Privreda – Page 20 – BT Public News

CELA SRBIJA U BAČKOJ TOPOLI

AUTO-tjuning stajling sezona u Srbiji se zatvara u Bačkoj Topoli, 19. septembra, izložbom prepravljenih automobila iz petnaestak auto-klubova iz Srbije, Mađarske,Hrvatske.

**Atraktivni automobili privukli pažnju velikog broja gledalaca**

U BAČKOJ TOPOLI u nedelju održan Sajam i takmičenje tjuniranih automobila. Zaljubljenici u ovaj hobi došli iz brojnih klubova sa oko 300 vozila

AUTO-tjuning stajling sezona u Srbiji se zatvara u Bačkoj Topoli, 19. septembra, izložbom prepravljenih automobila iz petnaestak auto-klubova iz Srbije, Mađarske,Hrvatske. Atraktivni četvorotočkaši su preplavili prostor tržnice, brojni posetioci mogli su da saznaju šta je tjuning u svetu automobilizma, a žiri je ocenjivao učesnike u više disciplina, pa je skup završen proglašenjem pobednika i dodelom nagrada. Podeljeno je 50 pehara najuspešnijim automobilistima.

U Bačkoj Topoli smo imali izložbu i takmičenje u tjuning stajlingu i DB ozvučenju. To je poslednji skup na auto – tjuning sceni ove godine u Srbiji, čime smo zatvorili sezonu . Klub je formiran pre 6 godina a ovu priredbu organizuje po peti put. Sve je počelo skromno a sada je to već jedna od najvećih manifestacija u Srbiji, koja je poprimila i medjunarodni karakter.- kaže Aleksandar Traparić, predsednik bačkotopolskog Auto-kluba “G FORCE”, koji je organizator događaja.

U dB drag takmičenju je učestvovalo je rekordnih 40 vozila, a pobednik je odlučen iskusnim sudiskim odlukama. Neki imaju i 156 decibela, a 120 dB predstavlja granica bola za ljudsko uho – objašnjava Traparić i napominje da snagu muzike meri profesionalna oprema.

Neki automobili imaju tako jako ozvučenje, da im tokom merenja popuste šrafovi od vibracija, nekima se uvija krov, a dešava se , doduše retko i da pukne šoferšajbna.

**Motori su dali svoj doprinos lepoti skupa**

U stajling takmičenju automobili se ocenjuju prema stilu i stepenu modifikacije pa smo tako imali najlepši nemački auto, najlepši japanski automobil, najbolji ekstemno sređen auto, najbolji auto u klasi street, u klasi “početnika u tjuniranju” ali i u klasi “najatraktivniji domaći automobil”.

Posetioci su imali priliku da vide kako izgledaju neki od atraktivnih automobila kao što su Mustang…..

ZOBNATICA NAJVEĆI NAGRADNI FOND ,U ISTORIJI KONJIČKOG SPORTA SRBIJE, 3,5 MILIONA DINARA

NA POČETKU TAKMIČARSKOG DANA ZOBNATIČKIH KONJIČKIH IGARA NAŠLO SE 65 TAKMIČARA IZ SRBIJE, BOSNE I HERCEGOVINE I MADJARSKE. DANAS PET KASAČKIH I ČETRI GALOPSKE TRKE. GLAVNA TRKA, KUP ZOBNATICE POD POKROVITELJSTVOM ARAPSKIH EMIRATA TRČI SE ZA FOND OD 2,5 MILIONA DINARA.

TAMARA IVANIŠEVIĆ, rukovodilac za turizam ergele Zobnatica objašnjava da je ovo vraćanje starih tradicija Zobnatice , na velika vrata, te da očekuje izmedju 3000-5000 posetilaca i spektakularno sportsko nadmetanje.

“Nagradni fond celog trkačkog dana je negde oko 3,5 miliona dinara, od kega najveći deo oko 2,5 miliona ide za glavnu trku što je do sada u istoriji najveći fond u Srbiji”, rekao je Aleksandar Radovanović. i nastavio.

“Sezona je već otvorena pre tri nedelje. Ove godine ćemo organizovati ukupno 4 trkačka dana. Konjičke igre počinju u subotu od 14 časova. Na programu su 5 kasačkih i 4 galopske trke. Glavna trka dana je Kup Zobnatice koja je pod polroviteljstvom Ujedinjenih Arapskih Emirata odakle i dolazi nagradni fond. Što se tiče očesnika u glavnoj trci tu praktično startuju najbolji konji iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Mađarske.”

Konjički sport je izuzetno zahtevan, iziskuje velike finansijske triškove i Aleksandar Radovanović je istakao da kod nas opstaje najviše zahvaljujući velikoj ljubavi vlasnika konja i onih koji se bave tim sportom. Kod nas taj sport nije profitabilna grana kao u nekim delovima zapadne Evrope i za sada izostaju neka sistemska rešenja koja bi ga značajno unapredila.

Govoreno je i o raznovrsnim potencijalima Zobnatice koja trenutni ima ergelu sa 40 grla , kao i o budućim planovima i aktivnostima za popularizaciju i razvoj ergele.

Zobnaticom su uvek jurili dobri konji.Vise od 4 veka svojim galopom,kasom, topotom… ostavljali su dubok trag pripadnosti tom delu vojvođanske ravnice. Po konjima koji jure Zobnatica će se uvek prepoznavati po svemu sudeći i nadalje.

SAJAM PČELARSTVA, BAČKA TOPOLA 2021 – JAČA IMUNITET I BORI SE PROTIV FALSIFIKATORA MEDA

PREDSEDNIK UDRUŽENJA PČELARA MIRKO SPASOJEVIĆ

Udruzenje Pčelara Bačke Topole i ove godine organizuje već tradicionalni 19. SAJAM PČELARSTVA 2021.

Pčelari su na sajmu pčelarstva ponudili gradjanima med i ostale pčelinje proizvode. Proizvođači pčelarske opreme izložili su pčelarski pribor i ostale potrepštine. Sajam je prilika da građani kupe med i ostale pčelinje proizvode direktno od pčelara.

Izlagači Vam garantuju za kvalitet meda i proizvoda od meda. Borba protiv korone je lakša ako konzumirate med i proizvode od meda: polen, propolis, meleme i pergu koji pomažu organizmu da se odupre bolestI.

Danas smo videli i pergu, to je produkt rada pčela i procesa fermentacije polena. Kada dospe u košnicu fermentiše 21 dan. Tokom tog vremena polen se obogaćuje aminokiselinama, fermentima i mikroorganizmima koji pomažu čoveku tokom procesa stvaranja imuniteta. Tu je i folna kiselina, vitamin K, vitamini B grupe … Perga je “zlatna rezerva” u košnici sa kojom se hrane larve i mlade pčele.

“Imamo trinaest izlagača, dvanaest iz Bačke Topole i jednog iz Odžaka i jednu firmu za prodaju opreme. Dobro mesto, kraj fontane pa je i poseta izuzetna.Početak su uveličali mališani iz Bambija te KUD-a Vuk i Kodalj.Zadovoljstvo je veće jer smo u jednoj prosečno dobroj godine, posle nekoliko loših, za prinos meda. Moramo reći da je bagrem podbacio ali je bilo suncokreta , uljane repice i livadskog. Raduje i da se hapse falsikatori meda i da će verovatno nestati sa scene. Jedno treba da vam je jasno da pravog meda nema za 300 dinara.”- ističe Mirko Spasojević

SAJAM EKSPO 2021 OTVORIO MANIFESTACIJE POVODOM DANA BAČKE TOPOLE

Na ovogodišnjoj sajamskoj priredbi, svoje usluge i proizvode predstavljaju proizvođači i preduzeća, zemljoradničke zadruge i zanatlije iz Srbije i Mađarske . Bio hrana je glavna tema ovogodišnjeg sajma. Učestvuje izlagači Čačka Užica, okoline Beograda, Vojvodine, proizvodjači zdrave hrane iz Madjarske… Obezbedjen izložbeni prostor za 257 izlagača, koji je iskoristilo njih 250.

Ovogodišnji Sajam poljoprivrede i privrede Expo 2021, koji se ove godine održava po sedamnaesti put u Bačkoj Topoli, otvoio je predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor. Na ovom poljoprivrednom sajmu, u naredna dva dana, predstaviće se izlagači iz zemlje i okruženja, a imaće priliku i za razmenu iskustava, kao i za stvaranje osnova za nove poslovne aranžmane.

“Želim čestitati ljudima koji upravljaju tokovima u Bačkoj Topoli . Ova opština je krenula u jedan novi poduhvat,kada su već bile podeljene uloge u sajamskim manifestacijama Vovodine i Srbije.Tu je postojala pozitivna energija da se napravi sajam. Smelost je istrajala u proteklih 17 godina i na tome čestitam bačkotopolčanima jer je ta smelost, ta energija održala sajam.Bačka Topola je jedna od opština koja se najdinamičnije razvija ne samo u Vojvodini nego i šire. Ako čovek razmišlja šta je opravdanje za to onda je to ta unutrašnja energija koja je u ljudima, generaciji ljudi koji danas upravljaju tokovima u Bačkoj Topoli.Čini mi se da je to značajnije nego sam sajam.” rekao je na otvaranju predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor.

**Domaćini i gosti prate program kulturno umetničkih društava**

Organizatori, po tradiciji, pripremaju raznovrsne sadržaje i za posetioce, ali i za decu, a ulaz na sajamsku manifestaciju i ove godine, biće slobodan. Sajam poljoprivrede i privrede Expo 2021, ujedno je i prvi u nizu sadržaja kojima će se obeležiti Dani opštine Bačka Topola.

“Ovde ljudi imaju priliku da se upoznaju sa novinama, tehnologijamai alatima koji dodatno mogu povećati perfomansesvojih gazdinstava. Opština takodje posvećuje posebnu pažnju proizvodjačima koji žive i podržava ih. Lane smo imali gotovo 700 uspešnih kandidata na konkursima. Nove metorološke stanice i sistem za praćenje vremena postavljeni su u različite delove opštine. Isto tako iz godine u godinu proširujemo zalihe protivgradnih raketa MS Bajša radi odbrane od grada. U našoj opštini industrija igra bitnu ulogu, gde postoje kompanije, koje snabdevaju domaće i ino tržište, obezbedjuju posao meštanima.Važni su i mali proizvodjači sa ručno izradjenim proizvodima koji svojoj jedinstvenošću skreću pažnju na svoju manufakturu. Turizam je u razvoju. Imamo konkretne planove za budućnost. Izgradnja brze pruge ubrzo počinje, imaće sigurno ekonomski stimulativni efekat.”- objasnio je, danas, predsednik opštine Adrijan Satmari

U okviru sajma poljoprivrede i privrede Expo 2019 Bačka Topola – Topolya u Bačkoj Topoli biće organizovano takmičenje za individualne proizvođače rakija.

Na sajmu, uz agro mehanizaciju, rezervne delove za poljoprivredne mašine na više od 5.000 metara kvadratnih zatvorenog i otvorenog prostora svoju ponudu predstavili su proizvođači organske hrane, hrane i pića, opreme za prehrambenu industriju, hemijskih i zaštitnih sredstava.

U okviru te privredne smotre biće održana i edukativna predavanja za poljoprivrednike, a kao prateća manifestacija predviđeno je takmičenje za najbolju rakiju, kao i kulinarska nadmetanja.

Organizatori tokom tri dana trajanja sajma očekuju više od 10.000 posetilaca.

PONOVO SPEKTAKL KONJIČKOG SPORTA, ZOBNATIČKE KONIČKE IGRE

Zobnatički hipodrom vraća nadaleko čuvenu tradiciju. U subotu 18. oktobra, ponovo takmičenje galopera

Na hipodromu na “Zobnatici” 18. septembra biće održane, POSLE DUŽE PAUZE, “Zobnatičke konjičke igre. “Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”.

Sa ovog imanja poručuju, sa zadovoljstvom vas pozivamo da svojim prisustvom uveličate održavanje „Zobnatičkih konjičkih igara“ za koje je izdvojen najveći nagradni fond u istoriji trka Srbije! Tradicionalni konjički spektakl će se održati u subotu 18. septembra 2021. sa početkom u 14h na hipodromu u Zobnatici.Još jedna lepa vest za sve ljubitelje konjičkog sporta – ulaz je BESPLATAN za sve posetioce.Dođite da zajedno uživamo u lepoti i snazi ovih plemenitih životinja na najpoznatijoj ergeli na našim prostorima.

“Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja.

“Za građane Bačke Topole je značajno što su domaćini manifestacije koja ima značajnu ulogu ne samo u razvoju konjičkog sporta već i turizma i cele zajednice.Zobnatica je najstarija ergela u Srbiji, osnovao ju je 1779. godine
grof Terlei. Dugo je bila centar je konjarstva i konjičkog sporta pa ovih dana ponovo pokušava da oživi ovvu prestižnu sportsku granu.”, ističe opštinski većnik zadužen za sport Ognjen Despotović.

Despotović objašnjava da su do pre petnaestak godina, Zobnatičke konjičke trke su bile nadaleko čuvene, među najpopularnijim u bivšoj Jugoslaviji, a da je druga nedelja septembra nije mogla da prođe bez nadmetanja najboljih u konjičkom sportu.

” Jadran, Kazanova, General Žitko, samo su neka imena galopera koja se pamte jer su bila ponos ergele, koja je u zlatno doba osvajala više trofeja nego sve ostale zajedno. Tranzicija je ugasila tradicionalne trke, pre mnogo godina. Bilo je pokušaja da se one ponovo pokrenu, ali bez velikog uspeha.- Ovo je prvi korak ka vraćanju stare tradicije po kojoj je ovaj kraj bio nadaleko čuven”-objasnio je Despotović

Svi se nadaju da će ovakvim i sličnim manifestacijama, kao i domaćinskim poslovanjem, atraktivnom poljoprivrednom dobru konačno biti vraćen stari sjaj, i da će Zobnatica ponovo biti turistički i ekonomski simbol Bačke, Vojvodine i Srbije.

PUTEVI KOJI SPAJAJU RAKIJU I LJUDE

Ministarstvo poljoprivrede odobrilo je Poljoprivrednoj stručnoj službi Bačka Topola novi projekat razvoja rakijskog sektora u Srbiji koji uključuje izgradnju degustacionih centara, mapiranje i signalizaciju destilerija i razvoj rakijskih puteva .

RAKIJSKI PUTEVI putevi u Srbiji, ocrtani na mapi naše zemlje, idealne destinacije, kada se poželi dobra rakija. Uskoro će to biti realnost zahvaljujući projektu Poljoprivredne stručne službe iz Bačke Topole.Uz Poljoprivrednu stručnu službu Bačka Topola kao nosioca projekta, partneri su i Savez proizvođača rakija Srbije i predstavnici Horteka sektora

“Poslednjih petnaestak godina, svetski turizam uključio je ponudu vezanu za vinogradarstvo i vinarstvo, koja se pokazala veoma uspešnom pa smo po toj ideji došli do zaključka da jedan ovakav projekat namenjen rakiji u našoj zemlji nedostaje a da bi bitno mogao doprineti razvoju kako turizma tako i biti dobar zamajac privrednom razvoju naše zemlje, da prerada voća u rakiju, obezbeđuje proizvođačima veću i sigurniju zaradu. Rakijska privreda treba da postane prisutna u najpoznatijim voćarskim regijama, a rakija da postane motiv za otkrivanje novih destinacija, posetu poznatim i cenjenim podrumima, potraga za novim proizvođačima,upoznavanje drugih kuhinja, običaja, navika i manifestacija.”- rekao je direktor PSS Bačka Topola Dragan Tankosić.

Dragan Tankosić, direktor PSS Bačka Topola

“Svako prodavanje sirovine i uzimanje, gledanje ponude i tražnje u datom momentu i prodavanje te sirovine jeftino dolazi do gubitka poljoprivrednog proizvođača. Ono što Poljoprivredna stručna služba Bačka Topola želi ovim projektom jeste da tu sirovinu preradimo do više faze prerade i da dođemo do kvalitetne rakije za čiju smo mi proizvodnju bogom dani”- kaže Tankosić.

Da je u preradi voća i proizvodnji rakije veća zarada potvrđuje i Petar Dobrković, voćar iz Bačke Topole koji ima zasad kajsije na površini od 20 hektara.

“Rakijski turizam turizam je važna komponenta i za industriju i za turizam. Za turističku industriju, rakija ima dobru tradiciju u našoj zemlji i važna je komponenta atraktivnosti destinacije i može biti glavni motivacioni faktor za posetioce. Za rakijasku industriju ali i za male proizvodjače , rakijaski turizam treba da postane veoma važan put za uspostavljanje veza sa potrošačima koji žele da iz prve ruke dožive priču o voću, dok je za mnoge male proizvodjače, direktna prodaja posetiocima u podrumima
osnov njihovog poslovnog uspeha. Termin rakijski turizam koriste dve industrije od kojih svaka ima bitno učešće u regionalnoj ekonomiji, okruženju i načinu života. Kada imate veliki zasad kajsije to je jedan lep biznis, ali nam nekad nastupi i problem kada ona jako rodi pa imamo do 1.000 tona i ne možemo sve u hladnjačama da čuvamo. Rešili smo da se bavimo zato i proizvodnjom rakije i tako dobijamo duži period za realizaciju te kajsije, tog voća. Da bi dobili kvalitetnu cenu kajsije moramo proizvesti rakiju da bi smo dobili i dobru cenu kajsije . ” -rekao je Dobrković

Po raspoloživim podacima, izvoz rakije je u top 5 izvoznih proizvoda u Srbiji čija vrednost premašuje 12 miliona evra. Stupanjem na snagu Sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom i domaćim proizvođačima rakije otvorena su vrata za bescarinski izvoz voćnih destilata na tržište od 180 miliona ljudi.

Zasad kajsije na 20 hektara, dobro poneo

“Proizvodnja rakija u Republici Srbiji poslednjih pet godina beleži
pozitivan trend. Struktura uvoza i izvoza ukazuje na potrebu za boljim brendiranjem srpskih rakija radi povećanja njihove prepoznatljivosti na tržištu. Danas u Srbiji preovlađuju mali, porodični voćnjaci i destilerije. U ruralnim područjima se uzgajaju razne sorte voća, a proizvode se često veoma kvalitetne rakije.Zastupljenost destilerija u turističkoj ponudi je nedovoljno i sporadično razvijena,bez jasne strategije na republičkom i lokalnom nivou. Potrebno je podstaći njihovo uključivanje u turističke tokove, pre svega, kroz razvoj puteva rakije. Obogaćivanjem ugostiteljskih sadržaja u mestima proizvodnje, bili bi ispunjeni preduslovi za uspešan razvoj ne samo rakijskog, već i agroturizma, jer bi turista tokom boravka mogao da se oproba u voćarskom životu iz prve ruke.”-istiće Tankosić.

BOŽIĆ POSETIO DOMAĆINSTVO DAMJANOVIĆA IZ GORNJE ROGATICE

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Čedomir Božić posetio je danas bačkotopolsku opštinu i poljoprivredno gazdinstvo porodice Damjanović, u mestu Gornja Rogatica. Tom prilikom pokrajinski sekretar se sastao sa poljoprivrednicima sa tog područja.

Božić je ovom prilikom istakao da je za poljoprivredu na ovim prostorima, kao i za resorni sekretarijat, posebno važna saradnja i stalna komunikacija sa poljoprivrednicima, kako bi se kroz kontinuirani dijalog lakše savladali specifični izazovi u ovoj oblasti. On je dodao da očekuje da će sredstva po planiranim konkursima biti podsticaj za još veću poljoprivrednu proizvodnju.

**Čedomir Božić, pokrajinski sekretar za poljoprivredu**

U sklopu svojih redovnih aktivnosti, Božić posećuje poljoprivredna gazdinstva i domaćinstva širom zemlje i, u neposrednom razgovoru s poljoprivrednicima, predočava im određene odluke, stavove ili zakonska rešenja i trudi se da ih uskladi sa stanjem na terenu, potrebama ili zahtevima proizvođača. Istakao je da su on i sekretarijat na čijem je čelu uvek dostupni, kada je u pitanju rešavanje određenog problema.

**Madi Damjanović bavi se uzgojem ovaca i bira selo za život**

Pokrajinski sekretar Čedomir Božić istakao je značaj razgovora s poljoprivrednicima u Gornjoj Rogatici i neposrednog saznanja šta im je bitno u proizvodnji i kakve vrste pomoći.
– Razgovarali smo i o konkursima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Razgovarali smo o konkursu za poljoprivrednu mehanizaciju, odnosno o fizičkoj imovini gazdinstava, jer je značajan broj poljoprivrednika aplicirao na konkursu i očekuje rezultate. Zaključili smo da je to konkurs koji je potreban i trudićemo se da budžet za tu liniju, koji je ove godine bio 100 miliona dinara, u narednoj bude i značajno veći. Za ovu godinu je sve “ispucano” ali već u januaru kreće novi ciklus – naglasio je Božić i istakao dobru saradnju sa lokalnom samoupravom u Bačkoj Topoli.

Vadimir Damjanović poručio je mladim ljudima da ostanu da žive na selu kao on.

“Opredelio sam se da pokrenem uzgoj ovaca i pokazalo se , za saada, kao dobra orjentacija.Radim nešto više od 20 jutara svoje zemlje i nešto državne u zakup. Prva ljubav mi je fudbal ali poljoprivreda je sigurnost. Imam 23 godine , do sada nisam učestvovao na konkursima ali mislim da je to dobro pa ću ubuduće misliti i tome.”- veli Damjanović

Predsednik Skupštine opštine Sađa Srdić takođe je istakao dobru saradnju Bačke Topole sa pokrajinskim sekretarijatom.
-Opština Bačka Topola prati razvojnu politiku koju su zacrtali Vlada Republike Srbije i Pokrajinska vlada, kroz svoje ministarstvo i sekretarijat, s ciljem da zajedničkim nastupom prema poljoprivrednicima omogućimo da rešavaju probleme u proizvodnji, obnove mehanizaciju i ulažu u proces proizvodnje. Bačka Topola ulaže značajna sredstva u poljoprivredu, direktnim podsticajima samim proizvođačima u različitim oblastima, i samo u poslednje dve godine izdvojeno je u te namene desetine miliona dinara, ne računajući ulaganja u atarske puteve i druge prateće aktivnosti u vezi sa poljoprivredom. Nastavićemo s izdvajanjima i u tekućoj i u narednim godinama svima koji se bave poljoprivredom. Svako izdvajanje iz budžeta za njih predstavlja direktnu i vrlo značajnu pomoć – ukazao je Srdić

SLUČAJ ILI NAMERA- IZGORELA POSLOVNA ZGRADA DTD “KRIVAJA” ISPOD BRANE JEZERA

Očevidci su potvrdili da je u toku noći (oko 20 sati) buknula vatra na lokaciji samo stotinak metara metara dalje od mesta gde su vatrogasci već savladali dva velika požara, na čardi i splavu

Poslovna zgrada nekada uzornog DTD “Krivaja , prema tvrdnjama očevidaca u petak oko 20 sati je planula, gorela je najverovatnije zbog ljudskog nemara a poznavaoci prilika napominju da je za kupovinu te zgrade bilo dosta zainteresovanih jer se ovo preduzeće već duže bori sa posledicama stečaja. Tako da ne isključuju i druge razloge požara. Bilo kako bilo na istrazi ostaje da utvrdi razloge ovog nemilog dogadjaja.

Očevidci su potvrdili da je u toku noći (oko 20 sati) buknula vatra na lokaciji samo stotinak metara metara dalje od mesta gde suvatrogasci već savladali dva velika požara. I ovog puta se video gust crni dim jer je gorelia krovna konstrukcija, drvo , plastika, …

Po reČIMA, očevidaca ,zatekli su požar koji je zahvatio površinu u prečniku od oko 400 kvadratnih metara. Vatrena stihija se proširirila neverovatnom brzinom ali je zahvaljujući brzoj intervenciji iste noći ugašen požar i sve je sada, na inspekcijskim organima.

Da se nekada radilo oozbiljnoj firmi svedoči podatak da se starala o održavanje četiri hidroakumulaciona jezera, oko 160 kilometara sistema kanala i sistema navodnjavanja i odvodnjavanja na teritoriji opština Bačka Topola i Mali Iđoš. O nemiloj situaciji svedoče brojke od pre desetak godina, zaostatak isplata primanja traje od 2011. godine, zbog čega su radnici tužili preduzeće. Sud je u slučaju 16 radnika tada doneo presudu prema kojoj će DTD Krivaja zaostala primanja sa kamatama morati isplatiti. Preduzeće se tereti i sa oko 2 miliona dinara sudskih troškova, tako da je već tada tekući račun DTD Krivaje blokiran sa više od 20 miliona dinara. To jedodatno komplikovalo situaciju jer po prethodnoj presudi isto je sledilo i za ostatak.

Sada je priča dovršena, požar je očistio plac, videćemo kome.

OD IGLE DO LOKOMOTIVE NA BAČKOTOPOLSKOM VAŠARU OD 1806 DO DANAS

**Danas se vašar u Bačkoj Topoli održava uvek drugog vikenda po redu u mesecu, tokom cele godine.** **Za sada je korona prošlost a vašardžije budućnost.**

Poznatu izreku “od igle do lokomotive”, koja je doslovce važila za bačkotopolski vašar gde se može pazariti sve što čovek poželi, ove godine zamenila je druga – “ono što ni Gugl ne može da izbaci, može bačkotopolski vašar”. To je poruka koja dominira ispod vašarskih fotografija na društvenim mrežama. Ova konstatacija i ne čudi, jer svetski poznati pretraživač nije bio ni u planu kada se na vašaru danima trgovalo i lumpovalo na vašaru o kom se priča u celoj Vojvodini. Ta tradicija zadržana je i do danas.

O vašarskim aktivnostima, u ovom kraju, svedoči i istorija.U istoriji naselja 1750. godina predstavlja prekretnicu. Te godine, 15-og septembra, grof Antun Grašalković zadužuje slobodnjaka, Ferenca Čizovskog za naseljavanje bačkotopolske pustare. Pal Krai je za zasluge u borbama protiv Francuskih snaga 1800. godine, kao nagradu dobio Bačku Topolu. Porodica Krai počinje da razvija naselje, i već 1806. godine dobija status varošice, kao središta ovog kraja sa pravom održavanja vašara tri puta godišnje.

Trgovci ovde dolaze sa svih strana, najviše iz Bačke Topole, Sente, Ade, Mola, Subotice , Sombora….. a u dane vašara može se pazariti sve – od liciderskih srca i svilenih bombona, do alata, pokućstva i bele tehnike. Tu su cele sobe, posteljina, tepisi, posuđe, jorgani, jastuci. Tokom trajanja vašara ovde se pojedu i popiju tone mesa i pića.

U Bačkoj Topoli drugi, treći post korona vašar , posle ukidanja vanrednog stanja, a kako kažu organizatori, skoro je na nivou ranijih,svega ima.

– Slično je kao prošlih godina, jer je ovo jedan od najvećih vašara u ovom delu Bačke, možda je nešto manje je i kupaca i prodavača, borba sa korona virusom još traje, ali ima svega kao na vašaru

Tezge do vrha pune turskog i ariljskog veša, klavijature, harmonika, gume svih veličina, felne, skije, štapovi za pecanje, varjače, kutlače, servis za ručavanje, samo su delić bogatog asortimana. Prodavci hvale svoju robu, a kupci traže manu kako bi skinuli cenu. Trguje se ovde od jutra do kasnog popodneva.

Svako je nešto tražio za sebe, neko kazan za pečenje rakije, neko bure, licidersko srce, zemljani lonac za pasulj… „Sramota je, rekao jejedan čiča iz Bačkog Sokolca, pod velikim šeširom, biti na vašaru a ništa ne doneti kući.

PAČIRSKA ROZE BANJA TURISTIČKI HIT ZA BEOGRADJNE I NOVOSADJANE ZA SVEGA 2000 DINARA

Termalna banja Pačir je uređeno kupalište sa termalnom vodom, jedinstveno u Srbiji i ovom delu Evrope. Nalazi se u blizini Subotice i Bačke Topole. Ono što ovu banju čini posebnom, jeste jezero sa površinom od 2000 kvadratnih metara, ispunjeno lekovitom vodom roze boje. Tako ovo jezeru na severu Bačke deklarišu turističke organizacije i ka njemu hrle ljudi ne samo iz cele Srbije već i susedne Mađarske.

Jezero u Pačiru postalo je i ovoga leta „Vojvođansko more“. Napravili su ga žitelji ovoga mesta, uz pomoć svoga ali i novca vojvodjanskog budžeta tako što su u njega sproveli vodu iz 800 metara udaljenog termalnog izvora., sa 1200 metara dubine. Oko njegovih obala uredili su plaže pa je banja postala primamljiva letnja oaza. Polazak autobusa iz Beograda, ove godine u 7.30h, kod Vaznesenjske crkve, u ulici Admirala Geprata.Polazak iz Novog Sada kod Lokomotive u 9h. Sve to uz fakultativne izlete do Palića ili Zobnatice , za 2000 dinara. Dešava se sveto, gradjanima Pačira koji nisu mogli sanjati toliku popularnost, koju nije mogla zaustaviti ni prošlogodišnja korona.

Ovo je jedino jezero u Srbiji čija je voda slana. Uz to, ona je i termalna i lekovita. Ali, postoji još nešto po čemu je zaista jedinstvena. Zbog visokog sadržaja joda, broma, litijuma i sumpora, u zavisnosti od doba dana, njena boja se menja od ružičaste do ljubičaste, zbog čega je jezero u Pačiru postalo prava atrakcija. Jezero egzotične boje, kakva postoje još samo u Indiji, Rusiji, Španiji ili Senegalu, sada u Pačir privlači i staro i mlado. Jedni bi da se leče, drugi da se fotografišu, ali svi se dobro zabavljaju.

“Sve je to i redu, samo mi koji godinama dolazimo, i kada banja nije bila toliko poznata, i bilo nas pet u njoj, nemamo više mesta da udjemo”. kaže Vesna Čović.

“Gužve su velike,personal neorganizovan ,čeka se na vrućini po 40 minuta da uđeš u banju,radi samo jedna blagajna,ograničen broj ležaljki ,ograničen kapacitet banje 600 osoba,može da se desi da malo kasnije dođete i ne uđete (popunjeno) a vi došli iz Beigrada i uplatili apartman. Mislim da objekat nije za mlade i ako ih ima puno,već je to lečilište sa termalnom vodom preko 30 stepeni.”-objašnjava Žika Martinović

Ja sam bila juce, stigla sam oko 12 i usla najnormalnije…. Bilo je taman ljudi da nije pretrpano…. Najbolje da ste tamo oko 10-11- veli Svetlana Zarić

Banja u Pačiru ima i dva zatvorena bazena sa termalnom, lekovitom vodom koji su otvoreni za posetioce 365 dana u godini. Ali, egzotično jezero koje zimi doživljava sudbinu „Panonskog mora“, zbog neobične osobine da menja boju pod zracima sunca, leti vrvi od života jer, kao magnet, mami brojne turiste.