U subotu, na finalu Dijamantske lige u Briselu, srpska atletičarka Adriana Vilagoš postigla je izvanredan uspeh osvojivši drugo mesto u disciplini bacanje koplja. Vilagoš je priredila uzbuđenje u poslednjoj seriji, ostvarivši najbolji rezultat od 65,23 metara, što ju je na kratko dovelo na prvo mesto. Međutim, olimpijska šampionka Japanka Haruka Kitaguči “uzvratila” je najboljim rezultatom sezone – 66,13 metara, osvojivši prvo mesto i zlatnu medalju.
Mlada srpska atletičarka Adriana Vilagoš uspela je da osvoji drugo mesto u Dijamantskoj ligi u Briselu, pošto je koplje bacila 65.23 metara u poslednjoj seriji, nakratko je bila i prva, ali je ipak Karuka Kitaguči uspela da dođe do prvog mesta hicem preko 66 metara.
Ušla je u ovo finale sa pretposlednjim rezultatom u sezoni, važila je za velikog autsajdera, ali je uspela i da nadmaši očekivanja i pokaže da Srbija ima izuzetnog potencijala u atletici.
Takođe, Adrianu očekuje i nagrada u vidu od 12.000 dolara.
Grupa Van Gog održala je prvi koncert u Bačkoj Topoli i tom prilikom oduševila publiku.Naime, prisutni su sve vreme bili na nogama dok su se nizali hitovi poput “Neko te ima noćas”, “Ludo luda”, “Za godine tvoje”. Istovremeno proradila i vinska ulica , za okrepljenje.
Koncerti je biti odsviran u jednom huku i dahu. Nismo iznenađeni zbog POSEĆENOSTI prvog koncerta, uprkos kiši, to je tihi dokaz da još uvek postoji publika koja voli rokenrol zvuk, neguje tradiciju i poštuje note na kojima je odrasla. Za 36 godina koliko postojimo, mnogo generacija je prošlo i ostalo verno našem zvuku. Plato Manifestacionog trga zadovoljio je akustiku , dodatnim razglasom i vizuelnim efektima, ali ono što će svakako bili zanimljivo za publiku je set lista na kojoj smo se vratiti svim onim komadima poput „Sreća“, „Delfin“, „Put“, „Tragovi prošlosti“. Neka nam publika ne zameri ako malo duže potraje koncert – zaključio je pevač. Van Goga
Bačkotopolčani su se zbijali na hladnoši i iši ali su izdršali od prvog do poslednjeg takta. Podrška muzičarima nije izostala pa je konstantna bila interakcija publike i muzičara. Punpogodak uprkos lošem vremenu.
Paralalelo na malom trgu Muzeja okupili su se vinari.
Mnifestacija koja je posvećena grožđu, vinu, vinogradarima i podrumarima bila je prilika posetiocima da uživaju kao i prethodnih godina u brojnim kulturno-umetničkim dešavanjima, ali i da degustiraju kvalitetna vina čuvenih vinara iz Bačke Topole i okoline.
Vinska ulica nalazi se za vreme trajanja ove manifestacije duž pešačke zone, oko Mzeja U njoj su smešteni najbolji vinari i vinogradari ovog kraja, koji nude svoja vina, rakije i ostale proizvode. Vinska ulica je veoma primamljiva svim gostima ove manifestacije.
Proizvodnja namirnica koje odgovaraju standardima zdravog života i ishrane odavno je u trendu, ali za interesovanje koje izaziva Pčelarski sajam u Bačkoj Topolimože se reći da prevazilazi sva očekivanja.
„Slatki sajam“ je manifestacija koju organizuje Savez pčelarskih organizacija a posetioci imaju priliku da vide kompleksan prodajni, izložbeni, obrazovni, promotivni, privredni i turistički sadržaj i program. Sajam je prilika da se, pored meda i drugih pčelinjih proizvoda, po najpovoljnijim uslovima nabavi i kompletna pčelarska oprema i repromaterijali. Uporna kiša omela posetioce i pčelare
Već po tradiciji, posetiocima je na raspolaganju bio izuzetno bogat prodajni, izložbeni, obrazovni, promotivni, privredni i turistički sadržaj i program. Pored meda i drugih pčelinjih proizvoda, zainteresovani će po najpovoljnijim uslovima mogli da nabave i kompletnu pčelarsku opremu i repromaterijale.
Koncepcija Sajma meda u Bačkoj Topoli prilagođen je stvaranju prepoznatljivih robnih marki u oblasti vinarstva i pčelarstva, budući da je med0d 21veka sinonim dobrog kvaliteta, kao i med, po čemu se opština Bačka opola veća, u Srbiji po broju košnica, takođe afirmisala.Od davnina poznat kao hrana i lek. Razne vrste meda, matični mleč i propolis neki su od pčelinjih proizvoda koji se, zbog svojih svojstava i blagodeti po ljudski organizam, već vekovima koriste u terapeutske svrhe. Mnogi od njih mogu se pronaći u ovogodišnoj ponudi tradicionalne manifestacije.- kaže predsednik pčelara Mirko Spasojević
“Svečano otvaramo prodajnu izložbaumeda i pčelinjih proizvoda, kao i prateće opreme u pčelarstvu. Organizovana je u okviru Dana pčelarstva, koji su ove godine okupili oko 20 izlagača, koji prirodni med i druge pčelinje proizvode, prodaju po prihvatljivim cenama. Svaki put organizatori predstavljaju po neku novinu, pa se u skladu sa tim na štandovima mogu pronaći nesvakidašnji artikli kao što su pivo sa medom, kafa sa medom ili sladoled od meda.Za pčelare ova godina je bila prosečna i u zavisnosti od paše i lokacije, za celu pčelarsku godinu prikupljeno je od 30 kg do 50 kg meda po košnici. Sa takvim rezultatima, proizvođači meda će pokriti troškove proizvodnje i uz to će im, kako je rečeno ostati još nešto pride da nekako naplate svoj trud.- rekao je predsednik SO Bačka Topola Saša Srdić
Ovo je jedna afirmativna aktivnost koja ima za cilj povećanje bezbednosti u saobraćaju svih učesnika, a posebno najmlađih, a sa druge strane je i materijalna pomoć roditeljima koji su u porodici dobili dete – istakao je predsednik opštine Adrijan Satmari.Projekat je opština Bačka Topola podržala sa 650.000 dinara.
U skladu sa odgovornom socijalnom politikom, Opština Bačka Topola je i ove godine svim najmlađim stanovnicima podelala auto-sedišta za decu, razume se, besplatno. auto- Auto-sedišta su dobili roditelji dece koji su ostvarili pravo na „paket za bebe“ u 2024 a koji imaju prebivalište na teritoriji opštine i u svom vlasništvu putničko vozilo.
Nakon obrade pristiglih prijava, lokalna samouprava je dodelila 81 auto-sedišta za decu.
Lokalna samouprava opštine Bačka Topola je po drugi put početkom maja raspisala konkurs, čiji je cilj da se saobraćaj za najmlađe učini što bezbednijim, ali da se u isto vreme pruži podrška roditeljima. Nova dečja sedišta podeljena su danas, 27. avgusta.
Prisutne roditelje i decu pozdravili je Adrijan Satmari , predsednik opštine koji je tom prilikom istakao koliki je značaj bezbednosti dece u saobraćaju, ali i da je ova akcija svojevrsna pomoć Opštine kućnom budžetu roditelja.
„Ovo je jedna afirmativna aktivnost koja ima za cilj povećanje bezbednosti u saobraćaju svih učesnika, a posebno najmlađih, a sa druge strane je i materijalna pomoć roditeljima koji su u porodici dobili dete i svakako smtramo da je ovo jedna mera koja će koliko – toliko doprineti boljoj finansijskoj situaciji i materijalnom položaju naših roditelja. Zahvaljujemo se svim roditeljima koji su došli, čestitamo pre svega na bebama koje su nam došle na svet prethodne i ove godine, tako da i ovaj naš mali znak pažnje ide u tom pravcu“– rekao je Satmari
Na Kraljevom trgu na Zlatiboru, svečanom ceremonijom označeno je zatvaranje XIII Međunarodnog festivala sportskog filma. Tako je ova ceremonija po prvi put održana pod vedrim nebom, uz prisustvo mnogobrojne publike, sportista, filmskih autora i turista koji su uživali u programu…Nagradu Gold Gondola za najbolji srednjometražni dokumentarni film. “Plavi lavovi”/ The Blue lions, Reditelj, scenarist i producent: Tomislav Žaja. Predsednik TSC Janoš Žemberi smatra da je film emotivna, inspirativna i istinita priča koja prati TSC od skromnih početaka iz 1913. godine, do statusa legende u lokalnoj zajednici.
Film o do sada najuspešnijoj sezoni TSC u istoriji, podseća na uspomene i simbole iz prošlosti ovog kluba.
U njemu se vidi lavovska borba malog klub iz ravnice Bačke da se popne na vrh srpskog fudbala i kvalifikuje za evropska takmičenja. To je film o nadi i želji za boljim sutra, snu meštana Bačke Topole i okolnih mesta da postanu pobednici.
Predsednik TSC Janoš Žemberi smatra da je film emotivna, inspirativna i istinita priča koja prati TSC od skromnih početaka iz 1913. godine, do statusa legende u lokalnoj zajednici.
Žiri je dodelio nagrade za najbolji dugometražni indijski film „Pomeranje planina“, za najbolji srednjemetražni dokumentarni film „Plavi lavovi“, Tomislava Žaje iz Zagreba i nagradu za najbolji kratkometražni film „Let vilinih konjica“, autora Injaki Alforja Sagone.
Veliki doprinos ove manifestacije je što daje mladima nadu i ne samo nadu, već i da vide šta može da se uradi, kad se radi srcem, punom željom i snagom i da se postiže dobar rezultat“, kazao je Franko agenciji Beta.
Utakmicama prvog kola kvalifikacija za Ligu šampiona počinje nova fudbalska klupska sezona u Evropi u kojoj će Srbija, kao i prošle sezone, imati pet predstavnika – Crvenu zvezdu, Partizan, TSC, Vojvodinu i kragujevački Radnički.Topolčani će igrati u kvalifikacijama za Ligu Evrope, od poslednjeg četvrtog kola, pa ako prođe, igraće u tom takmičenju, a ako ispadne, svakako će ići u grupnu fazu Lige konferencije. Rivali TSC-u u toj četvrtoj rundi, po trenutnom stanju stvari su Ajaks (Holandija), Braga (Portugalija), LASK (Austrija), Bašakšehir (Turska), Molde (Norveška), Plzenj (Češka), Ludogorec (Bugarska), Sparta Prag (Češka), Šerif (Moldavija), Malme (Švedska) i APOEL (Kipar).Klub iz Izraela će u prvoj utakmici 22. avgusta biti domaćin, dok će se revanš meč igrati u Bačkoj Topoli sedam dana kasnije.
Sva tri takmičenja pod okriljem Evropske fudbalske unije (Uefa) – Liga šampiona, Liga Evrope i Lige konferencija igraće se u novom sistemu, sa po 36 klubova u grupnoj fazi. Svaki klub će u grupnoj fazi odigrati osam utakmica, po četiri kod kuće i u gostima. Neće više biti prelazaka iz jednog u drugo takmičenje, već će se po osam prvoplasiranih klubova iz svakog takmičenja plasirati direktno u osminu finala, dok će klubovi od 9. do 24. pozicije u plej-of za plasman u osminu finala. Poslednjih osam klubova završava klupsku sezonu posle grupne faze.
Austrijanac Sebastijan Gishamer i Portugalac Žoao Pinjeiro sudiće mečeve između Makabija i TSC-a u plej-ofu Lige Evrope, saopštila je danas Evropska fudbalska unija (UEFA).Kako je saopštila UEFA, Gishamer će predvoditi austrijsku šestorku u prvom meču u kojem će Makabi u mađarskom gradu Sombatheju, 22. avgusta u 20 časova. Pomoćne sudije biće Roland Ridel i Santino Šrajner, dok će četvrti arbitar biti Valter Altman. Glavni u VAR sobi biće Alan Kijas, a pomagaže mu Jozef Špurni. Revanš meč 29. avgusta od 21 čas u Bačkoj Topoli sudiće Pinjeiro, a svi pomagači će mu biti zemljaci – Bruno Žesus i Lusijano Maja će biti pored aut linija, dok će Žoao Gonsalveš biti četvrti sudija. Helder Maljeiro će biti glavni u VAR sobi, a pomagaće mu Ugo Migel.
Žreb i učinak dva tima učinili su da TSC i Makabi Tel Aviv budu jedan drugom zadnja prepreka za ulazak u grupnu fazu Lige Evrope, a ratni sukobi u pojasu Gaze nagnali su izraelski tim da srpskog rivala ugosti 22. avgusta u Sombathelju.
U malom mađarskom gradu, gde je morao da ide i Panevežis, preko kog je srpski trener Žarko Lazetić došao u priliku da, u svojoj prvoj sezoni u inostranstvu, odmeri snage s klubom koji je godinama uspešno vodio.
VIŠE DO PESEDET TAČMIČARA IZ DEVET GRADOVA VOJVODINE NADMETALO SE U RAZNIM “SELJAČKIM” DISCIPLINAMA, NA VOJVODJANSKOJ SELJAČKOJ OČIMPIJADI,, U BAČKOJ TOPOLI KAKO BI OSVOJILI NAZIV NAJBOLJEG. PO TREĆI PUT KRUNU NAJUSPEŠNIJIH SU OSVOJILI TAKMIČARI IZ KAVILA
eKIPE SU SE takmičile u bacanju bala slame, guranja kolica, krunjenu kukuruza, bacanju gumenih čizama, sečenju drva….Za tradicionalno takmičenje u kuvanju junećeg paprikaša prijavile su se mnoge ekipe.
Jednom godišnje u Bačkoj Topoli održava se Seljačka olimpijada na kojoj se okupe građani ovog grada i okolnih mesta kako bi učestvovali na neobičnom takmičenju. Sečenje greda, preskakanje ogromnih bala sena, slalom sa punim građevinskim kolicima, bacanje guma… samo su deo onoga što se moglo videti ove godine na desetoj, jubilarnoj Seljačkoj olimpijadi u Bačkoj Topoli.
Atmosfera uzavrela! Što zbog mase glasnih navijača, što zbog sunca koje nemilosrdno peče. Prašina se diže skoro kao na Reli Dakaru, a zajapureni takmičari hvataju dah dok trče na improvizovanom “olimpijskom” terenu. A na terenu žar i borba kao kod profesionalnih sportista. Trči se, preskače, pada, ustaje… mišići popuštaju, umor stiže ali niko ne odustaje!
– Sve je krenulo tako što smo sa komšijama sedeli jedno veče i razgovarali o tome da treba organizovati nešto u Bačkoj Topoli. I tako je sve krenulo. Prve godine nismo imali budžet, već smo od meštana tražili da nam daju testere, grede, kolica… iako danas najveći deo stvari dobijemo od sponzora, meštani i dalje ovu manifestaciju osećaju kao svoju – sečaju se osnivači olipiskog seljačkog nadmetanja
Dobili smo događaj, zahvaljujući bačkotopolskom Auto klubu G/FORCE, zbog kakvih smo u prošlosti morali put prestonice ili većih centara, koji okuplja više hilada posetilca i učesnika. Ovog puta imamo jedno specifično, zanimljivo dešavanje, međunarodnog karaktera u kome naši sugrađani mogu da uživaju. Imamo posetioce iz Makedonije, Madjarske , Hrvatske , BIH, Slovenije, celog regiona, koji je po pravilu nastavak Dana Bačk Topole . Sa obzirom na veliki broj ljubitelja automobila, smatrali smo da je , humanitarni karakter, dodatna motivacija da kao lokalna samouprava podržimo , okupimo, ne samo zbog limenih ljubimaca, već i da skrenemo pažnju ljudima da zajedno možemo da uradimo mnogo, i da usrećimo mnoge- kaže zamenik predsednika opštine Bačka Topola Stevan Ančevski
Takimčenje u jačini zvuka nosi naziv DB drag. Velika konkurencija vlada u takmičenju za najlepši izgled automobila.
Postoje ljudi koji prosto obožavaju svoje četvorotočkaše i žele da svi ostali znaju koliko su oni zadovoljni i ponosni automobilima koje poseduju. Iz te potrebe da ljudi podele svoju radost i upoznaju druge ljude slične sebi počeli su, u Bačkoj Topoli, da se organizuju skupovi ljubitelja automobila. Nosilac okupljanja je bačkotopolski Auto klub G-Force u saradnji sa lokalnom samoupravom ističe Ančevski.
Sa ponosom možemo reći da smo u Bačkoj Topoli uspostavili regionalni brend okupljanja ljubitelja automobila i ne samo to već i centar širenja tehničke kulture i bezbedne vožnje. To možemo zahvaliti visokoj odgovornosti ljudi koji se bave ovim sportom, koji su slobodno možemo reći medju najdisciplinovanijim, kada je auto sport u pitanju. Styling skupovi postali su sastavni deo kulture automobilskih entuzijasta. Oni pružaju platformu za istomišljenike da se okupe, pokažu svoja vozila i podele svoju strast prema automobilima.Međutim, prisustvo automobilskom skupu prevazilazi samo prikazivanje vašeg auta. U Bačkoj Topoli smo imamo izložbu i takmičenje u tjuning stajlingu i DB ozvučenju. To je poslednji skup na auto – tjuning sceni ove godine u Srbiji, čime na neki način zatvoramo sezonu . Klub je formiran pre 8 godina a ovu priredbu organizuje po osmi put. Sve je počelo skromno a sada je to već jedna od najvećih manifestacija u Srbiji, koja je poprimila i medjunarodni karakter.”- kaže organizator Aleksandar Traparić.
Ideja za organizovanjem ovakvog događaja, kako ističe, potekla je ne samo iz ljubavi prema limenim ljubimcima, već i iz želje da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija., jer ovakve priredbe imaju i humanitarni karakter.
-Sa obzirom na veliki broj ljubitelja automobila, smatrali smo da je ovo dodatna motivacija da kao lokalna samouprava podržimo , okupimo, ne samo zbog limenih ljubimaca, već i da skrenemo pažnju ljudima da zajedno možemo da uradimo mnogo, i da usrećimo mnoge – naveo je Ančevski.
Tradicionalno osveštanje hleba od novog roda pšenice i njegovo rezanje održano danas, u crkvi Pohodjena Device Marije u Bačkoj Topoli u partnerstvu sa lokalnom samoupravom. Prvu krišku isekao predsednik opštine Adrijn Satmari. Za današnji dan planirano sada već tradicionalno obeležavanje dana Svetog Ištvana.
U crkvi Pohodjenja Device Marije u Bačkoj Topoli održana je sveta misa i obavljena ceremonija osveštanja hleba umešenog od brašna ovogodišnjeg roda pšenice. Prvu krišku hleba, po tradiciji, isekao je predsednik opštine Adrijan Satmari. Po završetku mise, članovi KUD-a Kodalj Zoltan. U svečanoj povorki doneli su osveštani hleb do bine ispred zgrade domaćina manifestacije na Vašarištu.
Dan svetog Ištvana i praznik Novog hleba je jedan od najznačajnijih praznika u Bačkoj Topoli koji okupi mnoge građane.
“Mnogo nam znači osveštavanje novog hleba, jer sam hleb nije tek jedna namirnica, već onaj ko ima svoj hleb svagdašnji, znači da taj čovek, ta porodica može da preživi, i upravo zbog toga uvek se radujemo novom hlebu da u ljudima živi ova tradicija, a sa druge strane, uveren sam da pošto je mađarskoj zajednici ovo nacionalni praznik, on živi u srcima ljudi, u njihovim domovima, i zato im nije potrebno veliko praznovanje da bi osećali da je ovo praznik“- reko je Adrijan Satmari
Tokom celodnevne manifestacije mogla je da se vidi izložba a, starih fijakera, da se proba domaći hleb . Za dobru atmosferu su bili zaduženi članovi negovatelja starih običaja.U nedelju 2o. avgusta u Bačkoj Topoli će biti organizovana Vojvođanska seljačka olimpijada. U takmičarskom delu koji na prostoru Vašarišta počeo u 13.30 časova okupiće, u okviru Lige šampiona, pobednike predhodnih olimpijada, a prateći program biće primeren svim uzrastima.
Tokom više godina organizovanja, Seljačke olimpijade u Bačkoj Topoli , ispostavilo se da je ova manifestacija jedna od najmasovnijih i najpopularnijihn, ne samo, u Bačkoj Topoli, veći širom Vojvodine, sa oko 3000-5000 posetilaca. Autentične paorske , „sportske“ discipline već su zaživele kao tradiconalne, u organizaciji lokalnog kluba proizvodjača „Gazdaker i Udruženja poljoprivrednika Bačke Topole.
Posetioci uživaju u bravurama vozača traktora, prevoženju džakova na biciklu i mnogim teškim poslovima koje su muškarci nekada sa lakoćom obavljali. Tokom decenije, organizovanja Olimpijade ispostavilo se da je ova manifestacija veoma popularna. sa oko . Međutim, gastronomski izazov je otići na Vašarište, avgusta i probati bubac gulaš, i druge varijante paprikaša i gulaša. Kuvari dobijaju nagrade, ali je, kako kažu, najveće priznanje kada vide srećna lica gostiju koji uživaju u ukusu i mirisu ovih starih jela.
Konkursom za dodelu budžetskih sredstava za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata udruženja građana za pružanje administrativno-tehničke podrške poljoprivrednim proizvođačima na teritoriji opštine Bačka Topola dodeljeno je 9,1 milion dinara za projekte osam udruženja, dok je prošle godine 8,2 miliona dinara podelilo devet nevladinih organizacija. Dakako i ovde je neprofitni URKO iz Pačira, miljenih lokalne politike, jer i posle Sombatija ima neki Sombati, sa pojačanom apanažom sa 700.000 od lane na 930.000 ove godine. Poznati su po tome što su prvo kupili lokalnu TV i radio, za tudje pare, pa je prodali i nastavili da informišu malo školarce a malo poljoprivrednike , za solidne novce gradjana Bačke Topole.
Sistem finasiranja koji je uspostavio legendarni mediski vuk Zoltan Sombati, i dalje uspešno funkcioniše u opštini Bačka Topola. Dakle i posle Sombatija – Sombati. Sve je krenulo od smelog poduhvata , za neuke, seoske TV Pačir. To je bio informativni zametak sistema za uvlaćenje novca iz budžetskih para do novca inostranih fondacija. Sve za konfor nekolicine ljudi u selu, koje je poznato po tome da ih sve više duša napušta, zbog uslova života. Porasli su apetiti pa zahvaljujući bratskom novcu kupuju lokalno Javno preduzeće koje u svom delokrugu rada ima lokalni EKPRES TV KANAL I REGIO RADIJO.
informativni mag Sombati koji u biografiji ima mnogo kompetencija, pre nego su ga partiski drugari obrisali iz politike, inače osnivač URKA, postaje sa svojim drugarima, postaje glavni opetarivac, za punjenje (ne) profitnog novčanika. Više d 50 posto svih para izdvojenih za informisanje oprihodovao je URKO, i posle čistke Sombatija, kao udarna informativna pesnica svojih političkih štićenika. Dobili, pojeli popili, šta već ali potrošili pa prodali.
Pošto vole “kintu” odrekli su se medija ali nisu “kasice prasice”. Vredi pomenuti da im se ove godine “komisiski” dodeljuje novac za izveštavanje sa školskih priredbi u Pačiru. Malo , svega 100.000. Navikli ljudi na milione, pa onda malo zahvatili a “braća” dala 930.000,00 za edukaciju ili informisanje poljoprivrednika. Malo su se potkrepili za buduđe poduhvate, dok nešto ne kapne iz “ružičaste banje” koju je sagradila opština, pokrajina …. a oni prisvojili jer tamo vlada doo Pačir u kojem je URKO dakako , medju osnivačima.
DODJOSMO KONAČNO DO RUŽIČASTE BANJE, BANJA NIJE KO SVAKA BANJA OVA JE RUŽIČASTA. MALO JE TAKVIH NA PLANETI A JOŠ MANJE TAKO SAGRADJENIH. bEZ URKA NIŠTA OD BANJE A KAPITALNI ULOG 490 DINARA.
