Nijanse su odlučivale o tome čija će pogača poneti titulu najbolje za Mitrovdan 2026. godine. Kada je izgovoreno ime Sonje Kovačeviž iz Panonije,pobednice, salom se prolomio gromoglasan aplauz, a na licu nagrađene domaćice zasijale su suze radosnice.
Izabrati najlepšu slavsku pogaču u srcu Bačke nikada nije lak zadatak, a ovogodišnji Mitrovdan u Bajši postavio je pred žiri gotovo nemoguću misiju. Između desetina savršeno rumenih, lisnatih i snežno belim ukrasima optočenih kolača, Udruženje „Lazarice“ i lokalna parohija tražili su onu jednu – pogaču koja ne pleni samo izgledom i kanonskim simbolima, već u sebi nosi duh starinske, autentične Bačke.
Dok je novembarsko sunce jedva uspevalo da probije bačku maglu, u sali nadomak Hrama Svetog Velikomučenika Dimitrija atmosfera je već bila usijana. Sto dug nekoliko metara jedva je izdržao teret tradicije. Na njemu – čista umetnost od brašna, vode i soli. Svaka pogača priča je za sebe: neke visoke i gorde, druge razlistane poput najfinijih ruža, a treće premrežene sitnim, filigranski izrađenim ukrasima.
„Ovdje se ne ocenjuje samo estetika, ocenjuje se duša“, objašnjava nam jedna od starijih meštanki dok popravlja belu pamučnu krpu na svom eksponatu. „Slavski kolač ne sme da pukne u rerni, slova moraju biti čista, a klas žita mora da izgleda kao da je tek ubran sa njive.“
Članovi žirija, u čijem sastavu su bili predstavnici Udruženja „Lazarice“ i lokalni sveštenik, polako prolaze pored stolova. Ozbiljnih lica, sa lupom u očima i decenijskim iskustvom u rukama, zagledaju svaki detalj. Meri se visina, ocenjuje se koliko je testo naraslo, a posebna pažnja posvećuje se tradicionalnom pečatu – slovima IS HS NI KA (Isus Hristos pobeđuje).
„Ove godine konkurencija je neverovatna. Vidi se da su žene danima pre praznika vežbale izradu ukrasa. Pogledajte ovog goluba od testa, svako pero mu se vidi“, tiho komentarise predsednica žirija dok upisuje ocene u svoj blok.
Nakon više od sat vremena većanja, merenja i tihih rasprava, žiri je doneo odluku. Nijanse su odlučivale o tome čija će pogača poneti titulu najbolje za Mitrovdan 2026. godine. Kada je izgovoreno ime Sonje Kovačeviž iz Panonije,pobednice, salom se prolomio gromoglasan aplauz, a na licu nagrađene domaćice zasijale su suze radosnice.
Pobednički kolač bio je pravo remek-delo: savršeno simetričan, sa pletenicom koja je bez ijedne greške obavijala obod i bogatim centralnim delom na kome su se, pored obaveznog pečata, našli i simboli grozda, knjige i burenceta – za zdravlje, napredak dece i rodnu godinu u domaćinstvu.
Dok se praznično slavlje selilo u crkvenu portu, a potom i za porodične trpeze širom Bajše, ostao je osećaj ponosa. Udruženje „Lazarice“ i Hram Svetog Dimitrija još jednom su dokazali da se u ovom delu Vojvodine tradicija ne zaboravlja. Ona se živi, prenosi na mlađe generacije i, što je najvažnije – miriše na dom.
