Dok novembarski vetar polako skida poslednje jesenje lišće, Bačka Topola greje dušu onako kako najbolje ume – jagnjećim pečenjem, slatkastim mirisom svilenih bombona i toplinom vašarske vreve. Ovogodišnji vašar pretvorio je grad u košnicu tradicije, gde se liciderska srca kupuju za uspomenu, a pod šatore svraća zbog priče i dobrog zalogaja.
Za žitelje severne Bačke, ali i za hiljade gostiju koji su ovog vikenda pristigli sa svih strana Vojvodine, novembarski vašar je mnogo više od običnog prodajnog mesta. To je praznik za sva čula, manifestacija koja simbolično spušta zavesu na ovogodišnju sezonu velikih okupljanja na otvorenom i najavljuje dolazak zime.
Šetajući između nepreglednih redova tezgi, posetioci su mogli da pronađu bukvalno sve – „od igle do lokomotive“. Ipak, najveća gužva tradicionalno se formirala oko zanatlija koji decenijama čuvaju tajne starih zanata. Crvena liciderska srca sa malim ogledalcima u sredini i jarkim šarama ponovo su bila najtraženiji suvenir, podsećajući na neka romantičnija, minula vremena.
Pored očuvanja tradicije, ovaj događaj ima ogroman značaj za lokalnu zajednicu i njenu infrastrukturu. O tome svedoče stalna ulaganja u prostor gde se tradicija i moderni standardi susreću.
„Ova pijaca i vašarište su naše blago koje spaja dvovekovnu tradiciju i moderne standarde“, jasna je direktorka JP „Tržnica” Bačka Topola, Marina Popović. Ona ističe da je kroz kapitalne projekte modernizacije – koji su doneli novu nadstrešnicu, rekonstruisane elektroinstalacije i savremene rashladne komore – prostor dobio potpuno novo lice, ali da je postignuto nešto mnogo važnije: „Imam osećaj da se kroz ove promene dodatno ojačao i duh naše zajednice. Vašar nije samo ekonomsko mesto razmene, već ključni stub tradicije i čuvar kolektivnog duha lokalne zajednice.“
Dok se sa jedne strane čuje žamor pregovora oko cene ručno pletenih korpi i jesenjih kaputa, sa druge strane prostorom dominira nepogrešiv miris koji nepogrešivo vodi do vašarskih šatora. Pečenje, koje se satima lagano okretalo na ražnju, privuklo je sve generacije. Pod šatorima se tražilo mesto više, a uz porciju vrućeg mesa i domaći kiseli kupus sklapala su se nova prijateljstva i prepričavale stare anegdote.
Bačka Topola je još jednom dokazala da jesen na severu Vojvodine nema sivo lice. Zahvaljujući energiji ljudi, očuvanim zanatima i gostoprimstvu koje se retko gde sreće, novembarski vašar je poslao najlepšu, toplu razglednicu – uokvirenu šarenilom liciderskog srca.
