U NOVOM ORAHOVU, svečano je otvorena Međunarodna izložba ručnih radova i kolekcionarstva. Organizatori ove izložbe su Multietnički hobi klub „MIRK”. Zamenik predsednik opštine,Nimrod Tomik, je izrazio veliko zadovoljstvo zbog toga što je Novo Orahovo dobilo priliku da bude domaćin ovako lepog i značajnog kulturnog događaja, te je istakao veliki značaj ovakvog tipa manifestacija za očuvanje starih veština i vrednosti.
Izložba jе prilika da sе prikažu ručni radovi u raznim tеhnikama kao što su štrikanjе, hеklanjе, dеkupaž, poеntlеs, bеli vеz. Do ponedeljka, 1. aprila, organizatori ove manifestacije ugostiće predstavnike više od 60 udruženja sa područja Vojvodine i zapadne Srbije, ali i poklonike ručnih radova, starih zanata, vrednih i retkih predmeta, različitih kultura i tradicija. Pored tradicionalno bogate ponude koju će izložiti šampioni ručnog rada, dizajneri, zanatlije, afirmisani i neafirmisani umetnici, posetioce u prelepom ambijentu Novog Orahova očekuje i dobra atmosfera i umetnički program.
Manifestacija, koja se održava od 1970. godine je takmičarskog karaktera – svaki izloženi rad se ocenjuje i dobija diplomu za prvo, drugo, odnosno treće mesto, diplomu za izuzetan kvalitet – nivo nagradu ili diplomu za učešće.
Izlagače na ovogodišnjoj manifestaciji dočekala je Valerija Baranji, organizator 52. MIRK-a sa željom da se osećaju prijatno i da izložba uspe po ugledu na prethodne dve. Rečima dobrodošlice prisutne je pozdravio zamenik predsednika opštine Bačka Topola Tomik Nimrod i potpredsednica Mađarskog nacionalnog saveta Žofija Rigo Pal. Ovogodišnju manifestaciju podržala je MZ Novo Orahovo, Opština Bačka Topola i MNS.
Redovni lokalni izbori u 2024. godini biće održani u BAČKOJ TOPOLI odnosno, 88 gradova i opština, među kojima su i 23 gradske opštine u Beogradu, Nišu i Požarevcu. Najraniji termin za istovremeno održavanje svih lokalnih izbora, izuzev Novog Beograda, je nedelja, 9. jun, dok je poslednji zakonski termin za izlazak na birališta 14. jul.
Opštine koje izlaze na birališta
Bačka Topola, Mali Iđoš, Žitište, Nova Crnja, Novi Bečej, Ada, Kanjiža, Novi Kneževac, Senta, Čoka, Alibunar, Bela Crkva, Kovačica, Kovin, Opovo, Plandište, Apatin, Odžaci, Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Bečej, Vrbas, Žabalj, Srbobran, Sremski Karlovci, Temerin, Titel, Inđija, Irig, Pećinci, Ruma, Stara Pazova, Šid, Svilajnac, Boljevac, Arilje, Nova Varoš, Sjenica, Čajetina, Gornji Milanovac, Ivanjica, Vrnjačka Banja, Raška, Tutin, Aleksinac, Svrljig, Bosilegrad, Bujanovac i Surdulica.
Zakon o lokalnim izborima predviđa da se odluka o raspisivanju izbora donosi najranije 120 dana, a najkasnije 45 dana pre isteka mandata odbornika. Osim toga, od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proći manje od 45, ali ni više od 60 dana.
NA 54. tradicionalnoj Zonskoj smotri najboljih recitatora Vojvodine u Čoki, Rebeka Szabo iz bačkotopolske gimnazije “Dositej Obradović” kvalifikovala se na pokrajinsku smotru recitovanju.
Zonska smotra recitatora, koja se tradicionalno održava u Čoki održana je 24. marta na kojoj je nastupio veliki broj takmičara. Veliki uspeh ostvarila je Rebeka Sabo iz bačkotopolske gimnazije plasiravši se na pokrajinsko takmičenje. Ona se plasirale na Pokrajinsku smotru recitatora koja će se održati 19 aprila.
Kada bude završena, iz Beograda do Subotice će se stizati za sat vremena i deset minuta! Modernizacijom infrastrukture Srbija je dobila pruge za brzinu od 200 km/h.Na trasi od Novog Sada, preko Subotice, do državne granice s Mađarskom i prelaza Kelebija radovi su u punom jeku, a cilj je da bude završena do kraja 2024. godine, čak šest meseci pre roka.
Radovi se na nekim lokacijama izvode i tokom noći, kako bi plan bio realizovan. Pruga Novi Sad – Subotica duga je 108 kilometara i to je treća deonica pruge za velike brzine od 200 km/h kroz Srbiju, od Beograda do državne granice s Mađarskom.
Projekat modernizacije pruge Beograd-Subotica podrazumeva primenu evropskih standarda interoperabilnosti, pruga će biti elektrificirana i opremljena savremenim signalno-sigurnosnim i telekomunikacionim uređajima. Sva ukrštanja pruge sa drumskim saobraćajnicama biće denivelisana, to znači da na čitavoj brzoj pruzi Beograd – Novi Sad – Subotica – Kelebija državna granica s Mađarskom neće postojati putni prelazi.
Primena savremenih tehnologija, vrhunskog znanja i najmodernije opreme bezbednost železničkog saobraćaja na brzoj pruzi podiže na najviši nivo. Uz to, izgradnja brzih pruga doprinosi kvalitetu života građana i povećanju životnog standarda, istovremeno stvarajući uslove za privlačenje novih investicija, a samim tim i povećanju bruto društvenog proizvoda. POSEBNO JE TO ZNAČAJNO ZA NAS U BAČKOJ TOPOLI. Iako manje pred očima javnosti, brz, pouzdan i bezbedan transport srpskih proizvoda brzim prugama doprinosi jačanju i većoj konkurentnosti domaće privrede i industrije.- kaže predsednik Skupštine opštine Saša Sdić i nastavlja, “Brza pruga kroz Srbiju, ali i dalje ka Budimpešti, odnosno i dole ka jugu kontinenta, omogućiće da naša zemlja postane najbrži i najznačajniji tranzitni železnički pravac u ovom delu Evrope. Istorija naših železnica duga skoro 140 godina potvrđuje da kada god se železnica gradila i modernizovala, Srbija se razvijala i prosperitetno išla napred. Istovremeno, samo kada je Srbija bila kao država jaka, stabilna i finansijski moćna, postojali su i uslovi da se železnica u našoj zemlji gradi i razvija. Izgradnja brze pruge u Srbiji danas to potvrđuje više nego ikada ranije.“
Inače, izgradnja pruge za velike brzine do 200 kilometara na sat između Beograda i Budimpešte najveći je i najznačajniji investicioni i infrastrukturni projekat u ovom delu Evrope.
Prema simulacijama, kada brza pruga Novi Sad – Subotica bude završena, međunarodni putnički vozovi ovu relaciju prelaziće za 42 minuta. Poređenja radi, između Beograda i Subotice ranije, pre početka ovih radova, vreme putovanja međunarodnih putničkih vozova iznosilo je četiri sata i 37 minuta, što znači da je njihova prosečna brzina bila 40 km na sat.
Današnjem događaju u Senti, prisustvovao je potpredsednik Parlamenta Mađarske, Ištvan Jakab, u svojstvu predsednika Saveza udruženja poljoprivrednika Mađarske, pa je to bila prilika da se sa njim razgovara o zajedničkim interesima.
Savez agrarnih udruženja Vojvodine osnovao je 11 organizacija 2006. godine, a sada već broji 73 članice. Partnerstvo sa SVM-om u proteklih nešto više od 15 godina bilo je efikasno i tako će se i nastaviti. u to sam se uverio, na njihovoj izbornoj skupštini održanoj danas u Senti.- kaže predsednik SVM-a, BALINT PASTOR i objašnjava “Zastupanje interesa zahteva partnerstvo što potvrđuju i naši brojni rezultati! Samo nekoliko primera: uredbe koje se odnose na male proizvođače, rešenja u vezi sa priključnim poljoprivrednim mašinama, pitanje penzijskog osiguranja poljoprivrednika, konkursi Fondacije „Prosperitati“…
Rezultati u konkurenciji srednjih škola – učenici. TŠ “Ivan Sarić” Subotica – TŠ. “Jožef Šinković” Bačka Topola 3:6 . TŠ “Jožef Šinković” iz Bačke Topole je stekla pravo učestvovanja na Međuokružnom prvenstvu .
“Školski sport danas ima višestruki značaj i može se posmatrati sa više aspekata. U jednom od svojih aspekata školski sport nudi mogućnost da pomoću njega realizuje i proces vaspitanja mladih. Proces vaspitanja predstavlja osnovu širem procesu obrazovanja. Fizičko vaspitanje u školama omogućava učenicima da steknu fizičko obrazovanje, formiraju pozitivne stavove prema fizičkoj aktivnosti i sportu, dok im bavljenje školskim sportom omogućava da se kroz školska takmičenja različitog nivoa unaprede motoričke sposobnosti, ostvare određeni rezultati i stvori osnova za prelaz ka registrovanom sportu. Glavni zadatak školskog sporta je vaspitno-obrazovno i zdravstveno delovanje na pojedinca putem programiranog i organizovanog školskog takmičenja i nadmetanja. Mišljenja smo da na školski sport treba gledati kao na deo celovitog vaspitno-obrazovnog sistema, u kome se, između ostalog, uči zašto i kako vežbati. Sportski rezultat je posledica svega rečenog i posmatramo ga kao uspeh i krunu ove nadogradnje.- kaže prof. Radovan Gardašević.
Uspeh, dobar rezultat – to je najbolja promocija jednog sporta. Posle svakog uspeha našeekipe ili kluba, naglo je raslo interesovanje mlađe populacije. Baza i vrh piramide su uvek u uzajamnoj vezi, a kvalitet jednog i drugog jača i obezbeđuje kontinuiran rad, planiran i programiran „korak po korak“. Prekid kontinuiteta je uvek najskuplji i najviše šteti uspehu. Zato smo pononosni na kvalitet naše ekipe koja se 8. aprila sastaje na medjuokružnom takmičenju sa prvacima zona Subotica, Novi Sad, Sombor i Zrenjanin.- rekao je Gardašević
Poribljavanju prisustvovali predsednik opštine Adrijan Satmari i zameniik Nimrod Tomik. Ovo je, kako kažu, događaj za pamćenje, i doprinos očuvanju i zaštiti, za mnoge najlepšeg vojvodjanskog jezera
Terenskim istraživanjima utvrđeno je da se na području jezera nalazi veliki ribljih vrsta, koje naseljavaju različite delove jezera, u zavisnosti od kvaliteta voda.
“Od ribe tu imamo , deveriku, , imamo šarana, , tolstolobika, amura. . Od grabljivih vrsta ima smuđa štuke koje zalazi ovde u ove naše vode”, kažu u ribolovačkom društvu “Jezero”
AKVA TOP je, kao korisnik voda, u skladu sa Ribolovnom osnovom za 2024. je još jednom potvrdila status društveno odgovorne kompanije koja poštuje potrebe zajednice. Sportsko – ribolovni klub “Jezero” kao korisnik ribljeg fonda, uoči početka ribolovne sezone, poribio je bačkotopolsko jezero sa2200 kilograma dvogodišnjeg šarana vrednog oko milion dinara.
Bačkotopolski ribolovci naglašavaju da je zahvaljući pojačanom nadzoru od krivolova tokom prošle godinebilo intervencije koje su uspešno sačuvale riblji fond. Sprečavanju krivolova na vodi jezera , u dobroj mjeri doprinijela je i korektna i efikasna saradnja sa policijom.
U današnje vreme, sa razvojem civilizacije čovek svojim aktivnostima remeti ekološke principe i narušava stabilnost životne sredine, dovodeći u pitanje i sopstveni opstanak na planeti. Zato je neophodno raditi na ekološkoj savesti, jer zaštita životne sredine treba da bude primarni zadatak.” – kaže Mladen Savić.
Projekat ELIPS ima za cilj da izmeri nivo ekološke pismenosti učenika u Srbiji i da identifikuje karakteristike ekološkog identiteta učenika, kao i ključne faktore koji utiču na njegovo formiranje. Prepoznali su to u bačkotopolskoj OŠ “ČAKI LAJOŠ” zahvaljujućeiprofesoru Mladenu Saviću i odlučili da pojam ekološke pismenosti sagledaju višeslojno – kao znanje o sadržaju, uspešnost u sagledavanju i rešavanju problema, osetljivost, svest, briga o životnoj sredini i pro-ekološko ponašanje.
Savić ističe da su porodica, stariji braća i sestre, ali i nastavnici biologije ključni za razvoj ljubavi i brige prema prirodi kod dece. Napominje da je važno da škola izađe iz učionice i nastavu izvodi i u prirodi.
“Sve je neočekivano i ovo je neki sled događaja koji nas je iznenadio prijatno, evo imali smo priliku da i vođu projekta tačnije idejnog tvorca ove tehnike istraživanja gospodina Dr Tomasa Marcinkovskog, sa Tehnološkog instituta Florida, ugostimo. On je tražio da vidi decu i školu. Još jednom da nas upozna sa detaljima projekta, zašto je on važan, na koji način se istražuje ekološka svest, da bi nam to pomoglo da u skorijoj budućnosti pomognemo sami sebi da zadržimo odnosno povećamo ekološku svest pa je probudimo i da na taj način pokušamo da zaštitmo životnu sredinu jer bez toga nam nema opstanka.U današnje vreme, sa razvojem civilizacije čovek svojim aktivnostima remeti ekološke principe i narušava stabilnost životne sredine, dovodeći u pitanje i sopstveni opstanak na planeti. Zato je neophodno raditi na ekološkoj savesti, jer zaštita životne sredine treba da bude primarni zadatak.” – kaže Mladen Savić.
Poslednjom studijom iz 2006 (PISA, 2006). koja meri nivo ekološke pismenosti u osnovnoj školi u Srbiji, pokazano je da 39% srpskih učenika poseduje nizak nivo ekološke pismenosti. Ovi rezultati pozivaju na hitne promene i postavljaju zahtev za dodatnim naporima naučne i obrazovne zajednice. Osim što nam nedostaju noviji podaci o ekološkoj pismenosti, nedostaju nam i podaci o ekološkom identitetu i njegovim karakteristikama i formiranju u srpskom kontekstu.
“Državne i naučne ustanove, obrazovne, zdravstvene, kulturne i druge javne ustanove, u okviru svojih delatnosti treba da podstiču, usmeravaju i obezbeđuju jačanje svesti građana o značaju zaštite životne sredine. Pojam ekološko obrazovanje možemo definisati kao skup znanja, navika i stavova vezanih za ekološke specifičnosti, za vrste delovanja na životnu sredinu kao i njenu zaštitu i unapređenje. Otuda smo u našoj školi odlučili da delujemo konkretno.- veli Savić
Dr Tomas Marcinkovski, ekspert za obrazovanje iz oblasti prirodnih nauka sa Tehnološkog instituta, Florida, SAD, član je tima koji je osmislio upitnik za merenje nivoa učeničke ekološke pismenosti, poznat kao MSELS upitnik, koji je primenjen u više zemalja širom sveta, a, između ostalih, i u Srbiji. Njegova shvatanja o ekološkoj pismenosti dragocena su za edukatore i sve one koji se zalažu za izgradnju održive budućnosti.
“Na osnovu ispitivanja 877 učenika, mi smo identifikovale učenike OŠ “Čaki Lajoš” kao najbolje na tom našem testu. Onda smo došle i razgovarale sa njima. Zato što vama ni jedan upitnik ne može da otkrije ono što mogu da vam kažu sami ispitanici kada odvojite vreme i porazgovarate sa njima licno, a onda smo se oduševile. Odgovori koje smo dobile od ove dece su nama vratili nadu da stvari mogu da se poprave i da treba investirsti u dobre nastavnike i motivisati decu koja imaju intersovanja za ove probleme.” -ističe Milica Marušić Jablanović, viša naučna saradnica projekta ELIPS.
Poljoprivredna škola sa domom učenika Bačka Topola je domaćin XXII Republičkog takmičenja poljoprivrednih škola iz oblasti proizvodnja i prerada hrane, u periodu od 22. do 24. marta 2024. godine. NAJUSPEŠNIJI UČENICI IZ SVILAJNCA, SUBOTICE I SREMSKE MITROVICE
U kategoriji prehranbenih tehničara najuspešnija je bila Milica Stanković iz Svolajnca, potom slede Dušan Andrejević iz Beograda i Milica Jovanović iz Niša. U kategoriji pekara prvi je Marjan Katančić iz Subotice , drugi je Dušan Živković iz Kruševca a treća Nevena Lučić iz Šabca. U kategoriji mesara prvak je Aleksa Savić iz Sremske Mitrovice, drugo mesto je pripalo Stefanu Djordjeviću iz Šabca i treće Djordju Jovanovu iz Novog Sada.
Predsednik Udruženja srednjih škola područja rada poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane i član organizacionog odbora Branko Rajčić , je precizorao da je ovo najmasovnije takmičenje koje , uz podršku Ministarstva prosvete Republike Srbije i školu domaćina Udruženje organizuje, ut takmičenja iz poljoprivrede, veterine, matematike. Ova škola je po drugi put je domaćin ovog republičkog tamičenja i utisci su prelepi. Ovde nas je, profesora , mentora i đaka, preko 100 , rekao je Rajčić i naveo da je, uz takmičarski deo , u fokusu upoznavanje učenika, druženje i razmena iskustava nastavnika
Sve njih na svečanosti otvaranja pozdravio je direktor Srednje poljoprivredne škole sa domom učenika Bačka Topola dr Žolt Horvat .Predstavljajući školu, podsetio je da je ova obrazovna ustanova sa radom počela 1961. godine a smerovi iz oblasti proizvodnje i prerade hrane u obrazovnu ustanovu koja je prepoznatljiva u zemlji ali i van njenih granica, uvedeni su 1999. Naglasio je takođe da je velika čast biti domaćin ovako prestižnog takmičenja i učesnicima čestitao što su svojim znanjem stekli pravo učešća na ovom odmeravanju znanja a nastavnicima , profesorima i mentorima se zahvalio na trudu
Predsednik opštine Adrijan Satmari podsetio je da opština putem Programa uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta ovoj školi obezbeđuje 100 hektara obradive površine za što kvalitetniju realizaciju praktične nastave i da je velik korak u unapređenju uslova školovanja i kvaliteta rada bilo otvaranje Doma učenika 2021. godine.
Ućesnici
Prehrambeno šumarska i hemijska škola, Sremska Mitrovica
Poljoprivredno-veterinarska škola sa domom učenika “Svilajnac”, Svilajnac
Poljoprivredna škola sa domom učenika “Ljubo Mićić”, Požega
Hemijsko-tehnološka škola, Kruševac
Tekstilno-tehnološka i poljoprivredna škola “Despot Đurađ”, Smederevo
Prva tehnička škola, Kragujevac
Mlekarska škola sa domom učenika “Dr Obren Pejić”, Pirot
Poljoprivredna škola sa domom učenika PK “Beograd”
Prehrambeno hemijska škola, Niš
Poljoprivredna škola “Radoš Jovanović Selja”, Prokuplje
Poljoprivredna škola sa domom učenika “Sonja Marinković”, Požarevac
Prehrambeno ugostiteljska škola, Čačak
Poljoprivredno-hemijska škola “Dr Đorđe Radić”, Kraljevo
Hemijsko-prehrambena tehnološka škola, Beograd
Poljoprivredna škola sa domom učenika Bačka Topola
Navršava se 25 godina od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Godišnjica je obeležena polaganjem venaca delegacije Vojske Srbije, boraca i opštine na spomen ploču poginulima, u centru grada
Povodom 25. godišnjice od početka NATO agresije na Srbiju, u Bačkoj Topoli su položeni venci na spomen ploču Petefi brigade.Vence su položili predstavnici Vojske Srbije,opštine Bačka Topola, Uruženja ratnih vojnih invalida , i deca poginulih boraca
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić, je tokom polaganja venca na spomen-ploču poručio, da su mnogi dali svoje živote za našu slobodu i da je naša obaveza da se uvek sećamo njihove žrtve.
“Danas obeležavamo sećanje na sve pripadnike, Vojske, Ministarstva unutrašnjih poslova koji su dali svoje živote za nešto što je najznačajnije za Srbiju, našu slobodu. Ti ljudi su tokom NATO agresije branili svoju zemlju, borili se i u toj borbi dali svoje živote. Želim da izrazim poštovanje prema ljudima koji su u tim teškim danima bili uz svoju zemlju, borili se za nju, branili je i koji su svojim životima pokazali kako se voli Srbija “, rekao je Srdić da se NATO agresija ne može zaboraviti ni oprostiti.
SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.
Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.
Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima.
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.
