Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
Ovogodišnja Zonska smotra likovnih umetnika u Bačkoj Topoli nadrastala je uobičajene amaterske okvire, ponudivši publici zrelu, tehnički raznovrsnu i estetski koherentnu izložbu. Stroga selekcija akademskog slikara Danijela Babića, koji je više od 50 odsto izloženih radova uputio na viši rang takmičenja, najbolji je dokaz da lokalna likovna scena pulsira autentičnom inspiracijom i zavidnim zanatskim umećem.
Postavka od 45 radova autora iz Subotice, Tavankuta, Bačke Topole, Stare Moravice, Bajše, Pačira i Novog Kneževca pokazala je fascinantan tematski i tehnički raspon. Posetioci Izložbene sale Doma kulture svedoci su dijaloga između klasičnih formi i duboko ukorenjenog zavičajnog nasleđa. Od ekspresivnih ulja na platnu i pastela, preko suptilnih akvarela, pa sve do unikatnih skulptura, svaki eksponat nosi autentični autorski pečat.
Poseban dragulj ove smotre, koji je istakao i sam selektor, predstavljaju radovi izrađeni od slame. Ova tradicionalna, autentična tehnika Severne Bačke ponovo je demonstrirala neverovatnu pedantnost, ali i visoku estetsku vrednost koja uspešno izlazi iz okvira puke narodne radinosti i prelazi u domen visoke likovnosti.
Zadatak akademskog slikara Danijela Babića nije bio lak – prepoznati i vrednovati čist, nepatvoreni talenat stvaralaca koji se umetnošću bave iz unutrašnje potrebe, a ne po profesiji. Njegova odluka da više od polovine izloženih dela (preko 50%) delegira na Pokrajinsku smotru u Novi Bečej (15. novembra) ne svedoči o kompromisu, već o realnom skoku u kvalitetu lokalne produkcije.
Babić je kroz selekciju naglasio da se amaterizam ovde ne sme posmatrati kao nedostatak veštine, već kao sloboda izraza koja često nedostaje akademskim krugovima. Izloženi radovi plene pažljivo vođenom kompozicijom i zrelim koloritom, potvrđujući da su ovi umetnici uveliko savladali zanatske osnove i zakoračili u polje čiste estetike.
Domaćinstvo 27. Zonske smotre još jednom je pozicioniralo opštinu Bačka Topola i njen Dom kulture kao ključno čvorište i stabilan oslonac neprofesionalnog, ali visokokvalitetnog umetničkog stvaralaštva. Organizacija ovog događaja obezbedila je autorima prostor dostojan njihovog truda, a publici estetski doživljaj koji se dugo pamti.
Ova izložba, koja ostaje otvorena do 21. oktobra, jasna je poruka da je likovni amaterizam na severu Vojvodine institucija za sebe – živa, progresivna i spremna za pokrajinsku verifikaciju koja je očekuje narednog meseca
Doći do 34. izdanja predstavlja izuzetan podvig za bilo koju kulturnu manifestaciju na Balkanu, gde finansijska održivost i logistički kontinuitet često zavise od trenutne ekonomske klime. Istrajnost Srpskog kulturnog centra „Vuk Stefanović Karadžić“ svedoči o visokom stepenu organizacione zrelosti, entuzijazmu lokalne zajednice i prepoznavanju važnosti ovog događaja od strane lokalne samouprave i pokrajinskih institucija. Manifestacija je odavno prerasla lokalni karakter i postala događaj od regionalnog značaja.
Bačka Topola će od 23. do 25. oktobra postati kulturna prestonica dinarskih Srba u Vojvodini, domaćin 34. Festivala duhovnog i materijalnog stvaralaštva „Našem rodu i potomstvu“. Ova tradicionalna manifestacija, koja već duže od tri decenije uspešno prkosi globalizaciji, donosi trodnevni praznik izvornog melosa, igre i običaja, potvrđujući da se pradedovsko nasleđe i koren ne čuvaju u muzejima, već u živom pamćenju i prenosu na dolazeće generacije.
U eri u kojoj digitalizacija i globalni kulturni trendovi prete da marginalizuju lokalne tradicije, ovaj festival funkcioniše kao aktivni čuvar nematerijalnog kulturnog nasleđa. Izvođenje izvornih pesama (poput pevanja „iz glave“, ojkače ili gange), očuvanje tradicionalnih igara i narodnih nošnji nisu samo puko podsećanje na prošlost, već živ proces prenosa tradicije na mlađe generacije. Time se u potpunosti opravdava sama krilatica u nazivu manifestacije: „…i potomstvu“.
Vojvodina je istorijski poznata kao multikulturalni mozaik nastao kroz sukcesivne talase kolonizacije. Dinarski Srbi (poreklom iz Krajine, Bosne, Like, Korduna, Banije, Dalmacije, Crne Gore i Hercegovine) doneli su sa sobom specifičan mentalitet, epsku tradiciju i izražen osećaj za zajedništvo. Festival u Bačkoj Topoli pruža platformu gde se ova specifična subkultura uspešno artikuliše i integriše u širi vojvođanski kulturni prostor, dokazujući da autohtona tradicija ne deli, već obogaćuje lokalnu zajednicu.
Doći do 34. izdanja predstavlja izuzetan podvig za bilo koju kulturnu manifestaciju na Balkanu, gde finansijska održivost i logistički kontinuitet često zavise od trenutne ekonomske klime. Istrajnost Srpskog kulturnog centra „Vuk Stefanović Karadžić“ svedoči o visokom stepenu organizacione zrelosti, entuzijazmu lokalne zajednice i prepoznavanju važnosti ovog događaja od strane lokalne samouprave i pokrajinskih institucija. Manifestacija je odavno prerasla lokalni karakter i postala događaj od regionalnog značaja.
Jedan od najvećih uspeha festivala jeste njegova sposobnost da izbegne zamku „muzejske pasivnosti“ i folklorizma koji je sam sebi svrha. Kroz inkluziju dečjih radionica, mladih pevačkih grupa i folklornih ansambala, manifestacija vrši primarnu edukativnu funkciju. Deca i mladi ne posmatraju tradiciju sa distance, već kroz aktivno učešće uče o svojim korenima, čime se stvara prirodni kontinuitet i brana protiv kulturnog zaborava. Festival „Našem rodu i potomstvu“ u svojoj 34. godini postojanja potvrđuje status krovnog događaja tradicijske kulture dinarskih Srba u Vojvodini. Njegova integralna vrednost ne leži samo u estetskom doživljaju pesme i igre u sali Pozorišta, već u dubokoj društvenoj ulozi – on uspešno premošćuje geografske i generacijske razdaljine, pretvarajući sećanje na pradedovsku grudu u živu, savremenu i ponosnu kulturu koja ima jasnu viziju budućnosti.
Na 37. Evropskom kupu u kuglanju, koji se održava u Bačkoj Topoli u modernoj „Arx Areni”, učestvuju klubovi koji su zauzeli druga mesta u svojim nacionalnim šampionatima u muškoj i ženskoj konkurenciji. OD DOMAĆIH EKIPA TU SU CRVENA ZVEZDA I SLAVIJA OKNO.Pored njih, na ovom prestižnom petodnevnom turniru nadmeću se najbolji drugoplasirani klubovi iz vodećih evropskih kuglaških zemalja, među kojima su elitni timovi iz Nemačke (poput SV Poellwitz), Mađarske (poput Szegedi TE), Austrije, Slovenije, Bosne i Hercegovine (KK Rad) i drugih kontinentalnih liga. Najboljih pet ekipa sa ovog turnira obezbeđuje direktan plasman u najelitnije klupsko takmičenje – Ligu šampiona za sezonu 2026/2027
Povratak Evropskog kupa u Bačku Topolu nakon deset godina pauze nije samo priznanje Svetske kuglaške federacije jednoj izuzetnoj generaciji sportskih radnika, već i jasan signal da Srbija poseduje i infrastrukturu i kredibilitet za domaćinstvo najvećih planetarnih smotri. Dok Crvena zvezda i kovačička Slavija Okno na stazama traže svoju kartu za klupsku Ligu šampiona, trodnevni takmičarski maraton u „Arx Areni” postavlja nove standarde i dokazuje da je klasično kuglanje sport u kojem Srbija ne učestvuje – već u njemu aktivno diktira evropske trendove.
Kada je Svetska kuglaška federacija (WNBA-NBC) dodelila organizaciju 37. Evropskog kupa Bačkoj Topoli, to nije bio čin kurtoazije. To je bila pragmatična odluka. Moderna „Arx Arena” sa svojim vrhunskim stazama predstavlja tehnološki i prostorni standard kakav se retko viđa i u ekonomski daleko razvijenijim zemljama Evrope. Da je reč o vanserijskom sportskom projektu, najbolje svedoče brojke same organizacije:
Logistička i takmičarska anatomija 37. Evropskog kupa
Godina pauze: Prethodni put Bačka Topola je ugostila regionalnu i evropsku klupsku elitu sada već davne 2016. godine.
Trajanje maratona: Program se odvija kroz zgusnut raspored tokom 5 takmičarskih dana (od 13. do 17. oktobra), gde mečevi prve i druge runde kvalifikacija traju doslovno od ranog jutra do kasne večeri.
Ulog turnira: Samo 4 najbolje plasirane ekipe u muškoj i ženskoj konkurenciji obezbeđuju plasman na famozni Final Four turnira, ali što je još važnije, i direktne vize za elitu – klupsku Ligu šampiona.
Domaći aduti: Srbiju na takmičenju s ponosom predstavljaju dva vicešampiona države iz prethodne superligaške sezone – beogradska Crvena zvezda u muškoj konkurenciji i Slavija Okno iz Kovačice u ženskoj konkurenciji.
Za kovačičku Slaviju Okno, sam izlazak na ove staze predstavlja apsolutni istorijski vrhunac ženskog kuglanja u Južnom Banatu, čija tradicija seže još od prve zemljane kuglane izgrađene u Starom parku s početka 20. veka. Danas, kada te devojke ruše čunjeve rame uz rame sa najmoćnijim klubovima Austrije, Nemačke i Mađarske, jasno je da je sistematski rad nadvladao finansijski disparitet.
Sa druge strane, beogradski crveno-beli u Bačku Topolu donose prepoznatljiv takmičarski gen i iskustvo sa međunarodne scene. Međutim, Evropski kup je nemilosrdan filtar. Na ovim stazama nema prostora za popravni ispit. U formatu gde se računa svaki pojedinačni oboreni čunj u četiri seta od po 30 hitaca (ukupno 120 hitaca po igraču), psihološki pritisak je ogroman. Jedan prazan hod, jedna loše očišćena pozicija ili serija “promašaja” u prelaznim fazama igre, i ekipa od borbe za podijum može skliznuti u donji deo tabele.
Domaćinstvo ovog turnira, uz paralelno održavanje NBC kupa u Apatinu, pozicionira Vojvodinu i Srbiju kao apsolutno epicentar svetskog kuglanja. Dokazali smo da možemo da proizvedemo šampione; sada dokazujemo da možemo da budemo besprekorni domaćini onima koji te šampione žele da svrgnu sa trona.
Kada se 17. oktobra spuste zavese u „Arx Areni” i saberu svi rezultati, jedno je sigurno: kuglanje u Srbiji odavno je prestalo da bude kafanska razonoda i lokalni hobi. Ono je postalo ozbiljna sportska industrija koja puni hotele, privlači strane delegacije i, najvažnije od svega, zadržava Srbiju na mapi sportskih velesila.
Fuzija geopolitičkog suverenizma i unutrašnje političke mobilizacije, demonstrirana na novosadskom skupu kroz govore Aleksandra Vučića i Roberta Fica, redefinisala je predizborni narativ vladajuće koalicije, podižući lokalno odmeravanje snaga na nivo odbrane nacionalnih i strateških interesa . Dok je prisustvo slovačkog premijera poslužilo kao međunarodni legitimitet politici nezavisnog kursa, Vučićevo obraćanje obznanilo je ključni izazov predstojećih izbora – potrebu za potpunom konsolidacijom stranačke baze kroz demonstraciju monolitnosti i snage regionalne infrastrukture.
Dok se kolona autobusa iz Bačke Topole ulivala u uzavrelu atmosferu Novog Sada, petsto srca kucalo je istim ritmom, donoseći energiju severa Bačke pravo u političko središte Pokrajine. Vihor zastava, prepoznatljiva energija i jasna poruka jedinstva obeležili su dolazak ove masovne delegacije, koja je svojom organizovanom podrškom dala poseban, dinamičan pečat velikom skupu Srpske napredne stranke. Ovaj odziv reflektuje visok stepen motivacije članstva i prepoznavanje pokrajinskog centra kao ključnog mesta okupljanja u prelomnim trenucima političke borbe.
„Velika i jedinstvena delegacija od 500 građana i aktivista iz Bačke Topole večeras ponosno predstavlja sever naše pokrajine u Novom Sadu. Naš dolazak ovde nije samo izraz stranačke organizovanosti, već jasna poruka da narod u unutrašnjosti prepoznaje i čvrsto stoji iza politike nezavisnosti, suvereniteta i stabilnosti koju vodi naš predsednik Aleksandar Vučić. Bačka Topola je primer sredine koja se istorijski transformiše zahvaljujući kapitalnim ulaganjima, brzoj pruzi i industrijskim zonama, a sve to je direktan rezultat političkog mira i neraskidivog partnerstva koje negujemo na lokalu. Večeras smo ovde da poručimo da suverenost i stabilnost Srbije nemaju cenu i da je sever Bačke uvek bio i ostaće čvrst oslonac uspešne i ujedinjene države.“- objasnio je kordinator Bačke Topole, Bojan Šoralov
„ Veliki izazovi koji se nalaze pred celom državom zahtevaju maksimalnu posvećenost, marljivost i pre svega unutrašnju stabilnost. Naš odbor u Bačkoj Topoli svakodnevno pokazuje kako se predanim radom ispunjavaju obećanja data građanima – od lokalne infrastrukture do velikih državnih projekata. Večerašnji skup je jasno pokazao da jedino prateći politiku predsednika Aleksandra Vučića možemo osigurati ekonomski napredak i stabilnu budućnost za sve zajednice u Vojvodini. Ponosan sam na snagu i disciplinu našeg odbora koji ostaje ključni stub stabilnosti i razvoja na severu Bačke.“ – kaže predsednik opštinskog odbora Saša Srdić
Obraćanje slovačkog premijera Roberta Fica na srpskom jeziku dalo je skupu specifičan međunarodni karakter . Fico je snažno naglasio da „suverenost nema cenu“, pohvalivši zvanični Beograd jer ne dozvoljava da Srbijom upravlja neko spolja . Ovaj narativ postavlja dve države kao partnere koji unutar evropskih okvira zadržavaju pravo na nezavisnu politiku. Ponovljen je i nepokolebljiv stav Slovačke o poštovanju teritorijalnog integriteta Srbije uz obećanje o podršci po pitanju Kosova i Metohije . Činjenica da je Fico napustio samit Evropskog saveta u Briselu kako bi prisustvovao mitingu, iskorišćena je kao vrhunski dokaz ličnog i političkog prijateljstva dvojice lidera
Nastup Aleksandra Vučića odmah nadovezao na ove teze, ali sa oštrim fokusom na unutrašnju mobilizaciju. Izjavom da država „služi samo svom narodu i nikome više“, Vučić je povukao jasnu liniju razgraničenja u odnosu na političke konkurente . On se dotakao i teških izazova u prethodnom periodu, uključujući i pitanje pravde povodom tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, insistirajući na tome da pravni epilog moraju doneti institucije, a ne ulica . Otvoreno priznajući da će predstojeći izbori 25. oktobra biti „tesni“ u velikim urbanim centrima, poslao je jasan signal stranačkoj infrastrukturi da je neophodna maksimalna izlaznost .
Poruka o nezavisnoj politici u unutrašnjosti, poput Bačke Topole, deluje kao snažan katalizator lokalne mobilizacije. Za birače u manjim sredinama, narativ o očuvanju suvereniteta i odbijanju spoljnih pritisaka nije apstraktna geopolitička teza, već direktan poziv na stabilnost koja garantuje ekonomsku i društvenu sigurnost na lokalu .
U specifičnom političkom pejzažu Vojvodine, uloga manjinskih zajednica i dugogodišnjih partnerskih odnosa na lokalu predstavlja temeljni stub te stabilnosti. Bačka Topola je istorijski i politički primer uspešne kohezije između Srpske napredne stranke i Saveza vojvođanskih mađara (SVM). Ovaj partnerski odnos neutrališe potencijalne tenzije i transformiše različitost u prednost, dokazujući da unutrašnja stabilnost počiva na inkluzivnosti. Bliska saradnja Beograda sa Budimpeštom i Bratislavom za pripadnike manjinskih zajednica pruža dodatni osećaj sigurnosti.
Za petsto simpatizera koji su iz Bačke Topole organizovano došli u Novi Sad, odbrana državne samostalnosti služi kao ideološki lepak koji učvršćuje unutrašnju disciplinu. Kada rukovodstvo stranke pošalje jasnu poruku o otporu spoljnim pritiscima, to među aktivistima na terenu stvara osećaj učešća u istorijski važnom procesu, transformišući lokalni aktivizam u direktnu borbu za očuvanje državnog identiteta. Ovaj prelaz sa globalnog suverenizma na lokalnu motivaciju objašnjava zašto infrastruktura u unutrašnjosti ostaje ključni oslonac političke snage u pokrajini.
Konačna poruka mitinga jeste da snaga SNS-a ne leži samo u njenom rukovodstvu, već u disciplinovanoj i visoko motivisanoj bazi u unutrašnjosti. Upravo te regionalne delegacije obezbeđuju stabilnost i monolitnost pokreta, dokazujući da se odbrana nezavisnog državnog kursa obezbeđuje maksimalnim angažovanjem i jedinstvom svakog lokalnog odbora na terenu.
Sa jasnom vizijom budućnosti, snažnom energijom i prepoznatljivim zajedništvom, aktivisti i pristalice Srpske napredne stranke iz Bačke Topole daju ključni doprinos organizaciji večerašnjeg veličanstvenog skupa izborne liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ u Novom Sadu. Predvođeni željom za nastavkom istorijskog razvoja pokrajine i države, vredni članovi opštinskog odbora iz Bačke Topole pokazali su izuzetan stepen političke svesti i mobilnosti na terenu, stavljajući se u prve redove podrške politici predsednika Aleksandra Vučića i lidera stranke Miloša Vučevića. Njihov masovni i organizovani dolazak na centralni vojvođanski miting na Trgu slobode simbol je nepokolebljive odanosti napretku, jedinstvu i stabilnosti koja garantuje još jednu ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima 25. oktobra.
Veliki predizborni skup liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, koji se održava danas, 16. oktobra 2026. godine na Trgu slobode u Novom Sadu, predstavlja krunu posvećenog rada koji aktivisti i članovi Opštinskog odbora SNS Bačka Topola sprovode već nedeljama. Kroz svakodnevne ulične štandove, direktan i otvoren razgovor sa sugrađanima i neumorno deljenje promotivnog materijala, bačkotopolski naprednjaci pokazali su kako se bori za stabilnost i napredak svake lokalne zajednice. Njihov dosadašnji angažman svedoči o visokom stepenu političke svesti, dokazujući da se poverenje građana gradi svakodnevnim radom na terenu, a ne praznim obećanjima.
Traktori kao simbol snage i stabilnosti Poseban pečat ovoj masovnoj mobilizaciji daje upečatljiv, ponosan i tradicionalno vojvođanski vid podrške – kolone traktora vrednih domaćina iz Bačke Topole i okolnih mesta. Poljoprivredne mašine, koje su rano jutros organizovano i dostojanstveno pod policijskom pratnjom stigle u Novi Sad, nisu samo logistički poduhvat, već nose snažnu simboličku poruku. Traktor u Vojvodini je simbol rada, hleba, razvoja i opstanka na sopstvenoj zemlji. Izlaskom na ulice novosadskih bulevara, domaćini i paori iz Bačke Topole jasno su poručili da njihova polja i njihova budućnost zavise od politike rasta, mira i novih investicija koju predvode predsednik Aleksandar Vučić i lider stranke Miloš Vučević.
Antiblokaderski odgovor vrednog naroda Ova impresivna slika predstavlja direktan, demokratski i dostojanstven odgovor vrednog naroda na sve dosadašnje pokušaje opstrukcija i blokada. Dok politički oponenti troše energiju na opstrukciju institucija, aktivisti i domaćini iz Bačke Topole pokazuju kako se stvara pozitivna pokretačka snaga. Svojom masovnošću, energijom i prepoznatljivim traktorima, oni ne samo da popunjavaju centralni novosadski trg i bulevare, već trasiraju jasan put ka ubedljivoj pobedi na parlamentarnim izborima 25. oktobra, birajući stabilnost, bezbednost i prosperitetnu Srbiju.
U arhitekturi važi pravilo da forma prati funkciju, a primer bivšeg hotela „Panonija” najbolje pokazuje kako stari objekti mogu uspešno da promene svoj identitet. Bačka Topola je privođenjem ovog kapitalnog projekta kraju dobila estetski modernizovan centar, ali i preko potreban smeštaj za 59 đaka i studenata. Faza unutrašnjeg opremanja koja je u toku predstavlja trijumfalni poslednji korak ka oživljavanju zgrade koja ponovo postaje ponos i ukras čitave opštine.
Godinama je napušteni objekat u samom srcu grada bio bolna tačka i podsetnik na neka davno prošla vremena. Danas, međutim, svedočimo istorijskom preokretu. Pretvaranje nekadašnjeg hotela u multifunkcionalni administrativni i obrazovni centar primer je vrhunskog vizionarskog upravljanja lokalne samouprave. Kada se završi opremanje enterijera, za šta su izdvojena značajna milionska sredstva, Bačka Topola će dobiti objekat koji stoji rame uz rame sa najsavremenijim evropskim standardima javne arhitekture.
Ovo nije samo uspešno završena građevinska rekonstrukcija koju je maestralno izveo konzorcijum predvođen kompanijom „Inobačka” – ovo je pobeda pametnog urbanizma i brige o ljudima. Umesto da se prepusti propadanju, zgrada od 5.000 kvadratnih metara vraćena je onima kojima najviše pripada: građanima i mladim generacijama.
Najveća vrednost ove transformacije leži upravo u njenoj humanoj i praktičnoj sinergiji. Podela četvorospratnice na krilo za novu opštinsku upravu i krilo za moderan Dom učenika rešava vitalna pitanja zajednice. Građani će konačno sve administrativne poslove moći da završe brzo i efikasno, na jednom mestu, u dostojanstvenom i prijatnom ambijentu. Istovremeno, 59 srednjoškolaca i studenata dobija svoj novi dom – prostor podsticajan za učenje, druženje i lični razvoj. Ova investicija u obrazovnu infrastrukturu direktna je poruka mladima da lokalna zajednica veruje u njih i ulaže u njihovu budućnost.
Svaki dinar od ukupno 378,8 miliona dinara uloženih u ovaj projekat predstavlja direktno ulaganje u bolji kvalitet života. Bačka Topola pokazuje hrabrost i spremnost da korača napred, pretvarajući stare izazove u nove razvojne šanse. Dok enterijer dobija svoje konačne obrise, „Panonija” ponovo sija punim sjajem, šaljući jasnu poruku: ovo je grad koji raste, razvija se i sa ponosom gradi svoju modernu sadašnjost i sigurnu budućnost. (foto bt)
Ima nečeg posebnog u načinu na koji Bačka Topola prkosi jeseni – umesto ogolelih ulica, grad danas miriše na svežu zemlju, med i cveće. Tradicionalni sajam cveća, poznatiji kao „Cvetna pijaca“, još jednom je dokazao da ovo nije samo mesto trgovine, već prostor susreta, razmene decenijskih saveta među uzgajivačima i manifestacija koja svake godine iznova budi poseban zajednički duh u srcu opštine.
Manifestacioni trg je već od osam sati ujutru podsetio na slikarsko platno. Između štandova, koji se savijaju pod teretom raskošnih žutih, bordo i belih hrizantema, polako se probija oktobarsko sunce, ali i reka ljudi. Čuje se mešavina srpskog i mađarskog jezika, prepoznatljiv vojvođanski žamor i topao smeh komšija koji se, eto, nisu videli „još od prolećne pijace“.
Savet zlata vredan
U moru izlagača iz cele regije, pažnju nam privlači baka Ilona iz okoline Subotice. Njene jesenje ruže i saksijske hrizanteme izgledaju toliko savršeno da deluju gotovo nestvarno.
„Nema tu velike tajne, samo mnogo ljubavi i buđenja pre sunca“, priča nam Ilona dok veštim, zemljavim rukama pakuje saksiju jednoj mladoj sugrađanki. „Ove godine je leto bilo teško i sušno, cveće je tražilo duplu negu. Ali kad vidim ovaj trg danas, znam zašto nismo spavali.“
Pored nje, grupa starijih Topolčana vodi ozbiljnu debatu o tome da li je sada pravo vreme za sadnju zimzelenog šiblja ili treba sačekati prve mrazeve. Na Cvetnoj pijaci se, izgleda, znanje ne krije – deli se šakom i kapom, uz svaki kupljeni pelcer.
Više od cveća
Ipak, jesen u Bačkoj Topoli ne donosi samo floru. Kako se pomerate ka središtu trga, miris zemlje smenjuje slatki, teški miris domaćeg meda, prženih badema i rtanjskog čaja. Lokalna udruženja žena izložila su svoje rukotvorine – od štrikanih džempera koji mirišu na detinjstvo, do ručno oslikanih magneta i tegli sa ajvarom koje blistaju kao suvo zlato.
„Mi dolazimo svake godine, ne toliko zbog kupovine, koliko zbog same energije“, kaže nam bračni par Kovač, koji u rukama nosi nekoliko jesenjih aranžmana. „Ovo je dan kada grad prodiše, kada zaboravimo na svakodnevicu i jednostavno uživamo u onome što su naši ljudi svojim rukama stvorili.“
Miris koji ostaje
Kako se kazaljke bliže popodnevnim časovima, gužva se ne smanjuje, ali tempo postaje sporiji, vojvođanski pitomiji. Trg polako prazni svoje štandove, ali jesenje šarenilo se seli – u dvorišta, na balkone i u domove širom Bačke Topole.
Manifestacija u organizaciji Turističke organizacije još jednom je ispunila svoju misiju. Kada večeras sunce zađe za Manifestacioni trg, iza sebe će ostaviti prazne tezge, ali i grad koji će još danima, u svakom svom sokaku, mirisati na tradiciju, zajedništvo i najlepše jesenje cveće.
Više od 100 slobodnih radnih mesta na jednom mestu zvuči kao statistički uspeh, ali pravi ispit za 12 poslodavaca na današnjem sajmu u Bačkoj Topoli neće biti broj prikupljenih biografija, već spremnost da ponude plate i uslove koji će zadržati ljude u ovoj sredini.
Brojke na papiru uvek izgledaju lepo. Kada lokalna filijala Nacionalne službe za zapošljavanje u javnost izađe sa podatkom da se građanima „na dlanu“ nudi trocifren broj pozicija, to zvuči kao ozbiljna privredna ofanziva. Međutim, u realnosti, tržište rada u manjim sredinama poput Bačke Topole odavno je prestalo da bude prostor u kojem radnici očajnički mole za bilo kakav posao. Danas je situacija obrnuta – poslodavci su ti koji moraju da se dokažu.
Vreme kada se radilo za „minimalac i prijavu“ polako, ali nepovratno prolazi. Radna snaga se osipala godinama, delom ka većim regionalnim centrima poput Subotice i Novog Sada, a delom preko granice. Oni koji su ostali u Bačkoj Topoli s pravom očekuju više od pukog preživljavanja. Zato uspeh današnjeg sajma u Vidovdanskoj ulici ne bi trebalo meriti brojem podeljenih flajera i popunjenih formulara, već time koliko će se od tih stotinu radnih mesta pretočiti u stabilne, dostojanstvene i iole pristojno plaćene poslove.
Ako ponuđena radna mesta podrazumevaju samo naporan rad u smenama za kompenzaciju koja jedva pokriva potrošačku korpu, onda sajam ostaje samo jedna lepa jesenja tradicija i puka administrativna stavka u izveštajima.
Lokalna privreda može da raste samo ako rastu i oni koji je svojim radom nose. Na potezu su poslodavci – radne biografije su na stolu, a odgovori o platama i uslovima rada odrediće da li će Bačka Topola zadržati svoje radnike ili im ponovo spakovati kofere.
Dok se na severu Bačke, u tradicionalnom uporištu Saveza vojvođanskih Mađara i Srpske napredne stranke, lokalna vlast priprema za rutinsku potvrdu dominacije pred izbore 25. oktobra, političku scenu Bačke Topole uzdrmao je nesvakidašnji potres – kolektivno istupanje celokupnog Opštinskog odbora Stranke slobode i pravde (SSP). Revoltirani stavom beogradske centrale i uvereni da samo radikalna promena strategije može doneti rezultat, lokalni funkcioneri SSP-a napustili su partiju kako bi bezuslovno stali iza nove, buntovne „Studentske liste” Ilije Srdanovićа. Ovaj presek u opozicionim redovima, praćen dubokim ekološkim nezadovoljstvom građana zbog zagađenja Krivaje i najavljenim gašenjem seoskih matičnih područja, pretvorio je predstojeće glasanje u Bačkoj Topoli u oštru bitku za glasove mladih i politički opstanak na lokalu.
Zajednička dominacija Srpske napredne stranke (SNS) i Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) na republičkom nivou traje neprekidno od 2012. godine, kada je uspostavljeno njihovo strateško partnerstvo. Na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima raspisanim za 25. oktobar 2026. godine, obe političke opcije nastoje da potvrde i učvrste svoju dugogodišnju zakonodavnu i izvršnu nadmoć.
Savez vojvođanskih Mađara (SVM), predvođen dr Balintom Pastorom, SVM nastupa samostalno. Kao najveća stranka mađarske nacionalne manjine u Srbiji, oni tradicionalno pod sopstvenim imenom traže podršku birača. Unutar parlamentarnog sistema, SVM koristi pogodnosti manjinskog cenzusa (prirodni prag) kako bi stabilno pretočio glasove u narodne poslanike. Srpska napredna stranka (SNS), nastupa pod rednim brojem 1 sa listom „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“. Nosilac liste je Aleksandar Vučić, koji je ujedno i kandidat za premijera. SNS sa pozicije najjače političke snage u zemlji i izdašnog budžetskog finansiranja projektuje osvajanje stabilne samostalne većine u parlamentu.
Nova politička snaga, Studentska lista pod vođstvom Ilije Srdanovića, privukla je široku podršku opozicionih organizacija. Opozicione mađarske partije u Vojvodini su odlučile da preskoče ove parlamentarne izbore i daju direktnu podršku studentima, ostavljajući SVM-u ulogu jedine autentične mađarske opcije na glasačkom listiću.
Predstojeći parlamentarni izbori u Bačkoj Topoli pokazaće da li je dugogodišnja dominacija vladajućeg bloka neranjiva pred naletom novih političkih modela. Dok Savez vojvođanskih Mađara (SVM) i Srpska napredna stranka (SNS) računaju na čvrstu lokalnu infrastrukturu, podelu ključnih funkcija i narativ o stabilnosti, opozicioni front se potpuno transformisao. Kolektivni prelazak opštinskog odbora SSP-a u tabor „Studentske liste“ prebacio je fokus kampanje na animiranje apstinenata i mladih birača.
Konačni izborni rezultat u ovoj višenacionalnoj sredini zavisiće od toga šta će prevagnuti na vagi: lojalnost tradicionalnoj mađarsko-srpskoj koalicionoj osovini ili narastajući gnev građana zbog ekoloških problema (poput zagađenja Krivaje) i administrativnog gašenja seoskih matičnih područja. Bačka Topola 25. oktobra ne bira samo poslanike za republički parlament, već testira i sopstvenu političku budućnost – između održavanja statusa kvo i prihvatanja novog talasa građanskog aktivizma.
Kao istaknuti predstavnik privatnog mesarskog sektora u Bačkoj, Vekonj je kroz svoj prepoznatljivi brend „Kod Žoltike” još jednom dokazao zašto mali, porodični zanatlija ostaje nezamenjiv stub vojvođanske trpeze.Dok industrija donosi preciznost i masovnost, privatni majstori poput Žolta Vekonja čuvaju dušu i autentičnost bačkog svinjokolja, dokazujući da tradicija nema cenu.
Dok se na tradicionalnoj Kobasicijadi u Turiji mirisi domaćih mesnih specijaliteta šire bačkim sokacima, u oštroj konkurenciji industrijskih prerađevina tron je pripao šampionu iz Bačke Topole, ŽOLTU VEKONJU, koji je potvrdio je svoj apsolutni primat na trpezi, odnevši prvo mesto za najbolju industrijsku kobasicu i dokazavši da se vrhunski kvalitet i tradicija uvek prepoznaju. Ove godine žiri je imao izuzetno težak zadatak. Tehnolozi i stručnjaci ocenjivali su uzorke organoleptički – merio se spoljašnji izgled, preciznost preseka i mozaik mesa i masnog tkiva, konzistencija, ali i specifičan balans mirisa i prepoznatljive vojvođanske zaljućenosti.
Na tradicionalnoj Kobasicijadi u Turiji, pored masovne industrijske proizvodnje Industrije mesa „Topola”, privatni mesarski sektor Bačke uspešno predstavlja preduzetnik Žolt Vekonj iz Bačke Topole koji čuva autentični zanatski duh vojvođanske kobasice. Ova manifestacija, koja nosi oznaku „Najbolje iz Vojvodine”, potvrđuje da spoj industrijske preciznosti i tradicionalnog majstorstva održava visoke standarde i ugled čitave regije. Dok se na tradicionalnoj Kobasicijadi u Turiji mirisi domaćih mesnih specijaliteta šire bačkim sokacima, ovogodišnja manifestacija je na jedinstven način povezala dva ključna stuba vojvođanskog svinjokolja: vrhunski industrijski sistem i autentično privatno zanatstvo.
Majstori poput Žolta Vekonja i njegovog brenda „Kod Žoltike” podsećaju nas na važnost zanatskog pečata. Oni su čuvari duše bačkog svinjokolja, oni koji kroz direktan kontakt i autentičan domaći ukus ne dozvoljavaju da stari zanati padnu u zaborav. Spoj industrijske preciznosti i privatnog preduzetništva pokazao je da Bačka Topola s pravom nosi titulu prestonice najboljih kobasica, ostavljajući nam bogato gastronomsko nasleđe koje ponosno nosi pečat „Najbolje iz Vojvodine”
