Kada “jezero ostaje bez vode”, obično je to zbog kombinacije faktora kao što su pregrađivanje pritoka, ispiranje podzemnih voda, klimatske promene, i suše, kao što je to slučaj sa BAČKOTOPOLSKIM JEZEROM, površine 250 hektara, jedno od najbogatijih ribom i u čijem okruženju je dom pronašlo 148 vrsta ptica. Poznavaoci prilika skreću pažnju na 2022 i pregradjivanje Krivaje kod Tavankuta. Još tada je “utanjila” voda i počeo da pada nivo jezera. Godine su se nizale, nive prekomerno polivale i sada od jezera ostao stari “trag, korita Krivaje i malo blata pride.
Nestanak vode dovodi do ekoloških i ekonomskih problema, poput propadanja turizma i odumiranja biljnih i životinjskih vrsta. Postoje napori da se ovaj problem reši, uključujući preusmeravanje vode i druge mere, kao što se namerava dovodjenjem vode iz Tise preko Čika i kanala do Bačke Topole, kako bi se sprečilo njegovo dalje smanjivanje ali to je “priča” još uvek na dugačkom štapu. U medjuvremenu jezero koje je imalo najčistiju vodu u Vojvodini postaje “blatno jezero”.
Suše, neograničeno korišćenje vode u najrazličitije svrhe, isparavanja, građevinski poduhvati samo su neki od uzroka usljed kojih je nivo mnogih jezera na planeti višestruko manji, a od pojedinih su tek ostale močvare. Ovu sudbinu doživljava , po svemu sudeći jezero, na domak Bačke Topole.
Dramatične promene pogodile su posljednjih godina, a najvidljiviji rezultat njihovog delovanja je katastrofalno smanjenje površine jezera na domak Bačke Topole.. Od 2022 do danas, jezero,je izgubilo je gotovo 50 posto vode. Iz tog razloga, stručnjaci su zabrinuti kako bi jezerouskoro moglo nestati u potpunosti. Klimatske promjene i prekomerna eksploatacija vode ključni su razlozi zbog kojeg se takav epilog, ukliko se nešto drastično ne preduzme, može očekivati. Dešava se to na površini od 250 hektara, jednog od najbogatijih ribom i u čijem okruženju je dom pronašlo 148 vrsta ptica. Poznavaoci prilika skreću pažnju na 2022 i pregradjivanje Krivaje kod Tavankuta. Još tada je “utanjila” voda i počeo da pada nivo jezera. Godine su se nizale, nive prekomerno polivale i sada od jezera ostao stari “trag, korita Krivaje i malo blata pride.
Nestanak vode dovodi do ekoloških i ekonomskih problema, poput propadanja turizma i odumiranja biljnih i životinjskih vrsta. Postoje napori da se ovaj problem reši, uključujući preusmeravanje vode i druge mere, kao što se namerava dovodjenjem vode iz Tise preko Čika i kanala do Bačke Topole, kako bi se sprečilo njegovo dalje smanjivanje ali to je “priča” još uvek na dugačkom štapu. U medjuvremenu jezero koje je imalo najčistiju vodu u Vojvodini postaje “blatno jezero”.
Fotografije , snimljenog jezera, svedoče o tome koliko se voda povukla, ostavljajući za sobom ispucalu obalu. Dok lokalni aktivisti upozoravaju na probleme, nadležni tvrde tvrde da trenutno bio život nije ugrožen, ali apeluju da nešto pod hitno mora da se preduzmeu konkretne mere.