Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
Bačka Topola je avgusta 1995. godine odigrala ključnu ulogu kao jedan od najvećih prihvatih centara na severu Vojvodine, primivši hiljade izbeglih Krajišnika nakon vojne akcije „Oluja”. Zbog svog geografskog položaja i raspoloživih kapaciteta, opština je preko noći postala utočište za nepregledne kolone ljudi koje su stizale sa zapada. Prema zvaničnim podacima popisa izbeglica, opština Bačka Topola primila je ukupno 2.649 izbeglih i ratom ugroženih lica.
Značajan deo tereta preuzeli su sami građani Bačke Topole, koji su masovno donosili odeću, sveže meso, brašno i povrće, dok su mnoge izbegličke porodice primljene direktno u privatne kuće i seoska domaćinstva
Nakon zatvaranja kolektivnih centara krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih godina, veliki broj Krajišnika doneo je odluku da trajno ostane u opštini Bačka Topola. Kroz programe Komesarijata za izbeglice i migracije (KIRS) i regionalne stambene projekte, stotine porodica je tokom narednih decenija zbrinuto
Integracija Krajišnika u društveni i privredni život Bačke Topole bio je dugotrajan proces koji je transformisao i izbegličku zajednicu i samu opštinu. Iako je početak bio obeležen gubitkom imovine i traumom, tokom proteklih decenija uspešno je završena tranzicija od statusa izbeglica do ravnopravnih i aktivnih građana lokalne sredine. Mnoge porodice, koje su imale iskustvo u poljoprivredi i stočarstvu, kupile su imanja u okolnim selima bačkotopolske opštine. Radom na zemlji obezbedile su osnovnu egzistenciju i ubrzo postale važan deo lokalnog agrarnog lanca. Delatnosti poput građevinarstva, automehaničarskih usluga, prevoza robe i trgovine bile su oblasti u kojima su doseljenici najbrže pokretali sopstvene male biznise, stvarajući radna mesta i za sebe i za lokalno stanovništvo. Veliki broj radno sposobnih muškaraca i žena našao je zaposlenje u lokalnim fabrikama, prerađivačkoj industriji i komunalnim preduzećima na teritoriji opštine.
U Bačkoj Topoli i okolnim mestima osnovana su udruženja koja svake godine organizuju druženja, zavičajne večeri i sećanja na stari zavičaj, jačajući veze među generacijama. Danas su mnogi od njih aktivni članovi lokalnog parlamenta, mesnih zajednica i opštinskih veća, direktno učestvujući u donošenju odluka za dobrobit cele zajednice.
Masa koja se ugrađuje dolazi na teren sa temperaturom od 130 °C do 140 °C, pa rad na spoljnih +40 °C predstavlja veliki napor za mehanizaciju i ljude. Direktan sunčani sjaj može podići temperaturu već postojeće podloge i preko 60 °C, što utiče na dinamiku hlađenja i zbijanja nove smese.Izvođači radova često moraju da prilagođavaju radno vreme, pomerajući ugradnju u ranjutarnje ili večernje sate kako bi izbegli najviši dnevni toplotni udar.
Ulaganje u asfaltiranje i uređenje ulica u Staroj Moravici realizuje se kroz kontinuirane višemilionske investicije opštine Bačka Topola sa ciljem poboljšanja infrastrukture u seoskim sredinama. Finansijska sredstva su usmerena kako na rekonstrukciju kolovoza, tako i na uređenje pešačkih zona u centru naselja.
Asfaltiranje završetka Ulice Matije Korvina u Staroj Moravici predstavlja deo plana infrastrukturnog opremanja i sanacije ulica u naseljenim mestima opštine Bačka Topola. Opština je u ovaj program uložila 8,3 miliona dinara. Jaskišerska i Ulica Danila Kiša: Za asfaltiranje dve ulice, Jaksišeske i Danila KIša u ukupnoj dužini od 1.100 metara investirano je 21,6 miliona dinara. Prethodno je uloženo u ulicu Sečenji Ištvana, 15,6 miliona dinara za asfaltiranje deonice dužine jednog kilometra. Za popločavanje 260 metara trotoara u ulicama Bajšanski put i Košut Lajoš, kao i za uređenje trga ispred pozorišta i crkve, izdvojeno je 5,6 miliona dinara. Sva sredstva obezbeđuju se iz budžeta Opštine Bačka Topola, a delom i kroz doprinose za razvoj sela kako bi se omogućio ravnomeran razvoj svih naselja u opštini.
Tokom tek završenog julskog (letnjeg) ciklusa u opštini Bačka Topola prikupljeno je najmanje 61,2 litra krvi (tačnije preko 61.200 mililitara), prema trenutno dostupnim zvaničnim izveštajima pojedinačnih akcija Crvenog krsta Bačka Topola.: Na poslednjoj akciji ciklusa u Bajši je prikupljeno 5.610 ml krvi od 11 davalaca (od 15 prijavljenih), nakon čega je istog dana akcija završena i u Gunarošu.
Poslednje letnje akcije održane su 31. jula u Bajši i Gunarošu. Prema zvaničnom obaveštenju koje je izdao Crveni krst Bačka Topola, naredni termini i novi ciklus davanja krvi planirani su tek za septembar, kada će prva akcija biti organizovana u Staroj Moravici.
Dobrovoljno davalaštvo krvi u opštini Bačka Topola tokom letnjih meseci ima kritičan značaj za stabilnost zdravstvenog sistema, jer direktno spasava živote u periodu koji je najkritičniji za zalihe krvi u celoj Vojvodini i Srbiji. Krv ne može dugo da se čuva (trombociti traju samo 5 dana), zbog čega su julske akcije u Bačkoj Topoli, Bajši, Pačiru i Gunarošu bile jedini izvor sveže krvi tokom letnjeg zastoja.
Dobrovoljno davalaštvo krvi u Srbiji predstavlja human, anoniman i neplaćen čin kojim jedna zdrava osoba daje deo svoje krvi za lečenje bolesnih i povređenih. Samo jedna jedinica cele krvi može spasiti čak tri do četiri života, jer se ona prerađuje u tri različite komponente: eritrocite, trombocite i plazmu. Da bi zdravstveni sistem nesmetano funkcionisao, u Republici Srbiji je svakog dana neophodno obezbediti oko 1.000 jedinica krvi.
Železničku deonicu Beograd – Subotica prešli smo za 79 minuta, što predstavlja značajno skraćenje vožnje u odnosu na ranije, izjavio je danas predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut i ocenio da je ova deonica simbol nove Srbije i saobraćajnog uzleta Srbije.”Nadam se da ćemo to popraviti, možda za nekoliko minuta u narednom periodu, kada budemo uspostavili brže prolaze kroz određene stanične objekte. Direktor Srbijavoza i njegovi saradnici su me informisali da ćemo uskoro imati devet novih kompozicija koje će biti namenjene izložbi Expo 2027. Na taj način ćemo dobiti na značaju u komunikaciji unutar Srbije, pre svega na boljoj povezanosti, ali ćemo time dati i jedan značajan signal da ćemo i u međunarodnom saobraćaju mnogo toga imati, i da ćemo za tri sata stizati u Budimpeštu u najskorijem periodu”, rekao je on.
Novi voz “Soko” , kojim su premijer Đuro Macut i ministarka Aleksandra Sofronijević krenuli na prezentacionu vožnju do Subotice, dug je 103 metra, razvija brzinu do 200 kilometara na čas i ima kapacitet od oko 250 putnika. Od Beograda do Subotice stiže za oko sat i deset minuta, a na toj relaciji saobraća već sada, odnosno ranije nego što je početkom juna najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Svi objekti biće završeni do kraja ove godine, kada ćemo našim građanima moći da pružimo kvalitetniju uslugu”, rekla je Sofronijevićeva.
Podsetila je da je od februara pušten teretni saobraćaj na relaciji Beograd-Budimpešta, i dodala da će 6. avgusta imati sastanak sa mađarskim ministrom saobraćaja na kojem će se razgovarati o datumima kada će na toj relaciji biti pušten i putnički saobraćaj.
Brza pruga Beograd-Subotica otvorena je 3. oktobra prošle godine. Duga je 183 kilometra i, nakon deonice Beograd-Novi Sad, predstavlja prvu prugu u širem regionu kojom vozovi saobraćaju brzinom do 200 kilometara na čas. Izgrađena je u okviru kineske inicijative „Pojas i put“, čiji je cilj bolje infrastrukturno povezivanje Azije i Evrope.
Beograd, 3. avgusta 2026. – Tokom prezentacione vonje novim vozom “Soko” na relaciji Beograd centar-Subotica-Beograd centar, koji je krenuo ka Subotici u 10 èasova, predsednik Vlade Srbije Ðuro Macut æe zajedno sa ministarkom graðevinarstva, saobraæaja i infrastrukture Aleksandrom Sofronijeviæ odrati radni sastanak sa rukovodstvom “Srbijavoza”. Predsednika Vlade Srbije su na stanici Beograd centar doèekali v.d. generalnog direktora “Srbijavoza” Ljubia Pejièiæ, izvrni direktor “Srbijavoza” Ðorðe Prokiæ, kao i izvrni direktor za saobraæaj i komercijalne poslove te kompanije Zoran Puzoviæ. FOTO TANJUG/ RADE PRELIÆ/ bg
Apoteke u Bačkoj Topoli, kao i širom Srbije, prilagodile su cene od 1. avgusta 2026. godine, čime su smanjene doplate za stotine lekova koji se izdaju na recept. Nove niže cene donose uštede građanima, a promene obuhvataju umanjenje troškova za određene terapije i do 40 odsto. Smanjene su cene doplate za preko 750 lekova koji se izdaju na recept. Po pakovanju leka građani u proseku štede između 100 i 500 dinara, dok su kod skupljih terapija uštede još veće.
Najveći pad cena doplate zabeležen je kod skupljih terapija za hronične bolesti, astmu i bolesti srca, gde su iznosi učešća pacijenata smanjeni i za preko 70 odsto. Država je ograničila maksimalnu doplatu na 50 odsto cene leka, što je donelo drastične uštede.
Antibiotici i kapi za oči: Lekovi poput Panklava, Klindamicina, Hemomicina i kapi za oči sada imaju doplate niže za 50 do 70 odsto. Od 17. avgusta na listu lekova na recept stiže još 16 novih savremenih lekova za razređivanje krvi i prevenciju moždanog udara, kao i lekovi za srčanu slabost, gde će država takođe pokrivati veći deo troškova.
Bogat kulturno-umetnički program i svenarodno veselje predstavljaju ključni deo tradicionalne proslave Ilindana, odnosno hramovne slave Hrama Svetog proroka Ilije u Bačkoj Topoli. Ovaj svečani koncept, osmišljen pod okriljem parohije i kuma hrama Radovana Marića, ima za cilj da kroz tradicionalnu muziku, pesmu i narodno stvaralaštvo produži liturgijsku radost i okupi čitavu lokalnu zajednicu. Ovako bogat program uspešno se realizuje zahvaljujući činjenici da u opštini Bačka Topola aktivno deluju brojne ustanove posvećene očuvanju baštine. Spoj verskog događaja (Liturgije) i narodnog pojanja (gusle, frula, izvorne pesme) u Bačkoj Topoli nosi duboku duhovnu, identitetsku i društvenu poruku. Ova sinergija pretvara crkvenu portu u mesto gde se prošlost, sadašnjost i budućnost spajaju u jedinstven doživljaj.
Na dan praznika, svetu Liturgiju sa litijom oko hrama služio je protojerej Srbislav Stojanov. Prota Srbislav je posle pročitanog jevanđelskog začala proizneo prigodnu besedu o značaju praznika. Posle svete Liturgije izvršen je trokratni ophod oko hrama. U nastavku večernja izvršen je čin blagosiljanja slavskih darova. Ovogodišnji kum slave Radovan Marić, predao je zalog kolača . Posle večernjeg bogosluženja, u porti hrama je izveden prigodan kulturno-umetnički program.
U prazničnoj besedi koju protojerej Srbislav Stojanov kazuje na Ilindan u Bačkoj Topoli, naglasak je uvek na strahovitoj snazi vere, beskompromisnoj istinoljubivosti i ognjenom karakteru Svetog proroka Ilije, koji predstavlja uzor hrišćanima u svim vremenima.Kao dugogodišnji paroh bačkotopolski, otac Srbislav u svojom prazničnom poukom, povezao je starozavetni kontekst sa savremenim izazovima vernika.
Praznik Svetog Ilije je ujedno i hramovna slava crkve u Bačkoj Topoli. Iz tog razloga, pouka nije usmerena samo na pojedinca, već na izgradnju parohijske zajednice, međusobno poštovanje, praštanje i suživot u ovoj višenacionalnoj sredini.
Bogat kulturno-umetnički program i svenarodno veselje predstavljaju ključni deo tradicionalne proslave Ilindana, odnosno hramovne slave Hrama Svetog proroka Ilije u Bačkoj Topoli. Ovaj svečani koncept, osmišljen pod okriljem parohije i kuma hrama Radovana Marića, ima za cilj da kroz tradicionalnu muziku, pesmu i narodno stvaralaštvo produži liturgijsku radost i okupi čitavu lokalnu zajednicu
Ovako bogat program uspešno se realizuje zahvaljujući činjenici da u opštini Bačka Topola aktivno deluju brojne ustanove posvećene očuvanju baštine. Spoj verskog događaja (Liturgije) i narodnog pojanja (gusle, frula, izvorne pesme) u Bačkoj Topoli nosi duboku duhovnu, identitetsku i društvenu poruku. Ova sinergija pretvara crkvenu portu u mesto gde se prošlost, sadašnjost i budućnost spajaju u jedinstven doživljaj.
Radovan Marić, kao kum hramovne slave u Bačkoj Topoli i istaknuti muzički umetnik (zaposlen na Radio-televiziji Vojvodine), ističe da bogati kulturni program u porti crkve predstavlja „duhovni i umetnički budilnik” za očuvanje srpskog identiteta i zajedništva.Njegova vizija ove svečanosti na Ilindan spaja strogo liturgijsko slavlje sa višom kulturnom misijom, u kojoj porta postaje pozornica vrhunske narodne umetnosti.
U Bačkoj Topoli je trenutno veoma toplo sa temperaturom od 37°C, a vrhunac toplotnog talasa doneće ekstremne temperature do 41°C u sredu. Na snazi je crveni meteoalarm za ekstremno visoke temperature.
Danas se zadržava stabilno i sunčano vreme, uz malu oblačnost. Dnevne i noćne temperature će se oštro razlikovati, od maksimalnih vrelih 38°C do minimalnih prijatnih 21°C. Današnja temperatura predviđa se da će biti osetno viša od prosečne temperature od 29.8°C u avgustu. Izlazak sunca bio je u 05:25, a zalazak će biti u 20:09; trajanje dnevne svetlosti iznosiće 14 sati i 44 minuta.
Prognoza za desetodnevni period pokazuje da se uglavnom očekuju sunčani uslovi. U narednim danima ne prognoziraju se padavine. Tokom prognoziranog perioda očekuje se znatna promenljivost temperature. Najviše dnevne temperature biće u rasponu od 34°C do 41°C, dok se najniže temperature kreću od 18°C do 22°C. S najvišom temperaturom od 41°C, sreda i četvrtak biće najtopliji dani; sa najnižom temperaturom od 34°C, sledeći utorak biće najhladniji dan. Od svih meseci, avgust je najtopliji, sa prosečnim najvišim temperaturama od 29.8°C i prosečnim najnižim temperaturama od 17.8°C.
Okrenute glavom ka unutrašnjosti, pčele brzim treperenjem krila (lepeženjem) izvlače topao vazduh napolje. Ovo ubrzava isparavanje donete vode, što drastično hladi unutrašnjost. Pojila sa svežom vodom moraju biti u hladovini, najdalje 20–30 metara od košnica, kako pčele ne bi trošile energiju na dug let.
“Pčele na temperaturama iznad +40 °C prelaze u režim preživljavanja i hitnog hlađenja košnice. Umesto sakupljanja nektara, cela kolonija se mobiliše da spusti temperaturu unutar legla na optimalnih 34,5 °C do 35,5 °C, jer bi u suprotnom došlo do topljenja voska i uginuća podmlatka.Pošto biljke na velikim vrućinama prestanu da luče nektar, pčele masovno lete u prirodu po čistu pijaću vodu. Pčele radilice raspoređuju se po košnici i snažnim mahanjem krila prave strujanje vazduha kojim hlade saće. Vodu koju donesu raznose po unutrašnjosti i isparavanjem spuštaju temperaturu legla na optimalni nivo.”- objašnjava predsednik Udružena pčelara Bačke Topole, Mirko Spasojević
Pčelari objašnjaaju, da mole Boga da padne kiša i dodaju da na 40 stepeni ispari nektar, pošto je cvet mala čašica, i one sirote u to vreme skupljaju polen koliko može. Onako izjutra rano i uveče kad bude rose a inače po danu je borba da se donese što više vode da se održi mikroklima u košnici i vlažnost koja je potrebna da te larve, koje su golo “meso”, da se razvijaju.
Kada biljke prestanu da luče nektar, pčele više ne mogu da unose vlagu u košnicu kroz nektar. Zato kreću u potragu za vodom, koja im je neophodna da bi održale temperaturu i omogućile normalan razvoj legla.
“U nektaru je obično 50 posto vode, i ona unošenjem nektar unosi vlagu u košnicu, ali zbog visoke temeperature kad prestane biljka da luči nektar, znači tamo negde posle 10 sati tad nektara više nema u prirodi, ona kreće na vodu i zato mora da se obezbedi čista pijaća voda”, kaže Spasojević
Da bi pčelama obezbedili dovoljno vode, pšelari Bačke Topole, svakodnevno obilazi pčelinjak. Mladim društvima povremeno dodaje i sirup, ne zbog hrane, već da lakše održe vlagu i rashlade košnicu u klubetu, gde je novo leglo.
Ovo je bio debi Nenada Milijaša u seniorskom fudbalu kao šefa stručnog štaba. Trijumf na premijeri daje mu preko potreban legitimitet i mir u radu sa ekipom, potvrđujući da klub kreće u dobrom smeru pod njegovim vođstvom
Fudbaleri TSC-a iz Bačke Topole pobedili su ekipu OFK Vršca rezultatom 1:0 na otvaranju nove sezone u 1. kolu Prve lige Srbije. Rezervista Mihajlo Milosavić postigao je jedini pogodak na utakmici. Gol je pao u 75. minutu, odmah nakon što je Vršac propustio veliku kontru “četiri na dva”. Milosavić je povukao napad, odigrao dupli pas sa Dragoljubom Savićem i savladao golmana gostiju. Ovo je ujedno bila i prva zvanična pobeda Nenada Milijaša u samostalnoj trenerskoj karijeri na klupi TSC-a.
Iako su Topolčani dominirali u posedu i napadali tokom većeg dela meča, gosti iz Vršca su uspešno pretili iz kontranapada i propisno namučili domaći sastav pre nego što je stigla kazna. Na kraju, bodovi ostaju u Bačkoj Topoli.
Nakon šokantnog ispadanja iz Superlige prethodne sezone, rukovodstvo TSC-a je postavilo jasan cilj – ekspresan povratak u najviši rang takmičenja. Pobeda u 1. kolu odmah postavlja ekipu u vrh tabele i skida inicijalni pritisak sa leđa igrača
. Ova pobeda pokazuje da tim ima kvalitet i karakter da pobeđuje i kada utakmica postane teška.
U narednom, 2. kolu, TSC ponovo igra pred svojim navijačima na TSC Areni, a u goste im dolazi još jedan bivši superligaš – Javor iz Ivanjice. (foto Blagoje Acan )
Bačkotopolsko (Zobnatičko) jezero ima površinu od 226 hektara, dok dugotrajne suše i prekomerno navodnjavanje okolnih njiva ozbiljno ugrožavaju njegov vodostaj. Posebno minulih dana , ekstremne letnje temperature koje dostižu i preko 40 stepeni ubrzavaju isušivanje, dok nivo vode drastično opada iz dana u dan usled ekstremnog isparavanja i ljudskog faktora.
: Pri temperaturama od oko 40°C, isparavanje sa površine od 226 hektara je ogromno, pa jezero prirodno gubi hiljade kubika vode svakog dana. : Problem je počeo još pregrađivanjem rečice Krivaje uzvodno (kod Tavankuta), čime je jezero ostalo bez svog prirodnog i redovnog dotoka sveže vode.
Povlačenje vode ostavlja korito Krivaje u mulju. Ako nivo padne ispod biološkog minimuma, preti masovni pomor ribljeg fonda i uništavanje staništa za 148 vrsta ptica.: Nekada najčistije jezero u Vojvodini polako gubi svoje plaže i pretvara se u plitke barske rukavce.
Glavno i jedino trajno rešenje je izgradnja kanalskog sistema Orom-Čik-Krivaja, koji bi dovodio svežu vodu iz reke Tise direktno u jezero. Međutim, njegova realizacija kasni. Dok administracija “stoji u mestu”, jezero trpi nepopravljivu ekološku štetu jer su prirodne veze i podzemne vode zbog suše skoro potpuno presušile.
