Ova značajna godišnjica ( 240 godina doseljenja) obeležava se, tokom vikenda, nizom manifestacija u okviru tradicionalnih Dana sela u Staroj Moravici a ove godine program je u potpunosti posvećen očuvanju bogate istorije, kulture i tradicije predaka koji su naselili ovo plodno tlo bačke ravnice.U Staroj Moravici se kao glavni zamajci razvoja, minulih godina, najviše cene snažan civilni sektor (lokalna zajednica), modernizacija poljoprivrede kroz kružnu ekonomiju i razvoj velnes i manifestacionog turizma. Meštani već decenijama sami izdvajaju sredstva (lokalni samodoprinos) za kapitalne projekte u selu. To pokazuje da razvoj pokreću „iznutra“.
Nagrade sela pripale, Reformatorskoj i Katoličkoj crkvi i školi koja obeležava 240 godina rada. Plakete sela, kuglašu Franku Sabolču, šahisti Jene Koša, te predsednici udruženja”Iris”, Korneliji David. Potpisan sporazum o saradnji sa Kunmadaraš Karcag om i Jeskišerom , koji je smešten u vremensku kapsuli, za sva vremena. Udruženje Monografija obeležilo istovremeno 50 godina rada , prikazan film o 200 godina života u ovomselu. Takmičenja u kuvanju , spotski susreti muzički dogadjaji u najkraćem obeležili kraj maja.
Programi obuhvataju sećanje na april 1786. godine, kada su se reformske (kalvinističke) porodice iz oblasti Nađkunšag (mesta Karcag, Kunmadaraš i Jaskišer) doselile na ovaj prostor i postavile temelje modernog naselja.
Tokom proslave istaknuta je važnost tradicije, privrženosti zajednici i očuvanja kulturnog nasleđa koje meštani kunske tradicije prenose s kolena na koleno. Mesto je prepoznatljivo po izuzetno živom civilnom sektoru sa preko 20 aktivnih udruženja građana, kao i po organizaciji čuvene međunarodne Rakijade i Gastro festivala.
PIK MORAVICU ističu stub lokalne privrede. Pored ratarstva i stočarstva, on predstavlja zamajac kroz inovacije i NA NEKI NAČIN JE KRUNA STVARANJA MINULIH 240 GODINA. Izgrađeno je moderno biogasno postrojenje kapaciteta 2MW. Ono pretvara poljoprivredni otpad u struju i toplotnu energiju, pozicionirajući selo na mapu ekološke održivosti. Investicije u lokalni bazen i velnes kompleks (đakuzi, masažeri, tobogani) finansirane su delom iz samodoprinosa. Cilj je, U KOME ZA SADA USPEVAJU, privlačenje turista iz cele Vojvodine i prekograničnih regija.
Međunarodna umetnička kolonija „9+1“ u Staroj Moravici predstavlja jedan od najvažnijih kulturnih stubova ovog mesta, sa tradicijom dugom više od četiri decenije. Dobila ime „9+1“ jer su devetoricu renomiranih slikara osnivača prigrlili i jednog mlađeg autora – Mihalja Novaka, koji je po struci bio fotograf. Spoj različitih generacija i medija (slikarstvo i fotografija) ostao je zaštitni znak kolonije do danas.
Ukratko po istom modelu selo napreduje i istrajava gotovo dva ipo veka.
Sabor frulaša Vojvodine se održava u petak, 5. juna 2026. godine, sa početkom u 19:00 časova u bioskopskoj sali Doma kulture u Bačkoj Topoli. Ovaj grad biće po prvi put domaćin Sabora frulaša Vojvodine, manifestacije koja ove godine obeležava veliki jubilej od 30 godina tradicije, muzike i očuvanja kulturnog nasleđa. Organizatori manifestacije su Orkestar Radovana Marića i NENI Production, dok su pokrovitelji Opština Bačka Topola, Dom kulture Bačka Topola i Turistička organizacija opštine Bačka Topola.
Poenta festivala frulaša u Srbiji (kako pokrajinskog u Bačkoj Topoli, tako i centralnog u Prislonici) jeste odbrana izvornog muzičkog gena i srpske kulturne baštine od zaborava i komercijalizacije. Regionalni festivali služe kao filter. Samo najbolji dobijaju pravo da se takmiče na velikom svesrpskom saboru u Prislonici.
Kroz posebne kategorije za mlade, festivali motivišu decu da uče sviranje umesto da se potpuno okrenu modernoj digitalnoj muzici. Podržavaju se i majstori graditelji frula, čime se čuva specifičan zanat obrade drveta (šljive, javora, drena) koji daje specifičan zvuk
Sabor frulaša okuplja brojne izvođače i ljubitelje tradicionalne muzike, a publiku očekuje veče posvećeno fruli i narodnoj tradiciji, uz bogat muzički program i obeležavanje značajnog jubileja.
Sabor u Vojvodini je zvanični predtakmičarski centar za Sabor frulaša Srbije „Oj Moravo“ u Prislonici. Sabor okuplja frulaše sa teritorije cele pokrajine, ali i goste iz drugih regiona. Održavanjem u sredinama poput Bačke Topole, manifestacija doprinosi prožimanju različitih kultura koje žive u Vojvodini.
U Bačkoj Topoli održano jе finalе еkološkog i prirodnog kviza Greenhatlon. Program sе rеalizujе u okviru IPA projеkta u kojеm učеstvuju dvе opštinе iz Mađarskе – Sеntеš i Čongrad – kao i dvе opštinе iz Srbijе – Bačka Topola i Mali Iđoš, sa ciljеm jačanja stručnе i socijalnе saradnjе u rеgionu. Zahvaljujući ovom projеktu obnavlja sе gradski park u Bačkoj Topoli. Porеd samе invеsticijе organizovani su i razni еdukativni programi i radionicе u kojima je predstavljena lokalna flora i fauna.
Kroz aktuеlni IPA projеkat GREENHALTON u parku sе urеđujе posеbna „staza za učеnjе” (еdukativna staza). Ona ćе pomoću malčiranih putеva i informativnih tabli omogućiti posеtiocima da lako prеpoznaju zaštićеna stabla i biljnе zajеdnicе.
Obješnjeno je da Gradski park prеdstavlja izuzеtan spomеnik vrtnе arhitеkturе sa vеoma bogatom botaničkom vrеdnošću koju činе primеrci iz čak 18 različitih botaničkih familija. Unutar parka izdvajaju sе vrеdni primеrci kao što su obična brеza (Betula pendula), mеčja lеska (Corylus colurna) i moćni stеpski lužnjak (Quercus robur subsp. pedunculiflora). Na tlu parka srеćе sе i zaštićеni mеdvеđi luk / srеmuš (Allium ursinum subsp. ucrainicum).
.Najprеpoznatljiviji sisari Gradskog parka su vеvеricе, kojе koristе bogatu dеndrofloru i plodovе drvеća za ishranu.Noćni lovci: Starе dupljе u drvеću služе kao skloništa za nеkoliko zaštićеnih vrsta slеpih mišеva koji rеgulišu broj insеkata u toku noći.
U kvizu Greenhatlon, učеstvovali su učеnici starijih osnovnih škola. Poslе kvalifikacionih takmičеnja najuspеšnijе еkipе plasiralе sе u finalе. Cilj takmičеnja jе da mladi upoznaju prirodnе vrеdnosti srеdnjе Bačkе, sa posеbnim osvrtom na istoriju i biljni i životinjski svеt parka u Bačkoj Topoli.
„Nulti dan“ berbe lavande u Bačkoj Topoli organizovan je u četvrtak, 28. maja 2026. godine, u periodu od 16.00 do 20.00 časova na kompleksu Umetničke kolonije na obali jezera. Ovaj dan predstavlja besplatnu uvertiru i najavu tradicionalne manifestacije „Jun u ljubičastom“
Glavna poenta „Nultog dana“ je potpuno besplatna berba lavande i promocija predstojećeg festivala.Posetioci su mogli slobodno da naberu i ponesu lavandu kući bez ikakve naknade (za razliku od redovnih dana tokom juna kada se berba naplaćuje kroz kupovinu namenskih kesa).Omogućava lokalnoj zajednici da se okupi u opuštenoj atmosferi, isproba prve kreativne radionice i uživa na jezeru pre zvaničnog početka sezone.
Paralelno sa berbom, održana je besplatna kreativna radionica „Ljubičasti kutak“ koju vode Edit Crnković i Tatjana Dudaš.
Nulti dan služi kao uvod u glavni program koji zvanično počinje 3. juna i traje sve do 28. juna 2026. godine. Tokom ovog perioda, plantaža lavande biće otvorena za posetioce u terminima -svakog utorka, srede, četvrtka, petka i nedelje od 16.00 do 20.00 časova.
Lokalna samouprava Bačke Topole i Mesna zajednica Karađorđevo pokrenule su ovu hitnu sanaciju nakon što su građani apelovali na katastrofalno stanje kolovoza. Na ovoj ruti, koja trpi težak teretni i poljoprivredni saobraćaj, oštećenja su mesecima predstavljala ozbiljnu opasnost za vozače. Najkritičniji delovi spojnog puta između Subotičkog puta, Karađorđeva i deonice ka Staroj Moravici.
“Popunjavanje udarnih rupa, sanacija deformacija kolovoza i obnova najoštećenijih mikrolokacija. Radova na sanaciji ovog puta donosi značajne promene, kako za lokalno stanovništvo, tako i za vozače koji ovu rutu koriste za tranzit i izbegavanje gužvi. Ovaj pravac služi kao ključna lokalna obilaznica koja omogućava vozačima sa severa (iz pravca Subotice) da brže i direktnije pređu ka zapadnom delu opštine (prema Staroj Moravici, Pačiru i Bajmoku) bez ulaska u sam centar Bačke Topole. Tokom trajanja radova na snazi je privremena saobraćajna signalizacija. Savetuje se maksimalan oprez i prilagođena brzina zbog prisustva putarskih ekipa i mehanizacije na putu.”- objasnio je predsednik Saveta MZ Ilija Bursać
Meštani koji svakodnevno putuju na posao, u školu ili u nabavku ka Bačkoj Topoli i Subotici, kažu, dobro je – više neće lomiti vozila, menjati gume i oštećivati trapove na „kraterima” koji su mesecima bili na izlazu iz sela i dodaju – kamioni i autobusi više neće morati naglo da koče, manevrišu i skreću u suprotnu traku da bi izbegli rupe, čime se drastično smanjuje nivo buke, podizanje prašine i opasnost za pešake i decu pored puta.
Festival Djurdjevdanski venčići u Sremskim Karlovcima, na kome su nedavno nastupio, KUD “Vuk Stefanović Karadžić” iz Bačke Topole, nije samo smotra igre, već scenografski prikaz običaja koji su se nekada praktikovali na karlovačkim brdima Čerat i Magarčev breg. Svi običaji su rekonstruisani prema knjizi „Karlovci sa njihovom okolinom”, koju je 1882. godine objavio lokalni sveštenik, katiheta i hroničar Vasilije Konstantinović.
Specifičnost je i u samim učesnicima. Pored dečjih folklornih ansambala, u programu redovno učestvuju i učenici Karlovačke bogoslovije „Sveti Arsenije Sremac”, čime se na autentičan način spajaju narodna tradicija, crkveno nasleđe i mladost Sremskih Karlovaca.
Nastupom u Sremskim Karlovcima, mališani iz Bačke Topole doneli su duh i folklornu tradiciju severne Bačke u Srem. Ovakva gostovanja omogućavaju deci da se upoznaju sa vršnjacima iz drugih krajeva Vojvodine, razmenu iskustva i kroz igru jačaju zajedništvo i prijateljstva.
Srpski kulturni centar iz Bačke Topole već više od tri decenije predano radi na izvučavanju, očuvanju i prenošenju narodne tradicije. Nastupom na festivalu koji je posvećen upravo spasavanju običaja od zaborava, dečji ansambl je kroz tradicionalne pesme, igre i živopisne narodne nošnje prikazao visok nivo izvođačke spremnosti i autentičnos.
Međunarodni festival dečijeg stvaralaštva „Na krilima detinjstva“, u organizaciji Panonskog dečijeg grada, u 2026. godini održava se od 29. do 31. maja. Fokus je , ovaj put stavljen, na rano prepoznavanje talenata: Raspisani veliki nagradni konkursi u martu 2026. godine bili su posebno usmereni na podsticanje mašte i kreativnosti kod osnovaca kroz literarno, dramsko i likovno izražavanje.
Panonski dečiji grad je nevladina organizacija i istoimena tradicionalna manifestacija smeštena u naselju Panonija (opština Bačka Topola). Fokusirana je na očuvanje tradicionalnih vrednosti i razvoj kulturnog i umetničkog stvaralaštva dece i mladih.
Najpoznatiji projekat ovog udruženja je Međunarodni festival za decu „Na krilima detinjstva“. Ova manifestacija se tradicionalno održava u maju i okuplja više od hiljadu mališana, roditelja, prosvetnih radnika i umetnika koji kroz pesmu, igru i književne radionice slave dečiju kreativnost.
Deca ove godine imaju priliku da rade u malim grupama sa istaknutim piscima i dečijim pesnicima (poput mentorke Zorice Tomić Despotov), gde se kroz igru odgovara na filozofska i maštovita dečija pitanja poput „kad bi…“. Centralni vizuelni i društveni događaj festivala ostaje svečani defile pod motom „Biram ljubav“, koji ove godine šalje još snažniju poruku prijateljstva i solidarnosti među vršnjacima iz različitih zemalja regiona.
Festival je takmičarskog i revijalnog karaktera gde su deca glavni akteri (kroz dramske predstave, recitacije i likovne radove). Umetnički direktori festivala (poput dečijeg pesnika Toda Nikoletića) ističu da su u fokusu kreativnost, talenat i zdravo odrastanje. Ambijent sela Panonija: Sam prostor u kom se susreti održavaju (izolovano, mirno i planski uređeno naselje Panonija) tokom festivala se doslovno transformiše u „Panonski dečiji grad“ – bezbednu oazu podređenu isključivo deci i njihovoj mašti.
Zaista, odlazak još jedne generacije srednjoškolaca u Bačkoj Topoli donosi poseban spoj ponosa i uzbuđenja u ceo grad. Ovi mladi ljudi sada završavaju jedno važno poglavlje i spremaju se za nove životne korake, bilo da je to upis na fakultet ili izlazak na tržište rada, njih 190 iz tri srednje škole.
Prvi će svoje školovanje obeležiti maturanti Srednje poljoprivredne škole sa domom učenika, gde će svečanost biti održana 5. juna u sportskoj hali škole sa početkom u 17 časova. Oko 80 učenika završnih razreda tom prilikom oprostiće se od školskih dana i profesora.Završnu svečanost 19. juna organizuje i Srednja tehnička škola „Jožef Šinković, sa 60 maturanata, toga dana od svojih 50 maturanata oprostiće se i Gimnazija i ekonomska škola „Dositej Obradović“u sali “Čakija”.
Maturanti će pre svečanih akademija prošetati centrom grada u svečanim odelima i haljinama.Odmah nakon svečanog ispraćaja, maturante očekuju obavezni završni i maturski ispiti tokom juna.
Matura, označava zvaničan završetak bezbrižnog detinjstva i formalni ulazak u svet odraslih i zrelih ljudi.Predstavlja krunu četvorogodišnjeg truda i dokaz da je učenik stekao bazični nivo obrazovanja i pismenosti. Prvi je to, veliki trenutak u životu, kada mlada osoba samostalno bira svoj dalji put – nastavak školovanja ili zaposlenje.
Berba lavande u BAČKOJ TOPOLI, je postala vrhunska turistička i senzorna atrakcija, transformišući tradicionalnu poljoprivrednu aktivnost u jedinstveno “provansalsko” iskustvo na našim prostorima. Sezona cvetanja i berbe, koja obično traje od kraja maja do polovine jula, privlači ljubitelje prirode, fotografe, kreativce i sve one koji traže beg od svakodnevnog stresa. Nulti dan , kada se otvara sezona odnosno kad možete bespltno u berbu, ove godine je 28. maj. Možete slobodno ući u redove lavande, uživati u mirisu, brati cvetove i kreirati svoj buket koji nosite kući. Obavezno ponesite svoje makaze.
Glavna poenta “Nultog dana” (četvrtak, 28. maj) jeste ekskluzivan, besplatan pristup polju pre zvaničnog otvaranja sezone . To je dan rezervisan za opušteno uživanje, bez velikih gužvi i komercijalnih sadržaja. S obzirom na to da je radni dan (četvrtak popodne) i da sezona zvanično još nije počela, ovo je idealan trenutak za savršene fotografije u ljubičastim lejama bez stotina drugih ljudi u kadru. To je praktično poklon-dan za lokalno stanovništvo i prave ljubitelje prirode koji žele da osete miris polja u najčistijem obliku.
Nakon nultog dana, zvanična manifestacija traje od 3. do 28. juna 2026., a Dom kulture opštine Bačka Topola obezbedio je besplatne kulturne večeri pod vedrim nebom.
Joga uz lavandu na otvorenom je jedan od najpopularnijih pratećih programa manifestacije “Jun u ljubičastom” u Bačkoj Topoli. Tokom sezone 2026, Dom kulture Bačka Topola organizuje dva besplatna časa joge direktno na polju lavande pored jezera. Ovi časovi predstavljaju savršen spoj fizičke aktivnosti, meditacije i prirodne aromaterapije, gde mirisni talasi lavande i blizina vode dodatno produbljuju opuštanje i oslobađaju od stresa.Učešće na svim časovima joge u okviru manifestacije je potpuno besplatno.Vežbe su prilagođene svim nivoima, tako da se mogu priključiti i apsolutni početnici, kao i iskusni vežbači.
Spajanjem joge sa branjem lavande i večernjim akustičnim koncertima četvrtkom, možete napraviti idealan antistres dan na jezeru.
Dodela „Zlatne varjače” je tradicionalno kulinarsko priznanje koje se najčešće dodeljuje na gastro-turističkim manifestacijama i takmičenjima u regionu kao nagrada za izuzetan kvalitet pripremljene hrane, majstorstvo i očuvanje gastronomske tradicije. Ovih dana pripala je Tiboru Mandiću . Mandić iz Bačke Topole je istaknuti gastronom, dvostruki Ginisov rekorder u kuvanju i dobitnik titule majstora narodnog kulinarstva. Njegovo ime i bogata kulinarska karijera usko su povezani sa prestižnim kulinarskim priznanjima širom regiona, uključujući nagrade poput „Zlatne varjače”. Poslednje priznanje sa ovim imenom stiglo je od Viteškog reda kuvara Srbije, iz Bačke Topole, či je jedan od osnivača.
“Za kuvare koji se bave tradicionalnom kuhinjompoput mene, ovo je potvrda da uspešno brane kulinarsku baštinu od zaborava, daje novu energiju za dalje stvaranje i usavršavanje recepata.Predstavlja još jedan, zvanični dokaz da su godine truda, učenja i rada pored vrelog šporeta ili kotlića priznate od strane struke.„Zlatna varjača” je simbolično i zvanično kulinarsko priznanje koje se dodeljuje za izuzetne kulinarske veštine, profesionalizam i doprinos gastronomiji.”- objasnio je Mandić
Ulazak u kulinarski viteški red (poput Viteškog reda kuvara amatera Srbije ili sličnih evropskih redova) predstavlja prelazak iz statusa običnog kulinara u status čuvara gastronomske baštine. To nije klasično članstvo u udruženju, već čin koji nosi posebnu odgovornost, ceremoniju i stroga pravila, koji već godinama pripadaju Tiboru Mandiću.
