Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
Na TSC Areni u Bačkoj Topoli održana je promotivna tribina za buduće kandidate Centra za osnovnu policijsku obuku. Organizato je pština Bačka Topola i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji. Sve sa ciljem upoznavanje budućih kandidata sa radom policajca opšte nadležnosti, saobraćajne i granične policije.Predstavljeni su uslovi i način sprovođenja konkursa za upis u Centar za osnovnu policijsku obuku i Nacionalni trening centar.
Policijski službenici opšte nadležnosti – predstavili su svakodnevni rad na očuvanju javnog reda i mira.
Predstavnici lokalne samouprave i Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine – prisustvovali su kao zvanični organizatori koji podržavaju zapošljavanje lokalnog stanovništva.
Svečanost povodom 140. rođendana organizovana je „BAMBI“ na Manifestacionom trgu u Bačkoj Topoli. Direktorka Fényszárosi Fekete Timea je istakla, da ustanova predstavlja mesto gde deca uče kako da postanu dobri ljudi, uz veliku zahvalnost gradu na proširivanju kapaciteta.
“U godini u kojoj obeležava svoj veliki jubilej – 140 godina predškolskog vaspitanja ustanovu pohađa između 750 i 800 mališana. Rad je organizovan u ukupno 13 pedagoških jedinica (objekata) na teritoriji cele opštine. Od ukupnog broja objekata, 4 se nalaze u samom gradu (Bačka Topola), dok je preostalih 9 raspoređeno po naseljenim mestima opštine . U toku su radovi na proširenju centralne zgrade za oko 50 mesta kroz adaptaciju potkrovlja i otvaranje dve nove prostorije za vaspitne grupe. “- navela je FENYSZAROSI.
U Bambiju ističu dugogodišnje uspešno spremanje programa na dva nastavna jezika (srpskom i mađarskom), kao i obezbeđivanje besplatnog učenja engleskog jezika za svu decu uzrasta od 3 do 6,5 godina. UZ to ustanova je uspešno osnovala dramsku sekciju „Bajkovizija“, koja kroz rad sa vaspitačicama podstiče dečju kreativnost. Povodom svog jubileja 2026. godine, sekcija je u Domu kulture izvela zapaženu predstavu „Tetka Micikina mačka“. Vaspitni kadar redovno postiže uspehe na polju profesionalne edukacije, implementirajući moderne vaspitno-obrazovne projekte i akreditovane seminare (poput programa „Istraživanje – uživanje za decu i odrasle“) u svakodnevni rad sa decom. Redovni su dobitnici priznanja za masovan odziv i učešće u lokalnim akcijama kao što su „Trka za srećnije detinjstvo“, „Dečja nedelja“ i obeležavanje Svetskog dana deteta.
Glavna poruka koju mališani i vaspitači PU „Bambi“ iz Bačke Topole tradicionalno šalju sa svog sinošnjeg nastupa fokusirana je na slavljenje detinjstva, drugarstva, dečije radosti i zajedništva u lokalnoj zajednici. S obzirom na to da je manifestacija okupila decu iz svih 13 izdvojenih objekata (kako iz grada, tako i iz svih okolnih seoskih naselja), njime je poslata snažna poruka o jednakosti, inkluziji i zajedništvu cele opštine.
U toku su poslednje pripreme za letnju sezonu 2026 u velnes kupalištu “REKI” u Staroj MOravici, koje nudi četri otvorena bazena. Temperatura vode bazena za plivanje i bazena za decu varira između 22-26 stepeni. U wellness bazen ugrađeni su đakuzi elementi, hidro-ležajevi, masažeri za vrat i leđa, vodopad, pečurka i amazonska kiša. Četvrti bazen je završen leta 2021. godine, dubok je 1,3 metara, i ima vodenu površinu od 460 m².
U blizini se nalazi i An-Du resort, koji nudi privatni bazen i smeštaj. Takođe, posetioci često obilaze i obližnju Termalnu Banju Pačir (roze jezero) koja je udaljena svega nekoliko kilometara
Svake godine se organizuju škola plivanja, noćno kupanje, razni muzički događaji i drugi periodični programi.
Ovogodišnju akciju „Otvoreni dan“ Prva brigada Kopnene vojske organizovala je u garnizonu Bačka Topola, u kasarni „Bačka“. Preko hiljadu posetilaca imalo je priliku da se upozna sa naoružanjem, opremom i sredstvima mehanizovanih, artiljerijskih, izviđačkih i inžinjerijskih jedinica. Brojni zainteresovani posetioci mogli su da prate, deo specijalističke obuke koju su efektno su prikazali pripadnici 17. mehanizovanog bataljona, izviđačke čete i pionirskog odeljenja i time zaslužili aplauze posmatrača.
Prfesor ŠTC “Jožef Šinkovič” , Radovan Gardašaević ističe da je druženje sa vojskom tradicija škole duga dve decenije i da je danas krunisana posetom garnizonu sa više od 60 učenika.
“Učenici škole ovu akciju smatraju veoma važnom, jer je jedinstvena prilika za druženje sa pripadnicima Vojske Srbije i za izgradnju međusobnog poverenja. Danas smo imali priliku da vidim koliko su pripadnici naše Prve brigade vredni ljudi, a hteo sam i da učenici u opštini vide kako izgleda jedan običan dan u životu i radu naših vojnika, kada nisu na poligonima i na vežbama, već kada u kasarni rade na redovnom održavanju naših artiljerijskih oruđa, kada se obučavaju za upotrebu raketa tipa “maljutka” na trenažerima. Ogroman rad ljudi koji pokazuju koliko su posvećeni, koliko vole svoju vojsku i svoju zemlju, koliko čuvaju i održavaju sredstva koja imaju.“- rekao je Gardašević
Organizatori su jasni “ Mladi ljudi imali su priliku da se bliže upoznaju sa vojnim pozivom i da možda odluče da nam se pridruže. Nastojimo da građani imaju jedan lep dan, da zajedno sa svojim vojnicima provedu sredu u Bačkoj Topoli i vide zbog čega je Vojska Srbije to što jeste – najčvršći bedem svoje otadžbine, svoje jedine Srbije”
Prema rečima aktera Otvorenog dana – Cilj je bio da gledaoci, makar i u kratkom vremenu, doživite Vojsku Srbije, upoznaju se sa načinom života i rada u vojnom objektu, da razgledaju naoružanje i vojnu opremu kojom raspolažu ovde, u Bačkoj Topoli, da se nečega podsetite, ali i da vide i dožive pripadnike Vojske Srbije kao sugrađane.
Današnji sajam zapošljavanja u Bačkoj Topoli, predstavlja direktnu sponu između teorije, tržišta rada i praktične primene veština.Omogućava direktan razgovor sa menadžerima ljudskih resursa bez slanja zvaničnih mejlova. Oko 1400 nezaposlenih iz Bačke Topole bilo je u prilici da potraži radno mesto i prvi put vidi buduće poslodavce.Na sajmu učestvuje 21 poslodavac iz Bačke Topole, Malog Iđoša i Subotice.
“Lane je oko 600 lica pronašlo posao, nakon sajma pa se i ove godine očekuje sličan broj, trenutno se traži 150 lica različitih obrazovnih profila koji će imati priliku da zasnuju prvi radni odnos”. – kaže Elvira Erdman, načelnik posredovanja u zapošljavanju NS iz Subotice.
“Obavljamo preliminarne razgovore na licu mesta, neformalni intervjui koji traju između 3 i 5 minuta. Cilj je da uživo procenimo komunikaciju, energiju i osnovno poklapanje sa zahtevima posla. Procenjujemo da li bi se karakter i način komunikacije uklopili u postojeći tim.Imamo stalno otvoreno radno mesto na poziciji stolara, deficitaran kadar, pa moramo zapošljavati i lica iz inostranstva.”– objašnjava Lajoš Djantar iz EM KOMERCA
Dosadašnja iskustva sa sajmova zapošljavanja u Bačkoj Topoli i regionu pokazuju da su ove manifestacije izuzetno efikasne, jer u proseku između 25% i 30% oglašenih radnih mesta bude uspešno popunjeno direktnim kontaktom na samom događaju ili ubrzo nakon njega.
Često se dešava da poslodavci u trenutku sajma nemaju otvorenu poziciju za vaš profil, ali vaš CV ostaje u njihovoj bazi. Iskustva kandidata potvrđuju da pozivi na razgovor neretko stižu mesec ili dva nakon održanog sajma, kada se otvori realna potreba u firmi.
Praksa pokazuje da sajam redovno posećuju i učenici završnih razreda lokalnih srednjih škola. Oni koriste priliku da steknu uvid u realno tržište rada u Severnobačkom okrugu pre nego što zvanično završe školovanje.
Osnovna škola „Bratstvo-jedinstvo” u Bajši obeležila veliki jubilej, 60 godina postojanja, uz svečanu priredbu koja je održana 12. maja 2026 u prisustvtvu učenika, nastavnika, društveno političkih radnika i brojnih gostiju iz okruženja.
Savremena zgrada škole izgrađena je sredinom 60-ih godina (početak nastave u novoj zgradi 1966-1967), dok se koreni obrazovanja u ovom mestu protežu daleko u prošlost. Tokom šest decenija, škola je rasla, a nedavno je obnovljena fiskulturna sala, izgrađena trpezarija i opremljeni su novi kabineti.
Svečana akademija povodom ovog velikog jubileja bila je prilika da se proslavi bogata tradicija prosvetnog rada u Bajši. Danas smo saznali od protagonista prosvetnog života, ovog kraja, da obrazovanje u Bajši ima dugu tradiciju koja seže pre Drugog svetskog rata, kada su postojale škole i na okolnim salašima zbog velikog broja dece. Do 1966. godine, nastava se odvijala na čak pet različitih lokacija u selu, što je znatno otežavalo rad. Prekretnica je bila izgradnja nove školske zgrade sa sedam kabineta, čime je nastava objedinjena na jednom mestu. Već 1970. godine izgrađena je fiskulturna sala i dodatni kabineti, a 1988. godine i prostrana školska trpezarija. Škola je 2004. godine dobila nove kabinete kroz USAID fondove, a od 2012. godine uveden je moderniji sistem grejanja. Danas škola obuhvata i izdvojeno odeljenje u naselju Panonija.
Škola „Bratstvo-jedinstvo” u Bajši prepoznatljiva je po svojoj multikulturalnosti i kontinuiranom osavremenjivanju uslova rada.Objekat raspolaže sa 14 savremenih učionica i kabineta prilagođenih nastavi 21. veka. Poseduje informatički kabinet, multimedijalnu učionicu, školsku biblioteku, renoviranu fiskulturnu salu i sopstvenu trpezariju.
Zahvaljujući stručnom kolektivu i dobrim uslovima, učenici završnih razreda bez poteškoća nastavljaju školovanje u željenim srednjim školama.
Održan republički festival, 68. po redu, festival učenika osnovnih muzičkih i baletskih škola Srbije od 7. do 13. maja 2026. godine u Muzičkoj školi u Subotici. Na festivalu učestvovalo oko hiljadu učenika iz 63 škole širom Srbije.
Muzička škola iz Bačke Topole osvojila 4 PRVE nagrade i 1 TREĆU nagradu. Fazekaš Aron – 1. nagrada 98.14 bodova, klasa Sitaš Tamaš, klavirska saradnja Bođo Blanka Riter Filip – 1. nagrada 95.00 bodova, klasa Nikola Vladušić, klavirska saradnja Milena Perić. Osvojili smo 4 PRVE nagrade i 1 TREĆU nagradu. Fazekaš Aron – 1. nagrada 98.14 bodova, klasa Sitaš Tamaš, klavirska saradnja Bođo Blanka, Riter Filip – 1. nagrada 95.00 bodova, klasa Nikola Vladušić, klavirska saradnja Milena Perić, Ularik Reka – 1. nagrada 91.14 bodova, klasa Sič Budai Klara, Maruženski Andraš Jožef – 3. nagrada 72.71 bodova, klasa Gal Jožef, klavirska saradnja Milena Perić, Hor muzičke škole – 1. nagrada 91.00 bodova, dirigent Dragana Krvavac, klavirska saradnja Milena Perić,Ularik Reka – 1. nagrada 91.14 bodova, klasa Sič Budai Klara,Maruženski Andraš Jožef – 3. nagrada 72.71 bodova, klasa Gal Jožef, klavirska saradnja Milena Perić, Hor muzičke škole – 1. nagrada 91.00 bodova, dirigent Dragana Krvavac, klavirska saradnja Milena Perić
Republički festival (takmičenje) muzičkih i baletskih škola Srbije specifičan je po tome što se fokusira na ekipni uspeh škole, a ne samo na pojedinačne talente.Za razliku od klasičnih takmičenja, ovde svaka škola bira svoj „tim“ (obično 4 solista i 2 kamerna ansambla ili sl.). Bodovi svih članova se sabiraju, a škola se na kraju rangira kao celina. To podstiče kolektivni duh i saradnju među nastavnicima i učenicima.Program koji učenici izvode je precizno definisan po težini i trajanju za svaki razred, kako bi se osigurala objektivnost žirija.
Svake godine druga muzička škola u Srbiji dobija čast da bude domaćin (ove godine je to Subotica), što doprinosi razvoju kulturnog života u različitim gradovima.Ovo je najvažnije takmičenje u kalendaru Ministarstva prosvete za umetničke škole. Visok plasman donosi veliki ugled školi i potvrdu kvaliteta pedagoškog rada.
KINGA SALAŠ na domak Bačke Topole je jedinstveno mesto da uživanje u domaćoj hrani i piću uz autentični ambijent salaša i lokalnu muziku vojvođanske ravnice. Salaš KINGA je prepoznatljiv i već godinama afirmisan po ovako koncipiranom načinu svoje kuhinje i društvenog života.Uz perkelt se priprema i sač, kuva se piletina, pasulj i priprema roštilj.Jubilarni 25. Festival ovčarstva održaće se u subotu, 23. maja 2026. godine na lokaciji Kinga salaš 273.
Ova manifestacija tradicionalno okuplja uzgajivače i ljubitelje narodnih običaja, a program obuhvata uz kulinarska takmičenja i prikaz tradicionalnih ovčarskih poslova. Festival ovčarstva na Kinga salašu specifičan je po tome što spaja stručni (stočarski) deo sa narodnim običajima i gastronomijom, čineći ga jednim od najvažnijih događaja ove vrste u Vojvodini.
Centralni događaj koji privlači najviše pažnje je takmičenje u ručnom i mašinskom šišanju ovaca. Ovo je retka prilika da se vidi stara veština ručne striže koja polako izumire.Manifestacija je poznata po takmičenju u pripremanju ovčijeg paprikaša i pečenju jaganjaca. Specifičnost je što se jela pripremaju na tradicionalan način, uz stroga pravila ocenjivanja ukusa i izgleda.
Bačka Topola je sredina gde se prepliću srpska i mađarska tradicija, što se jasno vidi kroz kulturno-umetnički program, narodne nošnje i raznolikost ponuđenih domaćih proizvoda (sirevi, vina, kolači).Održavanje na Kinga salašu (Salaš 273) pruža autentičan ambijent vojvođanskog salaša, što doprinosi “ruralnom brendingu” i privlači turiste koji traže beg iz grada.
Viteški red okruglog stola amaterskih kraljevskih kuvara Vojvodine je glavni nosioci kulinarskog dela programa. Oni nadgledaju takmičenja i često učestvuju sa svojim ekipama iz Bačke Topole i okoline.
U akciju čišćenja u sklopu ekološkog projekta “Za čisto priobalje Bačkotopolskog jezera”koju je organizovala lokalna samouprava, Komgrad” i “Akva Top” minulog vikenda se uključilo oko 200 ljudi. Hvala svima koji su bili deo ove akcije”, poručili su organizatori. Njihov je cilj akcijama čišćenja urediti okoliš i povećati svest o važnosti pravilnog odlaganja ambalažnog otpada, a sadnjom stabala i uredjenjem galanterije popraviti kvalitet života u ovoj komuni.
Grupa savesnih građana je organizovano očistila izletište kod brane i okolnim šumarcima, koje je prethodnih dana bilo zatrpano smećem. U akciji je prikupljena velika količina otpada koji je nesavesno ostavljen tokom izletničkih okupljanja, a evidentirano je i uništavanje klupa i kanti za smeće na toj lokaciji.
Građani su vlastitim sredstvima i trudom uklonili smeće te ga odvezli na odgovarajuće mesto za odlaganje. Ovaj gest predstavlja primjer odgovornosti i brige za zajednicu.
Građani upućuju apel svim posetiocima da tokom narednih dana čuvaju okoliš, odgovorno postupaju s otpadom, i da reaguju u slučajevima uništavanja imovine – bilo prijavom nadležnim organima ili upozoravanjem nesavesnih pojedinaca.
Danas je glavni dan proletnjeg, majskog, vašara u Bačkoj Topoli. Grad oživeo na poseban način, ispunjen karnevalskom atmosferom, radošću, osmesima i velikom količinom pozitivne energije, a to upravo i jeste pravi duh ovog grada i njegovih stanovnika. Takvo raspoloženje traje sve do najvećeg i najpoznatijeg – Bačkotopolskog vašara. Tada se sjate ljudi sa svih strana, dođu da vide, ali i da budu viđeni, da pazare, ali i da se provedu. To znači da se svako ko je na vašar dolazio, posebno za tu priliku i doterao.
Na vašaru se može kupiti bukvalno sve – od sitnica za decu do krupne poljoprivredne mehanizacije. To je mesto gde se briše granica između modernih prodavnica i starih zanata. Popularna prodaja polovne ili jeftine nove odeće direktno sa prostirki na zemlji. Gumeni opanci, prsluci, vuneni džemperi i beli veš. Danas dominiraju “kineske” krpice, magneti i igračke.
Kupuje se i prodaje stoka, konjska oprema (amovi, ulari) i hrana za životinje. Na prodaju su , sekire, motike, vile, držalice, kuke za meso i lanci.
Muzika pod šatrom je srce svakog vašara – to je atmosfera koja se ne može doživeti u običnim restoranima ili klubovima. Ona je glasna, kafanska i “sirova”, a njen glavni cilj je da podigne raspoloženje dok se jede pečenje.Dominiraju “dvojke”, stari hitovi Šabana Šaulića, Sinana Sakića, Jašara Ahmedovskog i Ipčeta Ahmedovskog. Trubači kruže od stola do stola, upadaju u šatru i prave “haos” od par minuta, uzimajući bakšiš “na brzinu”i idu dalje.
Vašarsko pečenje pod šatrom je više od običnog obroka – to je autentično gastronomsko i kulturološko iskustvo koje spaja miris vatre, narodni melos i specifičan gurmanluk. Ovde je običaj da se posle uspešne kupovine stoke ili alata “zalije” uz vruću prasetinu ili jagnjetinu,često servirane “vruće, da se lepi za prste”. Sve to uz domaću pogaču, ljutu papričicu i crni luk.
