Obrazovanje učenika za zanatsku i industrijsku obradu mesa i proizvodnju mesa i proizvoda u poljoprivrednoj školi Bačke Topole i u radnjama (mesarama ili klanicama) je tradicija. Osim toga učenici razvijaju komunikacijske i uslužne sposobnosti, radne navike i pozitivan odnos prema radnoj okolini. Svoje znanje ovih dana su upotpunili na Dinsnotoru organizovanom na Vašarištu, gde se dugo neguje tradicionalna obrada mesa.
Školu su predstavljali vredni učenici mesarskog smera: Mađar Megi, Krušelj Erik i Sabo Hunor,uz pomoć svojih pratilaca-nastavnika: Matefi Katice i Kucor Erči Hajnalke.
Manifestacija je pružila izuzetnu priliku da učenici, kroz živu tradiciju, steknu praktična iskustva, dok su istovremeno jačali osećaj zajedništva i posvećenost struci.
Disnotor (mađ. disznótor) je tradicionalni vojvođanski običaj svinjokolja i prerade mesa pred zimu, koji okuplja porodicu i prijatelje. To je ritualno druženje praćeno gozbom, gde se pripremaju čvarci, kobasice, krvavice, švargle i slanina. Običaj se praktikuje od kraja novembra do februarai simbolizuje povezanost sa korenima. U Bačkoj Topoli ova manifestacija je tradicija a svoje znanje potvrdili su učenici mesarskog smera Poljoprivredne škole.
Kada, u prvim danima februara, počnu mrazevi, u ranim jutarnjim satima okupljaju se komšije, prijatelji i rodbina u kući domaćina – i to je znak da svinjokolj može da počne.”Svako zna šta mu je posao, jedino je flaša zajednička”,
Vojvođanski disnotor je imao svoj tok, u svakom trenutku se znalo ko šta radi, da sve bude na svome mestu, da što ne zafali, ne promakne. Svako domaćinstvo stavljalo je sebi u obavezu da nekoliko dana ranije podseti svoje komšije i prijatelje, da će se tog i tog dana u njihovoj kući obaviti svinjokolj i da su pozvani da dođu i pomognu. Osim komšija i prijatelja, ugavnom je bio angažovan jedan do dva majstora – mesara, u zavisnosti od broja svinja.
Čin obaranja životinje uvek je bio deo muškog posla. Prljenje, odnosno spaljivanje čekinje, se nekada radilo zapaljenom slamom, a danas na razne druge načine, npr. plamenom iz butan-boce, pa kožurica požuti kao dukat, odmah može da se jede.
I nekad, kao i sad, čekao se pregled veterinara, i tek kad je on potvrdio da je meso ispravno, radilo se dalje.