Na osnovu prikupljenih podataka utvrđeno je da obim štete, NAKON POSLEDNJEG NEVREMENA , premašuje 20 odsto godišnjeg budžeta opštine. (Budžet opštine Bačka Topola za 2026. godinu iznosi 1.889.200.000 dinara) .Shodno tome, Opštinski štab za vanredne situacije i Opštinsko veće opštine Bačka Topola doneli su odluku da se kompletna dokumentacija uputi nadležnim republičkim organima, radi pokretanja postupka za proglašenje elementarne nepogode usled nevremena praćenog gradom za navedeni period. Time bi se poljoprivrednim proizvođačima omogućilo da, u skladu sa raspoloživim mogućnostima, ostvare pravo na državnu naknadu štete.
Dejstvovali su radarski centri Bukulja, Petrovac, Samoš, Bajša i Fruška gora preko mreže od ukupno 115 lansirnih stanica, sa kojih je ispaljeno 677 protivgradnih raketa, navodi se na sajtu ministarstva i dodaje da se u uslovima sve češćih vremenskih ekstrema, poljoprivredna proizvodnja suočava sa rizicima koje nije moguće u potpunosti eliminisati. U Bačkoj Topoli se rpocenjuje da je šteta nastala u ataru, oko 360 miliona dinara.
Podsetimo, superćelijski oblak, kao deo snažnog grmljavinskog sistema, stigao je u nedelju iz Mađarske. Bio je to oblačni sistem sa veoma razvijenim olujama, sa jakim pljuskovima, lokalnim gradom i pojačanim vetrom, potvrdili su u Republičkom hidrometeorološkom zavodu.Prema preliminarnoj proceni Poljoprivredne stručne službe u Subotici, nevreme je zahvatilo oko 10.000 hektara u Bačkoj, a u potpunosti je stradala četvrtina ozimih useva. Sada su uništene površine pod kulturama evidentirane i štete na nekim njivama su i 100 posto. Radi procene pričinjene štete, Opština Bačka Topola formirala je komisiju koja je izvršila terenski uviđaj, procenila obim štete i sačinila neophodne zapisnike.
Proslava crkvene slave u Pačiru tradicionalno se poklapa i sa obeležavanjem Dana sela, pa se tokom tog vikenda u mestu organizuje bogat kulturno-umetnički i zabavni program. Pravoslavna parohija u Pačiru osnovana je 1777. godine, što znači da hram na Petrovdan 2026. godine obeležava 249 godina od osnivanja.. Prvobitna crkva bila je skromna građevina podignuta od brvnara (drvene konstrukcije).1891. godina, Crkva dobija svoj današnji monumentalni oblik kada je izgrađen čvrst objekat od cigle.2001. godine otpočeli su opsežni i kontinuirani radovi na obnovi i restauraciji hrama u prepoznatljivom baroknom stilu.
Spajanje seoske zavetine (crkvene slave) i Dana sela ima duboku društvenu, kulturnu i praktičnu ulogu u vojvođanskim mestima poput Pačira. Petrovdan podseća na zaštitnike mesta (Sveti apostoli Petar i Pavle) i čuva pravoslavni identitet zajednice kroz liturgiju, sečenje kolača i litiju. Povezivanjem svetovnog praznika sa crkvenim, mlađe generacije uče o poreklu i istoriji svog sela.
“Ovo je vikend kada se svi koji su se odselili iz Pačira (u gradove ili inostranstvo) masovno vraćaju kući. Centralni deo dana je bogata slavska trpeza koja okuplja širu rodbinu, prijatelje i goste sa strane. Dan sela je tačka spajanja gde sve komšije, bez obzira na veru i naciju, zajedno učestvuju u kulturnom i zabavnom programu.Kroz organizaciju manifestacija (kuvanje bograča, sportski turniri, izložbe) podstiče se saradnja lokalnih udruženja, udruženja žena i vatrogasaca.Ukratko, poenta je slavljenje opstanka i života zajednice – spajanje duhovnog i svetovnog kako bi se osiguralo da selo zadrži svoj duh, vitalnost i zajedništvo.”- kaže pomoćnik predsednika opštine Pavle Lužajić
Dok se u većini mesta za dane sela kuva isključivo svinjski ili juneći paprikaš, u Pačiru je glavna zvezda manifestacije tradicionalni vojvođanski langoš. Lokalna udruženja za goste pripreme i ispeku stotine komada ovog specijaliteta od kiselog testa, koji se služi premazan belim lukom, pavlakom i rendanim sirom. Pačir ima izuzetno blisku saradnju sa naseljem Mužlja kod Zrenjanina. Kulturno-umetnički program je specifičan po tome što se na sceni smenjuju srpske i mađarske narodne igre, a lokalna umetnička grupa „Gabor Silađi” redovno postavlja retrospektivne izložbe slika i ručnih radova u Domu sela. Za razliku od klasičnih vašara, Pačir tokom Dana sela organizuje potpuno besplatne sadržaje za najmlađe. U centralnom parku se postavljaju poligoni spretnosti, dvorci na naduvavanje, a deca imaju priliku da besplatno jašu konje, što je tradicija koja se oslanja na nekadašnji konjički sport ovog kraja.
Julski vašari u BAČKOJ TOPOLI, spada među najposećenije letnje manifestacije, a većina njih se tradicionalno organizuje oko velikih crkvenih praznika kao što su Petrovdan (12. jul) i Ognjena Marija (30. jul). Tokom ovog meseca, mesta širom opštine postaju centri narodnog okupljanja, trgovine, zabave pod šatrama i luna-parkova.Tradicionalna manifestacija sa dugom istorijom koja okuplja posetioce iz cele VOJVODINE.
Petrovdanu prethodi višenedeljni Petrovski post. Na sam dan praznika post se završava, što je istorijski značilo da narod ponovo sme da jede mrsnu hranu. To je stvorilo idealan povod za veliko slavlje, okretanje pečenja pod šatrama i masovno okupljanje uz hranu i piće nakon perioda uzdržavanja.
U staro vreme, vašari su pre svega bili mesta za trgovinu stokom i poljoprivrednim proizvodima. Polovinom jula završava se žetva pšenice i košenje sena. Seljaci su u tom periodu završavali najteže letnje poslove, dobijali prve novce od prodaje roda i imali kratak predah pre jesenjih radova. Taj novac su trošili upravo na vašarima za kupovinu krupne stoke, alata i odeće. Kako tada tako danas.
Jedan od najstarijih vašara u zemlji sa tradicijom dužom od 100 godina. Specifičan je po tome što okuplja ogroman broj gostiju iz dijaspore koji u julu dolaze na odmor u zavičaj. Zaštitni znak su mu vruće pečenje i hladni klakeri. Istorijski gledano, u 19. veku je bio među pet najmasovnijih u državi. Danas se održava na prostoru Vašarišta i prepoznatljiv je po bogatoj ponudi zanatskih proizvoda.
Tradicionalno se održava na starom vašarištu. Danas je idealan trenutak za posetu jer je grad pun posetilaca iz dijaspore, a ugostiteljske šatre rade punim kapacitetom.
U opštini Bačka Topola letnja sezona kupanja je u punom jeku, a javni bazeni i kupališta su bezbedni za kupače sa vodom visokog kvaliteta. Prema poslednjim zvaničnim analizama Zavoda za javno zdravlje Subotica, bazenske vode na teritoriji Severnobačkog okruga redovno se kontrolišu i u potpunosti ispunjavaju propisane sanitarne standarde.
Najmoderniji zatvoreni sportsko-rekreativni kompleks otvoren je krajem juna. Opremljen je najsavremenijim sistemima za prečišćavanje vode. Svetski poznata po svojoj lekovitoj ružičastoj termalnoj vodi, banja u Pačiru koja je bogata natrijumom, jodom i bromom. Izuzetno je čista i bezbedna za kupanje. Standardno uređena letnja kupališta sa čistom vodom, idealna za porodice u Staroj Moravici i Bajši. (Bačkotopolsko jezero): Važi za najčistiju stajaću prirodnu vodu u celoj Vojvodini. Zbog visokog kvaliteta vode i odlične prozirnosti,uprkos niskom vodostaju, ono je glavna alternativa za kupače iz celog regiona (naročito kada voda na Paliću nije bezbedna). Plaža je uređena, trava se redovno kosi, a ulaz i parking su potpuno besplatni. Akumulaciono jezero Krivaja– smešteno između Krivaje i Stare Moravice. Voda je pogodna za kupanje i boravak u prirodi, mada je jezero popularnije među ribolovcima
Nadležni apeluju na sve posetiovce da se pridržavaju osnovnih higijenskih pravila (obavezno tuširanje pre ulaska u vodu i korišćenje toaleta) kako bi se visok kvalitet vode na kupalištima očuvao tokom celog leta
Vojvođansko Salašarsko pozorište (Tanyaszínház) započinje svoju tradicionalnu letnju turneju 20. jula 2026. godine. Slavna putujuća trupa ove godine pred publiku donosi novu, prilagođenu interpretaciju klasika Mihalja Vermarta „Čongor i Tinde” (Csongor és Tünde), u režiji Mezei Kinge.
Karavan ove godine obilazi 25 mesta širom Bačke i Banata. Zvanična premijera zakazana je za 25. jul u njihovom matičnom sedištu u Kavilovu, dok predstave u okolnim vojvođanskim naseljima počinju već od 20. jula. Predstave se tradicionalno igraju pod vedrim nebom, na livadama i poljanama vojvođanskih sela.
Salašarsko pozorište (Tanyaszínház) nosi titulu kulturnog fenomena Evrope jer je jedini profesionalni putujući teatar koji skoro pola veka, na konjskim zapregama i traktorima, donosi vrhunsku umetnost direktno na njive i u dvorišta vojvođanskih sela. Ono što ga čini jedinstvenim na celom kontinentu jesu specifičan način života trupe, vernost tradiciji i nesvakidašnji odnos sa publikom. Predstave se izvode na improvizovanim binama pod vedrim nebom, na livadama, utrinama i u seoskim školskim dvorištima. Ulaz je oduvek besplatan, a publika donosi svoje stolice i ćebad.Tokom mesec dana turneje, mladi glumci, studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu i tehnička ekipa žive kao nomadska zajednica. Putuju traktorskim prikolicama, sami montiraju binu, kuvaju u kazanima na otvorenom i spavaju u džakovima na slami.
Pozorište su 1978. godine osnovali Karolj Viček i Ferenc Šandor sa idejom da umetnost ne sme biti privilegija velikih gradova. Od tada, svake godine krajem jula i početkom avgusta, ovaj putujući karavan pređe stotine kilometara prašnjavim vojvođanskim putevima, okupljajući hiljade meštana na seoskim poljanama.
Srpska atletičarka, Adriana Vilagoš, zauzela je drugo mesto u bacanju koplja na mitingu Dijamantske lige u Monaku, pošto je u uvodnom delu programa bacila jedan od najboljih hitaca sezone od 63,18 metara. Četvrto nadmetanje ove godine u DL za nju i isto toliko podijuma zauzela je Vilagoš, koja je sada vezala dva druga mesta, posle Pariza. Prethodno je bila treća u Sijamenu i Oslu.
Pobedu je četvrti put ove sezone u Dijamantskoj ligi odnela Kineskinja Ziji Jan sa 68.75, koja je ostvarila i dva bacanja iznad 64 metra pored toga, a najbolji rezultat imala u poslednjoj seriji.Osim njih, nijedna atletičarka više nije uspela da prebaci 59 metara, a treća je bila Elina Cengko iz Grčke sa 58.20. Vilagoš se učvrstila na drugom mestu na tabeli Dijamantske lige ove sezone i praktično obezbedila plasman na završno takmičenje.
Zauzimanjem druge pozicije Adriana je osvojila novih 7 bodova i učvrstila se na drugom mestu generalnog plasmana Dijamantske lige, čime je već obezbedila plasman u veliko finale koje se krajem avgusta održava u Briselu. Ovaj nastup joj je takođe poslužio kao odlična uvertira pred predstojeće Evropsko prvenstvo u Birmingemu
Poseban šarm kampa je njegova tradicija i atmosfera zajedništva. Veliki broj dece se vraća iz godine u godinu (čak i po 6 sezona zaredom). Izuzetno je izražena praksa da nekadašnji polaznici kampa, kada odrastu, postaju instruktori i animatori novim generacijama, što stvara jaku emotivnu povezanost i specifičan mentorski duh. U zgradi škole u Staroj Moravici i ove godine boravi više od 200 dece i 60 odraslih, koji će zajedno provesti sadržajnu i nezaboravnu nedelju.
“Letnji kampovi imaju važnu ulogu u kvalitetnom provođenju školskog raspusta, zbog čega opština Bačka Topola svake godine podržava kampove koji se organizuju na njenoj teritoriji. Naš cilj je da što većem broju dece omogućimo sadržajne, kvalitetne i nezaboravne letnje programe ispunjene lepim iskustvima. Ovakvi kampovi nude sjajnu priliku da deca i mladi produktivno provedu raspust. U zavisnosti od interesovanja, na raspolaganju su vam programi koji kombinuju tehnologiju, prirodne nauke, jezike, umetnost i sport u celodnevnim ili poludnevnim formatima.- objašnjavaju organizatori
Glavna specifičnost i jedinstvenost letnjih kampova u Staroj Moravici leži u njihovom „imersivnom” (potpunom) tematskom konceptu i potpunom odmaku od klasične školske atmosfere, zbog čega deca ove programe doživljavaju kao pravu letnju avanturu.
Kamp maksimalno koristi specifičnosti same lokacije. Slobodno vreme rezervisano je za aktivnosti na kompleksu Rekreativnog centra Stara Moravica sa četiri bazena, a u neposrednoj blizini se nalazi i poznata termalna Banja Pačir sa roze jezerom, što upotpunjuje letnji doživljaj.
Na minulom sastanku meštana Njegoševa,na kome se okupil stotinak ljudi, formirani su zaključci, kao odgovor, na urbanistički projekat Kompostišta nadomak sela, koje ima nameru da radi “Žibel” iz Bačke Topole. Traži se izmeštanje “objekta” nekoliko kilometara van Njegoševa i daleko od prvog većeg naseljenog mesta, “kako bi se osigurao opstanak sela.” Seljani traže zabranu prolaska kamiona i ostalih radnih mašina , kroz Njegoševo , koja prevoze komponente ove smeše ili gotovu smešu. Konačno, traže da se odradi nezavisna procena uticaja na životnu sredinu, kako bi bili sigurniu kolikoj meri je prisutna zagadjenost, vode, vazduha, i zemljišta delovanjem ovog projekta.
Meštani navode da već trpe neprijatne mirise iz fabrike stočne hrane “Žibel” i sa okolnih farmi, te strahuju da će ovo postrojenje samo pogoršati kvalitet života.
Kompostiše , na nekoliko stotina metara od prvih kuća, smatraju, samo će dalje eskalirati već postojeće probleme.
Meštani su rekli svoje , urbanistički projekt ima svoje zahteve. Nadležni će u republici, pokrajini i na lokalu, po svemu sudeći dati poslednju reč, “kako bi svi bili zadovoljni.” Da li če to biti moguće ostaje da se vidi.
Reprezentativac Srbije u fudbalu, do skora, igrač Ajaksa iz Amsterdama i nekadašnji fudbaler fudbalskog kluba Vojvodina, Dušan Tadić predložen je za dobitnika PRO URBE nagrade, za 2026. godinu, odlučeno je u Bačkoj Topli, na sednici Кomisije za obeležavanje Dana opštine. Inicijativu da visoko priznanje dobije reprezentativac Srbije podneo Opštinski fudbalski savez Bačka Topola-Mali Iđoš, zbog izuzetne sportske karijere i istorijskog rekorda od 111 nastupa za reprezentaciju Srbije a u obrazloženju je navedeno, da je nastupao za velike evropske fudbalske klubove, ali i da je bio standardni reprezentativac Srbije od 2008. godine i jedan od najistaknutijih i najzaslužnijih igrača reprezentacije, sa kojom je izborio plasman na Mundijal u Rusiji .Кako je navedeno, Dušan Tadić nikad ne zaboravlja grad i klub iz kojih je krenuo u osvajanje fudbalske planete, , koja je sinonim za rad sa mlađim naraštajem.
Othon iz Stare Moravice, takodje je na spisku nagradjenih. Dom za lica ometena u mentalnom razvoju „Otthon” u Staroj Moravici danas funkcioniše kao jedna od ključnih regionalnih ustanova socijalne zaštite u Vojvodini, posvećena dugotrajnom zbrinjavanju i društvenoj integraciji odraslih osoba sa umerenim, težim i teškim intelektualnim i pratećim telesnim smetnjama.
Nagrada se dodeljuje za predan rad u službi zbrinjavanja i podrške mentalno ometenih i teže ometenih odraslih lica. Sa 299 korisnika i 114 zaposlenih, „Otthon“ je jedna od ključnih i najvećih ustanova socijalne zaštite u opštini. Ustanova obeležava tačno 80 godina rada i postojanja (osnovana je 1946. godine).
Mađarski kulturni centar (MKC) „Kodalj Zoltan“ (izvorno Kodály Zoltán Magyar Művelődési Központ) iz Bačke Topole i njegov Narodni orkestar „Čaloka“ (Csalóka zenekar) predstavljaju stubove očuvanja tradicije, kulturnog identiteta i narodne muzike Mađara u Vojvodini, pa otuda i njima najveće opštinsko priznanje PRO URBE: Skupština opštine Bačka Topola prepoznala je njihov izuzetan rad i zvanično im dodelila prestižno opštinsko priznanje „Pro Urbe” za 2026. godinu, čime je još jednom potvrđen njihov ogroman društveni i kulturni značaj.
Orkestar „Čaloka” osnovan je 1991. godine i već 35 godina aktivno služi zajednici, prateći folklorne ansamble i nastupajući samostalno širom Panonske nizije. Osnivači i stalni članovi orkestra su Tibor Roža (violinista/primaš), Žolt Kelemen (viola/brač) i Arpad Boršodi (kontrabas). „Čaloka” je motor pokretač takozvanih „plesnih kuća” u Vojvodini. Oni ne sviraju samo za koncerte, već obezbeđuju živu, autentičnu muzičku podlogu za učenje narodnih igara, prenoseći znanje na mlađe generacije unutar samog centra „Kodalj Zoltan“.
Porođaji u porodilištu bačkotopolskog Doma zdravlja „Dr Janoš Hadži“ ponovo će biti privremeno obustavljeni od 20. jula do 3. avgusta zbog, kako navode u ovoj zdravstvenoj ustanovi, planiranog korišćenja godišnjih odmora zaposlenih.Porođaji se privremeno nisu obavljali ni u periodu od 8. do 15. juna, kako je tada navedeno, usled „nepredviđenih kadrovskih okolnosti“, odnosno zbog privremene sprečenosti za rad zaposlenih.
“Trudnice kojima u ovom periodu budu potrebni bolničko zbrinjavanje i porođaj, biće upućivane u Opštu bolnicu Subotica, gde će im zdravstvena zaštita biti obezbeđena bez prekida, u skladu sa važećom organizacijom zdravstvene službe. Ovo je trenutno stanje, na koje smo prinudjeni, kako bi ispoštovali radna prava naših zaposlenih. Nakon trećeg avgusta očekujemo kontinuitet rada porodilišta, kao što je to bilo i ranije. “– objašnjava direktor Dijana Kolundžić
