Intervju – Slobodan Traparić, Veliki prior, Suverenog Vojnog Reda Jerusalimskog Hrama Srbije
Suvereni Vojni Red Jerusalimskog Hrama Srbije ?
Organizacija Suverenog vojnog reda vitezova templara Srbije ( OSMTJ ) formirana je s prevashodnim ciljem baštinjenja vekovne kulture viteštva u svakodnevnim odnosima među ljudima, koja ima duboke korene i u tradiciji na teritoriji Srbije. Mi smo potpuno autonomni u svom delovanju . OSMTJ ima oko 5.000 članova templara širom sveta i sastoji se od nacionalnih organizacija koje se nazivaju veliki priorati. Organizovani smo u tridesetak zemalja , pre svega u Evropi ali i na američkom kontinentu, od severa do juga. Medjunarodna je to organizacija sa sedištem u Nici, gde boravi prvi čovek reda,regent- dr.prof. Nikolas Haimović. Svetovna smo hrišćanska ekumenska organizacija, jednako poštujemo sve hrišćane i javno zagovaramo potrebu zbližavanja svih hrišćana. Deo smo najvećeg viteškog reda, či koreni sežu do 1118. godine i Jerusalima, dakle sa istorijom i tradicijom dugom 900 godina.
Kako postati templar.
U red primamo i muškarce i žene, ali nikoga ne zovemo – kada u sebi oseti taj viteški poziv ili zov, čovek nam se javi. O broju ne govorimo, to je interna stvar. Uvek ima više i mamnje aktivnih ali stotinak ljudi vredno deluje, na “putu” templara. Imamo komanderije u NIšu, Kikindi, Subotici, Bačkoj Topoli, Novom Sadu i Beogradu. Buduće članove ne biramo, naša vrata su otvorena svima, ali onom ko oseti da je promašio vrata i vrata za izlazak su širom otvorena. Mi nismo tajno društvo, niti smo sekta već delujemo kao zvanično evidentirano udruženje gradjana.
Istorija templara često golica maštu, jer je mnogo, kontraverznih podataka.
Od njihovih skromnih početaka na Bliskom istoku do konačnog pada u Parizu nekoliko vekova kasnije, priča o njima inspirisala je mnoge filmove, knjige, pa i video igre. Postoji mnogo oprečnih mišljenja o njihovom nasleđu jer o njima ima vrlo malo pouzdanih podataka.Nakon krvavog kraja Prvog krstaškog rata, hrišćani su preuzeli kontrolu nad Svetom Zemljom. Nakon što se vest pročula Evropom, na hiljade hodočasnika i putnika krenulo je ka Jerusalimu. Međutim, put iz unutrašnjosti prema lukama na obali bio je opasan i razbojnici su pljačkali i ubijali mnoge nedužne putnike.Francuski vitez Ig de Pejen smatrao je da bi rešenje za taj veliki problem moglo biti stvaranje monaškog vojnog reda koji će štititi putnike na putu ka Svetoj Zemlji. Kralj Balduin II Jerusalimski je podržao tu ideju, a novi red dobio je naziv “Red siromašnih vitezova Hrista i Solomonova hrama”.U početku je u redu bilo samo devet vitezova koji su se oslanjali na donacije crkve i plemića. Na njihovom grbu bila su prikazana dva viteza na jednom konju koji se bore u ime Hrista.
Stradanje Templara
Avinjonski papa Klement V naredio je hapšenje svih Templara u novembru 1307, ali crkveni koncil 1311. većinom glasova bio je protiv raspuštanja i uništenja Templarskog reda, tako da su oni u svim drugim evropskim zemljama (osim Francuske) oslobađani od optužbi i proglašavani nevinima. Ipak, Klement V je zbog pritiska Filipa IV, naredio raspuštanje reda 22. marta 1312, a templarsku imovinu po celoj Evropi dao Malteškim vitezovima i svetovnim vladarima. Templari koji su priznali jeres i tražili crkveni oprost, poslati su u penziju u samostane i kuće koje su nekada bile u vlasništvu Reda, a ostali su mučeni, ispitivani, zatvarani i ubijani.Jedan od poslednjih kojima se sudilo pred posebnom komisijom koju je osnovao papa, bio je poslednji Veliki majstor reda – Žak de Mole. On je osuđen na doživotni zatvor, ali je nakon protesta i odbacivanja svog iznuđenog priznanja, spaljen na lomači za primer ostalima.
Da li je Red otvoren za muškarce i žene
Nasleđe drevnih Templara obavezuje današnje Vitezove i Dame da se pridržavaju jednostavnog postulata u svom životu – “da služe!” … da viteški služe ciljevima hrišćanstva pre svega brinući za dobrobit svojih bližnjih, braće i sestara. Ciljevi Reda ne zahtevaju od Vitezova i Dama bilo šta, što bi bilo u suprotnosti sa obavezama koje svaki pošten čovek i lojalan građanin imaju, a Templarski Red traži i više – iskrenu posvećenost Redu. Danas je Red hrišćanska ekumenska organizacija, otvorena i muškarcima i ženama, koji prihvataju njegove ciljeve, ali i koji svojim životom, ponašnjem i prethodnim delovanjem zaslužuju da postanu njegovi članovi. Kandidat za člana Reda najpre mora da bude prihvaóen za postulanta (iskušenika) i u tom statusu, shodno Pravilima, mora da provede do godinu dana. Posle perioda u statusu postulanta, kandidat na ceremoniji investiture, posle molitve u crkvi, biva unapređen u Viteza, odnosno Damu Hrama. Odlukom starešinstva a na osnovu svojih zasluga, Vitezovi i Dame mogu biti unapređeni u Vitezove/Dame Oficire (Komandere) Hrama i u Vitezove/Dame Velike Oficire Hrama.
Vi ste poznati i po radionici koja neguje stare zanate, proizvodnju templarske opreme
OSMTJ SRBIJE ima sopstvenu radionicu za izradu templarske opreme, pre svega mačeva i odeće. Mač radimo po tradicionalnoj tehnologije dakle modifikovane replike srpskog mača.Po svojim opštim osobinama, srpski mač je spadao u tip klasičnog velikog viteškog mača koji je dominirao u Evropi od druge polovine XIII do XV veka i koji su nosili na primer malteški vitezovi, templari i pripadnici drugih viteških redova toga doba. Kada se ovaj tip oružja proširio u Mađarsku početkom 15. veka, najverovatnije posredstvom srpskih izbeglica, njegovu proizvodnju preuzimaju velike radionice u Ugarskoj. Osobine ove varijante srpskih mačeva koji su pravljeni tokomXV veka u Mađarskoj bile su slične dimenzije kao i onih sa teritorije Srbije, ali su im nakrsnice bile oštrije izvijene u obliku slova S, a njihova sečiva često imaju više žlebova po sredini.
