Asocijacija za razvoj opštine, najviše sredstava je dobila i na javnom konkursu za administrativno-tehničku podršku poljoprivrednim proizvođačima na teritoriji opštine Bačka Topola, 3,27 miliona dinara, prema podacima iz javnosti. U oblasti razvoja privrede i preduzetničke delatnosti prošle godine je po osnovu javnog konkursa opštine sredstva dobilo šest nevladinih organizacija, a najviše od svih dobila je Asocijacija za razvoj opštine – 1,75 miliona dinara. Sve u svemu za poslednjih pet godina, ukupno 23,5 miliona dinara iz budžeta opštine. Zakonski zastupnik i predsednik ovog udruženja je Edvin Plohl iz Bajše, koji tu funkciju obavlja od januara 2019. godine. Plohl je trenutno prvi čovek mesne organizacije Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) u naselju Bajša, gde živi i nedavno zamenik predsednika Skupštine opštine.Novoizabana zamenica predsednika udruženja je Silvija Sabo Sabadoš, bila odbornica u Skupštini opštine Bačka Topola, takođe iz redova SVM-a, koja je u Asocijaciji angažovana kao stručna saradnica.
POLITIČKI TREND – Nekom novci previru a mnoge ne dotiču
Uočljivi trend jeste dodeljivanje sredstava organizacijama koje su, u visokom procentu (na nekim konkursima i do 50 odsto) osnovane nakon što je vladajuća garnitura uspostavila kontrolu opštinskim budžetom. Pretenzije za novcem gotovo uvek, u višetruko većim iznosima, pripadaju Saveza vojvodjanskih Madjara. Odluke , kako kažu, donose se komisiski, čak sedam članova, i tu sumnje u ispravnost, valjada, ne bi smelo da bude. Odluke se donose, pod predpostavkom ko više radi više i zaradi. Tako su recimo, komisiski, nedavno doneli odluku, da je informativni prioritet u opštini Bačka Topola, izveštavanje sa školskih priredbi u OŠ “Moša Pijade” iz Pačira.
Asocijacija za razvoj opštine, nedavno, najviše sredstava je dobila i na javnom konkursu za administrativno-tehničku podršku poljoprivrednim proizvođačima na teritoriji opštine Bačka Topola, 3,27 miliona dinara.U oblasti razvoja privrede i preduzetničke delatnosti prošle godine je po osnovu javnog konkursa opštine sredstva dobilo šest nevladinih organizacija, a najviše od svih dobila je Asocijacija za razvoj opštine – 1,75 miliona dinara. Sve u svemu za poslednjih pet godina, ukupno 23,5 miliona dinara iz budžeta opštine. Zakonski zastupnik i predsednik ovog udruženja je Edvin Plohl iz Bajše, koji tu funkciju obavlja od januara 2019. godine. Plohl je trenutno prvi čovek mesne organizacije Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) u naselju Bajša, gde živi i nedavno zamenik predsednika Skupštine opštine. Novoizabana zamenica predsednika udruženja je Silvija Sabo Sabadoš, bila odbornica u Skupštini opštine Bačka Topola, takođe iz redova SVM-a, koja je u Asocijaciji angažovana kao stručna saradnica.
Ovo može biti simptomatično, pogotovo kada se u obzir uzme činjenica da su neke od ovih organizacija dobijale sredstva u veoma kratkom roku nakon samog osnivanja, a zatim ta sredstva uvećavala iz godine u godinu. Ne može se zanemariti, pored komisije upliv politike u proces odabira organizacija kojima će se dodeljivati sredstva, ali i određivanja visine sredstava. Među zastupnicima mnogih udruženja koja su dobitnici konkursa, moglo se doći do imena koja su povezana sa partijama na vlasti. Nekoliko imena, neke smo naveli a i ostale čemo, zastupnika je bilo ili jeste bliskim sa izvorom novca ili jednostavno ljudi bliskih bačkotopolskoj vlasti.
Postavlja se pitanje u kojoj meri organizacije koje postaju na ovakav način, pre primanja sredstava imaju kapacitete da ih apsorbuju i njima raspolažu na predviđeni način.
Izvlačenje novca građana za potencijalno lično bogaćenje dodatno uništava razvoj udruženja građana u Bačkoj Topoli, a posledično negativno utiče na standard građana, njihova prava i razvijanje punog kapaciteta opštine.
Za Lajk fest , Seljačku olimpijadu , Sarmijadu, Roštiljijadu, koje nose aktivist SVM-a u Bačkoj Topoli oko 10 miliona dinara, izdvoji se iz budžeta opštine a za one koje organizuju aktivisti SNS-a – Dane piva, auto skup i turnir u malom fudbalu manje od milion. Mera stvari, mera snage, kobojagi, korektan koaliciski odnos. Pre bi se reklo, komedija lakšeg tipa, melodrama, domaća drama, nove stvarnosti. U delikatnoj pozorišnoj i političkoj ravnoteži, skriveno, verodostojno, dramatično, i sa dozom humora, koji se toleriše na svoju štetu. Ko zna zbog čega je tako ali tako jeste, pobednički iznudjeno ili triumfalno nametnuto.
Prošlo je gotovo dve trećine ove godine, pare iz opštinskog budžeta troše se da se ugodi gradjanima. Pošto narod para nema baš dovoljno, da bude bar igara, da narod bude zadovoljan. Troši se kao u najbolja vremena. Skupo košta LAJK FEST, na poluostrvu , tu se milioni ne štede. Bilo nekoliko hiljada ljudi, zabavili se za svoje pare, uredno platili ulaznice, iće i piče a opština platila sve ostalo. Ipak mora se reći da zabave nije manjkalo kao što nije ni manjkalo novca gradjana Bačke Topole, na opšte zadovoljstvo organizatora i estradnih umetnika.
Za Lajk fest , Seljačku olimpijadu , Sarmijadu, Roštiljijadu, koje nose aktivist SVM-a u Bačkoj Topoli oko 10 miliona dinara, izdvoji se iz budžeta opštine a za one koje organizuju aktivisti SNS-a – Dane piva, auto skup i turnir u malom fudbalu manje od milion. Mera stvari, mera snege, kobojagi, korektan koaliciski odnos. Pre bi se reklo, komedija lakšeg tipa, melodrama, domaća drama, nove stvarnosti. U delikatnoj pozorišnoj i političkoj ravnoteži, skriveno, verodostojno, dramatično, i sa dozom humora koji se toleriše na svoju štetu. Ko zna zbog čega je tako ali tako jeste, pobednički iznudjeno ili triumfalno nametnuto. Definitivno, volja onoga ko deli pare nažalost je neprikosnovena. Postavlja se pitanja da li koalicioni partner, pušta na volju partnerima da rade šta i kako hoće, ima li tu neko interes ili je nešto drugo po sredi. Šta god da je, veze s mozgom nema, makar za radi, ljudi koji ovde žive i rade.
Interesantno je, da podršku iz budžeta dobijaju delom, sadržaji koji su ili potpuno ili delimično komercijalni, pa eto i pitanja koje se tu nameće samo sebi – ko tu kome i za šta treba da plaća.
Pošto su potrošili sve donatorske i budžetske novce za kupovinu medija, prodali informativnu delatnost , jer to je posao koji treba raditi, našli novu “zlatnu koku”, ovaj put turističku, pa parr godina pravili gubitke a sada “jašu” na imovini vrednoj oko 100 miliona, koju su ,opet prisvojili, kada je napravljena pačirska banja. Nema kraja izmišljotinama i haraču nad državnim novcem strpanim u privatne džepove. Anegdota koju voli Bačka Topola. URKO seljak, dodje kod svojih i kaže im da je krava uginula. “Baš šteta”, uzvrate mu oni, “a imali smo još toliko dobrih ideja.”
U posljednje vreme sve češće čujemo pitanja o nestajanju novca iz džepova prosečnog građanina. Pritom, mnogi se pitaju kako, uprkos konstantnom radu i štednji, finansijska situacija velike većine ljudi postaje sve teža, dok se, s druge strane, čini da se bogatstvo koncetriše u rukama sve manjeg broja ljudi.
Sve više stanovnika Bačke Topole, insistira na tome da se opravda i dokumentuje svaki dinar koji je u”URKO iz Pačira došao iz džepova poreskih obveznika, a takav zahtev stvara nervozu kod onih koji se bore da ne izgube dosadašnje privilegije. Potrošeni ogromni novci poreskih obveznika, a “srebroljubci” i dalje na opštinskoj kasi, traže i dobijaju nove pare, poslednji put, koliko juče novih ( 930.000,00) ponašaju se kao da ih i dalje štite neki političari. U narodu bi rekli umiljato jagnje dve majke sisa a URKO čak tri, Madjarsku fondaciju, opštinski budžeti plodove uloženog kapitala pokrajinske vlade.
Zato je medju narodom Bačke Topole sve popularnija anegdota.
Pošao “URKO”seljak sa bolesnom kravom kod veterinara i usput sretne delegaciju opštinskog budžeta, koja mu objasni da može da uštedi pare, koje su mu oni dali, ako kravu sam leči, i posavetuje ga da joj ceo dan daje samo hladnu vodu da pije. Sledećeg dana opet seljak dođe kod predstavnikaopštine i požali im se da je kravi još lošije. “Odlično”, uzviknu oni, “to je znak da lek deluje. Sada ceo dan daj kravi vruću vodu, uzmi opet i toplu kod nas, da pije.” Sutradan dođe isti URKO seljak kod opštinara i kaže im da je krava uginula, iako je iz opštinske “apoteke”. uzima sve što su mu dali. “Baš šteta”, uzvrate mu oni, “a imali smo još toliko dobrih ideja.” Naravoučenije – BIĆE JOŠ LEKOVITOG NOVCA- NE MOŠE KRAVA UGINUTI TOLIKO PUTA KOLIKO MI MOŽEMO DATI.
.„Na osnovu podnete predstavke u vezi otpadne materije na njivi preko puta ‘Žibela’, obaveštavamo Vas da su preduzete potrebne mere i naloženo je uklanjanje, sanacija i vraćanje terena u prvobitno stanje u najkraćem roku“, prema tvrdnji ekološkog aktiviste, dr Petera Červenaka, navedno je u dopisu Odeljenja za inspekcijske poslove Opštinske uprave Bačka Topola,„jer znate i sami, dok im se formalno ne obratite oni se prave mrtvi“ naglašava Červenak.
Ekološki pokret “Za sadašnjost i budućnost” iz naselja Bajša, u opštini Bačka Topola, zahteva od opštinske vlasti da reaguje povodom nesnosnog smrada koji se širi ovim prostorom. Takođe, preko puta fabrike Žibel u Bačkoj Topoli na njivu je ispuštena smrdljiva otpadna materija organskog, verovatno životinjskog porekla, sudeći po smradu”, ističe se u saopštenju tog pokreta. pa s e traži brza reakcija nadleđnih.
Usledila je kao nikad do sada ali problem i dalje postoji.
Odgovor nadležnih je stigao, ali za sada samo po pitanju neidentifikovane otpadne materije koja je završila na njivi objašnja za Vreme, duggodišnji eko aktivista, dr Peter Červenak.
„Na osnovu podnete predstavke u vezi otpadne materije na njivi preko puta ‘Žibela’, obaveštavamo Vas da su preduzete potrebne mere i naloženo je uklanjanje, sanacija i vraćanje terena u prvobitno stanje u najkraćem roku“, navedno je u dopisu Odeljenja za inspekcijske poslove Opštinske uprave Bačka Topola.
Ekolozi iz Bajše “Za sadašnjost i budučnost naselja Bajša” zahtevaju da se učini sve što je moguće, da se shodno članu 74. Ustava Srbije građanima obezbedi elementarno pravo na zdravu životnu sredinu, zbog čega stanovnici ne mogu prošetati niti provetravati svoje domove.
Ekološki pokret je pozvao opštinsku vlast da utvrdi poreklo smrada jer, kako ocenjuju, postoji više mogućih izvora: fabrika Žibel, farme pilića Topika, prečistači otpadnih voda ili farme svinja.
Slikovit je dr Červenak,
„Smrad iz ‘Žibela’ se oseća zbog tehnoloških procesa iz te kafilerije, ali se ne oseća stalno, nego povremeno, kada se na primer otvaraju kotlovi pod visokim pritiskom koji služe za rad te kafilerije. Pored ‘Žibela’ smrad se širi i sa farmi pilića kompanije ‘Perutnina Ptuj Topiko’ koje su opkolile Bačku Topolu i u kojima sada već ima milion jedinki. Najgore je kada se sa farmi pilići nakon šest nedelja uzgoja odvoze na klanje, jer se tada uklanja stajnjak na kome su uzgajani, odnosno seckana slama na kojoj se od prvog dana uzgoja sakupljao njihov izmet.”
Ono o čemu se govorilo godinama, prvo tiho pa u poslednje vreme i sve glasnije, u zvaničnoj formi počelo je da izlazi na videlo. NEPROFITNO UDRUŽENJE GRADJANA “URKO” IZ PAČIRA OBRĆE MILIONE, kroz razne pravne forme, iako bitiše u selu u kojem je veliki broj gradjana, na ivici egzistencije. Ništa se nije promenilo sem što je sa “scene” nestao politički, informativni , komunalanlni mag… Zoltan Sobati- kreator ekipe za model “kako za svoj račun isprazniti donaciske i državne kase”. Ostali su naslednici, koji su se naučili poslu, pa i dalje prazne kase, bez posledica,na svoje lično zadovoljstvo i korist.
U praksi politička volja često gleda na to ko je potencijalno odgovoran. Da li je to neko ko je politički saveznik ili protivnik. I, na žalost, nemamo dovoljno garancija da će sve biti ispitano bez obzira da li se zloupotrebe mogu vezati za pripadnike ove ili one političke opcije. To je ocena ekonomskih stručnjaka zaširi plan ali koji tako simptomatično zvuči u Bačkoj Topoli.
Nije sve išlo ipak, kako izgleda, negde je zapelo. Glavni kreator URKO sistema je odstranjen iz politike, pa se izvesno vreme vatio u Madjarsku, dok ne izblede tragovi, odakle je i došao iz male kancelarije u Janošhalmi do pokrajinskih skupštinskih klupa i maga bačkotopolske političke scene.
Medjutim ostala su “braća” iz osnivačke ekipe koja se nisu odrekla kreatorovog koncepta, već su nastavili, “bez glave” da slede trag novca. Kupovali su , za tudje pare, medije – radio, televiziju igrali se sa seoskom televizijom pa prešli u turizam jer im se učinio, unosnijim. Možda zato, jer im je informativna sisa ispala iz usta. Posle Sombatija tu su ostali politički akteri, sa početka priče, Oto Nadj, koji je sada Zamenik direktora Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine i Endre Husar direktor doo Pačir , koji upravlja svetski poznatom banjom, po ružičastoj boji.
Politički embrion Sombati, Nadj, Husak se raspao ali sva su deca preživela i nastavila po receptu “starijeg” brata da žive svak u svojoj blagodeti političkih uhlebljenja. Doduše onaj prvi, posle nuspešnog preleta, ostao je na ledu, do daljnjeg. Koji su mu grehovi posle toliko zasluga sam Bog će znati a možda i mi ukoliko nam bude interesantan. Svakako su “pod lupom” sadašnji potrošači donaciskog i budžetskog novca, koji su iz (ne) profita počeli da stiču profit, po receptu, tudji novci moje pare.
Kod trošenja novca u Pokrajini i Bačkoj Topoli imali smo iste probleme kao i uvek. Slabu kontrolu i nedovoljnu javnost. Oni koji bi inače mogli da vrše nadzor, nisu, navodno -imali pun pristup, podacima pa eto prilike da im pomognemo.
RECIMO KAKO INTERESANTNO ZVUČI DA PRIVATNA FIRMA UPRAVLJA IMOVINOM OD BLIZU 100.000.000 (STO MILIONA DINARA) U KOJU JE ULOŽILA IZ DVA IZVORA 1000 DINARA.
PREVRNULI SVE DŽEPOVE, da bi se skupili parice, za osnivački ulog novoosnovanog preduzeća. , DOO “PAČIR”. Udruženje građana „URKO“ u novu firmu uplaćuje čitavih 490,00 dinara, dok Mesna Zajednica Pačir uplaćuje nešto više od njih, tačnije 510,00 dinara! Za “jednu crvenu”, ekipa, osnovala firmu da gazduje ružičastim jezerom i ostvaruje milionske prihode, samo 2023 – 35, 6 miliona dinara a godinu dana pre toga 27 miliona dinara. Put do banje i termo mineralna bušotina, od preko milion evra, na poklon, u privatne džepove,o trošku države.Nešto je uložola i Mesna, iz samodoprinosa a Urko ponovo bez pare i dinara deli ćar. (IV. deo)
U dolini omanje reke Krivaje, na padinama Telečke lesne zaravni, oko 30 kilometara udaljeno od Subotice i oko 180 kilometara od Beograda, nalazi se naselje Pačir. Mirno naselje na severu Bačke možda i ne bi bilo tako poznato mnogima, da u njemu ne postoji jedino jezero roze boje u našoj zemlji. Nije čudo da je roze jer je ružičasto bilo i sve vreme dok je nastajalo.
Da podsetimo, Vikuv voda iz Sente za iznos od 59 miliona dinara,dobija posao bušenja bunara te se potpisuje ugovor između MZ Pačir i Vikuv vode na 70 miliona dinara. Pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja finansira ovu investiciju sa 30 miliona dinara,a deo se finansira i iz samodoprinosa u Pačiru. Pitate se gde je tu URKO, pa tu je, učestvuje i čeka plen.
Iako je Fond za kapitalne investicije još 2008. godine finansirao bušenje termalnog bunara na ovom mestu, Pačir banja otvorena je tek šest godina kasnije. Zapravo su malobrojni meštani, njih tek nešto više od 2.000 koji žive u naselju Pačir, učinili što mogu i tako je otvorena banja koja je proslavila mesto. Više od njih učinila je bratska ekipa pre svega iz udruženja gradjana URKO i seoske mesne zajednice, koji su osnovali doo “Pačir” da bi “zacarili “roze kompleksom”.
Saobraćajnica koja omogućava direktan pristup termalnoj banji sa regionalnog puta iz Subotice izgrađena je u Pačiru u opštini Bačka Topola sredstvima iz budžeta Pokrajine.”Opredelivši preko 24 miliona dinara za izgradnju saobraćajnice u Pačiru, napravili smo put koji vodi ka centru banjskog turizma, ali i put koji vodi ka otvaranju novih radnih mesta, razvoju preduzetništva, a samim tim i put koji mladima otvara mogućnosti da nastave da žive u Pačiru”, istakao je tadašnji direktor Uprave Nebojša Malenković.
Sve je to otišlo na konto doo Pačir, da ljudi banju uljude i uspostave turističko sakupljanje profita na državnoj grbači. Da ljudi nastave pristojan život. Tako Informativni magovi koji prvo , za tudje pare kupuju televiziju i radijo, sada za tudje pare, kobojagi, “kupuju” banju. Za tudje novce, dakako.
PO SVEMU SUDEĆI NIJE OVDE KRAJ, URKO JE I DALJE “KASICA PRASICA” ODABRANE GRUPE GRADJANA, KOJA RIJE NA SVE STRANE I “GUTA” SVE ŠTO STIGNE. IMA JOŠ “ZASLUŽNIH” GRADJANA ZA TRANSVERE NOVCA GRADJNA. o NJIMA U NASTAVKU SERIJALA….
Ekološki pokret “Za sadašnjost i budućnost” iz naselja Bajša, u opštini Bačka Topola, zahteva od opštinske vlasti da reaguje povodom nesnosnog smrada koji se širi ovim prostorom, a koji onemogućuje normalan život građana i provetravanje prostorija u kojima žive.
Oni, kako navode, zahtevaju da se učini sve što je moguće, da se shodno članu 74. Ustava Srbije građanima obezbedi elementarno pravo na zdravu životnu sredinu, zbog čega stanovnici ne mogu prošetati niti provetravati svoje domove.
Ekološki pokret je pozvao opštinsku vlast da utvrdi poreklo smrada jer, kako ocenjuju, postoji više mogućih izvora: fabrika Žibel, farme pilića Topika, prečistači otpadnih voda ili farme svinja.
“Takođe, preko puta fabrike Žibel u Bačkoj Topoli na njivu je ispuštena smrdljiva otpadna materija organskog, verovatno životinjskog porekla, sudeći po smradu”, ističe se u saopštenju tog pokreta.
“Utvrditi ko je ispustio smrdljivu materiju pored magistralnog puta. Čija je njiva i kog je porekla taj material”, poručili su
VIŠE DO PESEDET TAČMIČARA IZ DEVET GRADOVA VOJVODINE NADMETALO SE U RAZNIM “SELJAČKIM” DISCIPLINAMA, NA VOJVODJANSKOJ SELJAČKOJ OČIMPIJADI,, U BAČKOJ TOPOLI KAKO BI OSVOJILI NAZIV NAJBOLJEG. PO TREĆI PUT KRUNU NAJUSPEŠNIJIH SU OSVOJILI TAKMIČARI IZ KAVILA
eKIPE SU SE takmičile u bacanju bala slame, guranja kolica, krunjenu kukuruza, bacanju gumenih čizama, sečenju drva….Za tradicionalno takmičenje u kuvanju junećeg paprikaša prijavile su se mnoge ekipe.
Jednom godišnje u Bačkoj Topoli održava se Seljačka olimpijada na kojoj se okupe građani ovog grada i okolnih mesta kako bi učestvovali na neobičnom takmičenju. Sečenje greda, preskakanje ogromnih bala sena, slalom sa punim građevinskim kolicima, bacanje guma… samo su deo onoga što se moglo videti ove godine na desetoj, jubilarnoj Seljačkoj olimpijadi u Bačkoj Topoli.
Atmosfera uzavrela! Što zbog mase glasnih navijača, što zbog sunca koje nemilosrdno peče. Prašina se diže skoro kao na Reli Dakaru, a zajapureni takmičari hvataju dah dok trče na improvizovanom “olimpijskom” terenu. A na terenu žar i borba kao kod profesionalnih sportista. Trči se, preskače, pada, ustaje… mišići popuštaju, umor stiže ali niko ne odustaje!
– Sve je krenulo tako što smo sa komšijama sedeli jedno veče i razgovarali o tome da treba organizovati nešto u Bačkoj Topoli. I tako je sve krenulo. Prve godine nismo imali budžet, već smo od meštana tražili da nam daju testere, grede, kolica… iako danas najveći deo stvari dobijemo od sponzora, meštani i dalje ovu manifestaciju osećaju kao svoju – sečaju se osnivači olipiskog seljačkog nadmetanja
Dobili smo događaj, zahvaljujući bačkotopolskom Auto klubu G/FORCE, zbog kakvih smo u prošlosti morali put prestonice ili većih centara, koji okuplja više hilada posetilca i učesnika. Ovog puta imamo jedno specifično, zanimljivo dešavanje, međunarodnog karaktera u kome naši sugrađani mogu da uživaju. Imamo posetioce iz Makedonije, Madjarske , Hrvatske , BIH, Slovenije, celog regiona, koji je po pravilu nastavak Dana Bačk Topole . Sa obzirom na veliki broj ljubitelja automobila, smatrali smo da je , humanitarni karakter, dodatna motivacija da kao lokalna samouprava podržimo , okupimo, ne samo zbog limenih ljubimaca, već i da skrenemo pažnju ljudima da zajedno možemo da uradimo mnogo, i da usrećimo mnoge- kaže zamenik predsednika opštine Bačka Topola Stevan Ančevski
Takimčenje u jačini zvuka nosi naziv DB drag. Velika konkurencija vlada u takmičenju za najlepši izgled automobila.
Postoje ljudi koji prosto obožavaju svoje četvorotočkaše i žele da svi ostali znaju koliko su oni zadovoljni i ponosni automobilima koje poseduju. Iz te potrebe da ljudi podele svoju radost i upoznaju druge ljude slične sebi počeli su, u Bačkoj Topoli, da se organizuju skupovi ljubitelja automobila. Nosilac okupljanja je bačkotopolski Auto klub G-Force u saradnji sa lokalnom samoupravom ističe Ančevski.
Sa ponosom možemo reći da smo u Bačkoj Topoli uspostavili regionalni brend okupljanja ljubitelja automobila i ne samo to već i centar širenja tehničke kulture i bezbedne vožnje. To možemo zahvaliti visokoj odgovornosti ljudi koji se bave ovim sportom, koji su slobodno možemo reći medju najdisciplinovanijim, kada je auto sport u pitanju. Styling skupovi postali su sastavni deo kulture automobilskih entuzijasta. Oni pružaju platformu za istomišljenike da se okupe, pokažu svoja vozila i podele svoju strast prema automobilima.Međutim, prisustvo automobilskom skupu prevazilazi samo prikazivanje vašeg auta. U Bačkoj Topoli smo imamo izložbu i takmičenje u tjuning stajlingu i DB ozvučenju. To je poslednji skup na auto – tjuning sceni ove godine u Srbiji, čime na neki način zatvoramo sezonu . Klub je formiran pre 8 godina a ovu priredbu organizuje po osmi put. Sve je počelo skromno a sada je to već jedna od najvećih manifestacija u Srbiji, koja je poprimila i medjunarodni karakter.”- kaže organizator Aleksandar Traparić.
Ideja za organizovanjem ovakvog događaja, kako ističe, potekla je ne samo iz ljubavi prema limenim ljubimcima, već i iz želje da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija., jer ovakve priredbe imaju i humanitarni karakter.
-Sa obzirom na veliki broj ljubitelja automobila, smatrali smo da je ovo dodatna motivacija da kao lokalna samouprava podržimo , okupimo, ne samo zbog limenih ljubimaca, već i da skrenemo pažnju ljudima da zajedno možemo da uradimo mnogo, i da usrećimo mnoge – naveo je Ančevski.
Tradicionalno osveštanje hleba od novog roda pšenice i njegovo rezanje održano danas, u crkvi Pohodjena Device Marije u Bačkoj Topoli u partnerstvu sa lokalnom samoupravom. Prvu krišku isekao predsednik opštine Adrijn Satmari. Za današnji dan planirano sada već tradicionalno obeležavanje dana Svetog Ištvana.
U crkvi Pohodjenja Device Marije u Bačkoj Topoli održana je sveta misa i obavljena ceremonija osveštanja hleba umešenog od brašna ovogodišnjeg roda pšenice. Prvu krišku hleba, po tradiciji, isekao je predsednik opštine Adrijan Satmari. Po završetku mise, članovi KUD-a Kodalj Zoltan. U svečanoj povorki doneli su osveštani hleb do bine ispred zgrade domaćina manifestacije na Vašarištu.
Dan svetog Ištvana i praznik Novog hleba je jedan od najznačajnijih praznika u Bačkoj Topoli koji okupi mnoge građane.
“Mnogo nam znači osveštavanje novog hleba, jer sam hleb nije tek jedna namirnica, već onaj ko ima svoj hleb svagdašnji, znači da taj čovek, ta porodica može da preživi, i upravo zbog toga uvek se radujemo novom hlebu da u ljudima živi ova tradicija, a sa druge strane, uveren sam da pošto je mađarskoj zajednici ovo nacionalni praznik, on živi u srcima ljudi, u njihovim domovima, i zato im nije potrebno veliko praznovanje da bi osećali da je ovo praznik“- reko je Adrijan Satmari
Tokom celodnevne manifestacije mogla je da se vidi izložba a, starih fijakera, da se proba domaći hleb . Za dobru atmosferu su bili zaduženi članovi negovatelja starih običaja.U nedelju 2o. avgusta u Bačkoj Topoli će biti organizovana Vojvođanska seljačka olimpijada. U takmičarskom delu koji na prostoru Vašarišta počeo u 13.30 časova okupiće, u okviru Lige šampiona, pobednike predhodnih olimpijada, a prateći program biće primeren svim uzrastima.
Tokom više godina organizovanja, Seljačke olimpijade u Bačkoj Topoli , ispostavilo se da je ova manifestacija jedna od najmasovnijih i najpopularnijihn, ne samo, u Bačkoj Topoli, veći širom Vojvodine, sa oko 3000-5000 posetilaca. Autentične paorske , „sportske“ discipline već su zaživele kao tradiconalne, u organizaciji lokalnog kluba proizvodjača „Gazdaker i Udruženja poljoprivrednika Bačke Topole.
Posetioci uživaju u bravurama vozača traktora, prevoženju džakova na biciklu i mnogim teškim poslovima koje su muškarci nekada sa lakoćom obavljali. Tokom decenije, organizovanja Olimpijade ispostavilo se da je ova manifestacija veoma popularna. sa oko . Međutim, gastronomski izazov je otići na Vašarište, avgusta i probati bubac gulaš, i druge varijante paprikaša i gulaša. Kuvari dobijaju nagrade, ali je, kako kažu, najveće priznanje kada vide srećna lica gostiju koji uživaju u ukusu i mirisu ovih starih jela.
