Category: Zanimljivosti

OTVOREN SAJAM TURIZMA /BAČKA TOPOLA NUDI -OD PAČIRSKE ROZE BANJE, RIBOLOVA , LOVA DO TURISTIČKOG I SPORTSKOG JAHANJA

Pod sloganom „Jedna karta, bezbroj svetova“ danas otvoreni Sajam turizma pružiće savršenu platformu za promovisanje novih destinacija, first minute ponuda, domaćih i inostranih smeštajnih kapaciteta, turističkih agencija, avio-kompanija i mnogih drugih segmenata turističke industrije. Turistička organizacija Vojvodine će i ove godine predstaviti bogatu ponudu pokrajine u hali 4, zajedno sa turističkim organizacijama Bačke Topole, Stare Pazove, Sremske Mitrovice, Žitišta, Temerina i Ustanovom za zaštitu prirode „Titelski breg“. Da bi se opustili i odmorili na 5 km od Bačke Topole širom će vam se otvoriti vrata jednog od bisera ravnice – Zobnatice. Nećete ostati ravnodušni pošto će vam se ponuditi da naučite da jašete konje u prirodnom okruženju, vožnja kočijom je poseban doživljaj… Samo desetak kilometara dalje Pačirska banja. Boja vode se menja od ružičaste do ljubičaste. I dok se kupate u jezeru ili odmarate na lepo uređenoj plaži poželećete da do vas dopiru note bačkotopolskog Paganinija, Feliks Lajka.

 U Zobnatici ste u mogućnosti da sami ili u društvu stranaca idete u lov i ribolov a kada odlučite da predahnete, odmorite dočekaće vas ljubazni domaćini Kaštela Terlei i restorana Jadran. Ovde možete da se odmorite uz kvalitene gastronomske specijalitete i poslepodnevnu kaficu a u ponudi je i odličan smeštaj. Kažete da ste pak za odmor i opuštanje svih mišića,  onda nemojte razmišljati previše nego pravac u Pačir. U ovom selu nećete moći da odolite jezeru koji je prava atrakcija. Voda jezera je slana, sa sadržajem joda, broma, litijuma i sumpora. Boja vode se menja od ružičaste do ljubičaste.Zavičajna kuća u Bačkoj Topoli je sagrađena 1843. godine, sa zidovima od naboja i pokrivena je trskom. Uloga kuće je da prikaže tradicionalnu arhitekturu ovdašnjih ljudi počev od detaljnih formi do životnog prostora. Radi se o tipičnoj panonskoj trodelnoj kući. Uređena je nemeštajem sa kraja 19-og i početka 20-og veka. Nalazi se na originalnom mestu gde je i napravljena.To je bila gazdinska kuća čiji su vlasnici gazdovali na četrdeset jutara zemlje.OVAKO BAČKOTOPOLČANI UZ DRUGU BOGATU TURISTIČKU PONUDU POČINJU PRIČU NA SAJMU TURIZMA U bEOGRADU PRESTAVLJAJUĆI SVOJE TURISTIČE KAPACITETE.

Na teritoriji Bačke Topole krajem 19-og veka su funkcionisale četiri vetrenjače, ali do današnjeg dana preostala je samo jedna. Bačkotopolska vetrenjača spada u porodicu tipičnih vojvođanskih vetrenjača sa četiri etaže. Krajem 80-ih godina je sa originalne lokacije izmeštena na obalu jezera. Od 1987-e godine funkcioniše kao muzej i spomenik mlinskoj industriji. Trenutno je, na žalost, zatvorena za posetioce.

Zavičajna kuća u Bačkoj Topoli je sagrađena 1843. godine, sa zidovima od naboja i pokrivena je trskom. Uloga kuće je da prikaže tradicionalnu arhitekturu ovdašnjih ljudi počev od detaljnih formi do životnog prostora. Radi se o tipičnoj panonskoj trodelnoj kući. Uređena je nemeštajem sa kraja 19-og i početka 20-og veka. Nalazi se na originalnom mestu gde je i napravljena.To je bila gazdinska kuća čiji su vlasnici gazdovali na četrdeset jutara zemlje..

46. Sajam turizma promoviše edukaciju i podiže svest o turističkim mogućnostima, stimuliše ekonomsku aktivnost i lokalnu privredu, posebno pozicionirajući Srbiju i njene turističke kapacitete kroz prezentacije, degustacije i demonstracije lokalne kulture, hrane i tradicije BAČKOTOPOLČANI SU NA LICU MESTA

PAČIR/ ROZE BANJU “NA IZVOLTE”, BAČKOTOPOLČANI, BAŠ MNOGO NE MARE- NAJSLANIJE “MORE” U PANONSKOJ NIZIJI

U neposrednoj blizini Bačke Topole , nalazi se Pačirska banja, prelepo uređeno kupalište sa termalnom vodom jedinstvenu Vojvodini i uopšte u ovom delu Evrope. Topla voda u Pačiru dolazi sa 1400 metara dubine i slana je, što čini odlazak u ovu banju jedinstvenim iskustvom. Na svom putu ka površini voda prolazi kroz različite slojeve stena čime postaje obogaćena mineralima. Voda sadrži natrijum, jod, sulfat, brom i mnoge druge minerale koji unapređuju zdravlje. Temperatura vode, pri izlasku na površinu je 72 stepena, a pri hlađenju dolazi na temperaturu od 30 do 35 stepeni. Banju pohode gosti iz zemlje i inostranstva a bačkotopolčani kojima je banja “na izvolte” ne baš često.Pačir banja idealno je mesto za odmor jer pored lekovitog roze jezera poseduje i dva zatvorena bazena, što omogućava uživanje i kupanje i u hladnim danima, kao što su ovi februarski.

Ružičasto jezero prava je turistička atrakcija, a ljudi iz celog sveta dolaze da vide “čudo” u Srbiji. Pačir banja idealno je mesto za odmor jer pored lekovitog roze jezera poseduje i dva zatvorena bazena, što omogućava uživanje i kupanje i u hladnim danima, kao što su ovi februarski.

Zbog sastava vode banja je dobila sertifikat lekovite. Voda sadrži jod,natrijum, brom, sulfat… Zbog prisustva joda voda ima jak miris na koji se brzo navikne. Ovo “popularno” jezero zbog svoje boje privlači veliki broj turista, a pored mnogobrojnih minerala, sadrži i 21-22 grama soli po litru.

Osim lepote koja oduzima dah, mnogobrojni posetioci ovde dolaze zbog lekovitog svojstva banje. Ova voda pomaže u očuvanju zdravlja, a utiče pozitivno i na imunitet. Osim toga, ima izuzetna svojstva i u lečenju raznih bolesti, naročito za kožne bolesti, reumu i stanja posle povreda. 

Cene smeštaja u ovoj banji nisu visoke, čak suprotno, lep smeštaj se može naći po vrlo povoljnim cenama.Cene smeštaja u Banji Pačir su vrlo povoljne. Kreću se od 18 evra, malo veći apartmani mogu se naći i za 30, dok su oni najluksuzniji do 70 evra. Jedan apartman u Pačiru pronašli smo po ceni od 18 evra. Reč je o klimatizovanom apartmanu koji poseduje jedno kupatilo, trpezariju, opremljenu kuhinju, terasu i jednu spavaću sobu. Površina apartmana je 40 metara kvadratnih, dostupan je besplatan parking, a u blizini je i igralište za decu.

Tokom prvobitnih analiza koje su se sprovodile na termalnoj vodi Pačira, ustanovljeno je da je koncentracija soli ove vode oko 21 gram po litru. Pačirsko jezero se ubraja u najslanije izvore vode u Panonskoj niziji, a ispred njega su samo izvori koji se nalaze u Erderlju u Transilvaniji.

VILAGOŠ / GLAVNI CILJ SVETSKO PRVENSTVO U TOKIJU

Osnovni cilj mi je da ostanem zdrava, a što se takmičenja tiče, planiram da 2025. godinu počnem sa Evropskim bacačkim kupom na Kipru, pa sledi Dijamantska liga u Rabatu. Volela bih da pobedim na Evropskom prvenstvu za mlađe od 23 godine u Bergenu, donesem mnogo bodova našoj reprezentaciji na Evropskom timskom šampionatu u Sloveniji, dobro nastupam na ostalim takmičenjima, oborim nekoliko rekorda, a glavni cilj mi je Svetsko prvenstvo u Tokiju.- kaže državna reprezentativka i članica AK, TSC iz Bačke Topole

Pripreme u Kataru su bile deo plana za nadolazeću sezonu, tokom koje Adriana ima ambiciozne ciljeve – uključujući osvajanje medalja na najvećim međunarodnim takmičenjima i dalje unapređenje svojih rezultata.

 Zadovoljna sam 2024. godinom, mislim da mi je dosad najbolja. Odbranila sam srebro sa Evropskog prvenstva u Minhenu, četiri puta oborila državni rekord Srbije, ostvarila sam prvu pobedu u Dijamanstkoj ligi i bila sam druga u finalu Dijamantske lige. Druga sam na svetskom renkingu i prva na evropskom. Jedino mi je žal zbog Olimpijskih igara, ali sve u svemu, bila je uspešna godina.- objašnjava Vilagoš

Adrianino prvo takmičenje u sezoni biće Evropski kup u bacanjima, koji će se održati 15. i 16. marta 2025. godine u Nikoziji. Očekuje se da će ovo biti odlična prilika za proveru forme i početak nove takmičarske godine.

POSLE PORAZA -TSC, REVANŠ 20 FEBRUARA U POLJSKOJ

TSC izgubio od Jagelonije u prvoj utakmici šesnaestine Lige konferencija. Fudbaleri TSC-a izgubili su večeras na svom terenu u Bačkoj Topoli od poljske Jagelonije 1:3, u prvoj utakmici dvomeča šesnaestine finala Lige konferencija.Prednost TSC-u doneo je Mbongu Prestiž u 28. minutu, a izjednačenje Jageloniji Hesus Imas pogotkom tri minuta kasnije.Vođstvo Jageloniji doneo je Afimiko Pululu u 81. minutu, svojim šestim ovosezonskim golom u Ligi konferencija, a konačan rezultat postavio je Imas pogotkom u 89. minutu. Revanš meč će se odigrati 20. februara u Bjalistoku, a pobednik tog dvomeča će u osmini finala igrati protiv Legije iz Varšave ili Serkl Briža.

Sport

Prednost ekipi TSC doneo je Mbongu Prestiž u 28. minutu, a izjednačenje Jageloniji Hesus Imas pogotkom tri minuta kasnije.

Vođstvo Jageloniji doneo je Afimiko Pululu u 81. minutu, svojim šestim ovosezonskim golom u Ligi konferencija, a konačan rezultat postavio je Imas pogotkom u 89. minutu.

Prvi deo igre protekao je u dominaciji srpskog predstavnika koji je bio konkretniji u završnici napada i stvarao izgledne prilike. Jagelonija je bolje otvorila drugo poluvreme, a makedonski reprezentativac Darko Čurlinov mogao je da se proslavi u 55. minutu, ali je ovog puta spreman bio golman TSC-a.Nizali su se napadi Poljaka, a momenat odluke desio se u 81. minutu kada je Afimiko Pululu pogodio malu mrežu sa nekih 20 metara za potpuni preokret, a u 89. minutu domaće je potpuno dotukao Imaz drugim golom na utakmici.

Srpski tim je sada pred teškim zadatkom u revanšu koji se 20. februara igra u Poljskoj.

MNS / PODSTICAJ ZA EKONOMISTE, DOKTORE MEDICINE I STOMATOLOGE

Madjarski nacionalni savet smatra osnovnim zadatkom da u 2025 podrži i pokrene programe razvoja obrazovanja koji pomažu mladin vojvodjanskim Madjarima da napreduju u rodnoj zemlji, objašnjava predsednik MNS Arpad Fremond a predsednik SVM-a, Balint Pastor ističe da pored visokoškolske stipendije, imamaju i stipendije za asistenciju, kao i posebne za podsticanje izučavanja deficitarnih struka – za studente prava već 4️⃣ godine, a od ove godine i za studente ekonomije, medicine i stomatologije. Dodaje da na master i doktorskim studijama omladina može da računa i na stipendiju izuzetnosti „Varadi“ koja predstavlja jedan od najlepših primera saradnje zajednice.”Značajnoj donaciji akademika prof. dr Tibora Varadija pridružili su se fizička lica, a nekoliko godina kasnije i Vlada Mađarske” napominje predsednik SVM, Balint Pastor.

“Pored visokoškolske stipendije, imamo i stipendije za asistenciju, kao i posebne za podsticanje izučavanja deficitarnih struka – za studente prava već 4 godine, a od ove godine i za studente ekonomije, medicine i stomatologije.Na master i doktorskim studijama naša omladina može da računa i na stipendiju izuzetnosti „Varadi“ koja predstavlja jedan od najlepših primera saradnje zajednice. Značajnoj donaciji akademika prof. dr Tibora Varadija pridružili su se fizička lica, a nekoliko godina kasnije i Vlada Mađarske. Raširenih ruku dočekujemo one koji su znanje stekli na nekoj od stranih visokoškolskih ustanova i ovo nije samo slogan, njima pomažemo refundiranjem troškova nostrifikacije diplome”- napisao je n svoj sajtu predsednik SVM Balint Pastor.

Predsednik MNS Arpad Fremond kaže “Pokrenut je i još jedan važan razvojni projekat, koji je usklađen sa ciljevima strategije razvoja opšteg i visokog obrazovanja usvojene prošle godine. Radimo na osnivanju centra za udžbenike i nastavne planove i programe vojvođanskih Mađara, koji bi obezbeđivao udžbenike, radne sveske, nastavna pomagala, dopunsku građu i nastavna sredstva, kao i druga sredstva za nastavnike i učenike na mađarskom jeziku za obrazovanje na mađarskom jeziku u Vojvodini. Nacionalni savet stoga želi da u budućnosti izdaje sopstvene udžbenike, što bi predstavljalo kvalitativni skok u oblasti izdavanja udžbenika.”

VUKOVI NA 6. SAJMU ZAVIČAJA

Više od 200 učesnika iz sedam zemalja tokom proteklog vikenda pokazali su svu raskoš sprskog naroda, ma gde živeo, na 6. Sajmu zavičaja koji je održan na Novosadskom sajmu. mEDJU NJIMA I ČLANOVI, SKC “VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ” iz Bačke Topole. Prvog dana, u subotu, posetioci su bili oduševljeni smotrom narodnih nošnji. Mnogi koji se bave istraživanjima u ovoj oblasti bili su pomalo iznenađeni detaljima na nošnjama koje su prikazali stasiti momci i devojke, jer su i za njih bili nepoznanica.Sajam zavičaja nije samo susret tradicije i savremenog doba, već i poziv da se neguje identitet srpskog naroda, poručili su  učesnici 6. Sajma zavičaja.

 Srpska narodna nošnja predstavlja simbol etničkog identiteta i kulturnog nasleđa i kao takva uvek zavređuje pažnju, jer noseći je ili posmatrajući je ne samo da uživamo u njenoj lepoti, već i ostvarujemo čvrstu vezu sa našim precima – kazala je Aleksandra Ćirić Bošković, pokrajinska sekretarka za kulturu.

 Ova manifestacija, koja promoviše privredni, kulturni i turistički potencijal Srba širom regiona, pružila je priliku da se neguje srpski identitet na svim prostorima gde Srbi žive. Ovu manifestaciju već šest  godina organizuje Fond za izbegla i raseljena lica i za saradnju sa srbima u regionu.

Na ovogodišnjem Sajmu zavičaja predstavljeni su i učesnici sa teritorije opštine, Bačka Topola – SKC “Vuk Stefanović Karadžić”, Bačka Palanka, među kojima su bili KUD „Jovan Dučić” iz Gajdobre, „Sač fest” iz Nove Gajdobre, Ukusi zavičaja — centar za razvoj Bačka Palanka,  „Društvo članova Matice srpske” iz Bačke Palanke, Udruženja žena iz  Tovariševa, Obrovca i Bačke Palanke , Udruženje „Srcem za Kosmet”, Udruženje građana „Revena” i Kulturni centar Bačka Palanka

Sajam zavičaja nije samo susret tradicije i savremenog doba, već i poziv da se neguje identitet srpskog naroda, poručili su  učesnici 6. Sajma zavičaja.

“STRADALE” SVINJE U BAČKOJ TOPOLI

Običаj klanja se i danas praktikuje,U BAČKOJ TOPOLI ZAHVALJUJUĆI UDRUŽENJU GAZDAKER, ali je sve manje kuća koje to rade na starinski način. Do pred kraj prošlog veka gotovo da i nije bilo kuće na selu koja nije hranila svinje, i nekako baš u ovo zimsko vreme priređivali svinjokolj. Zato su tu odvajkada bili svinjokolji, siguran način obezbeđivanja hrane i druženja, a danas pomalo i „zabava“, sećanje na ono kako je bilo nekada.Nekad se pri klanju „hvatala“ krv, pržila sa crnim lukom i služi za doručak, uz džigericu tek zaklane svinje, pečenu u maramici, ali danas to malo ko radi. Na trpezi je bila i prošlogodišnja šunka, jer staro je pravilo, koje se nije menjalo, da stara šunka dočeka novu. Uz sir i turšiju to je pravi vojvođanski fruštuk.

Disnotor, svinjokolj, zabijačka ili gozba prilikom klanja svinja u zimskim mesecima, uglavnom od kraja novembra, do kraja januara,februara, je vreme kada vojvođansko selo živi jednom posebnim životom.TAKO JE U BAČKOJ TOPOLI ZAHVALJUĆI UDRUŽENJU GAZDAKER. Upinje se i otima od učmalosti i mrtvila kratkih dana i dugih noći, koje domaćini uglavnom provode na okupu, u svojim kućama. Zimi, na selu svaka kuća živi za sebe, obaška. Zato su tu odvajkada bili svinjokolji, siguran način obezbeđivanja hrane i druženja, a danas pomalo i „zabava“, sećanje na ono kako je bilo nekada.

Do pred kraj prošlog veka gotovo da i nije bilo kuće na selu koja nije hranila svinje, i nekako baš u ovo zimsko vreme priređivali svinjokolj. Bilo je i onih koji su kupovali svinje pa od njih pravili kobasice i kulene i začinjavali ih po svom ukusu, topili čvarke, pripremali svoju mast, slaninu, šunku, džigernjaču i švarglu, hurku i druge đakonije na svoj način, po svom ukusu. Za razliku od nekada, danas se meso, šnicle i krmenadle skladište u zamrzivačima. Dok njih nije bilo meso se sušilo, zalivalo svinjskom mašću i tako odležavalo nekoliko meseci, ili čuvalo usoljavanjem. Vojvođanski disnotor je imao svoj tok, u svakom trenutku se znalo ko šta radi, da sve bude na svome mestu, da što ne zafali, ne promakne. Svako domaćinstvo stavljalo je sebi u obavezu da nekoliko dana ranije podseti svoje komšije i prijatelje, da će se tog i tog dana u njihovoj kući obaviti svinjokolj i da su pozvani da dođu i pomognu. Osim komšija i prijatelja, ugavnom je bio angažovan jedan do dva majstora – mesara, u zavisnosti od broja svinja. MAJSTOR BELA BROJ 1. Oni su bili šefovi celog događaja, a njihova reč presudna. Svi ostali bili su njihovi pomoćnici. Sa čitavim postupkom počinjalo se u cik zore.

 Čin obaranja životinje uvek je bio deo muškog posla. Prljenje, odnosno spaljivanje čekinje, se nekada radilo zapaljenom slamom, a danas na razne druge načine, npr. plamenom iz butan-boce, pa kožurica požuti kao dukat, odmah može da se jede.

Nekad se pri klanju „hvatala“ krv, pržila sa crnim lukom i služi za doručak, uz džigericu tek zaklane svinje, pečenu u maramici, ali danas to malo ko radi. Na trpezi je bila i prošlogodišnja šunka, jer staro je pravilo, koje se nije menjalo, da stara šunka dočeka novu. Uz sir i turšiju to je pravi vojvođanski fruštuk.

VILJEMOVKA, ŠLJIVA I DUNJA , NAJBOLJE RAKIJE FESTIVALA U STAROJ MORAVICI

Destilerija Stanišić iz Apatina se izborila za najbolju viljemovku, Kulačik Janoš, iz Segededina, za šljivovicu a Vaš Robert, za dunju i iz Jazkišera. U Staroj Moravici se 8. februara 2025. godine po 11. put organizovala Rakijada . Organizatori rakijade su Udruženja „Rizling“ i Mesna Zajednica Stara Moravica. U isto vreme goste očekuje i Gastro Festival sa tradicionalnim specijalitetima od svinjetine (sarme, gulaš sa kiselim kupusom, hurke, kobasice, švargle, čvarci), sitni kolači i razni gastronomski specijaliteti.
Gosti su mogli ,degustirati rakije koje su takmičari prijavili na Rakijadu. Ocenjeno 860 uzoraka.

U čast mnogih voćki i tradicionalnih specijaliteta napravljene su manifestacije širom Srbije, međutim ona koja slavi piće i umešnost našeg i Madjarskog naroda da je ispija održala se jedanaest godina samo u Staroj Moravici.

 U pitanju je eminentni događaj koji okupljaja ljubitelje rakije i tradicionalnih specijaliteta. Organizatori ove manifestacija je bilo Udruženje „Rizling“ i Mesna zajednica Stara Moravica. Prijave za učešće na Rakijadi su bile otvorene do 20. januara 2025. godine. Pritom, takmičari su trebali da dostave pola litra rakije i uplate 700 dinara po uzorku.

Učesnici su prijavili različite vrste rakija i likera, uključujući šljivu, krušku, dunju, višnju, lozu i mnoge druge. Rakije od šljive su ocenjivane u kategorijama prema starosti i načinu čuvanja, uključujući barik i bezbojnu rakiju. Uzorci, popunjen prijavni list i overena uplatnica mogli su predavani na više lokacija u Srbiji i Mađarskoj i tako stigle do Stare Moravice.

Destilerija Stanišić iz Apatina se izborila za najbolju viljemovku, Kulačik Janoš, iz Segededina, za šljivovicu a Vaš Robert, za dunju i iz Jazkišera.

SPEKTAKULARNA IZLOŽBA NARODNIH NOŠNJI, VUKOVA, U NOVOM SADU

Ansambl narodnih igara i pesama SKC “Vuk Stefanović Karadžić “, svrstan je u kategoriju ansambla od republičkog značaja. „ VUK“ je redak ansambl, odnosno kulturno-umjetničko društvo koje je ispunilo uslove za sticanje statusa republičkog značaja. Vukvi sa prijateljima predstavili su u Novom Sadu reviju narodnih nošnji koju organizuje Fond za izbegla , raseljena lica, za saradnju sa Srbima u regionu.

VUK, u svom fundusu krije nošnje koje su starije i sadržajnije od nošnje koja se nalazi u etno muzejima Srbije. U fundusu nalazi se nalazo veliki broj kompleta, a među njima je mnogo onih koji ne postoje ni u jednom drugom ansamblu.

Kažu da je većina nošnje orginalna i da su neke “stare” stare i preko 100 godina. Deo originala se, ne upotrebljava na sceni, tokom koncerata, a revije narodnih nošnji su jedinstvena prilika da se one pokažu. Tako je bilo i u Novom Sadu na reviji narodnih nošnji koju organizuje Fond za izbegla , raseljena lica, za saradnju sa Srbima u regionu.

 Kada postavljamo novu koreografiju moramo više razmišljati o nošnjama nego o samim elementima igre i o radu koreografa. Trudimo se da dođemo do originalnih nošnji na terenu, ali to nije uvijek jednostavno. Treba mnogo rada, truda, novaca i putovanja, napominju u KUD-u.

MESEČEV VENAC, OKRUNIO BAČKU TOPOLU

Večeras mnogi BAČKOTOPOLČANI imaju priliku da vide neobičnu pojavu oko Meseca koja podseća prsten. U pitanju je zanimljiva i poznata optička atmosferska pojava koja se zove halo efekat. Halo efekat Meseca je optički fenomen koji se javlja kada se svetlost Meseca prelama kroz ledene kristale u visokim oblacima, poput cirusa. Ovi kristali funkcionišu poput malih prizmi, lomeći mesečevu svetlost i stvarajući svetli krug ili oreol oko Meseca. ŠTA JOŠ…Ljudi su kroz istoriju halo efekat smatrali znakom promene vremenskih prilika ili čak simboličkim fenomenom povezanim s verovanjima i mitovima.Fenomen koji objašnjavaju promenama…

Najčešće karakteristike halo efekta su:
1. Kružni oblik: Halo obično ima oblik savršenog kruga oko Meseca.
2. Boje: Ponekad se mogu videti slabije nijanse boja, s crvenkastim unutrašnjim delom i plavičastim spoljašnjim, slično kao kod duge, ali mnogo suptilnije.
3. Prečnik: Halo ima prečnik od oko 22 stepena, što odgovara uglu pod kojim vidimo ovaj fenomen.

Ovaj efekat najčešće ukazuje na prisustvo tankih oblaka na visini od 5 do 10 kilometara, koji sadrže ledene kristale. Halo efekat je posebno upečatljiv u hladnim noćima ili pred promenu vremena, jer može biti znak nadolazeće atmosferske nestabilnosti.

Pun Mesec nije povoljan za započinjanje nekih poslova. To je zato što on potpomaže razmnožavanje štetočina. Tako, ako se poseku drva na pun Mesec, razmnožiće se žižak i uništiti drva; ako se zakolje stoka, meso će se brzo ucrvljati; ako se opere ili izbeli tkanina, ubrzo će se pokidati… Ako neko nije dobrog zdravlja, ne treba da gleda u pun Mesec. Za pun Mesec vezani su i obredi vračanja i skidanja bradavica. U narodu je poznata pojava mesečarenja i vezuje se za ljude koji hodaju u snu za vreme punog Meseca.Neki kažu i da najavljuje početak promena.