Sve se to dogadja na imanju koje se hvali da ostvaruje godišnji prihod od 5 miliona evra i slovi za dobrog domaćina i dobrog saradnika
Dvorac već decenijama, zbog nebrige i nemara, propada i prepušten je milosti i nemilosti vremena. Od nekada velelepne građevine ostale su samo uspomene, a jedinstven park na više hektara zarastao je u šipražje.Mada je danas evidentiran kao kulturno dobro, dvorac Balinta Fenbaha, koji je posle njega prošao sve političke garniture zaključno sa nekoliko privatizacija, je oronuuo i svedoči o maćehinskom odnosu dosadašnjih vlasnika i države. Zdanje, preciznije rečeno njegovi ostaci, izgleda veoma loše. Dvorac je napušten, bez ikakve namene.
– Do kraja osamdesetih godina u dvorcu je bilo sedište poljoprivrednog preduzeća, ali nakon izmeštanja uprave, dvorac je ostao bez ikakvog nadzora.- kaže Jovan Milekić i objašnjava da je on ličnom inicijativom obeležio izvor i nekoliko mesta za koje tvrdi da imaju lekovitu energije poput mesta na Fruškoj Gori i dodaje da ovde malo ko na to obraća pažnju te da malo stanovnika Krivaje dodje da vidi šta se dešava sa unutrašnjim delom parka u kome su ostaci velelepnog jezera olimpiskog bazena i manjih dečijih bazena.
Park oko dvorca koji se prostirao na više hektara, danas je neprepoznatljiv. Većina od 165 vrsta reprezentativnog bilja, nestala je ili je jednostavno ustuknula pred nadmoćnim i bahatim korovom. Propadanje dvorca tako ide na dušu poljoprivrednih preduzeća koje nisu imalo dovoljno sluha da ga očuvaju.
U svojoj osnovi, dvorac je građen kao reprezentativna porodična zgrada za ono vreme. Lociran je na obodu zapuštenog parka, nekada uređenog po principu engleskih vrtova, sa akcentovanom ulaznom fasadom.
Na zadnjoj strani zgrade dominirala je polukružna terasa sa balkonom na spratu i prizemlju koja je povezana stepenicama sa parkom, koji je ustrojen na pet terasa. U prostorije na spratu se ulazilo iz hodnika, prostrane galerije do koje su nekada vodile mermerne stepenice.
Sve to se dogadja na imanju koje slovi za dobrog domaćina i dobrog saradnika. Proizvodna grupa svoj prihod ostvaruje prvenstveno iz prodaje gajenih ratarskih proizvoda, kao i pružanjem usluga u oblasti poljoprivrede. Sa ostvarenom godišnjom vrednošću od blizu 5.000.000 evra sebe smatramo srednjim preduzećem. Objašnjavaju da u aktuelnoj proizvodnoj godini ratarsku proizvodnju rade na površini od blizu 2.400 hektara pod pšenicom, pivskim ječmom, suncokretom, kukuruzom, sojom i uljanom repicom. Već šestu proizvodnu godinu na svojim njivama primenjujemo tehnologiju precizne poljoprivredne proizvodnje, kao prvi u Srbiji- na šta smo posebno ponosni. 540 hektara održavamo pod zalivnim sistemom.
