Poseban šarm kampa je njegova tradicija i atmosfera zajedništva. Veliki broj dece se vraća iz godine u godinu (čak i po 6 sezona zaredom). Izuzetno je izražena praksa da nekadašnji polaznici kampa, kada odrastu, postaju instruktori i animatori novim generacijama, što stvara jaku emotivnu povezanost i specifičan mentorski duh. U zgradi škole u Staroj Moravici i ove godine boravi više od 200 dece i 60 odraslih, koji će zajedno provesti sadržajnu i nezaboravnu nedelju.
“Letnji kampovi imaju važnu ulogu u kvalitetnom provođenju školskog raspusta, zbog čega opština Bačka Topola svake godine podržava kampove koji se organizuju na njenoj teritoriji. Naš cilj je da što većem broju dece omogućimo sadržajne, kvalitetne i nezaboravne letnje programe ispunjene lepim iskustvima. Ovakvi kampovi nude sjajnu priliku da deca i mladi produktivno provedu raspust. U zavisnosti od interesovanja, na raspolaganju su vam programi koji kombinuju tehnologiju, prirodne nauke, jezike, umetnost i sport u celodnevnim ili poludnevnim formatima.- objašnjavaju organizatori
Glavna specifičnost i jedinstvenost letnjih kampova u Staroj Moravici leži u njihovom „imersivnom” (potpunom) tematskom konceptu i potpunom odmaku od klasične školske atmosfere, zbog čega deca ove programe doživljavaju kao pravu letnju avanturu.
Kamp maksimalno koristi specifičnosti same lokacije. Slobodno vreme rezervisano je za aktivnosti na kompleksu Rekreativnog centra Stara Moravica sa četiri bazena, a u neposrednoj blizini se nalazi i poznata termalna Banja Pačir sa roze jezerom, što upotpunjuje letnji doživljaj.
Na minulom sastanku meštana Njegoševa,na kome se okupil stotinak ljudi, formirani su zaključci, kao odgovor, na urbanistički projekat Kompostišta nadomak sela, koje ima nameru da radi “Žibel” iz Bačke Topole. Traži se izmeštanje “objekta” nekoliko kilometara van Njegoševa i daleko od prvog većeg naseljenog mesta, “kako bi se osigurao opstanak sela.” Seljani traže zabranu prolaska kamiona i ostalih radnih mašina , kroz Njegoševo , koja prevoze komponente ove smeše ili gotovu smešu. Konačno, traže da se odradi nezavisna procena uticaja na životnu sredinu, kako bi bili sigurniu kolikoj meri je prisutna zagadjenost, vode, vazduha, i zemljišta delovanjem ovog projekta.
Meštani navode da već trpe neprijatne mirise iz fabrike stočne hrane “Žibel” i sa okolnih farmi, te strahuju da će ovo postrojenje samo pogoršati kvalitet života.
Kompostiše , na nekoliko stotina metara od prvih kuća, smatraju, samo će dalje eskalirati već postojeće probleme.
Meštani su rekli svoje , urbanistički projekt ima svoje zahteve. Nadležni će u republici, pokrajini i na lokalu, po svemu sudeći dati poslednju reč, “kako bi svi bili zadovoljni.” Da li če to biti moguće ostaje da se vidi.
Reprezentativac Srbije u fudbalu, do skora, igrač Ajaksa iz Amsterdama i nekadašnji fudbaler fudbalskog kluba Vojvodina, Dušan Tadić predložen je za dobitnika PRO URBE nagrade, za 2026. godinu, odlučeno je u Bačkoj Topli, na sednici Кomisije za obeležavanje Dana opštine. Inicijativu da visoko priznanje dobije reprezentativac Srbije podneo Opštinski fudbalski savez Bačka Topola-Mali Iđoš, zbog izuzetne sportske karijere i istorijskog rekorda od 111 nastupa za reprezentaciju Srbije a u obrazloženju je navedeno, da je nastupao za velike evropske fudbalske klubove, ali i da je bio standardni reprezentativac Srbije od 2008. godine i jedan od najistaknutijih i najzaslužnijih igrača reprezentacije, sa kojom je izborio plasman na Mundijal u Rusiji .Кako je navedeno, Dušan Tadić nikad ne zaboravlja grad i klub iz kojih je krenuo u osvajanje fudbalske planete, , koja je sinonim za rad sa mlađim naraštajem.
Othon iz Stare Moravice, takodje je na spisku nagradjenih. Dom za lica ometena u mentalnom razvoju „Otthon” u Staroj Moravici danas funkcioniše kao jedna od ključnih regionalnih ustanova socijalne zaštite u Vojvodini, posvećena dugotrajnom zbrinjavanju i društvenoj integraciji odraslih osoba sa umerenim, težim i teškim intelektualnim i pratećim telesnim smetnjama.
Nagrada se dodeljuje za predan rad u službi zbrinjavanja i podrške mentalno ometenih i teže ometenih odraslih lica. Sa 299 korisnika i 114 zaposlenih, „Otthon“ je jedna od ključnih i najvećih ustanova socijalne zaštite u opštini. Ustanova obeležava tačno 80 godina rada i postojanja (osnovana je 1946. godine).
Mađarski kulturni centar (MKC) „Kodalj Zoltan“ (izvorno Kodály Zoltán Magyar Művelődési Központ) iz Bačke Topole i njegov Narodni orkestar „Čaloka“ (Csalóka zenekar) predstavljaju stubove očuvanja tradicije, kulturnog identiteta i narodne muzike Mađara u Vojvodini, pa otuda i njima najveće opštinsko priznanje PRO URBE: Skupština opštine Bačka Topola prepoznala je njihov izuzetan rad i zvanično im dodelila prestižno opštinsko priznanje „Pro Urbe” za 2026. godinu, čime je još jednom potvrđen njihov ogroman društveni i kulturni značaj.
Orkestar „Čaloka” osnovan je 1991. godine i već 35 godina aktivno služi zajednici, prateći folklorne ansamble i nastupajući samostalno širom Panonske nizije. Osnivači i stalni članovi orkestra su Tibor Roža (violinista/primaš), Žolt Kelemen (viola/brač) i Arpad Boršodi (kontrabas). „Čaloka” je motor pokretač takozvanih „plesnih kuća” u Vojvodini. Oni ne sviraju samo za koncerte, već obezbeđuju živu, autentičnu muzičku podlogu za učenje narodnih igara, prenoseći znanje na mlađe generacije unutar samog centra „Kodalj Zoltan“.
Porođaji u porodilištu bačkotopolskog Doma zdravlja „Dr Janoš Hadži“ ponovo će biti privremeno obustavljeni od 20. jula do 3. avgusta zbog, kako navode u ovoj zdravstvenoj ustanovi, planiranog korišćenja godišnjih odmora zaposlenih.Porođaji se privremeno nisu obavljali ni u periodu od 8. do 15. juna, kako je tada navedeno, usled „nepredviđenih kadrovskih okolnosti“, odnosno zbog privremene sprečenosti za rad zaposlenih.
“Trudnice kojima u ovom periodu budu potrebni bolničko zbrinjavanje i porođaj, biće upućivane u Opštu bolnicu Subotica, gde će im zdravstvena zaštita biti obezbeđena bez prekida, u skladu sa važećom organizacijom zdravstvene službe. Ovo je trenutno stanje, na koje smo prinudjeni, kako bi ispoštovali radna prava naših zaposlenih. Nakon trećeg avgusta očekujemo kontinuitet rada porodilišta, kao što je to bilo i ranije. “– objašnjava direktor Dijana Kolundžić
Celo selo, gotovo, šest stotina duša proslavilo je 7. juli, kao Dan sela – seosku slavu Ivanjdan ali i Dan ustanka Položeni su venci na spomenik meštana koji su dali živote za domovinu, sveštenstvo je služilo liturgiju i odalo pomen.
Selo su osnovali dobrovoljci, učesnici prvog svetskog rata 1921 iz Like. U leto 1929 na narodnom zboru doneli su odluku da se selo nazove po sinu kralja Aleksandra Karađorđevića Tomislava. Uvek ih se rado sećamo i oni su zaslužni što danas mi postojimo.”- kaže Mirko Spasojević i dodaje .
“U poslednje vreme radilo se dosta, asfaltiran put do groblja, renovirana je ambulanta i prostorije fudbalskog kluba…nabavljen je balon za teniske terene…osnovana je škola fudbala koja okuplja najmlađe kojih je trenutno oko 40. Sve u svemu za bolji lik sela angažovano je što iz naših sredstava što iz lokalne samouprave i pokrajine oko 20 miliona dinara.”
“Prvi dobrovoljci koji su došli na ovu zemlju, koju su im darovali kralj i zahvalna otadžbina, bili su Ličani. Njima su se su se vremenom pridružili i naši ljudi iz drugih krajeva. Oni su započeli skladan život sa ovdašnjim Srbima, Mađarima .. Tomislavci su ubrzo postali jedno od najrazvijenijih doseljeničkih mesta. Pamti se i vreme iz 1929. godine kada je u ovom selu funkcionisala pozorišna “postava”. Glumci su tada u selu odigrali predstavu Kosovski boj a tadašnji sveštenik Jelovac u dokumentu je zapisao USPELO ODLIČNO. NA TAKVIM TEMELJIMA I DANAS ŽIVI JEDNO OD NAJPERSPEKTIVNIJIH SELA U BAČKOTOPOLSKOJ OPŠTINI, a lokalna samouprava će uložiti napor da se uslovi života ovde unaprede i da se razvoj nastavi.”- rekao je predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Uvodna lokalna grupa koja je večeras nastupila kao podrška pre glavnih DJ-eva i Ivana Gavrilovića je bila, SergeGrin & the Rockin’ South.Оvaj sastav je bio zadužen za otvaranje programa na Vašarištu i podizanje početne atmosfere pre nego što je muzika devedesetih preuzela scenu
Ivan Gavrilović je održao spektakularan nastup nabačkotopolskom Vašarištu, 4 jula 2026. godine u okviru muzičkog događaja oko Beer fest večeri. Ovaj koncert je okupio bačkotopolske rok zvezde pod otvorenim nebom i pred publikom koja voli muziku devedesetih. Festival je organizovan kao muzičko izdanje posvećeno devedesetim godinama (90’s Music Edition).
Vašarištem su odjekivali njegovi najveći hitovi poput bezvremenske numere „200 na sat” i balade „Došao sam da te ženim”, što je dovelo atmosferu do usijanja.Ivan Gavrilović je poznat po tome što briše granicu između bine i publike, čineći svaki nastup maksimalno intimnim i interaktivnim. Njegov blizak kontakt sa fanovima ključni je razlog zašto njegove svirke i danas privlače veliki broj ljudi.Često napušta binu, peva direktno u masi i grli se sa fanovima tokom izvođenja pesama.Tokom pesme poput „Došao sam da te ženim” prepustio je mikrofon publici i vodio, horsko pevanje.
Ovakav neposredan pristup stvario je atmosferu u kojoj se publika nije osećala samo kao posmatrač, već kao aktivni učesnik celog performansa.
U naselju Mićunovo kod Bačke Topole obeležava se Dan borca i Dan naseljenog mesta tradicionalnim polaganjem venaca na spomen-obeležje palim borcima. Ova manifestacija okuplja lokalno stanovništvo, predstavnike udruženja boraca i zvaničnike opštinske samouprave. Vence su položili predsednik SO Bačka Topola, Saša Srdić , zamenik predsednika opštine Mile Obradović, Nimrod Tommik član opštinskog veća, predstavnici Udruženja boraca sa predsednicom Verom Kaludjerović.
Povodom Dana borca, koji se tradicionalno obeležava 4. jula, opštinsko rukovodstvo i više udruženja organizovali su, komemorativni program u znak sećanja na sve stradale u oslobodilačkim ratovima, pozivajući građane da svojim prisustvom odaju poštu onima koji su izgubili živote u odbrani slobode i otadžbine.
Ovaj dan se nekada slavio kao državni praznik 4. jula u znak sećanja na podizanje oružanog ustanka 1941. godine. Iako je zvanično ukinut početkom dvehiljaditih godina, tradiciju njegovog obeležavanja i dalje aktivno održavaju lokalna udruženja boraca poput SUBNOR-a i vojvođanske mesne zajednice kako bi sačuvale kulturu sećanja.
Rimokatolička crkva Bezgrešne Device Marije (Pohođenja Blažene Device Marije) u Bačkoj Topoli slavi veliki jubilej – 120 godina postojanja. Obnova Rimokatoličke crkve Pohođenja Blažene Device Marije u Bačkoj Topoli predstavlja jedan od najvećih konzervatorskih poduhvata u regionu, pokrenut je pred veliki jubilej,kako bi se ovaj arhitektonski gorostas trajno spasao od propadanja. Vekovni zub vremena i specifična konstrukcija zahtevali su hitnu stručnu intervenciju. Ceo projekat se realizuje uz veliku finansijsku i logističku podršku lokalne samouprave i Vlade Mađarske, a procenjena vrednost svih faza iznosi oko 10 miliona evra. Radovi se izvode u strogoj saradnji sa stručnjacima i zavodima za zaštitu spomenika kulture kako bi se zadržao originalni neogotski izgled Ferenca Rajhla.
Ovaj jubilej nije samo osvrtanje na prošlost, već i direktan povod za obezbeđivanje budućnosti crkve. Upravo je dostizanje ove istorijske starosti pokrenulo veliku kapitalnu obnovu vrednu 10 miliona evra. To znači da jubilej donosi spas od strukturalnog propadanja i prelazak hrama u ruke budućih generacija u svom punom, obnovljenom sjaju. Ova godišnjica slavi hrabrost arhitekte Ferenca Rajhla i tadašnjih neimara. Jubilej podseća da je Bačka Topola pre 120 godina bila mesto primene najmodernijih svetskih tehnologija – u vreme kada je hram građen, korišćenje armiranog betona za noseće stubove predstavljalo je apsolutni tehnološki novitet u građevinarstvu.
Rimokatolička crkva u Bačkoj Topoli ima ključnu ulogu u očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta, pre svega mađarske zajednice koja čini većinsko stanovništvo u ovoj opštini, ali i celokupnog multietničkog identiteta Vojvodine. Crkva je vekovima glavno mesto gde se neguje mađarski jezik kroz liturgiju, propovedi i versku nastavu.
U junu je na teritoriji Srbije ispaljeno preko 3.000 protivgradnih raketa tokom 11 dana dejstava. Izuzetno jaka nepogoda pogodila je opštinu Bačka Topola 14. juna, kada je superćelijski oblak iz Mađarske zahvatio oko 10.000 hektara, a lokalni usevi su pretrpeli štetu mestimično i do 100%.Radarski centar „Bajša“ delovao je u režimu potpune, 24-časovne pripravnosti, upravljajući odbranom direktno iz komandnog centra preko sistema automatizovanih stanica. Tokom junskih nepogoda, centar je bio maksimalno angažovan na suzbijanju gradonosnih oblaka koji su dolazili iz pravca Mađarske i Hrvatske.
Zahvaljujući završenoj modernizaciji, centar vrši konstantan radarski monitoring i u realnom vremenu šalje komande za lansiranje raketa. Time je eliminisan rizik od kašnjenja ljudskog faktora na terenu. Odbrana se sprovodi preko 15 lansirnih stanica na teritoriji opštine, od kojih je čak 13 potpuno automatizovano za najbrži mogući odziv..
Kada na teritoriju Vojvodine naiđu razvijeni superćelijski oblaci, centar „Bajša“ deluje koordinisano sa okolnim radarskim centrima, poput „Fruške Gore“ i „Samoša“, kako bi se oblak zasipao sa više strana istovremeno. : Iako centar raspolaže dovoljnim zalihama raketa (koje redovno sufinansiraju lokalne samouprave poput Bačke Topole i Sombora), stručnjaci iz „Bajše“ naglašavaju da sistem nije „čelični kišobran“. Kada superćelijski oblak uđe na našu teritoriju sa već formiranim krupnim ledom, rakete mogu samo da ublaže intenzitet, ali ne i da potpuno istope grad.
Radarski centar „Bajša“ vrši monitoring potpuno digitalizovano, prateći vremenske prilike na preko 620.000 hektara obradivog zemljišta. Ceo proces se zasniva na naučnoj metodologiji RHMZ-a i naprednom softveru. Sistem automatski prepoznaje „jezgro“ oblaka u kom se temperatura spušta ispod nule. Kada se uoči da se voda pretvara u kristale leda, radar alarmira dežurne meteorologe. : Umesto nekadašnjeg ručnog javljanja strelcima preko radio-veze, operater iz komandne sale u Bajši jednim klikom šalje digitalni signal. Automatizovani lanser se samostalno okreće pod tačnim uglom i ispaljuje raketu u centar oblaka.
Kompanija B2 Sun Hub planira izgradnju velike solarne elektrane na površini od 23,5 hektara u opštini Bačka Topola. Ovaj projekat prati inicijativu firme B2 Energia koja je ranije pokrenula izgradnju solarne elektrane „Solar North“ i sistem agro-solarnih pašnjaka na ovom području. (B2 Sun Hub)Projekat je planiran na lokaciji u blizini Zobnatičkog jezera i ergele Zobnatica, obuhvatajući parcele u ataru Malog Beograda i Gornje Rogatice.
Prema elaboratu za rani javni uvid, u okviru kompleksa planirana je izgradnja fotonaponske elektrane sa baterijskim sistemom za skladištenje energije, pratećim elektroenergetskim objektima, podzemnom elektroenergetskom i elektronsko-komunikacionom infrastrukturom, kao i internim saobraćajnicama. Plan obuhvata površinu od oko 23,51 hektar, a zemljište na kojem je predviđena izgradnja trenutno je u funkciji poljoprivredne proizvodnje.
Izrada plana pokrenuta je na osnovu odluke Skupštine opštine Bačka Topola donete krajem aprila ove godine.Solarna elektrana snage 9,9 kW na području Bačke Topole prosečno bi trebala da proizvede između 11.000 i 13.000 kWh električne energije godišnje. Bačka Topola ima oko 2.100 sunčanih sati godišnje, što je slično Subotici i veoma povoljno za solarne sisteme, piše u obrazloženju ove investicije. To je nstavak dosadađnjih “zahvata” u uvodjenju solarnih kilovata u elektromrežu.
