Poljoprivrednici iz Bačke Topole protestovali su ispred zgrade opštine, jer je državna zemlja koju godinama obrađuju, prema ovogodišnjem planu, data u zakup isključivo velikim firmama.
Poljoprivrednici su u saopštenju, optužili predsednika opštine da je imenovao komisiju, koja je pripremila nezakonit predlog programa, po kojem bi sva raspoloživa površina poljoprivrednog zemljišta bila data na korišćenje, uz naknadu na osnovu prava prečeg zakupa, prvenstveno vlasnicima domaćih životinja i registrovanih farmi.
“Ovakvom proizvoljnom i delimičnom primenom zakona, za javno nadmetanje ne bi ostao ni jedan hektar poljoprivrednog zemljišta i time bismo mi bili drastično oštećeni, kažnjeni i diskriminisani kao nižerazredni poljoprivredni proizvodjači. Odluka je trebalo da velikim pravnim licima i gazdinstvima omogući raspolaganje državnim zemljištem sledeće tri godine, dok bi mali poljoprivrednici, koji se bave ratarstvom, u potpunosti ostali bez državne zemlje “, navodi se u saopštenju.
U saopštenju se dodaje da postoje osnovane sumnje da su članovi komisije u sukobu interesa, jer su neki od njih u rodbinskim, a neki u poslovnim odnosima sa pravnim licima i gazdinstvima koja su dobila zemlju na ovaj način.
Paori, koji su ostali bez zemlje, kažu da bi, ako ovaj predlog prođe, oni mogli slobodno da prodaju traktore i prestanu da se bave poljoprivredom. U lokalnoj samoupravi kažu da ne određuju oni pravila igre već ministarstvo poljoprivrede i da prema specifičnostima ove lokalne samouprave, koja ima razvijenu industruju mesa, stočari imaju pravo na preči zakup, čime su paori praktično ostali bez zemlje po zakonu.
Ipak na današnjem sastanku paora i lokalne samouprave usvojen je predlog kojim bi se stočari solidarisali sa svojim kolegama ratarima i odrekli se 10 odsto zemlje koja im je pripala. Taj predlog biće upućen ministarstvu koje treba da ga razmotri.
Član opštinskog veća, zadužen za privredu Janoš Žemberi, izjavio je za medije da Zakon o pljoprivrednom zemljištu, po kojem se favorizuju stočri, nije loš zakon, i da oni moraju da se favorizuju jer rade tokom cele godine pa ga u opštini podržavaju ali da razumeju i probleme ratara.
„Na osnovu važečeg zakona , mi nemamo pravo da damo zemlju, ali smo odlučili da stočarima umanjimo površinu za zakup i da bar sa 10 posto površine izadjemo ratarima u susret, ukoliko taj predlog odobri Ministarstvo poljoprivrede, nakon našeg pisma “-kaže Žemberi
Ratari su inače zahtevali ,50% raspoložive površine dobiju, na korišćenje putem javnog nadmetanja!
„Zahtevamo da se predlog programa i sam program donosi na vremenski period ne duži od jedne godine zato što sa pogramom na duži period vremena bilo bi omnemogućena efikasna realizacija ostalih delova Zakona, prvenstveno vezanih za mogućnost kupovine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini do 20 hektara pod propisanim uslovima!“
Category: Privreda
NAJBOLJA ŠLJIVOVICA VELIBORA BRAJOVIĆA
Uspešna je bila degustacija rakije, drugi put organizovana u Staroj Moravici kod Bačke Topole. Za ocenjivanje je 107 učesnika iz više vojvođanskih mesta poslalo 234 uzorka rakije, što je skoro stotinu uzoraka više nego lane. Predsednik Organizacionog odbora Atila Fabrik na svečanosti održanoj u prepunoj „Juhas sali” u Staroj Moravici saopštio je odluke žirija. Za najbolju rakiju na degustaciji proglašena je šljivovica Velibora Brajovića iz Crvenke dok je nagradu za najbolju rakiju iz sela domaćina dobio Jožef Januško. Posebna nagrada Udruženja „Rizling”, kao najboljem proizvođaču, uručena je Lajošu Sabou iz Pačira.
Nagrade su podeljene u prisustvu brojnih gostiju među kojima su bili narodni poslanik i zamenik predsednika Odbora za poljoprovredu republičkog parlamenta Arpad Fremond i predsednik Skupštine opštine Bačka Topola Edvin Plol.
NIČU KANCELARIJE ZA RASPODELU MADJARSKIH PARA
Svojevremeno je veliku buru u mađarskoj zajednici u Srbiji, pre svega u strankama koje politički okupljaju pripadnike manjinske nacionalne zajednice u našoj zemlji, izazvala
prošlogodišnja odluka Vlade Mađarske kojom je odobren trogodišnji paket pomoći razvoju preduzetništva i privrede u Vojvodini u vrednosti od 50 milijardi forinti, odnosno oko 160 miliona evra. Strasti su se, po svemu sudeći, stišale pa njihove kancelarije rade u Subotici i Zrenjaninu, Somboru, Kanjiži a ozvaničiće se u u Bačkoj Topoli, Bečeju i Senti. Fondacije „Prosperitati” će usmeravati pomoć Vlade Mađarske u vidu bespovratnih sredstava i kredita sa povoljnim uslovima.
Specifičnost je da, konkurisati mogu, samo oni sa dvojnim državljanstvom.
– Vlada Mađarske će trogodišnjim programom, koji će trajati od 2016. do 2018. godine, pomoći u realizaciji strategije infrastrukturnog i ekonomskog razvoja zajednica vojvođanskih Mađara. U formi povoljnih kredita biće raspodeljeno 30 milijardi forinti, a 20 milijardi će biti dodeljeno kao bespovratna pomoć, za čiju je raspodelu zadužena Fondacija „Prosperitati” – pojasnio je motive za otvaranje ove kancelarije Balint Juhas, direktor Fondacije.u izjavi za novosadski Dnevnik- Prvi javni poziv objavljen je 31. januara i sadrži deset konkursa, od kojih je jedan za kupovinu nekretnina za mlade parove, tri za razvoj privrede i šest za unapređenje poljoprivrede – precizirao je Balint Juhas, uz opasku da je za učešće na konkursima u svim slučajevima potrebno obezbediti i novčano učešće od 20 odsto.
Naši izvori saznaju da je na konkursima za unapređenje poljoprivrede maksimalni iznos donacije je 800.000 dinara, pomoć za razvoj preduzetništva je od 500.000 do 2,5 miliona dinara, dok se za kupovinu kuća za mlade parove može dodeliti najviše 1,2 miliona dinara. Tokom 2016. godine biće isplaćeno pet milijardi forinti (oko 16 miliona evra) bespovratne pomoći, a u naredne dve godine po 7,5 milijardi (oko 24 miliona evra).
INDUSTRISKI PARK “STANICA” ZA BEŽANIJU
Slogan Industriske zone Bačke Topole, „rastimo zajedno“ , nikako da zaživi , gotovo dve decenije, koliko je stara ideja, opštinskih vlasti, da na tritoriji grada stvori bazu za zapošljavanje nezaposlenih i ugodi investitorima da izaberu baš ovaj grad za ulaganja.
Prema zvaničnim podacima, ovaj Raj, za privrednike, ima preko 30 hektara gradskog gradjevinskog zemljišta sa 20 parcela od pola do 1,6 hektara površine. Naročito je , pišu u svom prezentu, parkovlasnici, interesantna parcela od 17 hektara koja je u vlasništvu Opštine, na izlazu iz Bačke Topole prema Subotici i prostire se sve do obale bačkotoplskog jezera. Zaigravaju potencijlne ulagače , svoga novca, podacima da tu postoji idejni plano izgradnji vikend naselja i vodeni park.
Pitanje se nameće samo po sebi. Zašto , gotovo niko neče,da ulaže, kada je sve tako lepo – idealno, pa kako tvde, predstavnici IP-a i najniža cena od 2,5 evra po kvadratnom metru.
Ipak, nije , da baš niko neće. Tu je Potker, koji se bavi proizvodnjom metalne galanterije za industriju nameštaja i Foametek koji se bavi obradom sundjerastih materijala i samolepljivih traka. Tako je za dvadesetak godina otvoreno pedesetak radnih mesta. Dva godišnje, novozaposlena, u Industriskom parku. Nije da nije.
Da bi bilo više, u svom prezentu, opštinari su dodali Lohr, koji već davno funkcioniše , ne na tom zemljištu već u zgradama bivšeg „1. Maj“-a.
Uzdanica političkih garnitura u kojima su se smenjivali Savez vojvodjanskih Madjara, Socijalistička partija Srbije, Demokratska stranka i konačno Srpska napredna stranka služila je da se podigne „adrenalin“, u trenucima pada energije , kada su uhvaćeni u laži, da će graditi i raditi za narod obezbedjivati uslove da bolje žive, ne beže u inostranstvo „ stomakom za hlebom“. U raspodeli partiskih funkcija, po koalicionim dogovorima, dugo je Industrisku zonu, vodila, Demokratska stranka, na čelu sa direktorom Monikom Kokai.
Da bi pomogao ,da krene sa mrtve tačke, uključio se i Pokrajinski sekretar za privredu… Miroslav Vasin, krajem , 2014.
„Ove godine , akcenat je stavljen na teritoriju opštine Bačka Topola, s obzirom da se industriska zona ove opštine nalazi na atraktivnoj lokaciji, u blizini autoputa Beograd-Budimpešta. Sa deset miliona dinara se zaokružuje infrastrukturna celina jedne zone, pri čemu je efekat koji se ovakvim sufinansiranjempostiže veoma vidljiv.“obrazložio je Miroslav Vasin
Infrastruktura ili kako bi narod rekao – voda, struja, putevi bili su glavna prepreka što investitori ne dolaze. Novac iz pokrajine , republike nije pratio radove ili bolje reći radovi nisu pratili novac. Fabriku bez struje, od Tesle na ovamo, teško je zamisliti. Upinjali su se opštinari iz petnih žila po Zakonu, valjda, da plate svojim novcem, iz budžeta – ono što je plaćeno već jednom bilo.
Sada sam u dilemi, dali zato da stvore uslove da IP zaživi ili da bi pokrili, unapred potpisane situacije, za radove, koji nisu bili izvedeni a naplaćeni su.
To je valjda i ranije, posao bio, za istražne organe. To valjda niko nije u dilemi.
Nije se mnogo proslavila ni privatna trojka, koja je na nekoliko godina preuzela zemljište za razvoj, koji su formirali tu cenu d 2,5 evra po kvadratnom metru za investitore. Kada su videli da od posla nema vajde vratili su, dušebrižno, ponovo opštini, „privredno blago“ da ona nešto zaradi.
Možda bi trebalo verovati na reč, da je ovo najniža cena zemljišta, da u Subotici, Indjiji …. i mnogo gde, još, ne daju besplatno zemljište, uz još mnogo povlastica.
Od ulaska SNS-a u koaliciju i nove partiske raspodele koalicionih mesta, funkciju direktorke preuzeo je njihov kadar, Jasmina Zimonjić. Ona je magistar ekonomije, pa se od nje očekuje, pred ove izbore 2016. , spasi sve što su dosadašnji „doktori“ ekonomije upropastili.
Sudeći po njenom doprinosu razvoju Bačke Topole u Demokratskoj stranci, gde je bila do juče, valja očekivati da će biti ………
Mnogo priče, malo rada.
Uz Industriski park je autoput, Koridor 10. Radnih mesta ima na hiljade u Industriskim zonama Austrije, Nemačke…… kad već nema u Bačkoj Topoli.
U IME NARODA, BORBA ZA OPSTANAK
Prema pisanju portala Eko balans, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine izražava zabrinutost zbog sve češćih pritisaka na predstavnike udruženja građana i aktivista u oblasti zaštite životne sredine na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.
“U najnovijem periodu svedoci smo vođenja postupaka protiv ekoloških aktivista iz Bačke Topole koji javno ukazuju na probleme koje imaju građani sa zagađenjem vazduha, reke Krivaje i uništavanjem zaštitnih zelenih pojaseva uz poljoprivredne površine.
Tako tvrde u Sekretarijatu a Osnovni sud u Subotici presudjuje. U ime naroda – Nastavnik, Dragan Pečurica , kriv je, jer se namerio da naruši poslovni ugled kolektiva AIK „Bačka Topola“ odnosno njegove radne jedinice „Žibel“. Prema tvrdnji suda u vremenskom periodu od novembra 2014, do 6.februara 2015, o poslovanju firme, koja se bavi preradom klaničnog otpada, javnim istupima i putem internet stranice , mojabačkatopola, iznosio je neistinite podatke o poslovanju tužioca. Za to treba da plati kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara plus sudske troškove .
Sudski je to epilog , jer, Dragan Pečurica, već duže vreme poziva građane na protestni skup za očuvanje životne sredine u ovom mestu svakog 17 dana u mesecu. Pečurica tvrdi da se iz fabrike za preradu animalnog otpada „Žibel“ koja posluje u okviru AIK „Bačka Topola“ širi nesnosan smrad i da se zagađuje vazduh, voda i zemlja kao i voda reke Krivaje. Do sada je peticiju, sa istom sadržinom, protiv ove firme, potpisalo viže od hiljadu gradjana, koji se sasvim sigurno, ne slažu, sa delom naroda u čije ime je sud doneo presudu o kazni. Nedavna anketa našeg portala potvrdila je da su aero zagadjenja Bačke Topole i dan danas aktuelna , gradjani kažu, naročito vikendom u popodnevnim i večernjim satima.
Pečurica ne odustaje ,od dalje borbe i prava na zdravu životnu sredinu, koju mu kako tvrdi, garantuje Ustav Republike Srbije. Podneo je tužbe, protiv opštinskog inspektora za zaštitu životne sredine, protiv AIK-a „Bačka Topola“, kao i protiv direktora ove firme lično. Ni jedna od tih tužbi nije pretočena u sudski postupak .
Pokrajinski sekretarijat podržava aktivnosti udruženja građana i aktivista u oblasti životne sredine i zalaže se za poštovanje zakonske regulative i procedura, kao i za strogo sankcionisanje svih onih koji zagađuju životnu sredinu. U ovom slučaju to sasvim sigurno nije Pečurica.
Da bi smo unapredili nepovoljno stanje životne sredine i ispunili zahtevne evropske standarde, partnerstvo sa udruženjima građana je od izuzetnog značaja”- navodi se u saopštenju Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.
U medjuvremenu „rodio se još jedan slučaj. Preduzeće “Krivaja” tužila je Đuru Vavroša, predsednik Ekološkog udruženja “Hrast” iz Krivaje, jer je “nakon njegovih izjava firmi narušen ugled i kreditna sposobnost”.Vavroš je , dobitnik Zelenog lista 2013, jedne od najprestižnijih ekoloških nagrada u zemlji, kaže , da je tužbu dobio pre nekoliko dana i da ga je podstakla da nastavi sa radom i zaštitom prirode.
“Prvo smo zasadili 1.200 sadnica, ali su oni to izorali. Zasadili smo još 700 duž celog naselja, ali su oni opet sve izorali. To sam izjavio u emisiji “Zelena patrola” i na osnovu toga su podneli tužbu i traže da me osude na godinu dana zatvora. Suđenje je zakazano ali me takve pretnje neće nikada zaplašiti – poručuje Vavroš
“Jedan osudjeni i jedan optuzeni. Ja Dragan Pecurica, sam osudjen i to mi bas i ne sluzi na čast, ali sta da se radi. Želis dobro svim gradjanima i osude te. Radis zlo svim gradjanima i nagrade te! A Djuro mi zavidi! Verovatno nece dugo!Jos nam nedostaje gospodin Nikola Aleksic. On je mnogo zilaviji od nas nece se on tako lako dati osuditi. Zelim mu sve najbolje. Potrudice se mocni i bogati zagadjivaci i ostali da se na ovom spisku nadje jos mnogo aktivista i zastitnika prirode, ali sta kada nas sve osude i uklone? Hoce li nam biti bolje?!
ZA POMOĆ, MADJARIMA U SRBIJI, 160 MILIONA EVRA
Savez vojvođanskih Mađara i mađarska vlada raspodeliće oko 160 miliona evra pomoći susedne Mađarske preduzećima u Vojvodini, što je suma koja je jednaka dvoipogodišnjem vojvođanskom budžetu, najavio je predsednik SVM-a Ištvan Pastor, koji je i predsednik Skupštine Vojvodine. Kako su preneli mediji na mađarskom u Vojvodini, Pastor je objasnio da će ukupno 50 milijardi forinti biti podeljeno u naredne tri godine – 20 milijardi forinti biće podeljeno kao nepovratna pomoć, a za ukupno 30 milijardi forinti povoljnih kredita će moći da konkurišu vojvođanska preduzeća.
To je nastavak finansiranja , od lane, kada je trideset osam firmi, donirano sa ukupno 37,8 miliona evra. Najviše ih je iz Subotice i Bačke Topole – dobile su blizu 20 miliona evra. Novac su tada dobile samo proverene firme, odnosno preduzeća koja su Budimpešti preporučili mađarski političari iz Srbije
I ovaj put, raspodelu subvencija će obavljati SVM i Vlada Mađarske zajedno, objasnio je Pastor i najavio da prvi krug konkursa počinje u januaru i prvenstveno će se odnositi na mikropreduzeća i porodična preduzeća, na projekte razvoja u poljoprivredi i na standardizaciju.
“Cilj programa je da se preokrene sadašnja tendencija odlaska mladih iz Vojvodine na rad u inostranstvo”, rekao je Pastor.
U komisijama za procenu konkursnih prijava treba da budu stručnjaci, a ne vlasnici partijske knjižice, rečeno je na savetovanju koje je u Subotici organizovao Mađarski pokret, a prenosi portal Vojvodina danas.
Otkako je došao na vlast u Mađarskoj, predsednik Vlade, Viktor Orban se ozbiljno posvetio poboljšanju političkog i ekonomskog položaja Mađara van Mađarske. Ministarstvo ekonomije Madjarske, donelo je pre dve godine takozvani Vekerle plan pomoći Mađarima u okruženju. Zvanično, namera Orbanovog kabineta je da se putem finansijske podrške zemljacima omogući bolji život da bi ostali tamo gde su se rodili.
Prema pisanju subotičkog portala mađarska vlada dosad je kreditrala 38 preduzeća u Srbiji s ukupno 37,8 miliona evra. Ne treba posebno isticati da su sva ona u Vojvodini i da su pare dobili domači Mađari. Zanimljiva su i imena firmi – Vinarija „Zvonko Bogdan” u vlasništvu Lajoša Čakanja dobila je kredit do pet miliona evra, pola miliona manje sleglo se na račun “Masterplasta” predsednika subotičkog odbora SVM-a Tibora Bunforda i još tri miliona evra na račun preduzeća njegovog sina Olivera. Istu sumu dobila je i firma “Cim gas” Čabe Kerna.
Najviše novca dobila je Vinarija “Zvonko Bogdan” iz Subotice, čak 5 milona evra. Sledeći na spisku po visini dobijenih para iz Mađarske je Masterplast, takođe iz Subotice. Njemu je pripalo 4,5 miliona evra. Treće pozicionirani na ovoj neobičnoj listi je Sat-trakt iz Bačke topole sa 3.642.800 evra. Zatim slede Oliver Bunfort i CAM-gas iz Subotice sa po 3.000.000 evra. Prima ZZ, iz Bačkih Vinograda dobila je poklon iz Budimpešte od 2.705.070 evra. Orbanov podsticaj u iznosu od 2.183.000 dobila je Sila RT iz Stare Moravice. Sledi Mini Pani iz Subotice sa 2.000.000 evra, potom Tisa coop iz Kanjiže sa 1.515.000 evra. Na listi povlašćenih Orbanovih milionera u Srbiji našli su se i Agrocoop iz Bačke Topole, kom je dodeljeno 1,2 miliona evra, Yumol iz Subotice sa 1,3 mil. evra. Aretol iz Novog Sada i Geneza iz Kanjiže dobili su okruglih 1.000.000 evra. Agroprodukt iz Bečeja bogatiji je za 985.000 evra, pristiglih iz Mađarske. Subotička štamparija Grafoprodukt, dobila je 150.000 evra, Metaloprerađivač iz Sente 150.000, Telekpaprika, Martonoš 400.000 evra, Hedera iz Hajdukova 150.000 evra, Selma, Subotica 230.000 evra. Na spisku su i vinarija Vindulo iz Temerina sa 200.000 evra, Arok i Arok iz Čoke sa 350.000, Sumik, Subotica 250.000, Rasveta, Subotica 125.000 evra. Silos – teh iz Sente dobio je 154.000 evra, Agrokons iz Feketić 475.000, Balasa, Čantavir 230.000 evra, Časakert, Zrenjanin 350.000 evra, EV-pro, Subotica 300.000 evra, Kešenović iz Čantavira 200.000 evra, Tipp net iz Subotice 120.000, Hoffi cuki iz Temerina 580.000 evra i još šest firmi koje su ukupno dobile 420.320 evra. Kad se sve sabere vlada iz Budimpešte upumpala je u mađarske firme u Srbiji ravno 37.865.190 evra.
Putem javnih konkursa sada če biti dodijeljeno 160 miliona eura u tri godišnje tranše.Nadzor nad raspodelom kredita vršit će Savez vojvođanskih Mađara, čiji lider predsedava Skupštinom Vojvodine navodi All Jazeera i citira Istvana Pastora.
„Taj novac će se praktično implementirati ovde u Srbiji. Ovde će se stvarati doprinos bruto društvenom proizvodu Republike Srbije, tu će zapošljavati ljude, tu će se trošiti novac koji se tu bude zarađivao i tu će se plaćati porezi. Sa tog aspekta mislim da je ovo jedna podrška koja je svakome veoma značajna“
Od ove finansijske intervencije mnogi očekuju, da će, bar donekle, zaustaviti vidljiv odlazak mladih sa severa Bačke, koji masovno odlaze u zemlje EU, zahvaljujuči dvojnom državljanstvu – madjarskim pasošima, koje su dobili upravo na inicijativu Orbanove Vlade.
Banke preuzimaju „Žitka“-radnici bez plata
Zbog hipoteke skoro cela imovina “Žitka“ iz Bačke Topole, je prešla u vlasništvo banaka, a radnici koji su pristali na prekid posla ostali bez otpremnine a sadašnji platu nisu primili od novembra. To je epolog visegodišnje agonije u jednoj od, nekada, prstižnih firmi, za skadistenje i preradu pšenice na samom početku 2016. godine.
„U „Žitku“ ne spore da su nam dužni plate, potvrdjeno je to i sudskim odlukama ali para nema. Ja predstavljam 43 radnika, koji nemaju od čega da izdržavaju svoje porodice i prepušteni su ulici.“. – kaže Ema Tot.
Tadiša Sandić, predsednik Samostalnog sindikata ukazuje da oko 200 miliona dinara potražuju radnici, da je novca za ispaltu bilo ali da je netragom nestao.
„Vlasnik „Verano motors je za sve je kriv. Uništena je firma koja je zapošljavalaoko 600 radnika. Sada ima pedesetak“ -veli Sandić.
“Žitko”, kao jedna od vodećih kompanija za preradu žitarica u Srbiji, koja je kupljena za 2,8 miliona evra, imala je u vlasništvu najveće smeštajne kapacitete za žito na prostoru bivše Jugoslavije od 100.000 tona, mlinove u Bačkoj Topoli, Staroj Moravici i Lovćencu, kao i fabriku testa , posećaju u sindikatu.U vlasništvu “Žitka”je bilo i Poljoprivredno preduzeće “Pačir” sa 1.200 hektara zemlje i najsavremenijim objektima za tov svinja i uzgoj goveda sa fabrikom stočne hrane, koju je vlasnik 2009. godine prodao za četri miliona evra.
U međuvremenu je “Žitko” zadužen više desetina miliona evra čime je potpuno urušen, tvrde u sindikatu i ukazuju da su glavni poverioci Komercijalna i AIK banka.
Time su radnici, čiji je broj od privatizacije do danas više nego prepolovljen, dovedeni do prosjačkog štapa, a oni koji se pozivaju na sporazumni raskid radnog odnosa, a njih je oko 100, nezdovoljni su ponuđenom otpremninom, ističu u sindikatu.
Prema rečima predsednika sindikata “Žitko” a.d. Tadiše Sandića za otpremninu se nudi polovina novčane sume koja je predviđena Kolektivnim ugovorom i Zakonom o radu i to na 10 mesečnih rata, bez garancija da će tako i biti učinjeno.
On je podsetio da je dnevno iz “Žitka” ranije izlazilo po 30 šlepera prerađevina od žita, a sada, kako je naveo, ni jedan kombi, “što potvrđuje da je menadžment i vlasnik ‘Verano motors’ koji je koristio objekte ‘Žitka’ za hipoteke, pa se sada javljaju poverioci sa potraživanjima, koji su potpuno urušili preduzeće”.
Evropski standard na privatnom imanju
Nada i Laslo Benčik iz Bačke Topole počeli od male farme za uzgoj ćurki koju su upornim i vrednim radom uspeli da pretvore u uzorni pogon u kome se „šepuri“ oko 5000 ćurki koje proizvedu preko 10.000 koka jednodnevnih pilića „teške linije“. Varoš Bačku Topolu krase vredne žene, a za Nadu Benčik mnogi kažu da ima najuspešniju karijeru u privatnom biznisu. Nada Benčik gotovo deceniju i po ima najuspešniju farmu za uzgoj priplodnih ćurki u Srbiji. Nada Bečik je u biznis ušla posle osnivanja preduzeća „Andrea“ koje je trebalo da se bavi tovom ćuraka. Ali, već na početku imala je teškoće da nađe dovoljno ćurića za uzgoj, pa je odlučila da proizvodi takozvana roditeljska jata, odnosno ćurke koje će nositi jaja za potrebe velikih i malih farmi. Što je zamislila, to je ostvarila i danas je glavni proizvođač ove vrste u Srbiji. – Svi su bežali od tog osetljivog posla koji podrazumeva veštačku oplodnju jaja. Po zanimanju sam veterinarski tehničar i uspela sam da dobijem prvoklasan proizvod. Sada moja firma snabdeva najveće domaće farme ćuraka „Srbokoku“ iz Jagodine, „Inobel“ iz Beograda, stalaćki „Sparić farm“ – kaže Nada Bečik. Preduzeće „Andrea“ danas ćurećim priplodom snabdeva više od sto poljoprivrednih apoteka, koje su snabdevači malih farmi i domaćinstava. Od 2005. godine „Andrea“ zastupa i škotsku kompaniju „Aviagen“, koja je vodeća svetska kompanija u živinarstvu. – Moja firma zapošljava 25 radnika, plate se isplaćuju tačno u dan. Na nedavno kupljenoj farmi „Fenbah“ trenutno stasava 4.000 rasplodnih ćurki „big but 6“, a u Novom Orahovu 7.000 komada vrste „ros 308“ – kaže Nada Benčik. Inače Nada je jedini stručnjak u Srbiji koja vrši takozvanu „mužu ćurana“ i nakon toga veštački osemenjava ćurke.Kaže da je to veoma osetljiv posao koji je poznat samo malom broju ljudi. Za ovakav posao potrebno je mnogo odricanja, pa posao ravnopravno sa njom deli suprug Laslo.
Na celom Balkanu, veštačko osemenjavanje ćuraka se radi samo u Bačkoj Topoli. Mada može da deluje jednostavno, ceo postupak je veoma delikatan. Seme se od ćurana uzima masažom trtice i kloake. Potrebno je pogoditi pravi ritam pokreta i pravu tačku koju bi stimulisala kobilica ćurke da bi ćuran dao mililitar-dva semena koje se usisava u razređivač.
Mali broj ljudi je obučen za ovo, a još manji broj žena. Nada Benčik, direktor jedine srpske farme priplodnih ćuraka je jedna od dve žene u svetu koja je savladala tehniku.
Stranci ne veruju, Nada Benčik je sigurna u sebe i svoj rad, ali je brine stihija na tržištu, opšta nelikvidnost i što ne zna da li će ono što proda uspeti i da naplati. – Predstavnicima inostranih firmi, kojima te probleme navedemo, ne mogu da shvate da je to uopšte moguće – kaže vlasnica farme „Andrea“.
Tajkuni privilegovani, građani na udaru
Dok bugarskom tajkunu, koji drži Staklaru u Paraćinu, država toleriše milionske dugove, građani ostaju bez struje i za dug od nekoliko dinara.
Paraćinska Staklara, koja je u vlasništu bugarskog konzorcijuma “Glas Industri”, čiji je većinski vlasnik bankar Cvetan Vasilev, duguje za struju 250 miliona dinara. Iako je dogovor bio da deo duga uplati do 3. avgusta, to se još nije desilo. Ipak, mašine u ovoj fabrici i dalje rade, jer im struja i pored ogromnih dugovanja, još nije isključena.
Građani tu privilegiju nemaju, jer im EPS crvene opomene šalje već za dug od 5.000 dinara.
Vest za mlade iz Bačke Topole
Ugostiteljski radnici na ceni u Austriji
Minimalac: 1.400 eur
Ovo je značajna vest za veliki broj mladih bačkotopolčana koji napuštaju sever Bačke tražeći posao u inostranstvu. Prema procenama, dobro obaveštenih izvora, ovu opštinu svakoga meseca napusti oko stotinu mladih. Uglavnom zahvaljujući Mađarskim pasošima i dvojnom državljanstvu. Smatra se da je na ovaj način odliv stanovništva znatno povećan u odnosu na poslednjih deset godina, do poslednjeg popisa, kada je broj stanovnika smanjen, sa 42.000 na 32.000, ili za hiljadu godišnje.
Velika je, takođe, potražnja i za pomoćnom radnom snagom u oblasti čišćenja zgrada (9.598) i pakovanja robe (7.574), opšte pomoćne radne snage (5.995), kao i za radnicima u skladištu (4.788).
Predsednik Privredne komore Austrije Kristof Lajtl nedavno je konstatovao da ne može da shvati novinske članke da zatvaraju kafane zato što nema više ljudi, koji su spremni da rade vikendom.
„Očigledno nešto ne valja u našoj zemlji“, naglasio je on dodajući da zasigurno nije reč o nedovoljnim primanjima. Predsednik sindikata „Vida“ Gotfrid Vinkler na to je reagovao ukazujući da je tačno da gastronomija ima probleme, ali da je razlog što su loši uslovi rada.
„Sve dok su primanja u hoteljerstvu i gastronomiji nadprosečno niska, jer bruto primanje iznosi oko osam evra po satu, a pritisak natprosečno visok, ne treba da se čudimo o nedostatku radne snage u turizmu“, naglasio je on.
Od 1. maja ove godine zaposleni u hotelijerstvu i ugostiteljstvu imaju zakonski osigurana minimalna primanja u visini od 1.400 evra bruto mesečno.