Ovogodišnja Zonska smotra likovnih umetnika u Bačkoj Topoli nadrastala je uobičajene amaterske okvire, ponudivši publici zrelu, tehnički raznovrsnu i estetski koherentnu izložbu. Stroga selekcija akademskog slikara Danijela Babića, koji je više od 50 odsto izloženih radova uputio na viši rang takmičenja, najbolji je dokaz da lokalna likovna scena pulsira autentičnom inspiracijom i zavidnim zanatskim umećem.
Postavka od 45 radova autora iz Subotice, Tavankuta, Bačke Topole, Stare Moravice, Bajše, Pačira i Novog Kneževca pokazala je fascinantan tematski i tehnički raspon. Posetioci Izložbene sale Doma kulture svedoci su dijaloga između klasičnih formi i duboko ukorenjenog zavičajnog nasleđa. Od ekspresivnih ulja na platnu i pastela, preko suptilnih akvarela, pa sve do unikatnih skulptura, svaki eksponat nosi autentični autorski pečat.
Poseban dragulj ove smotre, koji je istakao i sam selektor, predstavljaju radovi izrađeni od slame. Ova tradicionalna, autentična tehnika Severne Bačke ponovo je demonstrirala neverovatnu pedantnost, ali i visoku estetsku vrednost koja uspešno izlazi iz okvira puke narodne radinosti i prelazi u domen visoke likovnosti.
Zadatak akademskog slikara Danijela Babića nije bio lak – prepoznati i vrednovati čist, nepatvoreni talenat stvaralaca koji se umetnošću bave iz unutrašnje potrebe, a ne po profesiji. Njegova odluka da više od polovine izloženih dela (preko 50%) delegira na Pokrajinsku smotru u Novi Bečej (15. novembra) ne svedoči o kompromisu, već o realnom skoku u kvalitetu lokalne produkcije.
Babić je kroz selekciju naglasio da se amaterizam ovde ne sme posmatrati kao nedostatak veštine, već kao sloboda izraza koja često nedostaje akademskim krugovima. Izloženi radovi plene pažljivo vođenom kompozicijom i zrelim koloritom, potvrđujući da su ovi umetnici uveliko savladali zanatske osnove i zakoračili u polje čiste estetike.
Domaćinstvo 27. Zonske smotre još jednom je pozicioniralo opštinu Bačka Topola i njen Dom kulture kao ključno čvorište i stabilan oslonac neprofesionalnog, ali visokokvalitetnog umetničkog stvaralaštva. Organizacija ovog događaja obezbedila je autorima prostor dostojan njihovog truda, a publici estetski doživljaj koji se dugo pamti.
Ova izložba, koja ostaje otvorena do 21. oktobra, jasna je poruka da je likovni amaterizam na severu Vojvodine institucija za sebe – živa, progresivna i spremna za pokrajinsku verifikaciju koja je očekuje narednog meseca
