Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
Kako je Bačka Topola nagradila svog najboljeg ambasadora u svetu fudbala
Emotivni momenat dodele nagrade „Pro Urbe“ poklopio se sa još jednom velikom vešću za porodicu Tadić. Upravo je otac, Petar, nedavno podelio sa javnošću detalje o tome kako je i kada Dušan prelomio da ponovo obuče dres reprezentacije Srbije pod vođstvom novog selektora Veljka Paunovića, pokazujući da Tadići, kako na klupskom nivou u Holandiji, tako i u nacionalnom timu, i dalje pišu istoriju fudbala.
Iako je u karijeri podizao šampionske pehare na najvećim evropskim stadionima, predvodio Ajaks u istorijskim pohodima i upisao rekordnih 111 nastupa za Srbiju, Dušan Tadić je najvažniji aplauz ove jeseni dočekao tamo gde je sve i počelo. Na svečanoj sednici povodom Dana Bačke Topole, proslavljeni fudbalski virtuoz i dugogodišnji kapiten nacionalnog tima primio je nagradu „Pro Urbe“ – priznanje rodnog grada koje, kako sam priznaje, ima posebnu emotivnu težinu u odnosu na sve svetske trofeje.Uručenjem prestižne nagrade „Pro Urbe“ Dušanu Tadiću,koju je u njegovo ime primio, njegov otac, ovogodišnji Dani opštine prerasli su u emotivno svedočanstvo o vernosti korenima, gde su uz aplauze sugrađana, ali i ponosnu porodicu, proslavljeni harizma i liderstvo koji Bačku Topolu već godinama čine prepoznatljivom širom sveta.
Kada je spiker izgovorio ime Dušana Tadića, salom se prolomio dug, gromoglasan aplauz. To nisu bili protokolarni dlanovi. U tom zvuku osetila se zahvalnost komšija, poznanika i sugrađana koji su prepoznali dečaka iz komšiluka, onog istog što je na ovdašnjim terenima AIK-a prljao kopačke pre nego što je pokorio Amsterdam i London. Pogled mi skreće ka prvim redovima. Tamo sedi Dušanov otac, Petar Tadić. Njegovo lice, ozbiljno i ponosno, svedoči o svakom kilometru koji je njegov sin prešao.
Na svečanoj sednici u Bačkoj Topoli, Petar Tadić je izneo duboke emocije povodom nagrade koju je njegov sin dobio od rodnog grada:
Petar je istakao da je Dušan tokom bogate karijere dobio gotovo sva velika sportska i internacionalna priznanja, igrao pred prepunim stadionima i osvajao titule. Ipak, naglasio je da nagrada od rodnog grada ima posebnu emotivnu vrednost i težinu koju nijedan drugi trofej ne može da zameni.
Za porodicu Tadić, ova plaketa je dokaz da Bačka Topola ceni svog dečaka koji je, uprkos planetarnoj slavi u Amsterdamu, Londonu i Istanbulu, ostao čvrsto vezan za vojvođansku ravnicu gde je završio osnovnu školu i napravio prve fudbalske korake. Iako je rano prepoznao Dušanov talenat, njegove lucidnosti i finte inspirisane Zinedinom Zidanom, Petar nikada nije dozvoljavao da se mladi fudbaler uobrazi. Održavanje discipline i realan osvrt na igru pomogli su Dušanu da izgradi liderski mentalitet po kojem je danas poznat širom sveta. Dok se svetla u svečanoj sali polako gase, a gosti sabiraju utiske sa ovogodišnjih Dana Bačke Topole, postaje jasno da nagrada „Pro Urbe“ u rukama porodice Tadić nosi poruku veću od same svečanosti. Ona je podsetnik da se istinska veličina jednog čoveka ne meri samo brojem postignutih golova, ugovorima sa evropskim velikanima ili svetlima Amsterdama i Istanbula. Meri se time koliko te tvoji ljudi, u tvojoj ravnici, prepoznaju kao svog. Dušan Tadić je pokorio fudbalski svet, ali je ove jeseni njegova najveća pobeda ispisana na kućnom pragu. Jer, ma koliko daleko da ode i ma koliko glasno mu skandirale svetske arene, za Bačku Topolu on će uvek ostati onaj isti dečak sa lokalnog rukometnog igrališta – kapiten koji je osvojio planetu, a srcem zauvek ostao u svom sokaku.
Dva štanda, dva metra razmaka i dve potpuno suprotne vizije budućnosti Srbije – tako minulih dana izgleda politička arena u centru Bačke Topole. Dok su aktivisti Srpske napredne stranke pod sloganom „Srbija pobeđuje“ prolaznicima nudili stabilnost i kontinuitet, odmah pored njih, aktivisti studentskog i blokaderskog pokreta poručivali su da „Studenti pobeđuju“, oštreći svoje argumente u direktnom dijalogu sa građanima. U gradu koji važi za mirnu višenacionalnu sredinu, ova ulična koegzistencija postala je pravi društveni fenomen, pokazujući kako se visoka politika “bistri” i lomi na običnom trotoaru.
Dok se razgovor među štandovima rasplamsava, brzo postaje jasno da dve strane ne ukrštaju samo parole, već i potpuno različite filozofije političke borbe.
Aktivisti Srpske napredne stranke nastupaju sa pozicije opipljive sigurnosti. Njihov nastup na trotoaru deluje ubedljivije jer barataju brojevima, rokovima i projektima koje građani svakodnevno vide sopstvenim očima. Kada ih prolaznici pitaju za budućnost, oni se čvrsto oslanjaju na dosadašnje razvojne investicije – od rekonstruisanih ulica, novih privrednih pogona koji donose radna mesta, pa sve do modernizacije lokalne infrastrukture. Za prosečnog birača u Bačkoj Topoli, ti argumenti imaju težinu jer se odnose na realan život i ekonomski napredak koji je merljiv. Oni politiku prevode u jezik novih pogona, asfalta i stabilnog budžeta, što im na terenu daje inicijativu u diskusiji.
Sa druge strane, na samo metar udaljenosti, aktivisti blokaderskog i studentskog pokreta pokušavaju da nametnu drugačiju vrstu debate. Međutim, u direktnom sučeljavanju njihov narativ često skreće u domen ekologije, zelenih agendi i načelnih kritika sistema. Dok SNS nudi fabrike i puteve, blokaderi se vajkaju nad ekološkim problemima, potencijalnim zagađenjima i globalnim klimatskim temama. Iako ta pitanja imaju odjeka kod dela mlađe i građanski orijentisane publike, u direktnom duelu na ulici ona neretko deluju apstraktno i defanzivno u poređenju sa konkretnim kapitalnim investicijama vlasti. Za mnoge građane koji prođu pored štandova, ekološke žalopojke i teoretisanje o aktivizmu zvuče manje ubedljivo od priče o radnim mestima i ekonomskom opstanku zajednice.
Tako se na ovom malom prostoru oslikava dublji politički paradoks: dok jedni uspešno kapitalizuju završene projekte i ekonomski razvoj, drugi ostaju zarobljeni u kritikama opšteg stanja, tražeći prostor u temama koje tek treba da dokažu svoju težinu pred pragmatičnim glasačima Bačke Topole .
Za građane Bačke Topole, ovaj politički fenomen na trotoaru doneo je jasnu poruku: u politici, kao i u životu, opipljiva dela uvek govore glasnije od teorijskih žalopojki. Pobednik u ovoj uličnoj debati nije se merio parolom, već sposobnošću da se ponudi jasna vizija stabilnosti – ostavljajući blokaderski pokret da na nekim budućim ispitima traži ubedljivije odgovore za pragmatičnu vojvođansku javnost.
Danas, dok sa ponosom drži priznanje svog rodnog grada, Mikloš Miki Mihajlović više ne mora nikome ništa da dokazuje. Svetski tron je osvojio pet puta, medicinske prognoze je pobedio jednom i zauvek, a Bačku Topolu je upisao na svetsku mapu gvozdenih ljudi. Njegova priča je ostala kao trajna lekcija generacijama koje dolaze – lekcija o tome da pravi šampioni ne postaju oni sa najvećim mišićima, već oni sa najvećim srcem i najtvrđom voljom. Jer, kada se svetla na borilištu ugase i pehari slože na police, ostaje jednostavna istina vojvođanskog titana: najteži teret koji u životu moramo da podignemo nije od gvožđa – to je naša sopstvena sudbina. A Miki je svoju podigao visoko iznad glave.
Od fudbalskog terena i sprinterske staze, preko teške saobraćajne nesreće i crnih prognoza lekara, pa sve do petostrukog svetskog trona u benč presu – Bačkotopolčanin Mikloš „Miki“ Mihajlović ispisao je biografiju koja pomera granice ljudskih mogućnosti. Ovo je priča o čoveku koji je od svog grada napravio evropsku prestonicu najjačih ljudi sveta i dokazao da istinska snaga ne leži samo u mišićima, već u nepokolebljivom ljudskom umu.
Za Mikloša Mihajlovića, teretana nikada nije bila samo prostorija sa spravama i tegovima – ona je bila i ostala zamajac njegovog života. Sve je počelo u ranoj mladosti, na fudbalskim terenima i sprinterskim stazama , gde je brusio eksplozivnost i disciplinu. Ipak, pravi susret sa sudbinom dogodio se u osamnaestoj godini, kada je pod budnim okom trenera Petera Liske, prvi put zakoračio u svet bodibildinga i sportova snage. Gvožđe je postalo njegova svakodnevica, lek za um i medij kroz koji će pomerati sopstvene granice.
„Mnogi vide samo onih nekoliko sekundi na platformi kada se čelik savija pod stotinama kilograma, ali to je zapravo samo vrh ledenog brega“, objašnjava Mikloš sa prepoznatljivim mirom čoveka koji je prošao sve faze borbe sa gvožđem i sopstvenim telom.
„Benč pres i strongman nisu obični sportovi – ovo su discipline koje ne praštaju ni sekundu slabosti. Ljudi često misle da je sve u sirovoj snazi i genetici, ali istina je potpuno drugačija. Ovo je igra nerava, uma i čiste discipline. Ako propustiš trening, ako loše spavaš, ako ti glava nije sto odsto u fokusu, tegovi te odmah kazne. Istrajnost je ono što vas drži na nogama onda kada telo vrišti da više ne može. Kada sam bio na dnu, kada su lekari sumnjali u moj oporavak, jedino što me je guralo napred bila je ta spartanska disciplina koju sam godinama gradio. Shvatiš da gvožđe nikada ne laže: koliko mu pružiš kroz znoj i odricanje, tačno toliko ti vrati na postolju.“
Ta nepokolebljiva posvećenost treningu lansirala ga je pravo među zvezde planetarnog sporta. Ređali su se gradovi, federacije i rekordi: Atlanta 2011, Tampere 2013, Telfs 2014, Luck 2015 . Svaki izlazak na platformu bio je demonstracija sile, a svet je sa strahopoštovanjem gledao kako ovaj submasters titan u kategoriji do 125 kilograma sa lakoćom podiže 220 kilograma iz benča upisujući svetske rekorde u WUAP i GPA federacijama.
Kada je nakon stravičnog udesa 2015. godine ponovo morao da uči da hoda, upravo je ta usađena navika na spartanski trening bila motor njegovog čudesnog vaskrsnuća. Povratak u slovačkom gradu Nove Zamki 2019. godine, gde je uzeo svoju petu titulu svetskog šampiona podigavši 200 kilograma definitivno je cementirao njegov status sportske legende.
Danas, dok sa ponosom drži priznanje svog rodnog grada, Mikloš Miki Mihajlović više ne mora nikome ništa da dokazuje. Svetski tron je osvojio pet puta, medicinske prognoze je pobedio jednom i zauvek, a Bačku Topolu je upisao na svetsku mapu gvozdenih ljudi. Njegova priča je ostala kao trajna lekcija generacijama koje dolaze – lekcija o tome da pravi šampioni ne postaju oni sa najvećim mišićima, već oni sa najvećim srcem i najtvrđom voljom. Jer, kada se svetla na borilištu ugase i pehari slože na police, ostaje jednostavna istina vojvođanskog titana: najteži teret koji u životu moramo da podignemo nije od gvožđa – to je naša sopstvena sudbina. A Miki je svoju podigao visoko iznad glave.
Čitav vek i po humanosti, hrabrosti i nesebične službe građanima zaokružen je u Staroj Moravici, gde je Dobrovoljno vatrogasno društvo „Moravica” svečano obeležilo 150 godina postojanja. Kao najstarije dobrovoljno vatrogasno društvo u opštini Bačka Topola, osnovano još davne 1876. godine, ovaj jubilej krunisan je ne samo svečanim defileom, već i vrednim poklonom – novim, savremenim vatrogasnim vozilom koje će obezbediti još bržu i sigurniju zaštitu meštana.
Ono što DVD „Moravica” čini posebnim jeste činjenica da njegovi članovi nisu profesionalci. To su vaši predusretljivi susedi, poljoprivrednici, preduzetnici i radnici koji uporedo sa svojim redovnim poslovima i porodičnim obavezama dežuraju nad mirom celog sela.
„Jedan i po vek nije samo broj. To je 150 godina neprekidnog dežurstva nad našim mestom, našim domovima i životima naših sugrađana”, istakao je komandant društva Jožef Sabolčki, dodajući da je kroz generacije jedino vatrogasno srce ostalo nepromenjeno.
Koliko je njihovo angažovanje ozbiljno, najbolje pokazuje podatak da članovi ovog društva bivaju alarmirani gotovo 100 puta godišnje. Sa obučenim kadrom prve kategorije, DVD „Moravica” funkcioniše kao stvarna, visokoefikasna interventna jedinica. Zvanični podaci pokazuju da su prošle godine bili dobrovoljno vatrogasno društvo sa najvećim brojem intervencija u celoj Srbiji Danas društvo broji 74 aktivna člana koji redovno nižu uspehe na vatrogasnim takmičenjima i ponosno predstavljaju svoje selo. Kako bi njihova humanost dobila adekvatnu tehničku podršku, lokalna samouprava Bačke Topole i Mesna zajednica Stara Moravica obezbedile su investiciju od 6,6 miliona dinara za nabavku potpuno novog, savremenog vatrogasnog vozila.
Predsednik, Satmari je naglasio da novo savremeno vozilo, predstavlja direktno ulaganje u sigurnost meštana. Istakao je da je investicija u potpunosti finansirana sopstvenim sredstvima lokalne samouprave i poručio: „Uvereni smo da je novac uložen u ovakve investicije zapravo ulaganje u bezbednost članova naše zajednice”Predsednik opštine je podvukao da opština ne pomaže vatrogasce samo prigodno tokom velikih jubileja, već da svake godine putem javnih konkursa opredeljuje redovna sredstva za podršku njihovom radu, organizaciju manifestacija i obnovu neophodne opreme za sva dobrovoljna vatrogasna društva na teritoriji Bačke Topole.
Ova investicija u potpunosti je finansirana sopstvenim sredstvima opštine, čime je poslat jasan signal da je ulaganje u dobrovoljne vatrogasce zapravo direktno ulaganje u bezbednost i budućnost svih građana. Vek i po iza njih garantuje iskustvo, a nova oprema i posvećenost mladih obećavaju da će sirene u Staroj Moravici i u narednim vekovima značiti samo jedno – da pomoć stiže u trenu.
„Mnogo je razloga za pomoć ljudima u nevolji“, jednostavna je, ali moćna filozofija kojom se Mirko Spasojević iz Bačke Topole vodi već tri i po decenije. Sa preko 35 dobrovoljnih davanja krvi iza sebe, ovaj skromni humanista i predsednik lokalnog udruženja pčelara ove godine je s pravom nagrađen povodom Dana opštine, podsećajući nas sve šta znači istinska solidarnost na delu. Vođen motivom da uvek postoji razlog više da se pomogne ljudima u nevolji, Spasojević se upisao među najplemenitije građane svoje sredine.
“Krv nema alternativu i ne može se proizvesti veštačkim putem. Ljudi postaju davaoci jer razumeju da zdravstveni sistem može da funkcioniše samo ako građani redovno dopunjuju rezerve. Mnogi od nas vode računa o logici: “Danas ja pomažem nekom drugom, a sutra će neko pomoći meni ili mojoj porodici.”– objađnjava Spasojević
Opredeljenje da postanete dobrovoljni davalac krvi je svesna i nesebična odluka koja predstavlja vrhunac društvene solidarnosti. Kada pojedinac donese ovakvu odluku, on preuzima ulogu aktivnog čuvara zdravlja u svojoj zajednici.
“Živimo u svetu u kome stalno negde žurimo. Trčimo za obavezama, rokovima, uspehom i materijalnim stvarima. Često mislimo da su nam za velika dela potrebni milioni, status ili natprirodne moći. Ali istina je potpuno drugačija. Najveće čudo koje čovek može da učini za drugog čoveka ne košta apsolutno ništa. To čudo se nalazi u nama – u našim venama. Kada se opredelite da budete dobrovoljni davalac krvi, vi ne dajete samo 450 mililitara tečnosti. Vi nekome poklanjate rođendan koji možda ne bi dočekao. Poklanjate nekoj porodici još jedan zajednički Božić ili Božićni ručak. Poklanjate nekom detetu priliku da odraste. Jedan vaš sat, koliko traje ceo proces sa pregledom, za nekog drugog znači čitav život. Jedna vaša doza može spasiti čak tri ljudska života.”- obrazlaže Spasojević
KINGA SALAŠ; se nalazi na starom međunarodnom putu E-75, na potezu između Bačke Topole i Malog Iđoša, i predstavlja jedno od najautentičnijih svedočanstava o tome kako su vojvođanska imanja izgledala pre više od jednog veka. Ovaj salaš je podignut još davne 1911. godine. Decenijama je služio svojoj prvobitnoj nameni — kao poljoprivredno i stočarsko gazdinstvo duboko ukorenjeno u tradiciju bačke ravnice. Kako je vreme prolazilo, a modernizacija uzimala mah, objekat je pretrpeo zub vremena i pretio mu je zaborav. Danas ponovo živi. Pretvaranjem ovog starog zdanja u mesto okupljanja ljubitelja tradicije, porodica Sabo Pos uspela je da od zaborava otrgne ne samo arhitekturu, već i autentični stil života nekadašnjih vojvođanskih paora.
Vojvođanska ravnica danas pulsira u znaku tradicije i gastronomije jer su se na autentičnom Salašu „Kinga“ nadomak Bačke Topole ponovo okupili najveći kulinarski majstori iz zemlje i regiona na tradicionalnom takmičenju u pripremi starinskih specijaliteta. Ova jedinstvena manifestacija na starom međunarodnom putu između Malog Iđoša i Bačke Topole danas ponovo oživljava seosku idilu, okupljajući na desetine ekipa oko užarenih kotlića iz kojih se šire opojni mirisi čuvenog petlovog paprikaša i tradicionalnog perkelta. Uz zvuke lokalne muzike i prikaz starih poljskih i stočarskih radova, događaj slavi autentične vojvođanske ukuse i čuva bogato gastronomsko nasleđe od zaborava.
„Presrećan sam kada vidim ovoliko ekipa iz Mađarske, Slovenije i celog našeg regiona. Naša ravnica ima tu moć da spaja ljude. Dok se u pozadini ručno lomi kukuruz i obavljaju stari poljski radovi, ovi naši kotlići danas šalju poruku da tradicija i te kako živi i da mladi imaju od koga da uče.Pravi paprikaš se ne kuva na brzinu. Tajna je u tome da domaći petao mora biti stariji, jer samo njegovo meso daje onu pravu, duboku vojvođansku aromu i gustinu saftu. Kada u kotlić dodate bubce i pustite ga da tiho krčka satima, tek tada dobijate kulinarski raritet koji se ne može naći u modernim restoranima.“- kaže Ferenc Pos Sabo
Jedna od najčešćih kulinarskih anegdota vezana je za procenu starosti petla. Iskusni salašari kažu da se starost petla meri po litrama popijenog vina tokom kuvanja. Jedan gost je pitao majstora Sabo Pos Ferenca „Pa dobro, majstore, koliko se dugo kuva ovaj stari petao?“ Majstor je, lagano mešajući kotlić, odgovorio:
„Gledaj, sinko, recept je prost. Staviš petla u lonac, sedneš pored i otvoriš flašu dobrog vojvođanskog vina. Kad popiješ prvu flašu, petao je tek počeo da se zagreva. Kad popiješ drugu, meso počinje da omekšava. Kad završiš treću flašu i počneš da pevaš bolje od tog petla – e, tek tada je paprikaš gotov i meso se odvaja od kostiju!“
Nekada se na vojvođanskim salašima ništa nije bacalo. Kada bi se klali krupni domaći petlovi za kulinarske susrete, meso bi otišlo u bogati paprikaš. Sa druge strane, sakupljeni bubci su se odvajali za zaseban kotlić. Budući da su sami po sebi siromašni prirodnim masnoćama, pretvaranje bubaca u masni, začinjeni i pikantni perkelt na svinjskoj masti bio je jedini način da se od ove iznutrice dobije vrhunsko kulinarsko remek-delo i „jako“ paorsko jelo koje daje snagu za teške poslove na njivi
Doručak na Skadarliji, ručak na Andrašijevom bulevaru, a večera u carskom Beču – i sve to bez pasoških kolona i aerodromskih procedura. Brza pruga koja krajem oktobra prima prve putnike ne skraćuje samo kilometre, već potpuno menja način na koji putujemo, radimo i otkrivamo Evropu.
Nakon godina iščekivanja, maštarenja i posmatranja građevinskih radova, istorijski trenutak na šinama konačno postaje stvarnost. Završni mađarski testovi pod punim opterećenjem, zakazani za početak oktobra, daju zeleno svetlo za novu epohu putovanja. Više ne govorimo o satima provedenim u nepredvidivim kolonama na Horgošu, niti o stresu aerodromskih terminala. Govorimo o udobnosti, kafi sa pogledom na panonske ravnice i brzini od 160 kilometara na sat.
Ono što je nekada izgledalo kao celodnevni poduhvat od osam sati klackanja u vagonima, sada postaje vožnja kraća od prosečnog radnog vremena. Za samo tri i po sata, moderni i brzi vozovi povezivaće centar Beograda sa srcem Budimpešte.
Ova pruga nije samo tehnički uspeh – ona je most koji spaja ljude. Vikend šoping u Mađarskoj, poslovni sastanak u prepodnevnim časovima ili spontani izlet na krempite pored Dunava sada postaju stvar odluke u sekundi. Vikend putovanja dobijaju potpuno novu dimenziju, a dve prestonice nikada nisu bile bliže.
Ali priča se ovde ne završava. Budimpešta postaje naša glavna kapija ka Srednjoj Evropi. Sa novom infrastrukturom, vrata ka austrijskoj prestonici se širom otvaraju. Direktne i brze veze omogućavaju da nakon kratke pauze u Mađarskoj nastavite put prema Beču, stižući u carski grad brže, odmornije i ekološki svesnije nego ikada pre.Zvanični red vožnje i cene karata biće objavljeni odmah nakon što mađarske železnice završe finalna testiranja sistema 3. i 4. oktobra. Ono što je sigurno – krajem meseca, srpske i mađarske mašinovođe označiće početak jedne nove, brže i uzbudljivije ere
Evropa se ponovo okreće železnicama, a Srbija se ovim projektom pozicionira na samom vrhu te transportne revolucije.
Za ljude iz Bagremova, Bečeja, Mileševa i okolnih naselja, ovi radovi donose mešavinu dugoročnog olakšanja i ozbiljnih kratkoročnih glavobolja u svakodnevnom životu. Kada se izoluje trenutna nervoza zbog radova, meštani su svesni da je ovo istorijska investicija za njihov kraj
Zbog radova na rehabilitaciji kolovoza, deonica državnog puta II A reda broj 109 između Bagremova i Bečeja potpuno je zatvorena za saobraćaj do 17. oktobra, saopštilo je Javno preduzeće „Putevi Srbije“. Vozačima se savetuje oprez i korišćenje zvaničnog alternativnog pravca preko Srbobrana i Bačke Topole, dok se potpuni završetak ove faze rekonstrukcije očekuje sredinom sledećeg meseca.
Obnova ovog puta definisana je kao jedna od prioritetnih investicija u sklopu koalicionog sporazuma između Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) i Srpske napredne snage (SNS), nakon višegodišnjih apela lokalnog stanovništva. Trenutna faza radova obuhvata ukupno šest kilometara puta u zoni Bagremova. Građevinske mašine kompletno rekonstruišu- oko 2,5 kilometara u pravcu Bečeja (zbog čega je na snazi trenutna potpuna obustava). Dva kilometra puta od Bagremova u pravcu Bačke Topole,oko 1,5 kilometara asfalta kroz samo naselje Bagremovo.
Ostatak ove problematične rute do Bečeja biće kompletno saniran u drugoj fazi, koja je planirana za proleće (mart ili april 2027. godine)
„Dok se drugi bave predizbornom matematikom, Savez vojvođanskih Mađara na terenu u Bačkoj Topoli pokazuje kako se koalicioni sporazumi pretvaraju u nove puteve, bezbedne vodovode i očuvana školska odeljenja na maternjem jeziku.“Očekivanja Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra 2026. godine primarno su usmerena na očuvanje sopstvenog poslaničkog kluba u Skupštini Srbije i potvrdu uloge legitimnog političkog predstavnika mađarske nacionalne manjine. SVM očekuje da će njihova lista biti jedina autentična mađarska lista na glasačkom listiću. U prethodnom skupštinskom sazivu SVM je imao 6 od 250 poslaničkih mesta
U okviru predizborne kampanje Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) za predstojeće vanredne parlamentarne izbore raspisane za 25. oktobar 2026. godine, predsednik stranke i nosilac liste dr Balint Pastor posetio je opštinu Bačka Topola kako bi obišao aktuelne infrastrukturne investicije i razgovarao sa lokalnim stanovništvom.
Pastor je tokom posete istakao da ne postoji lokalna samouprava u Srbiji koja je u proteklom periodu doživela tako veliki razvoj kao Bačka Topola, naglasivši ključne tačke i projekte koji se trenutno realizuju.
U toku je prva faza rekonstrukcije puta Bačka Topola – Bečej. Radovi se trenutno izvode na deonici od 6 kilometara između Bagremova i Bečeja (2 km od Bagremova ka Bačkoj Topoli, 1,5 km kroz samo naselje i 2,5 km prema Bečeju). Ova investicija se realizuje u sklopu koalicionog sporazuma. Obilazeći naselje Novo Orahovo, predstavnici SVM-a su ispratili radove na renoviranju vodovodne mreže na deonici dužoj od dva kilometra. Projekat se finansira zajedničkim sredstvima lokalne samouprave i AP Vojvodine.Tokom posete bačkotopolskom jezeru, razgovaralo se o dugoročnim koracima zaštite kako bi ovo jezero ostalo ključni ekološki i turistički resurs opštine u narednim decenijama. Rukovodstvo SVM-a sastalo se i sa župnikom lokalne rimokatoličke crkve Jožefom Sakaljem, sa kojim je tema bila položaj mađarske zajednice i društvena uloga crkve u Bačkoj Topoli
Pored infrastrukturnih ulaganja, Pastor je u Novom Orahovu stavio poseban akcenat na obrazovanje na maternjem jeziku. Istakao je da je očuvanje malih mađarskih odeljenja prioritetni zadatak stranke, napomenuvši da u Vojvodini trenutno postoji 41 odeljenje u 23 naselja sa troje ili manje dece, te da bi njihovo zatvaranje ugrozilo opstanak tih manjih mesta.
Uporedo sa republičkim izborima, SVM se priprema i za izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina koji bi trebalo da se održe do kraja godine, a koji u mađarskoj zajednici imaju težinu ravnopravnu parlamentarnim izborima.
Kula je proteklog vikenda ponovo bila kulturna prestonica Vojvodine, ugostivši 46. po redu „Panonski vašar“, manifestaciju koja decenijama slavi zajedništvo i izvorno narodno stvaralaštvo. Među više od 900 učesnika, svojim autentičnim nastupom i vernim prikazom dinarske tradicije, poseban pečat ovogodišnjoj smotri dali su članovi Srpskog kulturnog centra „Vuk Stefanović Karadžić“ iz Bačke Topole, čija je pesma još jednom potvrdila da tradicija u Bačkoj živi punim plućima.
„Panonski vašar“ u Kuli predstavlja krovni naziv za veliku regionalnu manifestaciju koja slavi izvorno narodno stvaralaštvo, a čiji je centralni deo Festival folklornih tradicija Vojvodine. Nedavno održani festival (19. i 20. septembar 2026. godine) bio je 46. po redu i okupio je više od 900 izvođača iz svih krajeva pokrajine, među kojima tradicionalno zapaženo učešće ima i Srpski kulturni centar (SKC) „Vuk Stefanović Karadžić“ iz Bačke Topole.
Saradnja kulturnih radnika Bačke Topole i Kule predstavlja jedan od najstabilnijih i najfunkcionalnijih primera međuopštinskog povezivanja u kulturi Vojvodine. Ova saradnja se ne odvija samo na papiru, već ima snažan odraz u praksi kroz zajedničku mrežu festivala, očuvanje multikulturalnosti i međusobnu stručnu podršku. Susedne opštine dele sličnu demografsku i kulturnu strukturu (višenacionalne sredine sa velikim udelom srpskog, mađarskog, crnogorskog i rusinskog stanovništva), što je prirodno usmerilo kulturne radnike na koordinisano delovanje.
Folklorni ansambli i pevačke grupe SKC „Vuk“ na ovoj manifestaciji imaju specifičnu i veoma važnu ulogu zbog samog karaktera festivala koji insistira na izvornosti i autentičnosti. Za razliku od stilizovanih koreografija na drugim smotrama, na Panonskom vašaru se ocenjuje autentičnost kostima. Članovi „Vuka“ nastupaju u teškim, bogato ukrašenim vunenim i lanenim narodnim nošnjama koje su replike ili originalni primerci starih i po stotinu godina.
Ovogodišnji „Panonski vašar“ u Kuli potvrdio je svoj status jedne od najznačajnijih i najbolje ocenjenih smotri izvornog narodnog stvaralaštva u regionu. Centralni stručni i društveni narativ ovog izdanja bio je usmeren na balans između scenske kreativnosti i očuvanja apsolutne autentičnosti, dok je u praksi manifestacija još jednom poslužila kao snažan kohezivni faktor koji spaja različite zajednice Vojvodine.
