U Bačkoj Topoli potpisan je i najviši ugovor – 116 hektara zemljišta prodato je za više od dva miliona evra, što pokazuje kolika je potražnja za kvalitetnim poljoprivrednim zemljištem u ovom delu zemlje. Najskuplji kvadrat plodne oranice prodat je u Kaću kod Novog Sada, po ceni od 14 evra po kvadratu, pa je za njivu od 10.717 kvadrata isplaćeno 150.000 evra.Prema najnovijem izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, tržište nepokretnosti u Republici Srbiji u IV kvartalu 2024. godine pokazalo je snažan rast.
Obradivih površina je sve manje, potražnja je velika, te zemljištu zbog toga i skače cena. U Vojvodini je najkvalitetnije zemljište, pa nije čudno što su pojedine oranice prodate za veliki novac, ali ni okolina Beograda ne zaostaje mnogo. Cene poljoprivrednog zemljišta još od 2001. godine rastu, tada je hektar koštao oko 200 evra, 2008. godine je bio 5.000 evra, a evo vidite kolike su cifre sada – naveo je za Informer agroekonomista Milan Prostran.
U četvrtom kvartalu 2024. godine, u Vojvodini je zaključen 1.243 ugovora o kupoprodaji na delimično regulisanom tržištu, što predstavlja rast u odnosu na isti period 2023. godine kada je bilo 1.161 ugovor. Istovremeno, vrednost ovih transakcija porasla je na 99,5 miliona evra, u poređenju sa 91,2 miliona evra godinu dana ranije.U Vojvodini je sklopljeno više od 1.200 ugovora o kupovini i prodaji nepokretnosti, a ukupna vrednost tih poslova bila je oko 100 miliona evra
Prostran kaže da je kupovina zemljišta svetski trend, jer se na plodnim oranicama proizvodi hrana, što je postalo sve primamljivije ljudima koji bi da ulože svoj kapital, iako se nisu ranije bavili poljoprivredom.
Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u trećem tromesečju prošle godine prodato je u Surčinu, gde je za 4.097 metara kvadratnih plaćeno 39 evra po kvadratu ili 159.783 evra. Ova cifra je za jednu oranicu ogromna, iako se radi o nešto manje od polovine hektara. Da je budući vlasnik kupio ceo hektar ove njive u Surčinu, platio bi je neverovatnih 390.000 evra.