Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
Ukrajinska MHP Grupa, koja je vlasnik Perutnine Ptuj,u čijem sastavu posluje i Perutnina Ptuj Topiko iz Bačke Topole, zvanično je otvorila prvu fabriku za proizvodnju mokre hrane za kućne ljubimce pod nazivom MHP Pet Food u Zlatar Bistrici u Hrvatskoj. Više od 43 miliona evra uloženo je u izgradnju i najsavremeniju automatizaciju pogona.U fabrici se proizvodi visokokvalitetna mokra hrana (bez žitarica i sa visokim udelom mesa) pod novim brendom Proof.Glavni dobavljač mesnih sirovina za preradu je Perutnina Ptuj, što omogućava potpunu kontrolu kvaliteta i porekla mesa. Fabrika ima projektovani godišnji kapacitet od 20.000 tona mokre hrane.: Pogon trenutno zapošljava oko 50 radnika, sa planom proširenja na 200 zaposlenih uvođenjem dodatnih smena. Pogon trenutno zapošljava oko 50 radnika, sa planom proširenja na 200 zaposlenih uvođenjem dodatnih smena.
Potreba na tržištu za mokrom hranom za kućne ljubimce trenutno doživljava istorijski maksimum i snažan globalni i regionalni rast. Globalno tržište mokre pet hrane projektovano je da dostigne vrednost od preko 35 milijardi dolara do 2034. godine, uz stabilnu godišnju stopu rasta (CAGR) od oko 4,5% do 5,5%.
„MHP Pet Food logičan je nastavak znanja i iskustva u proizvodnji hrane koje decenijama razvijamo u prehrambenoj industriji. Naša prednost leži u potpunoj kontroli porekla sirovina, visokim proizvodnim standardima i fokusu na kvalitetu proizvoda. Upravo zato verujemo da će Proof vrlo brzo pronaći svoje mesto na zahtevnom evropskom tržištu hrane za kućne ljubimce. To nije samo novi proizvodni brend, nego i dokaz kako se postojeća stručnost u prehrambenoj industriji može preneti u novu kategoriju“, rekao je Oleksij Bezuglji (Oleksii Bezuglyi), direktor MHP Pet Fooda.
Proizvodjači su istraživali tržiše i shhvatili da vlasnici više ne posmatraju pse i mačke kao životinje dvorišta, već kao decu. Zbog toga žele da im pruže obroke koji izgledaju kao “pravi kuvani ručak” (komadići mesa u sosu ili želeu), radije nego bezlične suve granule.
„Danas MHP ulazi na novo tržište, tržište hrane za kućne ljubimce. Verujem da će preduzetnički način razmišljanja, predanost inovacijama i operativna izvrsnost, koji su podstakli naš međunarodni rast, podržati i uspeh u ovoj industriji. Održivi rast nije samo pitanje poslovanja. Reč je o stvaranju dugoročne vrednosti za ljude i za regije“, izjavio je nedavno Jurij Kosjuk (Yuriy Kosyuk), osnivač i glavni izvršni direktor MHP Group.
“Renoviranje”, Gradskog parka u Bačkoj Topoli, koji se prostire na gotovo 6 hektara (5,88 ha) i zaštićeni “Spomenik prirode”, značajna je investicija, delom finansirana iz IPA prekograničnih fondova. Radovi napreduju i ovoga proleća, završavaju se tartan i tzv, malč staze za rekreativce , u toku je izgradnja staza od „terraway“ materijala (ekološki propusna podloga), dok su staze prekrivene malčem već završene. Vrednost projekta prelazi pola miliona evra. IPA fondovi obezbeđuju oko 480.000 evra, uz dodatnih 8 miliona dinara iz budžeta. U sklopu parka planirana je izgradnja novog dečijeg igrališta.”- objašnjava predsednik SO , Saša Srdić.
Čuvanje biljnih vrsta u Gradskom parku u Bačkoj Topoli primarni je razlog zbog kojeg je ovaj prostor proglašen za Spomenik prirode III kategorije (zaštićeno područje lokalnog značaja). Park predstavlja izuzetan objekat vrtno-arhitektonskog nasleđa iz XIX veka.U parku je registrovano prisustvo biljnih formi, varijeteta i kultivara drveća iz 18 različitih botaničkih familija. Među florističkim bogatstvom posebno se izdvaja 37 specifičnih vrsta namenjenih očuvanju.
“Projekat revitalizacije, podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, sprovodi se kroz strogo definisane korake. – Prva faza radova obuhvatila je uklanjanje isključivo starih, suvih i trulih stabala koja su ugrožavala bezbednost posetilaca i zdravlje okolne vegetacije. Primenjuju se posebne arborističke mere (orezivanje, lečenje i učvršćivanje krošnji) kako bi se produžio životni vek kapitalnih stabala. Park se planski obnavlja sadnjom autohtonih i dekorativnih vrsta koje se uklapaju u istorijski koncept vrtne arhitekture ovog prostora, čime se unapređuje njegova botanička vrednost. Zahvaljujući IPA prekograničnom programu, paralelno sa građevinskim radovima i uređenjem staza, stručnjaci kontinuirano prate stanje vegetacije kako bi se osigurao održiv suživot prirode i posetilaca. – kaše Srdić
Duž staza predstoji postavljaje edukativnih tabli sa detaljnim podacima o autohtonoj dendroflori (stogodišnjim stablima) i životinjama koje tu žive. Park naseljavaju strogo zaštićene vrste ptica koje koriste stara šuplja stabla lužnjaka i jasena za gnezđenje. Među njima su retke vrste detlića, sova (poput utine i ćuka) i ptica pevačica koje su indikatori očuvanog i zdravog staništa.
Svi infrastrukturni zahvati (poput postavljanja rasvete i krčenja) pažljivo se planiraju van perioda gnežđenja ptica i aktivnosti slepih miševa, kako bi se uznemiravanje faune svelo na minimum.
Internacionalno takmičenje harmonikaša u Smederevu, poznato kao Internacionalna manifestacija „Dani harmonike”, tradicionalni je festival i smotra koja okuplja soliste, kamerne sastave i orkestre iz zemlje i inostranstva. Takmičenje , manifestacija uspešno je realizovana 16. i 17. maja 2026. godine. NENAD MARIĆ , mladi talenat iz Bačke Topole osvojio je još jednu PRVU NAGRADU na ovom takmičenju i ponovo skrenuo pažnju na svoj raskošni talanat.
Nenad Marić, mladi i izuzetno talentovani harmonikaš iz Muzičke škole Bačka Topola, ostvario je izvanredan niz uspeha na domaćim i međunarodnim takmičenjima tokom 2025. i 2026. godine, pozicionirajući se među najperspektivnije muzičare svoje generacije . Njegov talenat, u klasi nastavnice Hele Gabor, potvrđen je brojnim visokim priznanjima:Prva nagrada u Smederevu: Na međunarodnom festivalu „Muzičko proleće” u Smederevu osvojio je prvu nagradu.Trijumf na „Primaveri” i „Viva harmonici” (2026): Na prestižnom takmičenju „Primavera” u Bijeljini (u konkurenciji od preko 600 takmičara) i na festivalu „Viva harmonika” u Aleksincu osvojio je prve nagrade sa osvojenih 90 i visokih 97.69 bodova.Pobeda u Kragujevcu (2026): Okitio se prvom nagradom na međunarodnom takmičenju harmonikaša u Kragujevcu. Pre toga na međunarodnom takmičenju u mađarskom gradu Pakšu osvojio je visoko drugo mesto u jakoj stranoj konkurenciji.
Tandem učenika Nenada Marića i nastavnice Hele Gabor predstavlja jedan od najuspešnijih i najproduktivnijih umetničko-pedagoških spojeva u Muzičkoj školi Bačka Topola. Njihov zajednički rad rezultirao je izuzetnim nizom prvih nagrada i maksimalnih bodova na domaćoj i međunarodnoj sceni tokom 2025. i 2026. godine. Nastavnica Hela Gabor vodi Nenada u klasi harmonike, uspešno balansirajuću tehničku preciznost i visoki nivo umetničkog izvođaštva prilagođenog njegovoj generaciji. Pored same nastave, ona vodi i zvanični letopis škole u koji detaljno beleži ove velike uspehe.
Ergela Zobnatica je najstarija i jedna od četiri najveće ergele u Srbiji, koja imastotinak konja a reč je uglavnom o engleskim punokrvnim konjima namenjenim za takmičenje, od čega su desetak grla vrhunski galoperi. U nedelju 17. maja održale su se konjičke trke na Zobnatici, da podsete na sjaj nekadašnjih galopera.
U TRCI NA 1600, rezultatom 1,40, o6 pobedilo je grlo NEW HERO (PEROVIĆ ) SKU ZOBNATICA. Prvi start je poništen zbog nepravilnog otvaranja strtnih bokseva. Drugi start uspeo a pobedilo grlo koje je bilo povredjeno pri nepravilnom otvaranju “mašine”. Drugi je bio CAPRICIO a teći DROGBA.
U trci United Arab Emirates na 1400 m, pobednik je DANTES PEAK (GNESI ) SKUI “RUŽIĆ”, drugi BLEZING STAR i treći OUR MIGHTI STAR.
U trci Turitičke organizaci e Bačka Topola za trogoda grla na 1200 m, pobednik je DANDY SPEED, drugi WREN RUNER i treća MALA MUNJA.
Zobnatica je osnovana 1779. godine i nekada je bila najprestižnija i najtrofejnija ergela bivše države Jugoslavije, a danas je vratila stari sjaj i slavu konjičkog sporta.Ergelu je osnovao daleke 1779. godine Bela Vojnić, želeći da stvori konjarsku oazu na Balkanu. Tokom ovih skoro 250 godina duge tradicije kroz ergelu su progalopirali mnogi konji, koji su ostavili duh pobede. Poljoprivredno preduzeće AD “Zobnatica”, koje je od 2014. godine u vlasništvu kompanije “Elit agro” (Elite Agro LLC) iz Abu Dabija deo je Poljoprivredno-turističkog kompleksa Zobnatica.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. Sada nije baš tako ali seme trkačkog zanosa ostalo je do današnjih dana. Za građane Bačke Topole je značajno što suostali, posle nekoliko pauza, domaćini manifestacija koje imaju značajnu ulogu ne samo u razvoju konjičkog sporta već i turizma i cele zajednice.
Subotica , je danas, 16. maja, bila domaćin nacionalnog finala World Robot Olympiad Srbije, jednog od najvećih takmičenja u robotici za decu i mlade u regionu, koje je održano u Hali sportova. Takmičenje je organizovao World Robot Olympiad Serbia, deo međunarodne platforme koja okuplja decu i mlade zainteresovane za robotiku, programiranje, inženjerstvo i nove tehnologije. World Robot Olympiad danas se održao u više od 90 zemalja sveta, sa ciljem da podstakne kreativno razmišljanje, timski rad i praktičnu primenu znanja kroz STEM oblasti.
Ovo je rekordno izdanje sa 89 timova iz cele Srbije i oko 400 učesnika uzrasta od 7 do 22 godine.Takmičenje obuhvata tri kategorije: RoboMission, Future Innovators i Future Engineers. Ovogodišnja tema je “Kultura i roboti”.
Pored takmičenja, organizovane su radionice 3D štampe i kreativne Lego aktivnosti. Najuspešnije ekipe predstavljaće Srbiju na otvorenom prvenstvu u Zagrebu, a potom i na svetskom finalu u Izmiru.
Ekipe koje danas osvoje prvo i drugo mesto u svojim starosnim grupama dobiće zvanične pozivnice za otvaranje priprema za Otvoreno prvenstvo Evrope u Zagrebu i Svetsko finale u Izmiru, koja se održavaju kasnije ove godine.
Na Salašu 246 kod restorana Capriolo u Bačkoj Topoli, u subotu 16. maja 2026. godine, održana IV Smotra trofeja srndaća uz prateći Festival lova, koji okuplja zaljubljenike u prirodu, lov i tradicionalne zanate iz Srbije i inostranstva. Izloženo više od 200 trofeja Malog Idjoša, Stare Moravice, Pačira, Srbobrana i Vrbasa, Kule, Kanjiže, jedne od najznačajnijih lovačkih manifestacija u zemlji. , uz podršku Opštine Bačka Topola i relevantnih institucija. Glavnirganizator je Društvo vojvodjanskih Madjarskih lovaca.
Manifestacija je održana u prijatnoj atmosferi, uz prisustvo lovačkih udruženja iz različitih krajeva , ali i gostiju iz regiona. Cilj Smotre, bio je jačanje saradnje među lovcima, razmena iskustava i promocija odgovornog odnosa prema prirodi i divljači.
„Imam izuzetnu čast i zadovoljstvo da pozdravim sve goste koji su prisustvuju ovogodišnjem Festivalu lova, da se zahvalim svim lovcima koji učestvuju u ovoj manifestaciji, koja je potala tradicija na teritoriji opštineBačka Topola. Svakako da zaslužuje da ima podršku od svih lokalnih institucija. Zbiraju se utisci, stiču se prijateljstva, druženja, ugovaraju se nova lovna druženja. Već je jednim delom to postala i turistička manifestacija imajući u vidu da težimo da lovstvo bude u turističkoj ponudiopštine. Vama želim sreću, dobar provod ovde kod nas u vojvodjanskoj ravnici. Dobar pogled! Sve najbolje i da ste živi i zdravi!“, poručio je predsednik lovaca Lajoš Brindza
Za lovce koji su došli na IV Festival lovaca od svega je najvažnije druženje ali i gostoprimstvo domaćina.„Lovci nisu samo oni koji idu nešto da odstrele, lovci su pre svega tu da obezbede divljači sve što je potrebno. Mi u stvari čuvamo divljač“– kažu gosti iz Kanjiže.
Plišani medvedić je sačuvao status omiljene igračke više od jednog veka zahvaljujući svojoj simbolici topline i sigurnosti. Nastao je početkom \(20\). veka, a njegov globalni fenomen usko je povezan sa zanimljivom pričom i legendom o američkom predsedniku Teodoru Ruzveltu.
Jedna nova priča “stvara” se ovih dana u Muzeju Bačke Topole, zahvaljujući sugradjanima, koji su doneli svoje klekcionarske primerke, iz davnih vremena da bi ih sa poslenicima Muzeja učinili dostupnim , svakome ko želi da vidi ovaj deo “istorije igranja” i naoomiljeniju igračku minulih vremena.
Priča o plišanom medi počinje 1902. godine. Tokom lova u Misisipiju, predsednik Teodor “Tedi” Ruzvelt odbio je da puca na meče koje su mu njegovi saradnici svezali za drvo smatrajući to nesportskim.
Ovaj događaj je inspirisao karikaturistu Kliforda Berimana da nacrta ilustraciju u novinama, koja je privukla pažnju vlasnika jedne prodavnice igračaka u Njujorku, Morisa Mihtoma. On i njegova supruga Rouz su brže-bolje napravili prvog plišanog medu u čast predsednika, nazvali ga “Tedi” i izložili u izlogu. Igračka je postigla toliki uspeh da su ubrzo osnovali kompaniju za njihovu masovnu proizvodnju.
Muzej igračaka u Bazelu ponosno drži najveću kolekciju starih plišanih medvedića na svetu, koja broji preko 2.500 eksponata. Većina njih datira iz perioda pre 1950. godine, uključujući unikatne primerke čuvenog nemačkog brenda Steiff sa legendarnim dugmetom u uhu, kao i medvediće iz rane ere koji su pripadali američkom predsedniku Teodoru Ruzveltu.Svetu se ovih dana priključila i Bačka Topola.Najstariji medvedić na izložbi pod nazivom „Tragom medvedića” u Muzeju opštine Bačka Topola je plišani meda star gotovo 90 godina, koji potiče iz perioda između 1920. i 1930. godine. Ovaj jedinstveni i najstariji primerak stiže iz poznate privatne kolekcije igračaka Željka Komnenića iz Novog Sada, koji je za potrebe izložbe muzeju ustupio ukupno 43 plišana medveda.Tu je i omiljena igračka kolege Janoša Hadžija, uz koju je brojao mladjane dane.
“Od istoričarke književnosti dr Eve Hoža dobili smo čitavu družinu medvedića za našu predstojeću izložbu igračaka medveda.Njena zbirka je nastajala tako što je sa svakog putovanja donosila po jednog medvedića, a dobijala ih je i na poklon od prijatelja.Puno se bavila književnošću o medvedima i predavala je „medologiju” (medvedologiju) na Učiteljskom fakultetu na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici. Njen prvi meca bio je Teddy Bear, što ju je i podstaklo na sakupljanje. Veoma voli da čita Vinija Pua i tekstove Dežea Tandorija o igračkama medvedima, jer svaki meda priča svoju priču.”- navode u Muzeju
Organizatori iz Muzeja opštine Bačka Topola istakli su da je učešće dece imalo ključnu ulogu da se kroz igru, pesmu i kreativnost najmlađima približi svet muzeja. Svi recitatorski, dramski i muzički delovi koje su mališani izveli bili su inspirisani pričama, pesmicama i motivima medveda.: Spajanjem dečjeg nastupa sa nostalgičnim eksponatima, otvaranje je osmišljeno tako da unese toplinu i vedrinu, ali i da starije posetioce vrati u dane njihovog detinjstva i podseti na omiljene igračke.
Na TSC Areni u Bačkoj Topoli održana je promotivna tribina za buduće kandidate Centra za osnovnu policijsku obuku. Organizato je pština Bačka Topola i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji. Sve sa ciljem upoznavanje budućih kandidata sa radom policajca opšte nadležnosti, saobraćajne i granične policije.Predstavljeni su uslovi i način sprovođenja konkursa za upis u Centar za osnovnu policijsku obuku i Nacionalni trening centar.
Policijski službenici opšte nadležnosti – predstavili su svakodnevni rad na očuvanju javnog reda i mira.
Predstavnici lokalne samouprave i Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine – prisustvovali su kao zvanični organizatori koji podržavaju zapošljavanje lokalnog stanovništva.
Svečanost povodom 140. rođendana organizovana je „BAMBI“ na Manifestacionom trgu u Bačkoj Topoli. Direktorka Fényszárosi Fekete Timea je istakla, da ustanova predstavlja mesto gde deca uče kako da postanu dobri ljudi, uz veliku zahvalnost gradu na proširivanju kapaciteta.
“U godini u kojoj obeležava svoj veliki jubilej – 140 godina predškolskog vaspitanja ustanovu pohađa između 750 i 800 mališana. Rad je organizovan u ukupno 13 pedagoških jedinica (objekata) na teritoriji cele opštine. Od ukupnog broja objekata, 4 se nalaze u samom gradu (Bačka Topola), dok je preostalih 9 raspoređeno po naseljenim mestima opštine . U toku su radovi na proširenju centralne zgrade za oko 50 mesta kroz adaptaciju potkrovlja i otvaranje dve nove prostorije za vaspitne grupe. “- navela je FENYSZAROSI.
U Bambiju ističu dugogodišnje uspešno spremanje programa na dva nastavna jezika (srpskom i mađarskom), kao i obezbeđivanje besplatnog učenja engleskog jezika za svu decu uzrasta od 3 do 6,5 godina. UZ to ustanova je uspešno osnovala dramsku sekciju „Bajkovizija“, koja kroz rad sa vaspitačicama podstiče dečju kreativnost. Povodom svog jubileja 2026. godine, sekcija je u Domu kulture izvela zapaženu predstavu „Tetka Micikina mačka“. Vaspitni kadar redovno postiže uspehe na polju profesionalne edukacije, implementirajući moderne vaspitno-obrazovne projekte i akreditovane seminare (poput programa „Istraživanje – uživanje za decu i odrasle“) u svakodnevni rad sa decom. Redovni su dobitnici priznanja za masovan odziv i učešće u lokalnim akcijama kao što su „Trka za srećnije detinjstvo“, „Dečja nedelja“ i obeležavanje Svetskog dana deteta.
Glavna poruka koju mališani i vaspitači PU „Bambi“ iz Bačke Topole tradicionalno šalju sa svog sinošnjeg nastupa fokusirana je na slavljenje detinjstva, drugarstva, dečije radosti i zajedništva u lokalnoj zajednici. S obzirom na to da je manifestacija okupila decu iz svih 13 izdvojenih objekata (kako iz grada, tako i iz svih okolnih seoskih naselja), njime je poslata snažna poruka o jednakosti, inkluziji i zajedništvu cele opštine.
U toku su poslednje pripreme za letnju sezonu 2026 u velnes kupalištu “REKI” u Staroj MOravici, koje nudi četri otvorena bazena. Temperatura vode bazena za plivanje i bazena za decu varira između 22-26 stepeni. U wellness bazen ugrađeni su đakuzi elementi, hidro-ležajevi, masažeri za vrat i leđa, vodopad, pečurka i amazonska kiša. Četvrti bazen je završen leta 2021. godine, dubok je 1,3 metara, i ima vodenu površinu od 460 m².
U blizini se nalazi i An-Du resort, koji nudi privatni bazen i smeštaj. Takođe, posetioci često obilaze i obližnju Termalnu Banju Pačir (roze jezero) koja je udaljena svega nekoliko kilometara
Svake godine se organizuju škola plivanja, noćno kupanje, razni muzički događaji i drugi periodični programi.
