U FUNKCIJI INFORMACIONI I SUPER RADARI – BEZBEDNIJIUČESNICI U SAOBRAČAJU

U opštini Bačka Topola puštena su u rad dva nova informaciona uređaja za merenje brzine kretanja vozila. Jedan radar postavljen je na samom ulazu u naselje Brazilija, dok je drugi lociran u Bačkoj Topoli, u Bečejskoj ulici. Trenutno postoji ukupno 10 informacionih uređaja za merenje brzine. Ovi uređaji imaju prvenstveno preventivnu ulogu, upozoravajući vozače na ograničenja pri ulasku u naseljena mesta.Većina ovih uređaja nabavljena je uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj. 

“Uređaji za merenje brzine u Bačkoj Topoli pokazali su se kao veoma efikasno sredstvo za preventivno usporavanje saobraćaja. Prema zapažanjima lokalnih zvaničnika i stručnjaka, ovi informacioni LED displeji imaju visok stepen uticaja na ponašanje vozača na kritičnim tačkama. U praksi je zabeleženo da veoma visok procenat vozača uspori čim vidi svoju brzinu ispisanu crvenom bojom na displeju.Uređaj postavljen kod Poljoprivredne škole značajno je doprineo poštovanju ograničenja od 30 km/h, što je direktno podiglo nivo bezbednosti učenika.: Sistemi omogućavaju opštini da prati statistiku o broju vozila i prosečnim brzinama na ulazima u naselja, što pomaže u daljem planiranju saobraćajne infrastrukture. Iskustva sa terena ukazuju da je kombinacija ovih upozoravajućih i “super radara” – preventivnih displeja unutar naselja i strogih kamera na magistralnim putevima – dovela do opreznije vožnje na teritoriji cele opštine.”– objasnio je predsednik opštine Adrijan Satmari

Za postavljanje sistema za kontrolu brzine u Bačkoj Topoli, Opština i Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj uložili su ukupno više od 5 miliona dinara kroz nekoliko faza sufinansiranja:Za jedan od ključnih displeja u zoni Poljoprivredne škole izdvojeno je ukupno 1,82 miliona dinara.  Putem javnih konkursa za razvoj saobraćaja, Sekretarijat je Bačkoj Topoli dodelio sredstva za postavljanje dodatna 4 brzinska displeja (lokacije Stara Moravica i Bajša), gde je ukupna vrednost projekata za te namene na nivou pokrajine iznosila preko 50 miliona dinara godišnje, dok su lokalne samouprave sufinansirale deo troškova.