Category: Uncategorized

Brza pruga Beograd-Subotica, kao deo međunarodne pruge do Budimpešte, puštena je u rad početkom oktobra 2025. godine, čime je vreme putovanja između dva grada smanjeno na oko 68 minuta. Preko 400.000 putnika do sada je koristilo železnički saobraćaj na relaciji Beograd–BAČKA tOPOLA, Subotica–Beograd, saopštio je „Srbija Voz“

Kako navode iz ovog preduzeća, veliki broj putnika potvrđuje značaj ove železničke linije u boljem povezivanju Beograda sa gradovima na severu Srbije, ali i rastuće poverenje građana u železnički prevoz.

Flota Srbijavoza bogatija je, ODNEDAVNO, za pet novih kineskih brzih vozova, namenjenih međunarodnoj liniji Beograd–Budimpešta. Ove garniture, isporučene u okviru tekuće faze projekta, dizajnirane su za brzine do 200 km/h. Pored tri postojeća voza ’Soko’ koji saobraćaju do Subotice, nove kompozicije će biti angažovane na celoj trasi između Beograda i Budimpešte, čime se podiže pouzdanost i učestalost polazaka.

.Vozne garniture kompanije „CRRC Changchun“ izrađene su u skladu sa strogim evropskim standardima, čime je osigurana njihova puna funkcionalnost na prugama unije. Svaka kompozicija se sastoji od 5 vagona sa ukupno 450 sedišta prve i druge klase, uz namenske prostore prilagođene putnicima sa smanjenom pokretljivošću.

Ova investicija predstavlja ključni korak u modernizaciji domaćeg saobraćajnog čvora, postavljajući nove standarde putovanja u ovom delu Evrope. Integracija savremenih šinskih sistema ne samo da će skratiti vreme putovanja između dve prestonice, već će dugoročno doprineti ekonomskom povezivanju i održivijem transportu. Građani će uskoro osetiti pun komfor i efikasnost koji prate viziju savremene srpske železnice u 2026. godini.

Kineska kompanija CRRC Čangčun dizajnirala je i proizvela elektromotorni voz Soko po meri za železničke pruge u Srbiji i Mađarskoj, imajući u vidu posebnosti železničke pruge u ovim zemljama.

Takođe, napravljeni su tako da odgovaraju lokalnim kulturološkim karakteristikama.

Završetkom radova,na toplovodu OTHONA iz Stare Moravice, za narednih sedam dana, taj dom za lica ometena u razvoju rešiće višegodišnji problem učestalih havarija toplovodnog sistema. Ovakva ulaganja u infrastrukturu objekata iz sistema socijalne zaštite, opredeljeno je 40 miliona – pokrajinske vlade, predstavljaju nastavak omogućavanja što kvalitetnijih uslova rada svih zaposlenih u oblasti socijalne zaštite na teritoriji Vojvodine, ali i što kvalitetnije usluge za sve korisnike unutar tog sistema. rekao je direktor Bela Majlat.

PREDSEDNIK OPŠTINE ADRIJAN SATMARI istakao da u dirеktnom kontaktu sa zaposlenima i tokom posеta ustanovama, ovaj put, u okviru sistеma socijalnе zaštitе, uočeno, gdе možе biti boljе i na koji način lokalna samouprava i pokrajina , mogu da pomognu.

“Tako je uočen ovaj problem čestih havarija na toplovodu koji nije davao kvalitetno grejanje pa je lane pokrenuta inicijativa da se problem reši. Pronadjena su sredstva u Pokrajinskoj budžetskoj rezervi, prionulo se poslu i sada je rešenje problema na pomolu.”- objasnio je Satmari

Dom za lica ometena u mentalnom razvoju „Otthon“ u Staroj Moravici osnovan je 1946. godine, prvobitno kao dom za stare i siromašne. Danas je u toj ustanovi smešteno oko 300 korisnika, raspoređenih u četiri pavoljona odvojeno, a zaposleno je više od 110 radnika.

 Dom za lica omеtеna u mеntalnom razvoju „Otthon“ u Staroj Moravici, rеsorni sekretarijat i ministarstvo uvrstilo je na listu prioritеtnih objеkata iz socijalnе zaštitе kojima jе potrеbno ulaganjе radi unaprеđеnja uslugе smеštaja korisnika i kvalitеta rada zaposlеnih. Ovih dana upravo se završava investcija vredna 40 miliona dinara pokrajinskih budžetskih rezervi u toplovod koji im se rešava dugogodišnji problem , čestik kvarova i nestabilnog grejanja objekata i ambulanti.

„Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine je u okviru budžeta AP Vojvodine za prošlu godinu, opredelio 120 miliona dinara za nabavku opreme za primarnu separaciju otpada—plavih kanti, koje će omogućiti da građani u domaćinstvima izdvajaju reciklažne materijale, što će uticati na to da materijal, za koji možemo ostvariti određenu vrednost na tržištu, ne završava više na regionalnoj deponiji“, izjavio je pokrajinski sekretar Nemanja Erceg i dodao da će na ovaj način procenat iskorišćenosti otpada biti podignut na viši nivo.Grad Subotice i opština Bačka Topola, Mali Iđoš, Senta i Čoka startovali i “zašiveli” ovaj program.

„U toku prošle godine, 12 lokalnih samouprava na području AP Vojvodine pokriveno je ne samo primarnom separacijom, nego i svim neophodnim dozvolama za funkcionisanje sistema. Nastavićemo da realizujemo aktivnosti u cilju unapređenja stanja u oblasti zaštite životne sredine i da na taj način uređujemo Vojvodinu i ulepšavamo našu Srbiju“, naveo je pokrajinski sekretar Nemanja Erceg.

Iz “Komgrada” upozoravaju da plava kanta nije namenjena samo za odlaganje plastike, već da u nju stavljamo tzv. „suvi otpad” – metal, tekstil, papir, karton, pvc i staklo.

Predsednik opštine Adrijan Satmari rekao je da je obezbeđena oprema veoma značajna za lokalnu samoupravu, jer će zahvaljujući tome i sve mesne zajednice, vremenom, biti pokrivene kantama za separaciju otpada i uvedene u sistem reciklaže i objjasnio da u pogledu upravljanja komunalnim otpadom, bačkotopolska opština je medju prvim opštinama koje zadovoljava standarde koji su postavljeni pred Srbiju, u okviru poglavlja 27, jer nije više dovoljno samo izgraditi regionalni sistem, već je potrebno ostvariti i određenu primarnu separaciju.

Plava kanta je namenjena za odlaganje reciklažnog otpada, prvenstveno papira i kartona, a prema nekim novijim sistemima (poput onog u Bačkoj Topoli) služi za “suvi otpad” – metal, plastiku (PVC), tetrapak, tekstil i staklo. Cilj je odvajanje korisnog otpada od kućnog smeća radi lakše reciklaže. 

Evo i kratkog objašnjenja komunalaca nako dosadašnjeg iskustva koje je bilo različito -Plave kante namenjene su za odlaganje PET ambalaže (providne plastične boce od pića, plastični čepovi), MET ambalaže (aluminijumske limenke, ispražnjene i očišćene konzerve od mesnih proizvoda, voća, povrća), kartona i otpadnog papira (papir, novine), kompozitna ambalaža – tetrapak – kažu komunalci

To praktično znači da u plave kante ne mogu da se bacaju flaše i posude u kojima su bila hemijska sredstva, poput onih za održavanje kupatila, kuhinja, podova, pločica, zatim boce u kojima su bili higijenski proizvodi kao što su kupke, mleko za telo, kreme za lice… U plavu kantu ne bi trebalo da se bacaju ni pelene, niti masni ubrusi, masne kartonske kutije od pice… ono što veliki broj nas misleći da reciklira odlaže u plavu kantu. Sve te stvari treba odlagati u kućni otpad, odnosno u zelene posude. Kada je reč o flašama u kojima je bio sadržaj kao što je primera radi jogurt, one pre odlaganja u plavu kantu treba da se isperu.

Mladi orao krstaš, Feliks, čije se kretanje pratilo od Bačke Topole do Bliskog istoka do kraja oktobra, uhvaćen je u Libanu i prodat švercerima divljih ptica u Siriju, potom je zatražen novac za otkup. Epilog, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, poručiju, sakupljeno je ukupno 3.390,29 evra, čime su obezbeđeni osnovni troškovi avio-prevoza, kupovine transportera, smeštaja i ishrane u prihvatilištu u Libanu. Dakle Feliks se vraća kući.

U narednim danima sledi organizacija samog transporta i rešavanje administrativnih i logističkih prepreka, kako bi Feliks ponovo poleteo nad nebom Srbije.

kRAJEM OKTOBRA satelitski odašiljač koji je Feliks nosio uništen je, a oba prstena su mu uklonjena. Švercer traži otkup za pticu, a kao ‘poklon’ nudi i jednu jedinku bele kanje, ugrožene vrste koja je iščezla iz Srbijebila je poslednja vest nakon što je uhvaćen orao krstaš iz Bačke Topole.

Sledi borba , da se prikupi novac za otkup ptice. Kako su saopštili iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije,korak po korak, sakupljeno je ukupno 3.390,29 evra, čime su obezbeđeni osnovni troškovi avio-prevoza, kupovine transportera, smeštaja i ishrane u prihvatilištu u Libanu.

Iz Društva su uputili iskrenu zahvalnost svima koji su donirali novac ili podelili vest o Feliksu, ističući da je zajednica još jednom pokazala koliko su solidarnost i briga za prirodu snažne pokretačke sile.

“Orlovi krstaši su duboko ukorenjeni u našu tradiciju i kulturu, nalaze se i na grbu naše države,te je njihov opstanak pitanje i od nacionalne, istorijske i kulturne važnosti. Ne bi bilo dobro da on postoji jedino na tom grbu kao simbol”, zaključuje Uroš Stojiljković iz ove organizacije.

Na Paliću u Subotici nešto pre pet sati izbio je požar u poznatom restoranu, a vatru gasi više od 20 vatrogasaca sa 10 vozila, medju njima i vatrogasci iz Bačke Topole i Stare Moravice, koji su stigli u pomoć. Dolaskom na mesto požara nešto posle pet časova, ustanovljeno je da gori objekat površine oko 900 kvadratnih metara i krovna konstrukcija. Restoran “Mala gostiona” ima izuzetno dugu i bogatu tradiciju, osnovan je sredinom 19. veka.

Preteča današnje “Gostione” otvorena je još 1852. godine, što znači da ovaj ugostiteljski objekat postoji skoro 175 godina i da je već gotovo dva veka deo turističke ponude Palića. Već skoro dva veka na istom mestu i pod istim imenom, nalazi se u neposrednoj blizini obale Palićkog jezera i šetališta, sada u potpunosti izgoreo

Kako Tanjug saznaje požar je lokalizovan, a na licu mesta je bilo više od 20 vatrogasaca sa 10 vozila.Uprkos brzoj i koordinisanoj intervenciji, objekat je u najvećoj meri izgoreo, piše portal subotica.com.Uzrok požara za sada nije poznat, a više informacija očekuje se nakon uviđaja nadležnih službi.

Jedan od najstarijih ugostiteljski objekat u Srbiji, koji za 170 godina nikada nije zatvorila svoja vrata i uvek bila jedan od simbola Palića – dovoljno je bilo reći „Mala gostiona“.Objekat je gotovo u potpunosti uništen uprkos zalaganju vatrogasaca.

Puštanje u saobraćaj brze pruge između Beograda i Budimpešte očekuje između 20. februara i 15. marta, rekao je vršilac dužnosti direktora Srbijavoza Ljubiša Pejičić.Na dnevnom nivou planirano je osam polazaka, od čega će dva polaska biti direktno za Beč.

Kako je rekla ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević, intenzivna saradnja dvaju timova na izgradnji brze pruge Beograd–Budimpešta pokazuje visok nivo međusobnog poverenja što predstavlja ključni preduslov za realizaciju složenih i strateški važnih infrastrukturnih projekata. 

Naš zajednički cilj je da brza pruga Beograd–Budimpešta bude puštena u saobraćaj u što kraćem roku, uz potpuno poštovanje najviših bezbednosnih i tehničkih standarda, objasnila je Sofronijević. Ona je kazala da izgradnja brze pruge Beograd–Budimpešta predstavlja snažan simbol strateškog partnerstva Srbije i Mađarske. Prema ranijim najavama mađarskog ministra saobraćaja Janoša Lazara, pruga za teretni saobraćaj bi mogla biti otvorena do kraja februara, a u martu bi i putnički vozovi trebalo da krenu između prestonica dvaju susednih država. Kako se nezvanično može čuti, na našoj strani povezivanja dva železnička sistema su u toku i trebalo bi do 20. februara da budu gotove.

 Prema pisanju mađarskih medija, do 19. februara, tokom dana testiraće se pruge Budimpešta–Beograd na mađarskoj deonici između Sorokšara i Kelebije, što može dovesti do privremenih saobraćajnih ograničenja na pojedinim železničkim prelazima. Kako se navodi, testiranje je deo tehničkih provera potrebnih za stavljanje pruge u saobraćaj. Tokom merenja vozovi će se kretati brzinom od 80 do 160 kilometara na čas  pod kontrolisanim uslovima. 

Pripreme za uspostavljanje saobraćaja između Beograda i Budimpešte podrazumevaju i sertifikaciju našeg voza Soko u Mađarskoj, kao i obuku zaposlenih, jer će na njihovoj teritoriji kompozicijom upravljati mađarski železničari.

U novu etapu i deonicu brze pruge srpska železnica će ući sa novim vozovima. Kako je saopštio Srbijavoz, na relaciji Beograd-Budimpešta putnike će prevoziti pet novih kineskih vozova, a na domaćoj deonici pruge, na intersiti liniji Soko koriste tri dvospratna Štadlerova voza. 

Obrazovanje učenika za zanatsku i industrijsku obradu mesa i proizvodnju mesa i proizvoda u poljoprivrednoj školi Bačke Topole i u radnjama (mesarama ili klanicama) je tradicija. Osim toga učenici razvijaju komunikacijske i uslužne sposobnosti, radne navike i pozitivan odnos prema radnoj okolini. Svoje znanje ovih dana su upotpunili na Dinsnotoru organizovanom na Vašarištu, gde se dugo neguje tradicionalna obrada mesa.

Školu su predstavljali vredni učenici mesarskog smera: Mađar Megi, Krušelj Erik i Sabo Hunor,uz pomoć svojih pratilaca-nastavnika: Matefi Katice i Kucor Erči Hajnalke.
Manifestacija je pružila izuzetnu priliku da učenici, kroz živu tradiciju, steknu praktična iskustva, dok su istovremeno jačali osećaj zajedništva i posvećenost struci.

Disnotor (mađ. disznótor) je tradicionalni vojvođanski običaj svinjokolja i prerade mesa pred zimu, koji okuplja porodicu i prijatelje. To je ritualno druženje praćeno gozbom, gde se pripremaju čvarci, kobasice, krvavice, švargle i slanina. Običaj se praktikuje od kraja novembra do februarai simbolizuje povezanost sa korenima. U Bačkoj Topoli ova manifestacija je tradicija a svoje znanje potvrdili su učenici mesarskog smera Poljoprivredne škole.

Kada, u prvim danima februara, počnu mrazevi, u ranim jutarnjim satima okupljaju se komšije, prijatelji i rodbina u kući domaćina – i to je znak da svinjokolj može da počne.”Svako zna šta mu je posao, jedino je flaša zajednička”,

Vojvođanski disnotor je imao svoj tok, u svakom trenutku se znalo ko šta radi, da sve bude na svome mestu, da što ne zafali, ne promakne. Svako domaćinstvo stavljalo je sebi u obavezu da nekoliko dana ranije podseti svoje komšije i prijatelje, da će se tog i tog dana u njihovoj kući obaviti svinjokolj i da su pozvani da dođu i pomognu. Osim komšija i prijatelja, ugavnom je bio angažovan jedan do dva majstora – mesara, u zavisnosti od broja svinja.

 Čin obaranja životinje uvek je bio deo muškog posla. Prljenje, odnosno spaljivanje čekinje, se nekada radilo zapaljenom slamom, a danas na razne druge načine, npr. plamenom iz butan-boce, pa kožurica požuti kao dukat, odmah može da se jede.
I nekad, kao i sad, čekao se pregled veterinara, i tek kad je on potvrdio da je meso ispravno, radilo se dalje.

Sa idejom da svako dete koje se rodi u NOVOM ORAHOVU dobije sadnicu, koju će njegovi roditelji, a potom i ono samo, zalivati i čuva pokrenuta je akcija “Drvo za život”. Nakon pet godina raste šuma od 63 hrasta, samo lane je posadjeno 7 novih hrasova i tri pride po posebnom zahtevu. Svi su obeleženi imenom i prezimenom u čiju su čast posadjeni i ogradjeni metalnim ogradama , dok ne stasaju.Hrast je univerzalni simbol dugovečnosti, fizičke snage, otpornosti i mudrosti, poznat po sposobnosti da preživi vekove i teške vremenske uslove. Kroz istoriju, stamenost hrasta povezivana je sa zaštitom, božanskom moći (Zevs, Jupiter, Tor) i čvrstinom u veri, često smatran „drvetom mudrosti“

Kako objašnjavaju mladi roditelji ukoliko uređivanje zelenila “pređe” u brigu svih stanovnika plan je da se u gradu napravi “Park života i mladosti”

Sadnja hrasta povodom rođenja bebe je prelep, tradicionalni običaj koji simbolizuje dugovečnost, snagu, stabilnost i povezanost sa prirodom. To je trajni dar koji raste zajedno sa detetom, postajući živi spomenik njihovog života i snažan simbol korena i stabilnosti kroz generacije. 

Cilj ove akcije je da se podrže mere populacione politike kako bi se popravila demografska slika u Novom Orahovu.

Rođenje deteta je oduvek bio poseban trenutak, za koji se vezuju mnogi običaji pa je tako i u Novom orahovu. Sadi se mladica hrasta koja se obeležava imenom i prezimenom i predaje na čuvanje porodici. Sadnja hrasta povodom rođenja bebe je prelep, tradicionalni običaj koji simbolizuje dugovečnost, snagu, stabilnost i povezanost sa prirodom. To je trajni dar koji raste zajedno sa detetom, postajući živi spomenik njihovog života i snažan simbol korena i stabilnosti kroz generacije. 

Zahvaljujući tome na području sela do sada je zasađeno više 63 stabla.Lane , selo je dobilo 7 beba, a nova stabla hrasta, otporna na sušu i autohtona za ovo područje su našla svoje mesto u budućoj šumi beba.

Crveni krst Srbije obeležio je danas 150 godina od formiranja i prvih humanitarnih aktivnosti, pod sloganom „Humanost koja traje“. Jubileju je prisustvova i predsednik Skupštine Vojvodine Balint Juhas.

Napomenuo je da je misija Crvenog krsta od osnovanja ostala ista, a to je da se pruži pomoć ljudima koji su u stanju potrebe. Istakao je da se organizacija prilagođava vremenu, da poseban značaj imaju volonteri koji svakodnevno, tiho i bez pompe menjaju život zajednice“– objasnio je Juhas

Balint Juhas je istakao da je od uzvišene ideje Crveni krst postao sastavni deo života građana u ratovima kojima, ali i u miru, te da posebno mesto u humanitarnoj organizaciji koja traje već vek i po imaju volonteri, koji su stub Crvenog krsta Srbije.Ukazao je na to da kroz mrežu od 183 ogranka, Crveni krst može da stigne i pruži pomoć u najudaljeniji deo zemlje i to brzo, organizovano i sa velikim razumevanjem lokalnih potreba

Crveni krst Bačka Topola osnovan je 1939. godine a osnivač je dr Aleksandar Šijačić, i danas je jedna, od 177 opštinskih organizacija Crvenog krsta koje deluju na području Srbije, koje su obeležile jubilej i koji bazira rad na postojanju osnovnih organizacija CK, pre svega u školama i mesnim zajednicama, odnosno na postojanju mreže volontera i volonterskog rada, medju prvima je u Srbiji

U okviru obeležavanja jubileja održana je i Svečana akademija, na kojoj su učestvovali visoki predstavnici Srbije, Međunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, kao i zaslužni volonteri i saradnici

Balint Juhas je objasnio da je od uzvišene ideje Crveni krst postao sastavni deo života građana u ratovima kojima, ali i u miru, te da posebno mesto u humanitarnoj organizaciji koja traje već vek i po imaju volonteri, koji su stub Crvenog krsta Srbije.Ukazao je na to da kroz mrežu od 183 ogranka, Crveni krst može da stigne i pruži pomoć u najudaljeniji deo zemlje i to brzo, organizovano i sa velikim razumevanjem lokalnih potreba.

Uz predstavnike države, partnere i volontere, svečanosti su prisustvovali i predstavnici 15 nacionalnih društava.

Crveni krst Srbije osnovan je 1876. godine, u vreme velikih istorijskih izazova, kao odgovor na potrebu organizovane humanitarne pomoć, a osnivač bio je dr Vladan Đorđević, istaknuti lekar, humanista i državnik, dok je za prvog predsednika izabran mitropolit Mihailo Jovanović.

Rok za podnošenje prijava za upis bespravnih objekata produžen je za tri dana, a prijave se mogu podnositi do danas ( nedelje, 8. februara ), u ponoć. U JP za gradjevinsko zemljište Bačke Topole podneto preko 3000 prijava a upis je išao paralelno online i na šaleterima pošte pa se procenjuje da ih je više od 5ooo što je još uvek manje od nerešenih, pa će deo ostati za eventualni naknadni upis ili će ih država uknjižiti po službenoj dužnosti.

Rok za podnošenje prijava je bio 5. februar, ali je zbog velikog interesovanja građana i naglog povećanja broja korisnika u sistemu produžen za još tri dana odnosno do 8. februara u ponoć.

“Zakon građanima donosi pravnu sigurnost, pravnu vidljivost i ono što uvek volimo da kažemo – da konačno budu svoji na svome. Međutim, i država od toga ima koristi jer dobija jedan uređeni sistem, jednu preciznu evidenciju šta je sve izgrađeno na teritoriji opštine pa i Republike i ko su vlasnici tih objekata. Privreda takođe ima koristi, jer zakon doprinosi jednoj boljoj poslovnoj klimi i uređenom tržištu nekretnina. Zakon predviđa da objekti budu evidentirani, a potom i upisani u katastar nepokretnosti čime će građani moći slobodno da raspolažu svojom imovinom – kroz kupoprodaju, nasleđivanje, hipoteku, legalno priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu”, rekla je direktor JP Dragana Ognjenović

Za porodične kuće i stanove, visina naknade zavisila je od veličine mesta a u mestima sa manje od 50.000 stanovnika, naknada je bila fiksna i iznosila je 100 evra pa se smatra a će bačkotopolčani proći sa 100 evra takse, za upis nekretnina..

Zakon sadrži i socijalnu komponentu, jer su propisani posebni uslovi za vlasnike objekata kojima je to jedina nepokretnost i koji sa svojom porodicom u njoj žive, za samohrane roditelje, primaoce socijalne pomoći, seoska domaćinstva, borce, porodice sa troje i više dece – predviđeno je da oni ne plaćaju naknadu za legalizaciju.