Category: Srbija

MOLOVI ZA OSOBE SA INVALIDITETOM

Prema rečima predsednika Ekološkog udruženja ribolovaca Mileta Antunovića, ideja je da se na južnoj strani jezera u Bačkoj Topoli naprave dva mola za osobe sa invaliditetom. Problem je, kaže, u nedostatku sredstava, pa poziva građane da pomognu koliko mogu.
Radnu snagu bi činili volonteri i članovi Udruženja. Ipak, u ovom projektu očekuju i druge vrste podrške, jer kako kaže, mnogi podržavaju ovu ideju koja bi značila, kako onima kojima je namenjena, tako i lokalnom stanovništvu.
Ekološko udruženje ribolovaca jezera Bačka Topola osnovano je 2013. godine, a osim izgradnje molova, u budućnosti je u planu “poribljavanje” jezera, zbog ugroženog ribljeg fonda.

SEDAM NAJUGROŽENIJIH PORODICA, DOBILO OGREVNO DRVO SA UREDJENOG PARKINGA

INTERVJU- predsednik Skupštine opštine Saša Srdić

Šta je prethodilo odluci da krenete u sanciju i rekonstrukciju devastiranog parkinga u centru Bačke Topole.

Zbog kompletne informisanosti Bačkotopolske javnosti želim da istaknem da smo odluku o rekonstrukciji parkinga doneli na osnovu sugestija velikog broja građana koji žive u okolini kao i zbog činjenice da je zbog izuzetno lošeg stanja veći broj parking mesta praktično bio neupotrebljiv. Želim da naglasim da se ovde radi o sanaciji i rekonstrukciji već postojećeg parkinga a o potrebi za paring prostorom u ovom delu grada mislim da je izlišno i govoriti. Smatramo da i ne postoji potreba za parkingom i dalje bi bila neophodna sanacija ovoga prostora u užem centru Bačke Topole.

Bilo je zamerki, da nije sve uredjeno po standardima  struke.

Svi radovi su obavljani u skladu sa projektno tehničkom dokumentacijom za sanaciju parkinga u okviru koje je od strane stručnih lica posebno istaknuto da se postojeća drva moraju ugloniti i zameniti novim sadnicama, zbog izuzetno agresivnog korena topole koji je izazvao štetu kako na samom parking prostoru tako i na trotoarima ali i na okolnom kolovozu. Naravno, ovde nije reč o svim stablima nego samo o onima koja su direktno uticala na funkcionalnost i bezbednost predmetnog parkinga. Nijedno ovlašćeno lice nije htelo da svojim potpisom garantuje bezbednost lica i vozila na parkingu ukoliko se ova drva ne bi uklonila. Prilikom vađenja drva ustanovljena je i šteta koje je korenje već napravilo na kanalizacionoj i vodovodnoj mreži kao i na cevima za odvod atmosferskih padavina

Postoji li odgovor na Skupštinsko odborničko pitanje, šta je učinjeno sa dreto , koje je posečeno.

Odlukom Opštinskog veća JKP „Komgrad“ je ovlašćen da ukloni i preuzme posečena stabla, a opštinski Centar za socijalni rad je odredio sedam najugroženijih porodica kojima su drva predata na korišćenje. Naravno o svemu navedenom postoji prateća dokumentacija u vidu opštinske odluke kao i dopisa koji je JKP Komgrad zaprimio od Centra za socijalni rad. Na osnovu iskustva iz susednih Opština u kojima je tokom maja meseca bilo olujnog nevremena i prilikom kojeg su drva čupana iz zemlje i padala po vozilima nanoseći veliku materijalnu štetu koju će te Opštine morati da nadoknade, siguran sam da smo mi učinili sve neophodne korake kako bi ovaj parking poprimio izgled kakav zaslužuje uz ispunjene svih bezbedonosnih mera.

Šta je garancija da korenje, ponovo neće podizati postavljeni asfalt.

Sada po završetku radova posađene su nove sadnice kugličastog javora koje nemaju problematičan koren, a i sva parkig mesta su funkcionalna. Uredili smo i poravnali okolni trotoar koji je takođe bio devastiran nekontrolisanim rastom korenja. Pročišćeni su i svi kanali za odvod atmosferskih padavina kako se voda više nebi zadržavala na parkigu.

Da li su radovi u skladu sa obećanjem, da ćete Bačku Topolu učiniti lepšim mestom , za život ljudi.

Obećali smo da ćemo Bačku Topolu učiniti prijatnijim mestom za život svih nas i zato želim da najavim da nas tokom ovog leta očekuje početak radova na izgradnji novog bazena, rekonstrukcija hotela u centru grada kao i nastavak infrastrukturnog opremanja industrijske zone kako bi privukli nove investitore uz nadu da će u što skorije vreme početi i radovi na izgradnji fabrika na parcelama koje su već prodate investitorima. Pred nama su i radovi na povezivanju Dunavske i Vidovdanske ulice. Ulica će biti asfaltirana, a biće postavljena i nova rasveta, čime će biti realizovana još jedna faza projekta uređenja šireg centra grada. Broj dece koji boravi na novoizgrađenim dečijim igralištima kao i broj mladih koji koriste nove sportske terene jesu najbolji pokazatelji da sve projekte sprovodimo planski i odgovorno.

BAČKI SOKOLAC, JOŠ MALO, 100 GODINA

Dan sela, 97. rođendan Bačkog Sokoca proslavljen je, u prisustvu velikog broja gostiju i meštana.

“Bilo je više od 150 gostiju na slavi, a kad imamo u vidu da selo ima malo više od 400 stanovnika i da je bio radni dan, mi smo baš zadovoljni kako je sve proteklo – predsednik Saveta mesne zajednice Milan Vrekić i objašnjava da baš zato što im je Dan sela kalendarski pao na radni dan, prethodnog vikenda održana je tradicionalna Pasuljijada, u kojoj je učestvovalo 25 ekipa iz raznih vojvođanskih mesta, te iz Subotice, Čonoplje, njihovi dragi gosti.

– Održana je liturgija u pravoslavnoj crkvi Prenos moštiju Svetog Nikolaja Miriklijskog. Položili smo i vence kod spomenika žrtvama ratnih stradanja u oba svetska rata – dodaje Vrekić uz napomenu, da je nakon toga održana priredba učenika Osnovne škole „Vuk Karadžić”, područne škole koju pohađaju deca iz ovog i još nekoliko sela.

Opština Bačka Topola podržala manifestaciju, u okviru koje je obeležen Dan sela i hramovna slava.

GRAD “OBRAO” USEVE , BAČKA TOPOLA SAČUVANA SA 58 RAKETA

U radarskom centru Bajša, jednom od 13 regionalnih centara u Srbiji za protigradnu odbranu, 23. aprila  bilo je  “ratno stanje” jer su se borili sa gradonosnim oblacima koji su pretili da unište useve na severu Bačke. Ispaljeno je 159 raketa sa 42 protivgradne stanice, najviše na terioriji Bačke Topole , čak 58.

Ovaj centar sprovodi odbranu od grada na većem delu teritorije Bačke i severnog Banata i pokriva 16 opština, kažu da  pomno prate gradonosne oblake , od 15. aprila do 15. oktobra, kade se završava sezona.

Preko 7.758.000 hektara zemljišta, od kojih je više od 6.178.000 poljoprivrednog pod usevima, voćem i vinogradima, u Srbiji od grada čuva 2.700 strelaca. Uprkos dejstvu usevi su na teritoriji opštine senta stradali i preko 50 posto, najviše soja, ječam i kukuruz.

 Kažu strelci, da nema stoprocentne odbrane od grada, ali odgovornim radom na protivgradnoj stanici i dobrom procenom i naredbom iz Radarskog centra, šteta se može u velikoj meri umanjiti.

ARNOLD NADJ POBEDNIK “VOJVODJANSKOG GALOPA” U ZOBNATICI

 Arnold Nađ, pobednik VI. Vojvođanskog galopa: “Mislim da ćemo u Budimpešti i ovog puta ući u finale, je mi je konj veoma dobar. Još bolji nego prošle godine. Bio je jako, jako pripremljen ove godine. Nadam se najboljem u Budimpešti. Nadam se da ulazimo u finale i da ćemo se dobro plasirati.”

 U SUBOTU, je u Zobnatici  po šesti pu organizovan”Vojvođanski galop”  Jedinstvena sportsko kulturna manifestacija na kojoj su posetioci osim navijanja i praćenja konjičih trka mogli da vide i promocije konja, ručne radove, da uživaju u hrani i poslasticama, takmičenje u kuvanju.
Na ovogoišnje takmičenje došli su posetioci iz svih mesta Vojvodine.  Prvi put je organizovano i takmičenje u kuvanju na koji se prijavilo 75 ekipa sa preko 600 učesnika! Pripremali su staro jelo konjara , tokanj. Glavni organizator takmičenja u kuvanju je Čaba Paško koji kaže da se tokanj sastoji od tri vrste mesa, soli i bibera, te da je mnogo drevniji od perkelta. Tokanj je karakterističan za narode koji su vezani za konje, poput Mađara. Žiri koji ocenjuje kulinarsko umeće je sastavljen od sudija visokog ranga iz Srbije i Mađarske.
Glavni ktitor ove manifestacije je predsednik Saveza vojvodjanskih MadjaraIštvan Pastor .
.”Tu je ogroman broj ljudi, dobrog raspoloženja, uživaju u ovom što se dešava, program je bogat, tako da mislim da se nismo osramotili ni za što. Druga stvar je što želim da istaknem da su se ove godine programi proširili novim sadržajima, ne samo konjičkim već i takmičenjem u kuvanju” – kazao je Ištvan Pastor.
Temerinski takmičar je drugi put zaredom pobednik Vojvođanskog galopa. Drugi je Bečejac Sabolč Guljaš a treći Alen Erdeg iz Trešnjevca. Njih trojica će predstavljati Vojvodinu u Budimpešti.

Pobednica Galopa malih husara je predstavnica Stare Moravice Barbara Vig, koja u septembru takođe putuje u mađarsku prestonicu.

Konj po imenu Fantazija takmičara Arnolda Nađ već je na startu izbio u prvi plan, tu poziciju je sačuvao do kraja i time obezbedio sigurnu pobedu u Zobnatici.

Takmičar iz Temerina može sebe smatrati višestrukim pobednikom, jer je nakon ceremonije dodele nagrade pred publikom zaprosio svoju devojku Mercedes Vamoš i ona je pristala.

 

TESLIN EKSPERIMENT U BAČKOTOPOLSKOJ ISTOIMENOJ ŠKOLI

 Iako lik i delo Nikole Tesle uživa veliko poštovanje u narodu, mnogi zapravo ne znaju koliko i šta od njegovih izuma koriste svakodnevno. Kako bi se to promenilo, Osnovna škola iz Bačke Topole koja nosi ime ovog naučnika svoj dan obeležila je prikazom Teslinih eksperimenata i patenata, uz podršku naučnika iz Beograda.
Obrtno magnetno polje naizmenične struje, poznatije kao “Teslino jaje”, uz Teslin transformator vratili su sinoć vek i po unazad posetioce Dana škole Nikola Tesla u Bačkoj Topoli. Na nesvakidašnji način, škola je obeležila svoj dan, a naučnici podsetili na koliko svi mi svakoga dana koristimo izume čuvenog naučnika kroz ove eksperimente.

“Ovo što je ovako veliko interesovanje dece, nastavnika, roditelja i gostiju, to samo pokazuje koliko je Tesla prisutan i koliko ljudi cene njegov rad. Iako, kontradiktornost je u tome što mnogi ne znaju koje je njegovo delo. Deca ne znaju šta sve koriste danas od Teslinih izuma, a nebrojeni su i koriste ih svakodnevno” – kaže Radomir Putnik iz Udruženja za kulturu, nauku i obrazovanje “Nikola Tesla”, Beograd.

Teslini eksperimenti privukli su ne samo đake ove škole, već i njihove roditelje, bake i deke, građane Bačke Topole, a rukovodstvo škole je iskoristilo priliku da nagradi učenike koji su pokazali najveće znanje o Tesli, a sve još jednom podseti na lik i delo čuvenog naučnika.

“Sad smo rešili da napravimo i ovaj spektakl i da zaista na jedan nesvakidašnji način obeležimo i prikažemo priredbu vezanu za dan škole koja i nosi naziv “Tesli u čast”” – kaže direktorka Osnovne škole “Nikola Tesla” Ksenija Kustudić Đukić.

Sama škola ima 523 učenika koje obrazuje na srpskom i mađarskom jeziku. Nedavno je obnovljena zahvaljujući sredstvima Kancelarije za javna ulaganja Vlade Republike Srbije.

PONOSNI NA UČENIKE I RODITELJE USPEŠNE GENERACIJE MATURANATA

Tradicionalni maturantski ples u Bačkoj Topoli i ove godine održan je na glavnom Manifestacionom trgu. Danas, u podne, zajedno sa drugarima širom Srbije i Evrope, bačkotopolski maturanti zaplesali su uz muziku Johana Štrausa i pokušalida obore Ginisov rekord za najmasovniji simultani ples.

Manifestacija pod nazivom „European Quadrille Dance Festival“ u Srbiji je počela da se organizuje 2005. godine, kada su prvi domaći maturanti zaplesali kadril u Kraljevu. Od tada zajedničkom plesu pridružilo se više desetina gradova, medju njima i Bačka Topola.

Prošle godine učestvovalo je nekoliko stotina bačkotopolskih maturanata iz 3 srednje škole. Evropski maturanti igrom su oborili Ginisov rekord još 2011. godine, kada su u isto vreme plesala čak 33.202 učesnika.

Cilj ove manifestacije je promocija tolerancije, mira i prijateljstva, kao i povezivanje mladih cele Evrope.

Maturante je pozdravio  predsednik opštine Gabor Kišlinder. Rekao je da će značaj i potrebu učenja i važnost svih uloženih napora razumeti stičući životno iskustvo i istakao da je zajednica ponosna na još jednu generaciju maturanata, njihove profesore i roditelje. Poželeo im je puno uspeha u stvaranju njihovih želja i ciljeva.

O MILION EVRA GUBITAKA BRIGU NEKA VODE NADLEŽNI ORGANI

Opaska odbornika Gruje Miloševa, da ga izveštaj o poslovanju Doma zdravlja dr “Janoš Hadži podseća pomalo na ličnu biografiju- da je lekar, pomalo umetnička duša, svira harmoniku, ukazuje na poželjnog mladoženju ali kada se tome doda da je preko 60 godina, da je gojazan i još ponešto što ne daje plus onda mladoženja i nije za ženidbu. “Čaša meda na stolu, čaša žuči ispod stola” reče ovaj odbornički opozicionar u objašnjenju poslovne politike doma medicine u Bačkoj Topoli. Upravo ta rečenica je bila zajednički imenitelj celokupne rasprave , predstavnika naroda opštine.

Direktorka, Dora Leštar, zadovoljna je radom ove ustanove, potvrdjenim sertifikatom agencije za akreditaciju, dobrim radom svih službi, sa 2500 dijaliza, koliko je obvljeno u “Hadži Janošu”, 35 intervencija u Institutu za kardio vaskularne bolesti, koji funkcioniše zahvaljujući sporazumu potpisanim sa ovom ustanovom.Ne manjkaju reči hvale ni kada je u pitanju pomoć opštine kako bi se sanirali gubici, nastali minulih godina,  koji omogućavaju, da ova vitalna delatnost funkcioniše.

Odbornik dr Peter Červenak, inače zaposlen u Domu zdravlja, smatra da mora da se utvrdi ko je krivac za minus od milion evra koji je napravljen u poslovanju te nenamensku potrošnju jer sve ukazuje na teška krivična dela za koja niko ne odgovara. Smatra da u Domu zdravlja postoje rezerve na kojima zaposleni mogu zaraditi 50 miliona dinara, sa koliko pomaže opština ali da se na to ne obaraća dovoljno pažnje.

Da problema ipak ima potvrdio je i odbornik Janoš Hadži, ličnim iskustvom, kada je vozilom hitne pomoći, na pregled zakazan u subotičkoj bolnici, u petnaest do devet, stigao posle dvanaest sati.

Predsednik opštine Gabor Kišlinder, smatra, da istragom, o nečijem kriminalu treba da se bave nadležni organi te da je opština preduzela neophodne mere- finansiske pomoći, kako medicinske usluge ne bi bile uskraćene gradjanima, što je u jednom trenutku bilo dovedeno u pitanje. Objašnjava da bi najgore bilo da je blokirana ova vitalna delatnost i da je gradjanima bilo uskraćeno lečenje.

 

 

AMATERI BELEŽE TRENUTAK ŽIVOTA

 Povodom 10 godina postojanja, Društvo slikara amatera “Jožef Ač” upriličilo je izložbu slika , radova svojih članova u prostorijama Doma kulture.

Izložbu je otvorila Eva Narai direktorica biblioteke “Eržebet Juhas” a jubilarnu likovnu grupu pozdravio je lokalni kamerni hor Cantus Firmus.

Društvo koje nosi ime slikara Jožef Ač, osnovano je 2008. godine sa osam članova, dok danas se njih dvanaest okuplja na nedeljnom nivou da stvaraju, zabavljaju i druže. Godišnje organizuju izložbe, a gostuju i po lokalnim naseljima. Grupu predvodi i savetuje grafički umetnik Atila Černik. Amaterski slikari stvaraju različitom slikarskom tehnikom, ovekovečujući na taj način svoju okolinu, članove porodice, kućne ljubimce, a sve radi radosti stvaranja, relaksacije i zajedništva. Izložba je otvorena do 25. maja.

“Mi zapravo ne želimo biti likovni umetnici, nemamo ni pristup kao slikari, stvaramo iz zabave i radujemo se tome. Suština je da imamo osećaj uspeha. Na izložbi prikazujemo naša dela, onom kome se svidi može to i reći, a kome se ne svidi, taj vidi da nije nešto, ali svakako podstičemo posmatrače na razmišljanje, a to je po mom mišljenju dovoljno što smo tu zajedno” – smatra Klara Slifko, predsednica Društva slikara amatera.

POSLEDICE BAČKOTOPOLSKOG RIJALITIJA-IMPERIJA SOMBATI KOJA RASTE, BAČKA TOPOLA PROPADA….

Nakon četrdesetogodišnjeg iskustva i borbe sa  javnim mišljenjem mogu samo da konstatujem da smo svi ovde na rubu nervnog sloma ili nam se taj lom već i desio – možda i više puta, i da sada trpimo posledice . Sve to kao posedica bačkotopolskog političko- privrednog rijalitija koji je doprineo da Bačka Topola, koja je bila centar razvoja komune, nekada medju hvaljenim na širem prostoru države, postane selendra u kojoj je mnogo toga uništeno, sada, u pokušaju( nadamo se uspešnog) vraćanja u život. Istovremeno “centar” razvoja izmeštao se u Pačir, majušno selo na obodu opštine.  Nije problem u tome što se neko razvija, nego je pitanje kojom je logikom selo sa par hiljada ljudi, iz iste kase, izvuklo mnogostruko više novca nego mesto sa dvadesetak hiljada ljudi.

Poznavaoci prilika skloni su sve da objasne imenom Zoltana Sombotija, koga nazivaju, političko privrednim magom ovih prostora, koji je centar opštinskog informisanja uspeo da prebaci u Pačir, Udruženje gradjana “URKO”vlasnika seoske televizije ,koje je postalo vlasnik opštinskog javnog servisa televizije Ekspres kanal i Regio radija.“Udruženje za regionalnu komunikaciju “URKO“ iz Pačira je jedini kupac celokupnog kapitala Javnog informativnog preduzeća „Bačka Topola“. Početna cena je iznosila 35.201,88 evra.   Seosko udruženje građana „Urko“ na čijem je čelu do 29.01.2014. godine bio Zoltan Sombati, u to vreme i predsednik Opštinske organizacije Saveza vojvođanskih Mađara, i istovremeno predsednik Saveta mesne zajednice Pačir, koja je delom finansirala ovo udruženje građana. Kako onda objasniti da nije procesuiran uprkos krivičnim prijavama i o očiglednom sukobu interesa.

Moćni, „Urko“ postaje vlasnik i 49 procenata d.o.o. „Pačir“ uz Mesnu zajednicu, gde je ponovo Zoltan Sombati predsednik Saveta, i koja je vlasnik 51 procenta vlasništva u preduzeću. U uredjenje kupališta i pratećih objekata uloženo je preko 60 mliliona dinara, prema navodima “Dnevnika”. Interesantno je da je prema dokumentima APR-a deo „Urka“, u odlučivanju 51 posto. Inače preduzeće  gazduje banjom koja je izgradjena sredstvima Fonda za kapitalna ulaganja od kojih je samo u bušenje bunara potrošeno preko milion evra.  U ovu kapitalnu investiciju Mesna zajednica Pačir i „Urko položili su osnivački kapital od 5000,00 dinara.(pet hiljada dinara)Tako narodne pare, sve u rukavicama, predjoše u privatne ruke….

Istovremeno u Bačkoj Topoli jedva se smoglo snage , posle duže vremena, da se sruši objekat “venusa” prepušten zubu vremena. Podsetimo radi se objektu koji je imao restoran za 220 gostiju,pride terasu za još 150 posetilaca, šestostaznu kuglanu, kuhinju kapaciteta 440 obroka ,olimpiski bazen, tursko kupatilo, teretanu…..

Aktuelna lokalna samouprava, je stava, da je agonija koja traje godinama, neodrživa.Kažu- opravdanja, da gledamo ruševinu u centru grada, nema. Moramo vratiti stari sjaj , u skladu sa mogućnostima, i objektu i parku koji je pod zaštitom države, u kome se nalazi ova ruina a u koju svrhu su obezbeđena sredstva od Republike u visini od 20 miliona dinara.Plan je da krenemo sa gradnjom čim to v se reme dozvoli, naredne godine i sagradimo objekat slične sadržine koju je imao ali mnogo racionalniji.

Predvidjeno je da se postave dva bazena: jedan dimenzija 25×16 metara, a drugi 8×16 metara. Pored većeg bazena bi se postavila manja tribina. Pored toga, izgradio bi se i manji, okrugli bazen koji bi bio napunjen termalnom vodom.

Još nažalost nismo ni počeli da prevazilazimo traume iz  minulih godina, , koje su bile ekstremno frustrirajuće, a usledile su nove, tranzicione frustracije. O tom potom.