VIKTOR RADOJEVIĆ, levi bek rođen 2004. godine bez obeštećenja je prešao u tabor Topolaca, s tim što će Zvezdi pripasti 50 odsto od narednog transfera. Takođe, srpski šampion ima pravo preče kupovine, ukoliko odluči da vrati igrača.
Doskorašnji fudbaler Crvene zvezde Viktor Radojević (20) novi je igrač TSC-a iz Bačke Topole, saopštio je taj klub. Talentovani levi bek kojem se predviđala lepa budućnost na “Marakani” nije uspeo da pobedi konkurenciju u seniorskom timu Zvezde, pa se već na početku profesionalne karrijere seli iz kluba.
Daleko više prilika da igra Viktor Radojević imaće u dresu TSC-a, koji ove sezone ima obezbeđenu grupnu fazu u evropskim takmičenjima, dok će u domaćem prvenstvu pokušati da ponovi uspehe iz prethodnih sezona. Radojević je potpisao trogodišnji ugovor, a crveno-beli neće dobiti obeštećenje. Zvezdi će pripasti 50 odsto od narednog transfera mladog fudbalera.
Konkursom za dodelu budžetskih sredstava za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata udruženja građana za pružanje administrativno-tehničke podrške poljoprivrednim proizvođačima na teritoriji opštine Bačka Topola dodeljeno je 9,1 milion dinara za projekte osam udruženja, dok je prošle godine 8,2 miliona dinara podelilo devet nevladinih organizacija. Dakako i ovde je neprofitni URKO iz Pačira, miljenih lokalne politike, jer i posle Sombatija ima neki Sombati, sa pojačanom apanažom sa 700.000 od lane na 930.000 ove godine. Poznati su po tome što su prvo kupili lokalnu TV i radio, za tudje pare, pa je prodali i nastavili da informišu malo školarce a malo poljoprivrednike , za solidne novce gradjana Bačke Topole.
Sistem finasiranja koji je uspostavio legendarni mediski vuk Zoltan Sombati, i dalje uspešno funkcioniše u opštini Bačka Topola. Dakle i posle Sombatija – Sombati. Sve je krenulo od smelog poduhvata , za neuke, seoske TV Pačir. To je bio informativni zametak sistema za uvlaćenje novca iz budžetskih para do novca inostranih fondacija. Sve za konfor nekolicine ljudi u selu, koje je poznato po tome da ih sve više duša napušta, zbog uslova života. Porasli su apetiti pa zahvaljujući bratskom novcu kupuju lokalno Javno preduzeće koje u svom delokrugu rada ima lokalni EKPRES TV KANAL I REGIO RADIJO.
informativni mag Sombati koji u biografiji ima mnogo kompetencija, pre nego su ga partiski drugari obrisali iz politike, inače osnivač URKA, postaje sa svojim drugarima, postaje glavni opetarivac, za punjenje (ne) profitnog novčanika. Više d 50 posto svih para izdvojenih za informisanje oprihodovao je URKO, i posle čistke Sombatija, kao udarna informativna pesnica svojih političkih štićenika. Dobili, pojeli popili, šta već ali potrošili pa prodali.
Pošto vole “kintu” odrekli su se medija ali nisu “kasice prasice”. Vredi pomenuti da im se ove godine “komisiski” dodeljuje novac za izveštavanje sa školskih priredbi u Pačiru. Malo , svega 100.000. Navikli ljudi na milione, pa onda malo zahvatili a “braća” dala 930.000,00 za edukaciju ili informisanje poljoprivrednika. Malo su se potkrepili za buduđe poduhvate, dok nešto ne kapne iz “ružičaste banje” koju je sagradila opština, pokrajina …. a oni prisvojili jer tamo vlada doo Pačir u kojem je URKO dakako , medju osnivačima.
DODJOSMO KONAČNO DO RUŽIČASTE BANJE, BANJA NIJE KO SVAKA BANJA OVA JE RUŽIČASTA. MALO JE TAKVIH NA PLANETI A JOŠ MANJE TAKO SAGRADJENIH. bEZ URKA NIŠTA OD BANJE A KAPITALNI ULOG 490 DINARA.
Udruženja za regionalnu komunikaciju “URKO” iz Pačira, mesta u opštini Bačka Topola, svojevreno je kupilo, bačkotopolsku informativnu kuću za 31.165 evra. Prakitčno zaokružilo je iznos početne cene za svega 45 evro centi više od početne cene u drugom krugu koja je iznosila 66 odsto procenjene vrednosti kapitala. Prema pisanju Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), novac za kupovinu bačkotopolskog IC-a stigao je iz Mađarske, tačnije od Fondacije Bethlen Gabor, koja je pačirskom udruženju uplatila 64.600 evra za planiranu akviziciju. Ipak, ni status konkursne zlatne koke još od prvog raspisanog konkursa u Bačkoj Topoli – od medijskih projekata inkasirali su samo do ove godine oko 45 miliona dinara, što je više od polovine ukupno datog novca svim medijskim projektima od 2015. godine! – nije im, puno pomogao, pa su završili u zagrljaju grupacije PANON.
Preduzeće Informativni centar iz Bačke Topole nastalo je krajem 2015. nakon što je u drugom krugu privatizacije za 31.000 evra prodato Javno informativno preduzeće Bačka Topola, do tada u stopostotnom vlasništvu države.
Ipak, ni status konkursne zlatne koke još od prvog raspisanog konkursa u Bačkoj Topoli – od medijskih projekata inkasirali su samo do ove godine oko 45 miliona dinara, što je više od polovine ukupno datog novca svim medijskim projektima od 2015. godine! – nije im, puno pomogao.
CINS dalje navodi i da Vlada Mađarske od 2017. godine za udruženje URKO svake godine izdvaja sedam miliona forinti, odnosno oko 20.000 evra, za troškove održavanja televizije Ispostavilo se da ni toliki iznos nije dovoljan da bi IC preživeo, pa je sav personal (njih 11) i tehnika završila kod sibotičke Fondacije PANON.
Ipak malo istorije. Kreator URKO koncepta, je Pačirac, Zoltan Somboti, posle povratka, sa rada, iz Madjarske postaje jedan od lidera lokalne politike, direktor Javnog komunalnog preduzeća, politički lider koji je sa grupom istomišljenika od kojih neki i danas stoluju na političkim funkcijama “pravi” neprofitnu grupu gradjana , vrlo zainteresovanu za profit. O tome svedoči podatak , da se nisu mogli odbraniti od priliva budžetskog novca, ili novca gradjana, a stizala je “kinta” i od donacija iz susedne Madjarske. Funkcije pare pa je tu i sukob interesa a pojavio se i sukob medjusobnih interesa kao što to obično biva, kada novca pretiče. Sombati bar službeno reterira i nestaje sa spiska pokretača URKA ali tu je da pripomogne , kada treba kasu napuniti. Ova radnja nalik latinoameričkim serijama, lakšeg žanra, traje godinama , sve dok Sombati nije pao u nemilost svojih, do tada, političkih istomišljenika. Iskaču novi “glumci” a fabula ostaje ista. Što više novca za URKO.
Za tolike simpatije postoji makar jedno moguće objašnjenje. Na čelu Bačke Topole je u to vreme, baš kao i danas,tradicionalno, Savez vojvođanskih Mađara. Zanimljivo, među troje angažovanih u pačirskoj televiziji bio je i Zoltan Sombati, retko renesansna ličnost na ovim prostorima: ne samo da je bio osnivač URKO-a, na čijem je čelu bio do početka 2014, te televizijski delatnik, već je u to vreme bio i na čelu komunalnog preduzeća u Bačkoj Topoli; bio je i važan funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara u tom kraju, pa čak i predsednik Saveta Mesne zajednice Pačir. Nešto ranije, Sombati je od 2004. do 2012. sedeo u Skupštini Vojvodine kao, hát persze, poslanik SVM-a. Dakle ALFA I OMEGA.
Kada je URKO postao vlasnik IC Bačka Topola, milioni iz lokalnog budžeta nastavili su da se slivaju na njihov račun, ovaj put na konto medijskih projekata – sveukupno, više od polovine novca namenjenog za sve medijske projekte od 2015. dodeljeno je upravo Informativnom centru. SADA JE VLASNIK DRUGI ALI URKO ostaje na finansiskim jaslama opštine, malo po mediskim, malo po drugim konkursnim osnovama.Pitanje je kako ako je otišao Sombati . Odgpovoriti je lako, jer ima u tom krugu novih a starih, imena koje ne dozvoljavaju da posustane priliv iz opštinske kase.
O TOM POTOM U NAREDNOM NASTAVKU KOJI SVEDOČI O TURISTIČKIM AMBICIJAMA NEPROFITNOG URKA I ULOZI OVOG INFORMATIVNOG A PROPALOG GIGANTA U RAZVOJ POLJOPRIVREDE. ZA SVE PARE GRADJANA BAČKE TOPOLE.
Preduzeće Informativni centar iz Bačke Topole nastalo je krajem 2015. nakon što je u drugom krugu privatizacije za 31.000 evra prodato Javno informativno preduzeće Bačka Topola, do tada u stopostotnom vlasništvu države.
Ipak, ni status konkursne zlatne koke još od prvog raspisanog konkursa u Bačkoj Topoli – od medijskih projekata inkasirali su samo do ove godine oko 45 miliona dinara, što je više od polovine ukupno datog novca svim medijskim projektima od 2015. godine! – nije im, puno pomogao.
CINS dalje navodi i da Vlada Mađarske od 2017. godine za udruženje URKO svake godine izdvaja sedam miliona forinti, odnosno oko 20.000 evra, za troškove održavanja televizije Ispostavilo se da ni toliki iznos nije dovoljan da bi IC preživeo, pa je sav personal (njih 11) i tehnika završila kod sibotičke Fondacije PANON.
Ipak malo istorije. Kreator URKO koncepta, je Pačirac, Zoltan Somboti, posle povratka, sa rada, iz Madjarske postaje jedan od lidera lokalne politike, direktor Javnog komunalnog preduzeća, politički lider koji je sa grupom istomišljenika od kojih neki i danas stoluju na političkim funkcijama “pravi” neprofitnu grupu gradjana , vrlo zainteresovanu za profit. O tome svedoči podatak , da se nisu mogli odbraniti od priliva budžetskog novca, ili novca gradjana, a stizala je “kinta” i od donacija iz susedne Madjarske. Funkcije pare pa je tu i sukob interesa a pojavio se i sukob medjusobnih interesa kao što to obično biva, kada novca pretiče. Sombati bar službeno reterira i nestaje sa spiska pokretača URKA ali tu je da pripomogne , kada treba kasu napuniti. Ova radnja nalik latinoameričkim serijama, lakšeg žanra, traje godinama , sve dok Sombati nije pao u nemilost svojih, do tada, političkih istomišljenika. Iskaču novi “glumci” a fabula ostaje ista. Što više novca za URKO.
Za tolike simpatije postoji makar jedno moguće objašnjenje. Na čelu Bačke Topole je u to vreme, baš kao i danas,tradicionalno, Savez vojvođanskih Mađara. Zanimljivo, među troje angažovanih u pačirskoj televiziji bio je i Zoltan Sombati, retko renesansna ličnost na ovim prostorima: ne samo da je bio osnivač URKO-a, na čijem je čelu bio do početka 2014, te televizijski delatnik, već je u to vreme bio i na čelu komunalnog preduzeća u Bačkoj Topoli; bio je i važan funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara u tom kraju, pa čak i predsednik Saveta Mesne zajednice Pačir. Nešto ranije, Sombati je od 2004. do 2012. sedeo u Skupštini Vojvodine kao, hát persze, poslanik SVM-a. Dakle ALFA I OMEGA.
Kada je URKO postao vlasnik IC Bačka Topola, milioni iz lokalnog budžeta nastavili su da se slivaju na njihov račun, ovaj put na konto medijskih projekata – sveukupno, više od polovine novca namenjenog za sve medijske projekte od 2015. dodeljeno je upravo Informativnom centru. SADA JE VLASNIK DRUGI ALI URKO ostaje na finansiskim jaslama opštine, malo po mediskim, malo po drugim konkursnim osnovama.Pitanje je kako ako je otišao Sombati . Odgpovoriti je lako, jer ima u tom krugu novih a starih, imena koje ne dozvoljavaju da posustane priliv iz opštinske kase.
O TOM POTOM U NAREDNOM NASTAVKU KOJI SVEDOČI O TURISTIČKIM AMBICIJAMA NEPROFITNOG URKA I ULOZI OVOG INFORMATIVNOG A PROPALOG GIGANTA U RAZVOJ POLJOPRIVREDE. ZA SVE PARE GRADJANA BAČKE TOPOLE.
NEPROFITNI MEDIJSKI MAG “URKO” IZ PAČIRA ,SVOJEVREMENO, KUPIO LOKALNI RADIO I TELEVIZIJU, NASTAVLJA DA HARA MEDISKE KONKURSE, IAKO SU PRODALI RADIO I TELEVIZIJU. (II DEO)-Udruženja za regionalnu komunikaciju “URKO” iz Pačira, mesta u opštini Bačka Topola, svojevreno je kupilo, bačkotopolsku informativnu kuću za 31.165 evra. Prakitčno zaokružilo je iznos početne cene za svega 45 evro centi više od početne cene u drugom krugu koja je iznosila 66 odsto procenjene vrednosti kapitala. Prema pisanju Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), novac za kupovinu bačkotopolskog IC-a stigao je iz Mađarske, tačnije od Fondacije Bethlen Gabor, koja je pačirskom udruženju uplatila 64.600 evra za planiranu akviziciju. Ipak, ni status konkursne zlatne koke još od prvog raspisanog konkursa u Bačkoj Topoli – od medijskih projekata inkasirali su samo do ove godine oko 45 miliona dinara, što je više od polovine ukupno datog novca svim medijskim projektima od 2015. godine! – nije im, puno pomogao, pa su završili u zagrljaju grupacije PANON.
Preduzeće Informativni centar iz Bačke Topole nastalo je krajem 2015. nakon što je u drugom krugu privatizacije za 31.000 evra prodato Javno informativno preduzeće Bačka Topola, do tada u stopostotnom vlasništvu države.
Ipak, ni status konkursne zlatne koke još od prvog raspisanog konkursa u Bačkoj Topoli – od medijskih projekata inkasirali su samo do ove godine oko 45 miliona dinara, što je više od polovine ukupno datog novca svim medijskim projektima od 2015. godine! – nije im, puno pomogao.
CINS dalje navodi i da Vlada Mađarske od 2017. godine za udruženje URKO svake godine izdvaja sedam miliona forinti, odnosno oko 20.000 evra, za troškove održavanja televizije Ispostavilo se da ni toliki iznos nije dovoljan da bi IC preživeo, pa je sav personal (njih 11) i tehnika završila kod sibotičke Fondacije PANON.
Ipak malo istorije. Kreator URKO koncepta, je Pačirac, Zoltan Somboti, posle povratka, sa rada, iz Madjarske postaje jedan od lidera lokalne politike, direktor Javnog komunalnog preduzeća, politički lider koji je sa grupom istomišljenika od kojih neki i danas stoluju na političkim funkcijama “pravi” neprofitnu grupu gradjana , vrlo zainteresovanu za profit. O tome svedoči podatak , da se nisu mogli odbraniti od priliva budžetskog novca, ili novca gradjana, a stizala je “kinta” i od donacija iz susedne Madjarske. Funkcije pare pa je tu i sukob interesa a pojavio se i sukob medjusobnih interesa kao što to obično biva, kada novca pretiče. Sombati bar službeno reterira i nestaje sa spiska pokretača URKA ali tu je da pripomogne , kada treba kasu napuniti. Ova radnja nalik latinoameričkim serijama, lakšeg žanra, traje godinama , sve dok Sombati nije pao u nemilost svojih, do tada, političkih istomišljenika. Iskaču novi “glumci” a fabula ostaje ista. Što više novca za URKO.
Za tolike simpatije postoji makar jedno moguće objašnjenje. Na čelu Bačke Topole je u to vreme, baš kao i danas,tradicionalno, Savez vojvođanskih Mađara. Zanimljivo, među troje angažovanih u pačirskoj televiziji bio je i Zoltan Sombati, retko renesansna ličnost na ovim prostorima: ne samo da je bio osnivač URKO-a, na čijem je čelu bio do početka 2014, te televizijski delatnik, već je u to vreme bio i na čelu komunalnog preduzeća u Bačkoj Topoli; bio je i važan funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara u tom kraju, pa čak i predsednik Saveta Mesne zajednice Pačir. Nešto ranije, Sombati je od 2004. do 2012. sedeo u Skupštini Vojvodine kao, hát persze, poslanik SVM-a. Dakle ALFA I OMEGA.
Kada je URKO postao vlasnik IC Bačka Topola, milioni iz lokalnog budžeta nastavili su da se slivaju na njihov račun, ovaj put na konto medijskih projekata – sveukupno, više od polovine novca namenjenog za sve medijske projekte od 2015. dodeljeno je upravo Informativnom centru. SADA JE VLASNIK DRUGI ALI URKO ostaje na finansiskim jaslama opštine, malo po mediskim, malo po drugim konkursnim osnovama.Pitanje je kako ako je otišao Sombati . Odgpovoriti je lako, jer ima u tom krugu novih a starih, imena koje ne dozvoljavaju da posustane priliv iz opštinske kase.
O TOM POTOM U NAREDNOM NASTAVKU KOJI SVEDOČI O TURISTIČKIM AMBICIJAMA NEPROFITNOG URKA I ULOZI OVOG INFORMATIVNOG A PROPALOG GIGANTA U RAZVOJ POLJOPRIVREDE. ZA SVE PARE GRADJANA BAČKE TOPOLE.
Kontraverzno Udruženje gradjana URKO iz Pačira, je medju prvima na opštinskim budetskim jaslama, sredstva za informisanje gradjna dodeljena, verovali ili ne, za izveštavanje sa školskih priredbi u lokalnoj OŠ Moša Pijade. To je samo, najnoviji, u nizu finnsiskih apsurda, poduprt “analizom” komisije za dodelu sredstava.URKO i ljudi oko njega, postavili su nam profesionalni izazov , princip “prst u oko” neće oko zatvoriti.
Među lokalnim samoupravama koje su budžetom ove godine predvidele manji iznos za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja nego prethodne, kada je u pitanju javni konkurs je BAČKA TOPOLA. Ove godine podeljeno oko milion dinara. Madu slavodobitnicima je najinteresantnije Udruženje gradjana URKO iz Pačira kojem je novac , 100.000 dinara dodeljen za izveštavanje sa školskih priredbi iz Osnovne škle “Moša Pijade” iz Pačira.
To je najnovijia u nizu kontraverzi koje se vežu za ovo neprofitno udružennje sa “debelim” aspiracijama na profit. Ovom temom bavićemo se opširnije s obzirom da se njihov račun puni po mnogo osnova sa nekoliko izvora.Za sada samo o informisanju.
Ipak, na do sada raspisanim konkursima u ovoj lokalnoj samoupravi, iznos opredeljen za medijske projekte značajno je manji od onog predviđenog budžetom. Obično je to bilo oko 15 miliona dinara. To znači da bi ova lokalna samouprave, do kraja godine trebalo da raspiše, bar još jedan konkurs, za sufinansiranje medijskih projekata ili na neki drugi način potroši “mediske” pare.
Najčešće pitanje gradjana , na ovu pojavu, je odakle “snaga” za usisavanje ogromnih sredstava URKU, da li iza njih stoji jak politički “back ground” ili su nabavili turbo usisivač , velike snage, koji skuplja sve što stigne ili je po sredi psihotronično oružje od koga niko nema odbrane, već na molbu uvek odgovaraju hrpom novca , na račun.
URKO i ljudi oko njega, postavili su nam profesionalni izazov jer princip “prst u oko” neće oko zatvoriti.
Posebno osetljive vrste, kao i najkrupnije jedinke su tolstolobika i amura, zbog nedostatka kiseonika, uginule u osetnom broju. Pomore, u manjoj ili većoj meri, beleže i druge vode, kao i ribnjaci. Moravica, Panonija, pored ovog ima i nerešeno pitanje nekorigovanog biološkog minimuma, koji je, kada je bio određen bio u skladu sa stvarnim stanjem, ali zbog taloženja mulja i izdizanja dna, tokom perioda navodnjavanja ostaje daleko manje vode nego što je normalno.
Pecaroši koji obično pecaju na krivajskom jezeru, ovih dana su bili iznenađeni onim što su zatekli. Ribe su plivale tik ispod površine vode i kretale se levo desno po vodi. Od iskusnijih ribolovaca su saznali da je u pitanju prirodna pojava poznata kao prevrtanje vode.
„To su stotine riba na površini vode, zevaju kao da nemaju kiseonika i normalno da smo pomislili da je u pitanju ili zagađenje ili nešto drugo. Ali ništa od toga nije bilo. Riba ide ka ovoj toplijoj vodi sa dna i kako poznavaoci kažu, posle mesec dana, riba se, obično, raziđe bez ikakvih posledica. Ipak zabeležen je i veliki broj uginulig tolstolobika i amura”- kažu ribolovci
Dešava se da riba zbog deficita kiseonika ugine i trebalo bi da bude bezbedna za ljudsku ishranu, međutim, upozoravaju stručnjaci, kada imamo u vidu razloge zbog čega je došlo do nedostatka kiseonika, onda se postavlja pitanje da li takvu ribu treba koristiti za ishranu.
„Ja bih uvek predložio da se to ne čini, posebno što nemamo detaljna istraživanja koja većina zemalja ima i koja nam daju odgovor da li iz nekog dela jezera uopšte možemo konzumirati ribu, ne samo kada se desi prevrtanje vode, nego uopšte. To važi i za sve reke, jezera i sve druge vodene ekosisteme i sve ribolovne vode“, objašnjava ovakve situacije dr Zoran Marković, profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu
Ukoliko želimo da budemo odgovorni prema prirodi, ribu koja ugine bi trebalo izvaditi, sahraniti u otvor koji je posut krečom, zatrpati i opet posuti krečom.
Tokom niza godina organizovanja, Seljačke olimpijade u Bačkoj Topoli , ispostavilo se da je ova manifestacija jedna od i najpopularnijihn, ne samo, u Bačkoj Topoli, veći širom Vojvodine, sa oko 1000 posetilaca koji navijaju za svoje “seljake”. Autentične paorske , „sportske“ discipline već su zaživele kao tradiconalne, u organizaciji lokalnog kluba proizvodjača „Gazdaker i Udruženja poljoprivrednika Bačke Topole. Istovremeno mesi i hleb od prve ovogodišnje pšenice koji u Crvi “Pohodjenj a Device Marije, preuzima , nakon osveštanja predsednik opštine.
Prvi hleb je simbol zahvalnosti Bogu za spasenje života. Ovaj sveti hleb se nikada ne baca, čak ni mrvice. Hleb predstavlja samog Isusa Hrista, koji je Hleb života. Gosti ali i učesnici ovog programa prisustvuju, najpre, kulturno-umetničkom programu i potom fijakerima i traktorima idu ka crkvi Pohodjenja Device Marije,u centru grada, gde je u okviru mise župnik , osveštao prvi hleb od novog brašna 2024. godine.Prvu krišku osveštanog hleba iseca, po tradiciji, predednik opštine Adrijan Satmari. Tokom celodnevne manifestacije organizuje se izložba a, starih fijakera, proba domaći hleb . Za dobru atmosferu su bili zaduženi članovi negovatelja starih običaja. Potom sledi sportski deo selačke olimpijade.
“Poslednja leta su generalno sušna, međutim sada nas u kontinuitetu suša prati od prošlog leta. Od početka avusta a itokom jula, je kukuruz nakon temperatura od preko 40 stepeni značajno podgoreo od dole, što je predznak ubrzanom završetku vegetacije zato sledi berba pre svih rokova ili bolje reći spašavanje što se spasiti može.- ocenjuju poljoprivredni stručnjaci i dodaju da je katastrofa na gotovo 35.000 hektara pod ovom kulturom u opštini Bačka Topola i Mali idjoš.
Paori koji sе bavе samo suvim ratarеnjеm U OPŠTINAMA BAČKA TOPOLA I MALI iDJOŠ, priprеmaju za žеtvu kukuruza, a oni koji imaju i stoku krеnuli da siliraju kukuruz, kako bi izvukli bar nеku korist od ovogodišnjе sеtvе. Obično se ovde zaseje oko 35000 hektara pod ovom kukturom uz prosečan rod od oko 7 tona po hektaru, što je oko 240.000 tona “zlatnog zrna”. Ove godine , stručnjaci procenjuju da neće biti ni četvrtina toga roda i ukazuju na predstoječu katastrofu na njivama.
Agronom u Poljoprivrеdnoj stručnoj službi u Bačkoj Topoli Radomor Šuša navеo jе da sе kukuruz suši i svakim danom jе svе lošiji.
– Afrička klima bеz padavina napravila jе vеliku štеtu kukuruzi i nеma izglеda da ćе sе izvući ukoliko u narеdnom pеriodu budе kišе i nižе dnеvnе tеmpеraturе, bеz obzira na vrеmе sеtvе i hibridе. I soja jе u lošеm stanju, ima mahuna ali nеma zrna, i svakim danom jе, pri vеlikoj toploti i bеz kapi vodе, svе suvlja – kazao jе Šuša.
I za kukuruz i za soju važi da se neće popraviti u narednom periodu ukoliko se klima promeni, padne kiša i zahladi. Zato se paori koji se bave samo suvim ratarenjem pripremaju za žetvu, a oni koji imaju i stoku krenuli da siliraju kukuruz, kako bi izvukli bar neku korist od ovogodišnje setve.
Dr Goran Bekavac sa novosadskog Insituta za ratarstvo i povrtarstvo kazao je da nije za siliranje kukuruza jer suv rod nema nikakvu nutritivnu vredost. Smatra da će žetva krenuti već polovinom avgusta, ukoliko do tada visoke dnevne temperature sasvim ne sprže biljke, jer su suvi listovi kukuruza vreli kada se dodirnu oko 14 časova. – Oni koji su sejali rane hibride još mogu da se nadaju nekavom prinosu, ali se ne usuđujem da kažem koliko se može očekivati da bude kukuruza u proseku po hektaru. Za domaće potrebe treba nam oko četiri miliona tona kukuruza – naveo je on.
Srpska atletičarka Adriana Vilagoš, članica AK TSC iz Bačke Topole, nije se plasirala u finale Olimpijskih igara. Ipak to je iskustvo više u karijeri ove mlade takmičarke , koja je medju najmladjima, sa državnim rekordima i evropskim i svetskim medaljama. Zato puna podrška Adrijani, pred kojom je još mnogo rekorda i Olimpijada, za pobede i uspeh uz njenu izjavu – “moram da se odmorim i idemo dalje i još jače nego do sada.”
Mlada Adriana je u kvalifikacijama bila 13. u generalnom plasmanu, odnosno prva “ispod crte”, pa se neće boriti za medalju. Kvalifikaciona norma za finale iznosila je 62 metra, koliko su morale takmičarke da prebace da bi došle do borbe za medalju. Vilagoš je solidno počela kvalifikacije. U prvoj seriji bacila je koplje 60.49. U drugoj je bila nešto slabija, pošto je bacila 60.17, što takođe nije bilo dovoljno, dok je u trećem pokušaju totalno podbacila.
Pravila u kvalifikacijama su bila takva da od 32 učesnice mesta u finalu ima za sve koje koplje bace bar 62 metra, odnosno, za njih 12, po rezultatima. Dvostruka svetska šampionka u konkurenciji do 20 godina, dvostruka evropska vicešampionka, svoj olimpijski debi zaokružila je najslabijim hicem – 49,41, pa je ostala bez finala.
Budućnost je pred 20-godišnjom Adrianom Vilagoš. Njen najbolji rezultat u sezoni je bio 65,58 metara, ali je pritisak na debiju na OIimpijadi, očigleno učio svoje, ali ne sumnjamo da će u Los Anđelesu za četiri godine da nas obraduje.
Sportski poslenici kažu da je za ovu takmičarku inače članicu AK TSC iz Bačke Topole, da je tek vreme uspeha pred njom o tome najbolje svedoči njena izjava nakon Pariza. “- Nisam mogla da bacim kako sam zamislila. Nisam se sastavila sama sa sobom. Osećam žal, bila sam spremna, osećala sam se spremno. Još sam mlada, pokušaću da naučim iz ovoga i izvučem samopouzdanje i lekciju. Trema ili nešto drugo? Nisam pokazala ono što znam. To je sport. Moram da se odmorim i idemo dalje i još jače nego do sada.“
ZAMENIK PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA, STEVAN ANČEVSKI, ocеnio je da jе nеophodno saglеdati trеnutno stanjе lokalne privrеdе i pravovrеmеno rеagovati kako bi naša u tеkućoj i narednim godininama ostvarila što bolji privrеdni rast, koji dirеktno utičе na život građana, završiti započete investicije i raditi na unapredjenju života u seoskim sredinama, kako bi postale mesto opstanka a ne rastanka, pre svega za mlade. Ističe dobru, stratešku saradnju sa koelicionim partnerom SVM sa kojom čine vlast u opštini
Zamenik predsednika opštine Bačka Topola , Stevan Ančevski je u izjavi za Bt Public News istakao je značaj predstojeće manifestacije Dani Bačke Topole koja je iz godine u godinu sve veća i pomaže oživljavanju društvenog i privrednog života ove komune. On je podsetio da je ovaj dogadjaj prerastao u tradiciju i da ga gradjani sa nestrpljenjem očekuju svakoga novog septembra. Kako je objasnio, ovde se na malom prostoru vidi saradnja privrede opštine sa mnogima iz bližeg i šireg regiona, prepoznaju se projekti u koje su uložena budžetska sredstva ali i veliki broj malih afirmisanih privrednika sa svojom robom. Ističe da se na ovoj priredbi pojavljuje i veliki broj takozvanih velikih firmi sa svojim proizvodnim asortimanom poput traktora i kombajna velikog zahvata.
Najbolje svedočanstvo ulaganja u razvoj, koji nije mimoišao opštinu Bačka Topola je brza pruga Beograd -Budimpešta. Imali smo sreću da se nadjemo na sredokraći toga puta što nam je otvorilo novu razvojnu šansu, koju moramo iskoristiti. Svemu najbolj svedoče reči predsednika Vučića “”Za ovu bržu varijantu voz će ići gotovo sve vreme 200 na sat. Moćićete da vidite prelepu ravnicu i da uživate u tome. Divno izgledaju ovi koloseci i ponosan sam na našu zemlju”. Tako smo i mi ponosni što smo deo te velike priče na severu Bačke. Za samo tri meseca sednemo u Bačkoj Topoli i već smo posle četrdesetak minuta u Beogradu. Bačka Topola je postala železničko čvorište i za transport roba i naša industriska zona dobila je na značaju za otvaranje novih fabrika” – kaže Stevan Ančevski.
Ančevski ocenjuje da je koalicija SNS sa SVM, koja je već više od deceniju prisutna u Bačkoj Topoli dobra jer su postigli, kao deo sveukupne političke priče, istorijsko pomirenje Srba i Mađara što doprinosi stabilnosti i razvoju, da naselja sa mađarskim življem mogu da računaju na infrastrukturne projekte i drugo. Ističe da je Savez vojvođanskih Mađara strateški koalicioni partner Srpske napredne stranke i da i u tekužem mandatu zajedno čine vlast u Bačkoj Topoli, koja je do sada položila sve ispite a bilo ih mnogo u minulom vremenu od privrede do politike. Napominje da medjusobno vlada ogromno poverenje ali i da je jedna velika obaveza za sve da još jače rade, da budu još posvećeniji, i da budu prema sugrađanima odgovorniji
