidata i prosečnom starošću od 41 godine, reč je o najmlađem timu koji je ikada izašao na izbore za nacionalne savete. Posebnu težinu ima činjenica da većinu kandidata čine nestranačke ličnosti i nezavisni intelektualci koji su se već dokazali u svojim profesijama. Više od 7.000 potpisa podrške prikupljenih za samo jedan dan jasno svedoči da su birači u ovom konceptu prepoznali zajedništvo umesto podela. Izlaskom na birališta u nedelju i zaokruživanjem liste broj 1, mađarska zajednica bira sigurnost i stabilan razvoj. Uz Fremondov jasan poziv na što masovniji izlazak kako bi se dostigao cilj od 50 odsto izlaznosti, vojvođanski Mađari imaju priliku da potvrde svoju političku zrelost i obezbede da njihove institucije ostanu snažne, autonomne i okrenute budućnosti.
Iza rezultata koje lista „Magyar Összefogás – Mađarska sloga“ predstavlja u ovoj kampanji ne stoji puka politička retorika, već opipljiv kontinuitet stabilnosti i očuvanja nacionalnog identiteta koji Savez vojvođanskih Mađara (SVM) godinama unazad garantuje mađarskoj zajednici u Srbiji. Podrška ovoj opciji na predstojećim izborima za Nacionalni savet, zakazanim za nedelju, 8. novembar, stoga nije samo glas za političku platformu. To je pre svega racionalan izbor za očuvanje proverenih institucija, nastavak kapitalnih projekata u obrazovanju i kulturi, i očuvanje snažne i ujedinjene zajednice koja zna svoj pravac.
Nacionalni savet nije mesto za političke eksperimente, već ključni stub kulturne autonomije. Snaga dosadašnjeg delovanja ovog tela leži u činjenici da se problemima mađarske manjine nikada nije pristupalo površno niti stihijski. Kroz sistematsko ulaganje u obrazovanje na maternjem jeziku, od predškolskog uzrasta do visokog školstva, te kroz snažnu finansijsku i institucionalnu podršku medijima i kulturnim ustanovama, stvoren je pouzdan okvir u kojem svaki pojedinac može ponosno da neguje svoje poreklo. Stabilnost koju nudi lista pod pokroviteljstvom SVM-a obezbeđuje da ovi procesi ne budu prekinuti, već da se razvijaju u sinergiji sa stabilnim ekonomskim programima i partnerskim odnosima na pokrajinskom i republičkom nivou.
Ono što „Mađarsku slogu“ dodatno legitimiše kao istinskog zastupnika svih građana jeste inkluzivnost i prepoznavanje struke iznad stranačke pripadnosti. Činjenica da više od polovine kandidata na ovoj listi čine nestranačke ličnosti, ugledni intelektualci, umetnici i prosvetni radnici, jasno pokazuje da je cilj okupljanje najboljih kadrova koje zajednica ima. Time je poslata snažna poruka: nacionalni interes i prosperitet vojvođanskih Mađara stoje iznad svake politike.
Izlaskom na birališta u nedelju i zaokruživanjem liste broj 1, mađarska zajednica ne bira samo pojedince koji će sedeti u savetu, već bira sigurnost, viziju i stabilan razvoj. U vremenima punim globalnih i regionalnih izazova, očuvanje sloge i poverenje u one koji su se dokazali na delu jedini je garant da će prava i institucije vojvođanskih Mađara ostati snažni, autonomni i okrenuti budućnosti.
Iz male sportske baze u Bačkoj Topoli do samog svetskog vrha – Elvira Herbut je bronzanom medaljom na Svetskom prvenstvu u Santa Suzani ispisala nove stranice domaće fitnes istorije. U konkurenciji gde odlučuju najsitniji detalji, članica kluba „Toldi“ pokazala je klasu koja Srbiju ponosno svrstava među svetsku elitu.
Kada se spoje vrhunski profesionalizam, disciplina i čista ljubav prema sportu, nastaju priče koje nadilaze sportske rubrike i postaju lekcije o životu. Upravo takvu priču ispisala je Elvira Herbut na nedavno završenom IFBB Svetskom prvenstvu u španskoj Santa Suzani. Osvajanjem bronzane medalje u wellness kategoriji za takmičarke preko 50 godina, ova vrla i neverovatno uporna sportistkinja iz Bačke Topole popela se na planetarni tron i pokazala šta zapravo znači pomeranje sopstvenih granica.
Ono što Elviru izdvaja i čini je istinskom heroinom našeg sporta jeste njena neverovatna mentalna čvrstina. U disciplini u kojoj odlučuju milimetri, simetrija i neumoljiv rad svakog mišića, ona je na svetsku binu izašla sa samopouzdanjem i harizmom koji inspirišu. Nastupati i pobediti u kategoriji preko 50 godina nosi posebnu težinu. To je glasna i jasna poruka celom društvu da godine nisu izgovor, već samo broj, i da se snovi mogu ostvarivati u bilo kom životnom dobu ako iza njih stoji čelična volja.
Njen klub „Toldi“ iz Bačke Topole još jednom je dokazao da je prava fabrika šampiona, sposobna da iznedri takmičare svetske klase. Elvirina bronza sija zlatnim sjajem za njen grad, za njen klub i za reprezentaciju Srbije. Ona je primer vrle, dostojanstvene i neumoljivo uporne žene koja je dokazala da se trud uvek materijalizuje na najlepši mogući način – medaljom oko vrata na krovu sveta
Sezona venčanja u Bačkoj Topoli odavno je prevazišla okvire lokalnog običaja i prerasla u pravi festivalski spektakl. Od intimnih proslava pored jezera u Zobnatici, preko modernog dizajna na salašima, do glamuroznih sala koje diktiraju trendove – proveli smo dan sa lokalnim organizatorima i budućim mladencima kako bismo saznali formulu za nezaboravnu vojvođansku svadbu u 2026. godini.
U kancelariji jedne od lokalnih agencija za dekoraciju u centru Bačke Topole, telefoni ne prestaju da zvone iako je tek novembar, a glavna sezona za 2026. tek pred stvaraocima. Na stolu su skice, uzorci somota u boji žalfije i najnoviji katalozi rasvete.
„Mladenci više ne žele samo svadbu. Oni žele doživljaj koji liči na mini-festival“, priča nam kroz osmeh jedna od dekoraterki, dok u pozadini asistent pakuje prskalice za „prvi ples“. „Nekada je bilo dovoljno rezervisati bend i salu. Danas se dizajnira sve – od personalizovanog mirisa u sali, preko koktel-barova na otvorenom, do trubača koji se pojavljuju iz potpunog mraka uz scenske efekte.“
Naša prva stanica je čuvena Zobnatica. Na samo nekoliko minuta vožnje od grada, vetar sa jezera se meša sa zvucima konjskog kasa. Ovde se tradicija meri vekovima, ali svadbeni trendovi prate 2026. godinu. Raskošni kompleks unutar zaštićenog parka prirode idealna je scenografija za velika venčanja (i do 340 zvanica). Gosti ovde ne dolaze samo na večeru – oni dolaze na vikend-ekskurziju, a hotelski kapaciteti u okruženju često su bukirani mesecima unapred.
Sa druge strane, za parove koji traže intimniji, takozvani „boho-šik“ ambijent, turistički kompleks i restoran Capriolo na Salašu 246 nudi potpuno drugačiju dinamiku. Mali proplanci pored vode, drveni detalji i preplitanje prirode i enterijera, čine da civilna venčanja na otvorenom izgledaju kao sa svetskih platformi za inspiraciju.
„Tražili smo nešto što nije klasična zatvorena kutija“, kažu nam Ivana i Marko, par iz Novog Sada koje zatčemo kako obilaze lokaciju. „Želimo da naši gosti osete opuštenu energiju ravnice, a da opet sve bude vrhunski organizovano. Bačka Topola nam je to ponudila po uslovima koje u velikim gradovima nismo mogli ni da zamislimo.“
Nedavni Vojvođanski sajam venčanja, održan upravo ovde u Bačkoj Topoli, potvrdio je ono što lokalni ugostitelji odavno znaju: Bačka Topola je postala regionalni magnet za parove iz Subotice, Novog Sada, pa čak i Beograda. Razlog? Savršen balans između autentičnog vojvođanskog gostoprimstva i visoke produkcije.
Dok sunce zalazi nad bačkotopolskim parkovima, završavamo naš krug na lokaciji gde se održava većina glamuroznih proslava u gradu – u Svečanoj sali Orfej. Radnici upravo proveravaju sisteme za akustiku. Pored vrhunske dekoracije i rasvete, svi se slažu u jednom: energija je ono što svadbu čini nezaboravnom.
Bez obzira na to da li se mladenci odluče za urbani ritam klupskog benda ili tradicionalni ulazak lokalnih trubača koji podižu atmosferu do usijanja, formula uspeha u Bačkoj Topoli ostaje nepromenjena. To je spoj profesionalizma koji ne zaostaje za evropskim metropolama i one tople, domaće duše koju može da pruži samo vojvođanska ravnica.
Za sve one koji u 2026. godini planiraju da stanu na ludi kamen, poruka iz Bačke Topole je jasna: rokovnici u ruke, rezervišite na vreme i prepustite se magiji koja se ovde stvara.
Srpske napredne stranke potvrdila je lidersku poziciju i ostvarila pobedu u Bačkoj Topoli sa osvojenih 5.375 glasova (34,7%), dokazavši stabilnost i poverenje birača i nakon ponovljenog glasanja.
U izuzetno dinamičnoj završnici, naprednjaci su uvećali svoj bilans za 234 nova glasa u odnosu na 25. oktobar (kada su imali 5.141 glas) i zadržali ključnu prednost nad drugoplasiranom „Studentskom listom“, koja je trku završila sa 5.308 glasova (34,27%). Treće mesto zauzeo je Savez vojvođanskih Mađara (SVM) sa osvojenih 3.792 glasa, odnosno 25,65% podrške.
Predsednik Opštinskog odbora SNS Bačka Topola Saša Srdić uputio je najdublje reči zahvalnosti svim sugrađanima i glasačima koji su svojim izlaskom na birališta 25. oktobra 2026. godine i danas podržali listu „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“.Srdić je istakao da su građani Bačke Topole pokazali izuzetnu političku zrelost, odgovornost i svest o važnosti trenutka, prepoznajući stabilnost i kontinuitet kao ključne faktore za budućnost opštine.Posebnu zahvalnost iskazao je aktivistima i simpatizerima na energiji, trudu i nepokolebljivoj veri u zdravu politiku stranke, naglasivši da je ovaj istorijski važan rezultat na lokalnom nivou isključivo zajednička pobeda svih njih. Građanima je poručio da osvojeni glasovi predstavljaju ogromnu čast, ali i veliku obavezu da se u narednom periodu radi još brže, jače i posvećenije na ekonomskom osnaživanju Bačke Topole i podizanju životnog standarda svih njenih stanovnika.
Ponovljeno glasanje 1. novembra sprovedeno je na četiri biračka mesta: biračko mesto 19 u samoj Bačkoj Topoli, biračko mesto 34 u Svetićevu, kao i na biračkim mestima 40 i 44 u Staroj Moravici. Izborna geometrija ova četiri mesta direktno je odlučila pobednika, a analiza strukture ovih naselja objašnjava zašto je SNS uspeo da odbrani prednost
Stara Moravica (BM 40 i 44) i Svetićevo (BM 34): Reč je o sredinama sa specifičnom demografskom i političkom strukturom. Stara Moravica je tradicionalno jako uporište Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), što potvrđuje i konačan skok ove liste na 25,65%. Sa druge strane, Svetićevo i delovi Stare Moravice imaju stabilno biračko telo okrenuto velikim infrastrukturnim projektima. Upravo je u ovim mestima koalicija oko SNS-a uspela da motiviše svoje glasače i obezbedi ključnu razliku.Biračko mesto 19 (Bačka Topola): Kao urbano biračko mesto, ovo je bilo glavno poprište borbe sa Studentskom listom. Urbane sredine su tokom ovih izbora pokazale veću sklonost ka promenama i novim političkim opcijama. Ipak, disciplinovana organizacija SNS-a na terenu neutralisala je pritisak mlađih, pro-studentskih glasača u samom gradu.
Četiri ponovljena mesta poslužila su kao politički filter – dok je Studentska lista tražila šansu u urbanom jezgru, SNS je kroz jaču logistiku u prigradskim i seoskim sredinama (Svetićevo, Stara Moravica) uspeo da izvuče presudne glasove (rast od +234 glasa) i tako amortizuje nalet konkurencije.
Buduća koalicija između Srpske napredne stranke (SNS) i Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) u Bačkoj Topoli nakon ovih izbora ulazi u novu fazu partnerstva u kojoj će obe strane morati da blisko sarađuju kako bi obezbedile stabilnu većinu, prvenstveno zbog izraženog rasta novih političkih snaga oličenih u Studentskoj listi.
Rast Studentske liste u urbanim delovima opštine nateraće SNS i SVM na sinergiju. U budućem radu lokalnog parlamenta, ove dve stranke će verovatno nastupati koordinisano kako bi kroz infrastrukturne i lokalne projekte povratile poverenje razočaranih birača u samom gradu Bačka Topola.Kako bi neutralisali pritisak opoziciono nastrojenih studenata i građana koji traže promene, koalicioni partneri će akcenat staviti na stabilnost i realizaciju započetih projekata, nudeći se biračima kao garant ekonomskog i društvenog kontinuiteta u opštini.
Zavičajno udruženje „Banija“ iz Bačke Topole uspešno je organizovalo četvrto „Banijsko prelo“ u Bačkom Sokolcu, koje je proteklog vikenda okupilo veliki broj posetilaca i čuvara narodne tradicije. Kroz bogat kulturno-umetnički program, nastupe izvornih grupa i tradicionalno druženje, ova manifestacija je još jednom poslala snažnu poruku o važnosti očuvanja kulturnog identiteta i prenošenja zavičajnih vrednosti na mlađe generacije.
Sala prepuna emocija i zavičajnog melosa
Već sa prvim taktovima i zvucima tradicionalne ojkače, Dom kulture u Bačkom Sokolcu postao je tesan za sve one koji nose Baniju u srcu. Domaćini, članovi Zavičajnog udruženja „Banija“, potrudili su se da svaki detalj u sali podseća na nekadašnja prela – okupljanja koja su u starom zavičaju bila stub društvenog života, sklapanja prijateljstava i očuvanja zajednice.
U programu su učestvovala brojna kulturno-umetnička društva, muške i ženske izvorne pevačke grupe, kao i solisti koji su vernim izvođenjem narodnih pesama izmamili aplauze, ali i po koju suzu među najstarijim posetiocima.
Tradicija prelazi na mlađe
Ono što je obeležilo ovogodišnje, četvrto po redu prelo, jeste primetan broj dece i mladih, kako na sceni, tako i u publici. Organizatori ističu da je upravo to primarni cilj manifestacije.
„Ponosni smo što tradicija ne ostaje u prošlosti, već živi kroz našu decu. Naša obaveza je da im prenesemo svest o tome ko su i odakle potiču, a prelo je najlepši način za to“, poručili su iz Zavičajnog udruženja „Banija“, izražavajući zahvalnost lokalnoj samoupravi i vernim prijateljima koji godinama podržavaju njihov rad.
Druženje kao lek za dušu
Nakon zvaničnog, kulturno-umetničkog dela programa, usledila je tradicionalna narodna večera i druženje uz izvornu muziku. Razgovori o starim vremenima, preplitanje sudbina naseljenika u plodnoj bačkoj ravnici i neprekidna veza sa rodnim krajem, dokazali su da kilometri ne mogu oslabiti ljubav prema banjskom kamenu i običajima.
Bački Sokolac je te večeri ponovo potvrdio status sigurnog čuvara baštine, ostavljajući iza sebe još jedno uspešno poglavlje manifestacije koja je odavno prerasla lokalne okvire i postala prepoznatljiv brend tradicije i zajedništva.
