Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
Dok se politička trka za oktobarske parlamentarne izbore zahuktava, funkcioneri Saveza vojvođanskih Mađara bazu svoje snage traže u direktnom razgovoru sa građanima na terenu. Predsednik Skupštine AP Vojvodine Balint Juhas obišao je Staru Moravicu i Bajšu, mesta u kojima se politička obećanja mere konkretnim investicijama, a glasovi vernošću tradiciji i lokalnom razvoju.
Bivši upravitelj Fondacije i visoki funkcioner SVM-a, Balint Juhas, ističe da je u protekloj deceniji rad Fondacije „Prosperitati“ otvorio novo poglavlje za mađarsku zajednicu u Vojvodini sa preko 16.000 podržanih projekata i investicijama vrednim blizu 550 miliona evra.
Direktna finansijska podrška lokalnim poljoprivrednicima za nabavku savremene mehanizacije, traktora i priključnih mašina, što im je omogućilo održivost koju sami ne bi mogli da finansiraju.
U Staroj Moravici realizovano je 259 projekata uz podršku Fondacije Prosperitati, u ukupnoj vrednosti od oko 3,58 miliona evra.
„Na predizbornim tribinama često se čuju velike cifre i milioni evra investicija, ali meštani rezultate mere po tome koliko ljudi ujutru odlazi na posao. Kada je Atila Kasa pokrenuo radionicu, delio je radni dan sa samo dvojicom radnika. Danas ih ima osamnaest. Upravo ta transformacija od mikro-biznisa do stabilnog malog preduzeća predstavlja opipljiv dokaz da su konkursi promenili privrednu sliku Bačke Topole. Za listu ‘Mađarska sloga’, preduzetnici poput Kase su živi dokaz da njihova politika donosi plodove.“- veli Juhas
„Rizik je naša svakodnevica, a tržište u maloj sredini ne prašta greške – ako nemaš kvalitet i ako ne poznaješ svoje kupce, džaba ti svaka pomoć. Počeli smo skromno, sa dva radnika, i svaki dinar smo rukama zarađivali. Međutim, prelazak na ovaj nivo, gde danas zapošljavamo desetak ljudi, bio bi daleko sporiji, a možda i nemoguć bez podrške konkursa. Konkursi su nam dali vetar u leđa u ključnom momentu – omogućili su nam da nabavimo savremenu opremu i mehanizaciju koju iz sopstvene tekuće likvidnosti nismo mogli da priuštimo. Dakle, naš trud i rizik su temelj, ali su investicioni fondovi bili onaj prelomni korak koji nas je transformisao u stabilnu firmu koja danas hrani 18 porodica ovde na lokalu.“- objasnio je Kasa
Dok Atila Kasa pokriva sektor preduzetništva i male privrede, Silađi je klasičan primer modernizacije vojvođanskog stočarstva i ratarstva kroz sistemske podsticaje. Da se slika vojvođanskog sela nepovratno menja, svedoči i primer Klaudija Silađija, čija porodična farma danas predstavlja model modernog, samoodrživog gazdinstva u ovom delu Bačke.Sredstvima obezbeđenim kroz konkurse Fondacije ‘Prosperitati’, Silađi je uspeo da modernizuje mehanizaciju i unapredi kapacitete na farmi. Politička poruka liste ‘Mađarska sloga’ ovde dobija svoj opipljiv oblik: opstanak sela direktno zavisi od jačanja ovakvih naprednih domaćinstava.u Bajši i razgovarali o rezultatima ostvarenim u prethodnom periodu, zadacima koji su pred nama i svemu što je važno za ljude u ovom mestu.
U aktuelnoj predizbornoj kampanji „Mađarska sloga“, Balint Juhas koristi primer Bajše kao ključni dokaz da dugogodišnji politički i ekonomski programi Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) daju direktne rezultate na terenu.
Sa pozicije predsednika Skupštine AP Vojvodine, Juhas naglašava da stabilna mađarska parlamentarna većina omogućava povlačenje milionskih sredstava iz pokrajinskog budžeta za komunalnu i putnu infrastrukturu. Cilj je da se kvalitet života u ruralnim sredinama poput Bajše izjednači sa gradskim centrima.
Neke stvari su već pomerene sa mrtve tačke: bazen je proširen i sada ima i deo namenjen deci, biblioteka je obnovljena, a izgrađena je i gasna mreža. Mnogo toga još treba nastaviti i završiti.
U jeku predizbornih aktivnosti, Bajša i Stara Moravica funkcionišu kao ogledna polja politike „Mađarske sloge“. Pored privrede i agrara, investicije se prelivaju i na obrazovanje i infrastrukturu – od milionskih pokrajinskih ulaganja u puteve, do tradicionalne podele paketa pomoći za đake prvake u lokalnim osnovnim školama. Iako opozicione stranke s vremena na vreme kritikuju ovakve posete visokih zvaničnika školama, optužujući ih za političku promociju, sa terena stiže jasna poruka rukovodstva SVM-a: stabilna parlamentarna većina jedina je garancija da će se fondovi i dalje slivati u bačkotopolske ravnice.
Od srca zahvaljujem autoru ovog teksta i redakciji BT Public News na ukazanom poverenju, poštovanju i vremenu koje su posvetili mom radu.
Nije mala stvar kada neko ne posmatra samo ono što čovek radi danas, već pokuša da sagleda i put kojim je do toga došao — učitelje od kojih je učio, orkestre kroz koje je sazrevao, godine rada, discipline i odricanja, ali i ono što ostaje iza čoveka: znanje koje je preneo drugima.
Posebno mi je drago što ovaj tekst nije samo priča o meni, već i priča o harmonici, narodnoj muzici, orkestru, učiteljstvu i generacijama koje dolaze. Jer čovek u muzici nije velik po tome koliko je puta njegovo ime izgovoreno, već po tome koliko je dobra ostavio iza sebe i koliko je mladih ljudi ohrabrio da nastave putem muzike.
Ako sam kroz sve ove godine uspeo da sačuvam makar jedan deo onoga što sam primio od svojih učitelja i kolega, a zatim to znanje prenesem svojim učenicima, onda moj rad ima svoj puni smisao.
Zato ovu lepu reč ne doživljavam samo kao priznanje meni lično, već kao priznanje harmonici i ljudima koji su joj kroz generacije davali svoje znanje, vreme, ljubav i život.
Velika je odgovornost pisati o nečijem životnom putu. Još je veća odgovornost nositi ono o čemu je napisano. Zato ovakve reči primam sa zahvalnošću, ali i sa poniznošću.
Jer titule prolaze, koncerti se završe, aplauz utihne, a ostaje samo ono što smo naučili druge, ono što smo sačuvali i ono što smo ostavili budućima.
Hvala vam što ste u mom radu prepoznali upravo tu dimenziju i što ste kroz ovaj tekst dali prostor i samoj harmonici — instrumentu koji je za mene odavno prestao da bude samo instrument i postao način života, jezik emocije i most između generacija.
Od srca — hvala na divnim rečima, na promociji harmonike i na poštovanju prema mom radu.
Humanitarna akcija lovaca zapravo ima širi, prekogranični karakter i odvija se sinhronizovano u četiri države gde žive Mađari (Srbija, Mađarska, Slovačka i Rumunija).
Dok tišinu vojvođanskih ravnica prekida tek poneki pucanj tradicije, u zabačenim stazama humanog lova rođena je priča koja spasava živote. Ove godine, umesto pukog trofeja, oružje vojvođanskih lovaca donelo je nešto mnogo vrednije – nadu za pacijente u kritičnom stanju. Sa milion dinara u rukama i tri ključna medicinska aparata u paketu, Društvo mađarskih lovaca zakucalo je na vrata Opšte bolnice u Subotici, dokazujući da humano srce kuca i iza lovačke uniforme.
Predsednik Društva vojvođanskih mađarskih lovaca i poznati privrednik iz Bačke Topole, Lajoš Brindza, u svojim izjavama povodom tradicionalnog humanitarnog lova koji se održava svake godine 27. decembra, uvek stavlja fokus na dve ključne stvari: promenu svesti o lovcima kao humanim ljudima i transparentnost zbog koje akcija raste iz godine u godinu.
Brindza naglašava da je osnovna ideja pokretanja ove manifestacije bila želja da se javnosti pokaže pravo, humano lice lovačke zajednice:
“Cilj dobrotvornog lova je da mi lovci i lovačko društvo pokažemo da smo mi jedno humano udruženje. Ako nešto treba da se uradi, mi možemo da dokažemo da smo sposobni da se ujedinimo i pružimo pomoć ljudima kojima je najpotrebnija.”
Za Brindzu je od presudnog značaja to što učesnici tačno znaju gde ide njihov novac (minimalna kotizacija po učesniku iznosi dinarsku protivvrednost od 100 evra, mada mnogi daju i znatno više.
“Lovci masovno i rado dolaze sigurno i zato što vide da novac koji svake godine zajedno prikupimo odlazi tamo gde je zaista najpotrebniji – direktno u ruke naših medicinskih ustanova.”
Pre nego što je obezbeđen milion dinara za aparate u Opštoj bolnici Subotica, Brindza i njegovo udruženje su opremom obradovali dečija odeljenja i domove zdravlja u Senti (defibrilator), Bačkoj Topoli, Malom Iđošu, Somboru i Kanjiži. Iako akciju pokreće Društvo vojvođanskih mađarskih lovaca (na inicijativu srodne organizacije iz Mađarske), Lovački dom „Srndać“ u Bačkoj Topoli je mesto gde svake godine zvuk roga označava početak ove velike dobrotvorne akcije. Bogata topolska lovišta, koja obiluju sitnom divljači, pružaju idealne logističke uslove za organizaciju ovako masovnog skupa.
Ono što je 2019. godine počelo kao pionirski pokušaj nekolicine entuzijasta predvođenih Lajošem Brindzom, danas je preraslo u tradiciju humanosti koja ne poznaje granice. Bačka Topola je postala svetionik prekogranične solidarnosti, mesto gde se svake godine 27. decembra ispisuju nove stranice lokalnog zdravstva. Dokle god je u ljudima spremnosti da se ujedine oko tuđe nevolje, subotička bolnica i domovi zdravlja širom Vojvodine imaće na koga da se oslone. Dok novi Conox aparat i monitori u Subotici olakšavaju rad lekarima, ova priča ostaje kao lekcija svima nama. Pokazala nam je da se istinsko zajedništvo ne ogleda u rečima, već u spremnosti da se deluje.
A vojvođanski lovci su, bez sumnje, još jednom pogodili pravo u metu. Lovci su svoju reč održali, a sledeći decembar donosi novu priliku za humanost koja se ne zaboravlja. (foto PANON )
Dok SVM i SNS u startu dele oko 11.000 sigurnih glasova na 50 biračkih mesta, Studentska lista traži magičnu brojku od 2.500 listića za istorijski preokret u ravnici
Početak oktobra u centru Bačke Topole doneo je sliku kakva se retko viđa: na samo nekoliko koraka razdaljine, uz miris kafe i zvukove kampanje, paralelno su odjekivali slogani vladajuće koalicije i glasni zahtevi Studentske liste. Ova nesvakidašnja politička slika postala je simbol predizborne borbe u opštini sa 50 biračkih mesta, gde se uoči 25. oktobra ne lome koplja samo oko lokalnih problema, već i oko pitanja ko će imati jači glas u Beogradu.Predstojeći parlamentarni izbori 25. oktobra donose ozbiljan test za Bačku Topolu, opštinu u kojoj lokalni kandidati na republičkim listama nikada nisu bili ovoliko zastupljeni. Dok Savez vojvođanskih Mađara kroz realizovane projekte brani svoj najvažniji politički bastion, energija opozicionih pokreta i studenata pokušava da animira nacionalne zajednice i preokrene političku mapu ove višenacionalne sredine.
Politička analiza izbornih podataka i trenutne dinamike u opštini Bačka Topola ukazuje na tri ključna procesa koji oblikuju lokalnu političku scenu uoči republičkih izbora 25. oktobra 2026. godine. Iako je Savez vojvođanskih Mađara (SVM) na lokalnim izborima 2024. ostvario istorijski uspeh sa 53% glasova, ta pobeda je delom bila rezultat specifičnih okolnosti – lokalnog konteksta, personalnih rešenja i tradicionalne discipline manjinskog biračkog tela. Podaci iz 2023. pokazuju da SVM na parlamentarnom nivou u samoj opštini beleži nešto niži procenat (42,05%) nego na lokalnom. Razlog leži u tome što se na republičkim izborima fokus pomera sa komunalnih tema na opštu politiku. Svesna ovog prelivanja, stranka u 2026. godini primenjuje strogo pragmatičnu kampanju pod vođstvom dr Balinta Pastora,uz opredeljenje, da kapitalne projekte izopšte iz stranačkog konteksta i predstavi ih kao vitalni interes opstanka zajednice.
U 2023. godini naprednjaci i socijalisti su nastupali odvojeno, dok se u 2026. godini kampanja liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ vodi sinhronizovano sa partnerskim strankama. To omogućava maksimalnu mobilizaciju srpskog stanovništva u opštini. U predstojećoj izbornoj trci za parlamentarne izbore 25. oktobra 2026. godine, koalicija predvođena Srpskom naprednom strankom (lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“) u opštini Bačka Topola primarno računa na stabilnu bazu od oko 5.000 do 6.000 sigurnih glasova. Lokalni maksimum (jun 2024) bio je na lokalnim izborima, koalicija oko SNS-a i SPS-a zajedno je osvojila 37% glasova, što je u apsolutnim brojkama iznosilo oko 6.000 birača (zbirno su dobili 4.966 glasova za SNS i 1.052 za SPS-JS)
Ako se uzme u obzir tradicionalna izlaznost u opštini koja se kreće oko 50% (što znači da na birališta izlazi oko 13.000 do 13.500 građana),od 26.591 birača, cilj koalicije oko SNS-a jeste da ponovi i blago prebaci procenat sa prethodnih izbora i osigura između 35% i 40% ukupne izlaznosti u opštini.
Nova matematika na koju računaju Studentska lista i građanska opozicija predvođena Zeleno-levim frontom (ZLF) u Bačkoj Topoli temelji se na aktiviranju dva ključna rezervoara glasova koji su u prethodnim izbornim ciklusima ostali neiskorišćeni: apstinenti (prvenstveno mladi) i birači razočarani u tradicionalni dualizam SVM-SNS.Matematika kaže da u Bačkoj Topoli postoji „bazen“ od preko 13.000 ljudi koji ne glasaju. Studentska lista (broj 3) cilja povećanje izlaznosti za samo 5% do 7% u odnosu na prosek. U apsolutnim brojkama, to je novih 600 do 900 mladih i apstinenta na biračkim mestima. Ako uspeju da animiraju ovaj segment, uz zadržavanje stabilnog opozicionog jezgra iz 2023. i 2024. godine (koje iznosi oko 1.300 do 1.400 glasova), Studentska lista i opozicija projektuju skok na preko 2.000 do 2.500 glasova u opštini, čime bi postali nezaobilazna politička snaga na lokalu sa oko 15% do 18% podrške.
Zaključak ove uporedne analize kroz brojke šalje jasnu poruku: politička sudbina Bačke Topole 25. oktobra ne zavisi od promene uverenja vernih glasača, već od motivacije onih koji obično ostaju kod kuće.
Sudar dve discipline (Oko 11.000 sigurnih glasova): Tradicionalne mašinerije drže čvrste pozicije. SVM brani svojih ~5.800 do 7.000 glasova (u zavisnosti od nivoa izbora), dok koalicija oko SNS-a računa na stabilnih ~5.000 do 6.000 glasova. Ove dve opcije drže suverenu kontrolu nad većinskim delom aktivnog biračkog tela.Da bi opozicija napravila značajan iskorak i sa margina od 10% (oko 1.300 glasova) skočila na uticajnih 15% do 18%, potrebno im je da na 50 biračkih mesta privuku oko 1.000 novih ili razočaranih birača.
Brojke pokazuju da SVM i SNS imaju stabilne i predvidive procente. Svako odstupanje od tog šablona i eventualno iznenađenje na ovim izborima zavisiće isključivo od toga da li će ekološke teme i studentski aktivizam uspeti da na birališta izvedu barem 10% od ukupnog broja onih koji godinama ne glasaju.
Jasni akademski kriterijumi i mesečni podsticaji do 16.500 dinara: Kako severnobačka opština preciznim rešenjima odgovara na deficit ključnih kadrova.
Doktori medicine, master profesori matematke, diplomiani matematičari, master profesori fizike i master profesori Nemačkog jezika postali su prava retkost na lokalnom tržištu rada, ali Opština Bačka Topola ne sedi skrštenih ruku. Dupliranjem stipendija za deficitarna zanimanja, opština pokušava da vrši pritisak na negativne demografske trendove i zadrži preko potreban kadar tamo gde je najpotrebniji – u sopstvenim školama i institucijama.
Kriterijum uspeha odražava prilagođavanje lokalne samouprave različitim akademskim sistemima, čime se obezbeđuje ravnopravan tretman studenata bez obzira na geografsku lokaciju visokoškolske ustanove.Evropski i regionalni univerziteti, na kojima studenti iz Bačke Topole najčešće studiraju (poput onih u Republici Mađarskoj), dominantno koriste petostepeni sistem ocenjivanja (od 1 do 5, gde je 5 najbolja ocena, a 2 prelazna). Prag od 4,00 u petostepenom sistemu predstavlja tačan ekvivalent procentualnom uspehu koji ocena 8,00 nosi u domaćem sistemu (gornjih 25% uspešnosti).
Ovakva analitička podela potvrđuje da opština teži zadržavanju i podršci intelektualnog kapitala, tretirajući znanje podjednako vrednim, bez obzira na to da li je stečeno na domaćim državnim univerzitetima ili na međunarodno priznatim institucijama u inostranstvu.
Lane je zadržana je baza od 8.000 dinara za redovne profile, ali je uvodena ključna promena – duplirani iznos od 16.000 dinara mesečno za studente koji su odabrali neko od pet zvanično proglašenih deficitarnih zanimanja.Za najnoviji period, kroz rebalans budžeta i aktuelne opštinske konkurse, ta davanja za deficitarni kadar su dodatno zaokružena na 16.500 dinara, čime opština nastavlja politiku finansijskog stimulisanja visokoobrazovanih kadrova za ostanak u Bačkoj Topoli.
Kako je virtuoz Radovan Marić spojio akademsku preciznost, panonsku setu i južnjački melos, stvarajući od svog imena instituciju koja briše granice i vaspitava nove generacije muzičara.
Od prvih koraka u bačkotopolskom KUD-u do mesta koncertmajstora Narodnog orkestra RTV-a, put Radovana Marića je svedočanstvo o tome kako se postaje čuvar muzičkog blaga jedne zemlje. Kao solista čije umeće briše granice na Balkanu i šire, Marić danas ne ispisuje samo vrhunce domaće umetnosti na harmonici, već kroz svoju školu stvara i neku novu, zlatnu generaciju muzičara.
Ljubiša Pavković je sinonim za prefinjenost, akademsku preciznost i duboko poštovanje izvorne narodne muzike Balkana. Pod njegovim mentorstvom, Radovan Marić je usvojio prepoznatljiv stil koji karakteriše čist ton, odmerenost u ukrasima (trilerima) i odsustvo jeftine estradizacije. Umesto scenskih akrobacija, fokus je ostao na čistoj virtuoznosti, duši i dostojanstvu instrumenta. Pavković je tri decenije postavljao standarde kako treba da zvuči reprezentativni državni narodni orkestar. Radovan Marić je upravo taj model “budnog oka” i autentičnog, kompaktnog orkestarskog zvuka preneo u svoj rad. Kada je Marić 2020. godine postao koncertmajstor Narodnog orkestra RTV-a, u njegovom vođenju ansambla jasno se prepoznao onaj stari, prepoznatljivi rukopis institucije i discipline koji je decenijama negovao Pavković.
Ljubiša Pavković je poznat po nesebičnom prenošenju znanja mlađim generacijama. Tu vrstu kulturne misije Marić je prepoznao kao sopstveni dug muzici. Osnivanje Škole harmonike Radovana Marića i organizacija međunarodnih kampova za mlade direktan su nastavak Pavkovićevog učenja da se tradicija ne sme čuvati u fioci, već se mora živeti i predati onima koji dolaze.
Radovan Marić se vodi filozofijom da muzika nije samo zanat, već duboka životna disciplina, dar i nasleđe koje se mora prenositi s kolena na koleno. Marić često naglašava da vrhunski harmonikaš ne nastaje tako što samo slepo uvežbava sopstvenu tehniku, već kroz učenje kako da sluša druge. O tome direktno kaže:
„Na času ne učimo samo kako da odsviramo svoju deonicu. Učimo kako da slušamo jedan drugog, poštujemo ritam, dinamiku, tempo i pravila zajedničkog muziciranja. Orkestar nije kada svako svira najbolje što može. Orkestar je kada svako zna kada treba da zasvira, kada da se povuče i kako da svojim tonom doprinese zajedničkom zvuku. Tri harmonike. Tri različite energije. Jedan zajednički cilj – da muzika zvuči kao celina.“
Za njega rad sa decom i omladinom predstavlja najveću profesionalnu satisfakciju i potvrdu da tradicionalna umetnost ima svetlu budućnost. Iskazujući ponos prema svojim učenicima (poput Janoša Baloga, Ruvena Fridmana i drugih koji već osvajaju priznanja širom regiona), Marić ističe-
„Kada vidim ovakav osmeh i želju za učenjem, znam da muzika ima budućnost. Za mene muzika nikada nije bila samo posao. Ona je način života, trag koji ostavljamo i dar koji treba čuvati i prenositi dalje.“
Put od mladog talenta iz Bačke Topole, preko strogog i dragocenog mentorstva Ljubiše Pavkovića, pa sve do koncertmajstorske stolice i sopstvene škole, zaokružio je Radovana Marića kao kompletnu muzičku instituciju. On je dokazao da se vrhunski dometi na harmonici ne mere samo aplauzima na solističkim koncertima, već i brojem dečijih osmeha na festivalima i stručnim stranicama koje je ispisao za buduće generacije. U vremenu brzih melodija, Marić ostaje nepokolebljivi čuvar zlatnog standarda i gospodstva na domaćoj muzičkoj sceni.
Dok se ravnicom Bačke prolama zvuk modernih vozova koji jure novom brzom prugom, Bačka Topola proživljava svoje istorijske dane transformacije. Od tihe vojvođanske varoši, ova opština je kroz razvoj industrijske zone i strateško partnerstvo SNS-a i SVM-a postala magnet za investicije i primer samoodrživosti sa budžetom od blizu dve milijarde dinara. Načelnik okruga Bojan Šoralov i lokalno rukovodstvo tvrde da politička stabilnost donosi rekordnu opštinsku kasu, a mi proveravamo kako ta stabilnost izgleda u praksi i šta od nje imaju građani u multietničkom srcu Bačke.
Dok se u samom centru Bačke Topole i oko industrijske zone broje investicije u milijardama, pravi ispit za proklamovanu politiku balansiranog razvoja odigrava se na periferiji opštine. Van osvetljenih trgova i modernih saobraćajnica, u okolnim selima poput Bajše, Pačira, Gunaroša …, život teče drugačijim, sporijim ritmom, a reč “stabilnost” ovde ima vrlo konkretno, opipljivo značenje: asfalt ispred kuće i sigurno grejanje zimi.
Da bi se privredni bum iz centra pretočio u realan kvalitet života na selu, lokalna samouprava je u budžetu za 2026. godinu akcenat stavila na komunalnu infrastrukturu. Dva glavna kapitalna projekta o kojima zavisi opstanak ovih mesta jesu masovna gasifikacija i rekonstrukcija lokalnih puteva.
Šoralov objašnjava da je, JP „Srbijagas“ je u saradnji sa lokalnom samoupravom uspešno izgradio gasovodnu mrežu u svim naseljima opštine Bačka Topola, čime je zaokružen ovaj istorijski projekat infrastrukturnog opremanja i dodaje da tipski kućni priključak na distributivnu mrežu iznosi 980 evra, ali je u saradnji sa opštinom građanima omogućena otplata na 36 jednakih mesečnih rata, potpuno beskamatno, što je izuzetno važna ekonomska olakšica za seoska domaćinstva.
U saradnji sa nacionalnom kompanijom Srbijagas, gasovodna mreža je uspešno položena kroz sva 22 naseljena mesta u opštini, čime je Bačka Topola zvanično postala jedno od ključnih gasnih čvorišta Vojvodine.
Kada je gasovod postavljen pod zemlju u svim naseljima, fokus je u potpunosti prebačen na ono što je iznad zemlje – na saobraćajnice koje znače život za sela van centra opštine.
Logika kampanje koju zastupa i načelnik Bojan Šoralov je jasna: nakon što je rešeno energetsko pitanje, građanima u selima se mora obezbediti vrhunska putna veza sa centrom i industrijskom zonom. Cilj je da se saniraju oštećenja nastala tokom prethodnih velikih radova i da svako mesto dobije bezbedne i moderne saobraćajnice.
“Paralelno sa podzemnim instalacijama, radi se i na onome što se vidi na površini. Brza pruga je presekla i povezala velike centre, ali žila kucavica za meštane ostaju regionalni i lokalni putevi. Obnova kolovoza na pravcima koji spajaju seoska naselja sa Bačkom Topolom direktno utiče na kvalitet života. Novi slojevi asfalta u seoskim ulicama šalju poruku da sela nisu zaboravljena u senci velikih državnih projekata.”- veli Bojan Šoralov
Šoralov se direktno nadovezuje na nedavnu posetu predsednika Aleksandra Vučića Bačkoj Topoli u septembru 2026. godine, kada je građanima obećana brza reakcija države na rešavanju putne mreže. Na primeru hitnog pokretanja radova na deonici Subotički put – Karađorđevo (od 3,5 kilometara) i puta Kljajićevo – Bački Sokolac, Šoralov objašnjava da lokalna samouprava ne čeka, već odmah realizuje dogovoreno. Za njega je to dokaz da stabilna opštinska kasa od blizu dve milijarde dinara, u sinergiji sa republičkim organima, daje mogućnost da opština Bačka Topola funkcioniše potpuno samoodrživo i uspešno zatvara projekat za projektom
Do pre samo nekoliko godina, Bačka Topola bila je tek mirna vojvođanska varošica na mapi domaće fudbalske ravnice. Danas se ovde igra fudbal po najstrožim UEFA standardima, u domu ultra-moderne TSC Arene i akademije koja podseća na zapadnoevropske kampove. Arhitekta ove transformacije, biznismen Janoš Žemberi, uspeo je da pretoči viziju u stvarnost kroz jedinstven spoj lokalnog patriotizma i međunarodne podrške. Ovo je priča o čoveku koji je premostio granice, osigurao milionske mađarske donacije kroz prijateljstvo sa Viktorom Orbanom i zauvek promenio fudbalski DNK Vojvodine. Žemberi je stvorio stabilan sistem vredan miliona evra, dokazavši da se evropski san može živeti i u srcu Bačke.
Klub iz Bačke Topole uspeo je da postane tačka spajanja i diplomatski ponos dveju država. Finansijska injekcija iz Mađarske, realizovana kroz blisko prijateljstvo Žemberija sa Viktorom Orbanom, formalno je namenjena očuvanju zajednice u dijaspori, ali je u praksi kreirala sportskog giganta koji je ravnopravno predstavljao i fudbalsku Srbiju u Evropi. Sport je ovde iskorišćen kao najelegantnije sredstvo visoke politike.
Klub iz Bačke Topole je u regionu prepoznat kao svetli primer transformacije. Na Simpozijumu sporta u Sarajevu, gde je Žemberiju uručeno priznanje za sportski proboj, organizatori su istakli:
„TSC je pod njegovim vođstvom postao primer uspešne transformacije iz lokalnog u evropski fudbalski projekat. Kao preduzetnik i vizionar, Žemberi je dao ogroman doprinos razvoju sporta u regionu, istovremeno povezujući zajednice kroz sport i kulturu.“ — Iz obrazloženja nagrade u Sarajevu.
Kada je doneta odluka da se u Bačkoj Topoli izgradi stadion, Janoš Žemberi i njegov tim nisu želeli da prepuste stvar slučaju, niti da slepo prate zastarele domaće građevinske šablone. Krenuli su u svojevrsnu fudbalsku ekspediciju širom Evrope, posećujući najmodernije arene u Mađarskoj, Nemačkoj, Engleskoj i Slovačkoj. Cilj nije bio fascinacija, već „krađa zanata“. Gledalo se sve – od ugla pod kojim padaju senke na travnjak, preko rasporeda u ložama, pa sve do najsitnijih detalja koji prosečnom gledaocu promiču, a koji čine razliku između obične sportske građevine i modernog fudbalskog hrama. Iz te „krađe“ nastao je objekat koji u sebi spaja englesku akustiku, nemačku ekološku svest i mađarsku preciznost.
Stadion je potpuno energetski samoodrživ. Bačka Topola leži na termalnim izvorima, što je iskorišćeno za instalaciju toplotnih pumpi i podnog grejanja terena. Čak i na najdebljem zimskom minusu, dok su ostali tereni u zemlji zaleđeni ili pod blatom, hibridni tepih u Bačkoj Topoli se greje energijom iz dubine zemlje. Krov je prekriven solarnim panelima koji napajaju svakodnevne klupske funkcije, dok se reflektori i prateći sistemi kontrolišu pametnim tehnologijama najnovije generacije.
U ložama i na zapadnoj tribini primenjen je model luksuznih nemačkih stadiona. Umesto klasičnih otvorenih sedišta, uloženo je u Skybox lože i VIP sektore. Ali filozofija Janoša Žemberija nikada nije bila megalomanska. Vodilo se računa da stadion sam sebe izdržava kroz biznis model hotela sa 45 soba, restorana, rehabilitacionog i spa centra namenjenog kako sportistima, tako i građanima.
„Nismo hteli da pravimo spomenik koji će propadati, već objekat koji živi 365 dana u godini i ekonomski sam sebe izdržava“, često je objašnjavao Žemberi.
Rezultati na terenu su promenljivi – ekipa može dostići istorijsko vicešampionsko zvanje i grupnu fazu Lige Evrope, ali u fudbalu se dešavaju i šokantni padovi poput preseljenja u niži rang. Međutim, dok pehari mogu da sačekaju novu sezonu, TSC Arena, vrhunski hibridni tereni i akademija ostaju trajno vlasništvo Bačke Topole i Vojvodine. Čak i u rezultatski najtežim trenucima, radovi na akademiji i proširenju sportskog centra (poput novih hotela i teretana u staklu) nastavljaju se nesmanjenim intenzitetom.
Janoš Žemberi je uspešno dokazao da se u srcu Bačke može podići imperija koja spaja sport, privredu i politiku, ali sa jednom ključnom razlikom – u toj imperiji sistem je uvek važniji od trenutnog rezultata, a etika iznad opstanka po svaku cenu.
Kada je Janošu Žemberiju uručeno visoko državno priznanje – Viteški krst Mađarskog reda za zasluge – iza svečanog protokola sakrila se duboko lična, porodična priča. Ovo odlikovanje, dodeljeno na predlog predsednika Vlade Mađarske, za prvog čoveka TSC-a značilo je zatvaranje istorijskog kruga dugog čitav vek.
Tokom ceremonije, Žemberi je otkrio da je pre više od sto godina, nakon Prvog svetskog rata, njegov pradeda odlikovan gotovo identičnim viteškim krstom. Na poleđini tog starog porodičnog ordena stajao je urezan latinski moto: Viribus unitis – odnosno: „Ujedinjenom snagom“.
„Mislim da sam i ja uspeo da dobijem ovo odlikovanje upravo zajedničkom snagom, uz pomoć svih ljudi koji su radili sa mnom na ovom projektu“, istakao je Žemberi. Zvanično obrazloženje navodi da je priznanje uručeno za izuzetnu posvećenost zajednici, privredni doprinos, ali pre svega zato što je kroz sport i brigu o mladima uspeo da čvrsto spoji dve nacije.
Bez koalicionih partnera i bez prostora za grešku – Savez vojvođanskih Mađara ulazi u trku za parlamentarne izbore 25. oktobra kao jedina proglašena mađarska lista. Pod rednim brojem 5 i pod vođstvom dr Balinta Pastora, ova stranka je odlučila da testira snagu sopstvenog legitimiteta na političkoj sceni Srbije. Dok analitičari ovaj potez vide kao hrabar rizik, s terena stižu poruke da je reč o jedinom načinu da se očuva autentični glas mađarske zajednice u Beogradu.
Kada su se u Bačkoj Topoli i na uličnim forumima u Novom Orahovu ugasila svetla, a građani se razišli kućama, u vazduhu je ostala da lebdi samo jedna, kristalno jasna poruka – opstanak i razvoj mađarske zajednice u Vojvodini direktno zavise od snage njenog autentičnog političkog glasa. Predstojeći parlamentarni izbori 25. oktobra za žitelje ove opštine nisu samo pitanje partijske statistike, već borba za očuvanje škola, infrastrukture i identiteta na mestu koje već tri decenije važi za najsnažnije uporište mađarske politike u Srbiji.
Dok je predsednik stranke i nosilac liste pod rednim brojem 5, dr Balint Pastor, u pratnji aktuelnog predsednika opštine Adriana Satmarija, obilazio radove na renoviranju vodovodne mreže u Novom Orahovu i razgovarao sa meštanima, postalo je jasno da ova kampanja ne počiva na apstraktnim obećanjima iz Beograda, već na opipljivim, lokalnim problemima. Od očuvanja malih školskih odeljenja sa svega troje dece, do kapitalnih investicija koje su Bačku Topolu pretvorile u najveće gradilište, ključna poruka sa terena je jednoglasna: tuđe liste nikada neće staviti mađarske interese na vrh svojih prioriteta.
“Put Bačka Topola–Stara Moravica obnovljen je sredstvima Republike u vrednosti od gotovo 2,56 miliona evra, dok je postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda izgrađeno uz pokrajinsku i opštinsku podršku u vrednosti od 5,33 miliona evra. Fondacija Prosperitati podržala je 1.633 projekta na teritoriji opštine Bačka Topola u vrednosti od 28,62 miliona evra, od čega 592 projekta na području Bačke Topole, u vrednosti od 15,62 miliona evra.”- objasnio je Balint Pastor
Bačka Topola predstavlja istorijsko i strateško srce Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), političku tvrđavu u kojoj ova stranka neprekidno drži vlast već više od tri decenije—od svog osnivanja 1994. godine. Na predstojećim parlamentarnim izborima 25. oktobra 2026. godine, težina ove opštine za SVM postaje veća nego ikada pre. U trenutku kada stranka na izbore izlazi potpuno samostalno, bez koalicionih partnera i sa svih 250 kandidata na listi pod rednim brojem 5, Bačka Topola nije samo baza glasova, već i ključni dokaz uspešnosti njihovog modela upravljanja.
Bačka Topola je jedina lokalna samouprava u Srbiji u kojoj je predsednik opštine neprekidno iz redova SVM-a od 1994. godine.Za rukovodstvo SVM-a, na čelu sa dr Balintom Pastorom, ova opština služi kao živi dokaz onoga što stranka može da postigne kada ima punu odgovornost. Poruka biračima širom Vojvodine je jasna: „Pogledajte Bačku Topolu—tako izgleda kada sami odlučujemo o svojoj sudbini.“
Politička težina ovog bastiona ne brani se ideologijom, već kapitalnim projektima koji su u proteklom periodu promenili izgled opštine:Završetak centralnog prečistača otpadnih voda, revitalizacija reke Krivaje i otvaranje novog, modernog stadiona TSC Arene.Aktuelni projekti poput rekonstrukcije vodovodne mreže i uličnih foruma u Novom Orahovu koriste se u kampanji kao direktan dokaz opravdanosti učešća u vlasti i partnerstva sa republičkim nivoom.
Kada se 25. oktobra zatvore biračka mesta, oči mađarske zajednice u Srbiji biće uprte u Bačku Topolu. Rezultat koji ova opština upiše u izborne zapisnike neće biti samo puka statistika, već konačna presuda tridesetogodišnjem političkom kontinuitetu koji je od ove ravnice napravio neosvojivu tvrđavu i srce mađarskog identiteta u Vojvodini.Zato predstojeće izborne nedelje za Bačku Topolu imjaju težinu istorijskog ispita. Kao najstabilniji bastion stranke još od 1994. godine, ova opština u novu političku epohu ne ulazi samo da bi potvrdila svoju vernost, već da bi sopstvenom izlaznošću obezbedila snagu mađarskog glasa u Beogradu. Jer, kako je sa topolskih govornica poručeno – ako utihne glas u bazi, eho u skupštinskim klupama niko neće čuti.
„Kada sam osnivao klub ‘Toldi’ u Bačkoj Topoli, imao sam viziju da stvorim mesto gde će se kaliti ne samo mišići, već i zdrav duh. Svaka medalja koju sam doneo sa svetskih kupova i međunarodnih takmičenja [Bačka Topola] ima svoju težinu, ali moj najveći ponos su mladi ljudi koji dolaze kod mene. Preneti im ljubav prema ovom sportu, naučiti ih da poštuju svoje telo i da kroz težak rad dolaze do rezultata – to je moja najveća i najvažnija titula.“-objasnio je LISKA
Čovek koji je Bačku Topolu pozicionirao u sam vrh evropskog bodibildinga, Peter Liska, otvorio je novu stranicu u svojoj bogatoj karijeri. Legendarni šampion i trener pod čijim su nadzorom stasale generacije uspešnih sportista, zvanično je pustio u rad najsavremeniju teretanu u kompleksu gradskog bazena „Venus“. Sa vrhunskom opremom i Liskom na čelu, ovaj prostor postaje novi centar sportske izvrsnosti i pravo mesto za stvaranje novih pobednika.
Kompleks gradskog bazena „Venus“ odnedavno je bogatiji za sportsku oazu koja postavlja nove standarde u regionu. Nova i moderna teretana Bodibilding kluba „Toldi“ osmišljena je tako da u potpunosti zadovolji potrebe kako rekreativaca koji tek ulaze u svet fitnesa, tako i profesionalaca koji se spremaju za najveće sportske izazove.
Ipak, ono što ovu teretanu izdvaja od svih drugih nije samo vrhunski čelik, već čovek koji njome rukovodi. Ime Petera Liske decenijama je sinonim za uspeh, disciplinu i čeličnu volju. Kao aktivan takmičar i veteran, Liska je proputovao svet i osvajao najviša odličja na prestižnim globalnim smotrama poput Mister Univerzuma u Nemačkoj i Svetskog prvenstva u Madridu.
Donoseći u Bačku Topolu zlata sa internacionalnih takmičenja u žestokoj konkurenciji, Liska je svoje neprocenjivo iskustvo pretočio u trenerski poziv. Kroz klub „Toldi“, on se profiliso u vrhunskog mentora koji savršeno poznaje anatomiju, ishranu i psihologiju šampiona. Pod njegovim strogim, ali pravednim nadzorom stasale su generacije uspešnih takmičara koji redovno dominiraju domaćim i evropskim podijumima.
Uloga Petera Liske kao vizionara domaćeg bodibildinga krunisana je organizacijom tradicionalnog međunarodnog takmičenja „Trofej Toldi“. Ovaj prestižni turnir svake godine pretvara Bačku Topolu u epicentar bodibilding scene, okupljajući elitne takmičare iz više od 12 zemalja – uključujući Italiju, Slovačku, Češku, Mađarsku, Rumuniju i zemlje bivše Jugoslavije.
Pokretanjem nove teretane u „Venusu“, Liska je zatvorio krug. Bačka Topola je dobila prostor dostojan evropskih šampiona, a mladi sportisti jedinstvenu priliku da uče od čoveka koji je od svog imena napravio instituciju. Nova sportska priča na „Venusu“ je počela, a sudeći po Liskinoj biografiji, njeni sledeći pasusi biće ispisani zlatnim slovima.
„Peter Liska je živi dokaz da su godine samo broj, a da su disciplina i ljubav prema sportu večni. Dokazao je da se šampionski pehari ne osvajaju samo mišićima, već nepokolebljivim duhom. Njegova priča nije samo priča o bodibildingu – to je lekcija o tome kako se kroz čitav život ide podignute glave, bez izgovora. I dok mlađe generacije tek traže svoj put, stari šampion iz Bačke Topole poručuje: prava snaga nikada ne stari.“
