– Bavimo se otvaranjem teretne pruge do Subotice do kraja jula, a do kraja avgusta da bude u potpunosti i za putnički saobraćaj otvorena brza pruga – rekao je predsednik Vučić u objavi na svom Instagram profilu. Cena povratne karte od Beograda do Bačke Topole, ispod 2000 dinara. Ukupno vreme putovanja od Bačke Topole do Beograda (InterCity + SOKO) iznosiće otprilike 70 minuta .
Na ovoj deonici brze pruge jeizgrađeno ukupno 49 podvožnjaka, nadvožnjaka i sličnih objekata. Rekonstruisano devet železničkih stanica, (Novi Sad, Sajlovo, Kisač, Stepanovićevo, Zmajevo, Bačka Topola, Žednik, Naumovićevo i Subotica), kao i tri nove stanice sa staničnim kapacitetima ( Rumenka, Vrbas i Lovćenac). U Vrbasu je izgrađen i vijadukt dužine 1,6 kilometra.
Bavimo se otvaranjem teretne pruge do Subotice do kraja jula, a do kraja avgusta da bude u potpunosti i za putnički saobraćaj otvorena brza pruga – rekao je predsednik Vučić u objavi na svom Instagram profilu.
Cena povratne karte od Beograda do Bačke Topole, ispod 2000 dinara. Ukupno vreme putovanja od Bačke Topole do Beograda (InterCity + SOKO) iznosiće otprilike 70 minuta .
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić nakon sastanka sa višestrukim olimpijskim šampionom i rekorderom u sprinterskim atletskim disciplinama Juseinom Boltom. -“Brend ambasador EXPO2027 je Usain Bolt , najbrži čovek ikada, čovek za kojeg ograničenja nikada nisu postojala.Ne mogu da vam opišem koliko sam srećan što mogu da ga ugostim u Srbiji. Nisam siguran da će ikada iko moći da trči brže, on je najbrži i najbolji ikada. Hvala mu što je danas sa nama i nadam se da ću moći češće da ga viđam u Beogradu.”
Brend ambasador EXPO2027 je Usain Bolt , najbrži čovek ikada, čovek za kojeg ograničenja nikada nisu postojala.
“Ne mogu da vam opišem koliko sam srećan što mogu da ga ugostim u Srbiji. Nisam siguran da će ikada iko moći da trči brže, on je najbrži i najbolji ikada. Hvala mu što je danas sa nama i nadam se da ću moći češće da ga viđam u Beogradu. Želimo da EXPO bude najveća manifestacija na svetu i 2027. godine igra i muzika će u Srbiji biti najveća manifestacija na svetu. Do sada imamo potvrđenih 115 zemalja učesnica sa svih kontinenata, a očekujemo više od 135 zemalja, da oborimo sve rekorde i da budemo ubedljivo najbolji svih vremena i da i nas teško dostignu, baš kao što je teško dostići Juseina Bolta.
Za nas je od najvećeg značaja da podignemo vidljivost EXPO, kako bi se videlo koliko Srbija napreduje. Postoje samo tri jezika za koje nam prevodioci nisu potrebni. Te jezike govori svako od vas, a to su jezici igre, muzike i sporta.Za nas je značaj EXPO u tome što želimo da promenimo lice Srbije, da naši građani budu ponosni na svoju zemlju, da izgradimo najbolje stadione, staze, tematske parkove i zato nam je potrebno da nas ceo svet vidi, a kud ćete bolje za to od Juseina Bolta, koji je apsolutno nenadmašan.”- NAPISAO JE N SVOM PROFILU ALEKSANDAR VUČIĆ
Prikupljeno je 150.585 dinara za pomoć porodici Kocić iz Bačke Topole dok je u okviru butika “Srbi za Srbe” prikupljeno dodatnih 163.000 dinara. Organizatori su poručili da je „Trojka iz bloka“ više od sporta – to je poruka zajedništva i nade, dokaz da nijedno dete ne sme biti zaboravljeno.
Trojka iz bloka je sportsko-humanitarni projekat Humanitarne organizacije Srbi za Srbe, čija je misija da prikuplja pomoć za socijalno ugrožene višedetne porodice kroz turnire u brzom šutiranju trojki u gradovima širom sveta.
Projekat koji je pokrenut 2012. godine uz podršku košarkaških saveza Srbije i Republike Srpske, kao i brojnih košarkaških i sportskih klubova, postao je ubrzo svetski poznat spektakl koji je sportom bori protiv siromaštva.
Trojka iz bloka se sprovodi kroz sport, okupljanje, zabavu i druženje mladih ljudi, poznatih ličnosti iz sveta sporta, kulture i muzike, kao i velikog broja ponosnih sponzora i dobrotvora.
Humanitarna manifestacija “Trojka iz bloka” održana proteklog vikenda na terenima iza Ekonomskog fakulteta u SUBOTICI još jednom je pokazala da je više od sporta. Prikupljeno je 150.585 dinara za pomoć porodici Kocić iz Bačke Topole dok je u okviru butika “Srbi za Srbe” prikupljeno dodatnih 163.000 dinara.Organizatori su poručili da je „Trojka iz bloka“ više od sporta – to je poruka zajedništva i nade, dokaz da nijedno dete ne sme biti zaboravljeno.
Najprecizniji šuteri večeri bili su Ljubomir Novaković, koji je osvojio prvo mesto, i Aleksandar Drakulić, koji je zauzeo drugo mesto
PRIPADNICI Ministarstva unutrašnjih poslova u Bačkoj Topoli isključili su iz saobraćaja dvadesettrogodišnjeg muškarca koji je upravljao ,,kvadom” sa 2,88 promila alkohola u organizmu.
Policija je u Bačkoj Topoli isključila iz saobraćaja muškarca (23) koji je upravljao “kvadom” sa 2,88 promila alkohola u organizmu, saopštila je lokalna policija.
Vozaču je određeno zadržavanje i protiv njega je podneta prekršajna prijava za nasilničku vožnju, dodala je Policijska uprava u Subotici.
Po zakonu, teška alkoholisanost je kada je u krvi izmereno od 1,20 do 1,60 promila, veoma teška alkoholisanost je od 1,60 do 2,00 promila, a potpuna alkoholisanost je od dva promila pa naviše.
„Kvad“ je, po stručnoj literaturi, vozilo sa četiri točka za vožnju van puteva, po različitim terenima, sa snažnim motorima i pneumaticima niskog pritiska.
Prvi otkosi ječma u BAČKOTOPOLSKOJ očekuju se između 15. i 20. juna, a prinosi bi mogli premašiti petogodišnji prosek od 5,2 tone po hektaru, pa i UKUPAN ROD OD OKO 15.000 TONA na oko 3000 hektara koliko je zasejano ovom žitaricom. To je zapravo zagrevanje mašina za prve otkose pšenice od kojih se ove godine očekuje rekordan rod.
Sporadično je počela žetva ječma,u bačkotopolskoj opštini a u narednim danima očekuju se i prvi otkosi pšenice. Ako se zanemari talas previsoke junske temperature koja je ubrzala zrenje, hlebno žito, barem po prinosu, opravdaće očekivanja ratara, ali i prognoze s početka vegetacije da će ova godina, za strna žita biti izuzetno rodna.
Prinosi ozimog ječma procenjuju se u proseku pet i više tona/ha, a jarog obično tri do četiri. U povoljnim meteorološkim uslovima i uz optimalnu agrotehniku mogu se ostvariti prinosi ječma pet do osam tona po hektaru.
Prinosi jarog su niži od prinosa ozimog, a kreću se u okvirima tri do četiri t/ha suvog zrna, ali uz raniju setvu i uz primenu intenzivnih agrotehničkih mera, odnosno tehnologije proizvodnje, prinosi se mogu približiti visini prinosa ozimog ječma.
PROCENJUJE SE UKUPAN ROD OD OKO 15.000 TONA na oko 3000 hektara koliko je zasejano ovom žitaricom. To je zapravo zagrevanje mašina za prve otkose pšenice od kojih se ove godine očekuje rekordan rod NA GOTOVO ČETRI PUTA VEČOJ POVRŠINI.
Bajša je proslavila dan sela. Mesna zajednica je i ove godine dodelila priznanja licima i institucijama od značaja za život sela. Tokom jučerašnjeg slavlja se u dvorištu seoskog doma kuvala i pekla hrana, meštani su se zabavljali, a program su priredile brojne nevladine organizacije. Bogatim kulturno umetničkim programom promovisani su ponos sela, plesači narodnih plesova, muzičari, sportisti… Najuspešnijim sportistima su dodeljena priznanja. Mesna zajednica je i ove godine dodelila poklon paket bebama rođenim u proteklih godinu dana.Dan sela Bajše proslavilo je više stotina ljudi, a program je završen pesmom igrom i veseljem.
Tokom j slavlja se u dvorištu seoskog doma kuvala i pekla hrana, meštani su se zabavljali, a program su priredile brojne nevladine organizacije. Bogatim kulturno umetničkim programom promovisani su ponos sela, plesači narodnih plesova, muzičari, sportisti… Najuspešnijim sportistima su dodeljena priznanja. Mesna zajednica je i ove godine dodelila poklon paket bebama rođenim u proteklih godinu dana.
Prve doseljenike u Bajši su činili Slovaci, Mađari i Srbi. Susret različitih kultura i običaja, kao i dug period zajedničkog života, bio je od mnogostruke koristi stanovnicima Bajše kroz istoriju, a tradicija tolerancije i međusobnog uvažavanja uz očuvanje nacionalnih i verskih obeležja u selu se neguje sve do danas, dug niz godina. Sve to se moglo videti i ove 2025 godine na proslavi Dana sela. Ne zaboravlje se ništa uprkos protoku vemena.
“Cilj Bajšana je negovanje svih vrednosti i multietničnosti, da žive onako kako su živeli njihovi preci 300 godina u nazad, da to nastave. Ovo mesto je jedno od retkih koje ima bazen, park, fudbalske terene, a u okolini postoje sadržaji koji mogu poslužiti i seoskom turizmu. Vrlo je značajno što se meštani posvećuju turizmu, etno turizmu posebno, i što žele da osim po vinu, kraj bude prepoznat i po svim vrednostima koji su preci vekovima gradili.“- rekao je predsednik opštine Adrijan Satmari
Sa ponosom ističu Bajšani, da imaju izgrađen sopstveni vinski put, ima čak dva vinska udruženja. Jedno je Udruženje „Kadarka“, koje neguje tradiciju gajenja vinove loze, a drugo je Udruženje vinskog reda „Agios Dimitrios“, koji neguje tradiciju i kulturu pijenja dobrog vina.
U Svetićevu u opštini Bačka Topola je održana trka magaraca. Aranka Zaboš, glavna organizatorka: „Moj muž je osmislio ovu ideju. Rekao je, makar živeo samo toliko da vidim trku magaraca, ja ću je organizovati. Rekla sam mu da se u ovako malom selu ljudi neće ni okupiti. Ali veliki broj ljudi se okupio, iako je nas stanovnika dosta malo. Hvala Bogu da se trudimo i održavamo ovu tradicionalnu trku.“U Svetićevu, koje broji samo 60 duša, bilo je ispunjeno radošću, vedrinom i specijalitetima.
Događaj, koji je osmislila lokalna porodica Zaboš pre 23 godine, upravo ima za cilj da zabavi i razonodi publiku.
prirodna tvrdoglavost magaraca čini ovaj događaj posebno atraktivnim, pa su komične situacije u kojima takmičari guraju ili nose svoje pulene, veoma česte i oduševljavaju publiku. Takmičari se nadmeću u jahanju magaraca i vožnji sulki, a veći izazov od postizanja brzine je zapravo kako motivisati magarca da ne zastane. Kao i u svakom takmičenju, i ovde su precizno definisana pravila, a jedno od glavnih je da je magarce zabranjeno tući, već se za trku motivišu lepim rečima i slasnim zalogajima, a nekad je potrebno i pogurati životinju da krene napred. Pobednici ovih nadmetanja dobijaju novčane nagrade, ali i hranu za svoje ljubimce.
Dresura ovih životinja je prilično složena, ali strpljivi meštani to rade sa velikim uspehom. Uspešno ih uprežu u sulke, osedlavaju, a sama trka kao im nije dovoljan izazov, pa postavljaju i prepreke poput vodenih rovova koje je potrebno preskočiti. U izuzetnim prilikama, magarac može dostići brzinu od 50 kilometara na čas.
Minulih godina na ovom kulinarskom nadmetanju okupljaju se vrsni kuvari, kako amateri tako i profesionalci, da bi se oprobali u spremanju ne tako zvučnih, ali za gurmane i gastronome izuzetnih jela.
BAZENSKI KOMPLEKS PRIVODI SE KRAJU POSLE MNOGO PERIPETIJA U GRADNJI. Na raspolaganju će biti, tri bazena – termalni, dečiji i plivački prema FINA standardima, dimenzija 25 sa 20 metara, a u ponudi će, kako najavljuje, biti i sadržaji velnes bloka sa četiri saune, tepidarijumom, kafićem i teretanom. Lokalni privrednici iz Sowel arta, proiskočili u pomoć, da se ubrza završetak objekta. Uskoro učenicima na raspolaganju centar za obuku plivanja.
PREMA NAŠIM SAZNANJIMA , do kraja juna, bi trebalo da budu finalizirani radovi na unutrašnjoj gradnji u banji Bačke Topole a nakon toga sledi sredjivanje eksterijera.
Na raspolaganju će biti, tri bazena – termalni, dečiji i plivački prema FINA standardima, dimenzija 25 sa 20 metara, a u ponudi će, kako najavljuje, biti i sadržaji velnes bloka sa četiri saune, tepidarijumom, kafićem i teretanom. Lokalni privrednici iz Sowel arta, proiskočili u pomoć, da se ubrza završetak objekta. Uskoro će učenicima na raspolaganju biti centar za obuku plivanja.
Kao što je našim čitaocima poznato, sudbina objekta u centru grada je dugo bila nesigurna, dok nije doneta konačna odluka, da se zgrada „Venusa” poruši i da se na njenom mestu izgradi kompleks slične sadržine, ali racionalnije zamišljen.
Spoljašnja građa zgrade je planirana tako da sačuva regionalni karakter, ali da istovremeno raspolaže i sa savremenim dizajnom, a sve se to želi postići korišćenjem prirodnih materijala, kao što su cigla i drvo.
Predsednok opštine Adrijan Satmari smatra da se izgradnjom ovog objekta šire turistički potencijali lokalne sampuprave te da je idealan spoj otvorenih voda na kojima je dominantan ribolov sa banjkim turizmom u gradu.
Festival folklora vojvođanskih Mađara „Đenđešbokreta”, 61. po redu, i 48. festival pevačkih i citraških grupa „Durindo” ove godine se prvi put održava u Novom Itebeju, ovog vikenda, 14. i 15. juna.Učesnici su mađarski KUD-ovi iz cele Vojvodine, oko 800 koji će se predstaviti danas, a sutra će ih biti preko 1.200. Gosti su stigli iz Rumunije i Mađarske. Danas su na repertoaru folklorni ansambli, a sutra pevačke grupe i orkestri.Predsednik Skupštine AP Vojvodine Balint Juhas koji je prisustvovao otvaranju ove manifestacije istakao je da je Novi Itebej glavni grad mađarskog folklora ovog vikenda, što je, kako kaže, izuzetno velika stvar.
13. juna – dodeljene nagrade najboljima koji su učestvovali na likovnom konkursu na temu folklora, narodnih igara i nošnji, kao i promocija knjige koja prikazuje običaje Mađara koji žive širom Vojvodine.
– Mi smo konkurs raspisali još pre mesec dana i stiglo je mnogo radova, a za festivale „Đenđešbokreta” i „Durindo”, koji su usko povezani, do sad smo tri puta konkurisali i tek prošle godine nam je javljeno da ćemo ovog juna biti domaćini – priča za „Dnevnik” predsednik Saveta MZ Novi Itebej Jožef Kerekeš. – Naše žene iz sela su pripremile domaću testeninu koja se zove čiga testo, a koja će se naći u poklonima za goste ovih manifestacija. Želimo da damo neki svoj lični pečat i pokažemo zašto ćemo mi biti drugačiji od svih prethodnih domaćina. Takođe, pokazaćemo da, bez obzira na to koliko nas je malo ostalo u selu, ipak smo spremni za ove festivale.
–Mnogi kažu da u malom selu, sa malim brojem ljudi nema ništa zanimljivo. Ali to nije tako. Zahvaljujući Savezu vojvođanskih Mađara ovde je dosta investicija. Obnovljena je zgrada mesne zajednice, a bavili smo se i sportskim terenima. Danas imamo 150 aktivista koji rade na tome da ovakve manifestacije budu uspešne. Oni dokazuju da je duša ta koja zapravo određuje veličinu jedne zajednice. Ovi hrabri ljudi su dali sve od sebe da upriliče ovako lep događaj. Čuvanjem tradicije povezujemo prošlost i budućnost. To je putokaz za nas i za buduće generacije. I jedan od stubova za očuvanje mađarske nacionalne zajednice u Vojvodini – rekao je Dnevniku predsednik skupštine Vojvodine Balint Juhas.
Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi, 14. jun, služi za odavanje priznanja davaocima krvi i za podizanje svesti o povećanju broja davalaca krvi. Tako je bilo i u Bačkoj Topoli.Prošle godine, u opštini, 620 građana se prijavilo za davanje krvi, od kojih je 566 moglo da da krv, a 33 osobe su prvi put pružile ruku kako bi pomogle drugima.Nekima od njih čestitke, kao tridesetpetostrukim, pedesetostrukim, pa čak i stostrukim davaocima krvi! Zahvaljujući dobrovoljnim davaocima, lako dostupnim bankama krvi i obučenim profesionalcima, kvalitetne zalihe krvi su dostupnije nego ikada ranije.”Neizmerna zahvalnost svim dobrovoljnim davaocima krvi za njihov plemeniti čin davalaštva, predstavlja noseću ideju obeležavanja ovog datuma.”- REKAO JE PREDSEDNIK OPŠTINE ADRIJAN SATMARI
“U okviru kampanje podizanja svesti, Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi naglašava važnost dobrovoljnog davanja za bezbedno snabdevanje krvlju. Dobrovoljno davanje, u kombinaciji sa protokolima skrininga, je od suštinskog značaja za najbezbednije snabdevanje krvlju.Krv mogu dati sve zdrave osobe muškog i ženskog pola od 18 do 65 godina ukoliko zadovoljavaju medicinske uslove i kriterijume nakon laboratorijskog i lekarskog pregleda. Svako ko se dobro oseća i smatra da je zdrav može da dođe na akciju i ponudi dobrovoljno svoju krv. Svaka zdrava osoba ima rezervu krvi koja nije neophodna za uobičajene svakod¬nevne aktivnosti i davanjem dela rezerve krvi neće se ugroziti zdravlje.”- REKAO JE PREDSEDNIK OPŠTINE ADRIJAN SATMARI
Prošle godine, u opštini, 620 građana se prijavilo za davanje krvi, od kojih je 566 moglo da da krv, a 33 osobe su prvi put pružile ruku kako bi pomogle drugima.Nekima od njih čestitke, kao tridesetpetostrukim, pedesetostrukim, pa čak i stostrukim davaocima krvi! Zahvaljujući dobrovoljnim davaocima, lako dostupnim bankama krvi i obučenim profesionalcima, kvalitetne zalihe krvi su dostupnije nego ikada ranije.
Počevši od 2005. godine, kada su 192 zemlje članice Svetske zdravstvene skupštine Svetske zdravstvene organizacije proglasile njegovo međunarodno obeležavanje, Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi redovno se obeležava na globalnom planu.
