Kupovina diploma, odnosno nelegalno sticanje akademskog zvanja, predstavlja ozbiljan prekršaj i kršenje etičkih normi. Međutim, svedoci smo da se kod nas diplome sve češće kupuju i da su one postale lako dostupna „roba“ pa verujem, poštovani čitaoci, da mnogi od vas znaju nekog ko je kupovinom, dakle novcem a ne znanjem, došao do nje, diplome, a samim tim i do nekog, uglavno, rukovodećeg položaja i veće plate. Kupuju se diplome srednih škola,(diplomci u četrdesetoj) pa onda naravno i fakulteta, ( to može do penzije)
Kako za mesec, dva, dana dobiješ diplomu za koju neko četiri godine „cepa cipele“, odlazeći svaki dan na fakultet pitanje je na koje su mnogi rukovodeći ljudi našli odgovor u Bačkoj Topoli. ILI JOŠ BOLJE. KAKO ZAVRŠIŠ, NEZAVRŠENU SREDNJU ŠKOLU, SVE SA OCENOM PET, OD ČETRI GODINE, kada treba da ti unapredi nedostajući politički pedigre. Još intresantnija je “potera” za diplomom četvorogodišnje srednje škole, koju jednom podmetneš, pa zbog nje, kada te uhvate budeš suspendovan sa posla ali se posle politički rehabilituješ i kreneš u osvajanje akademskog zvanja. Ne može markantna politička figura , bez diplome fakulteta a u medjuvremenu traje borba za još jednom godinom srednje škole. U narodu kažu, diplomi se U ZUBE NE GLEDA.
Gleda narod, čudu se načudit ne može. Kad diploma fakulteta stigne,svi će zajedno za sto, da proslave novoobrazovanog funkcionera. Slaviće i oni kojima je država platila školovanje i akademske diplome i oni koji su iz svog džepa , dobro potpomognutim budžetom, platili svoju diplomu. Slaviće i odlikaši srednjoškolci koji srednju završiše u četrdesetoj godini. Prirediće kažu, BAL ODLIKAŠA.
Ovim slučajem ćemo se u narednom periodu malo više pozabaviti. „Zabave“ radi… jer promeniti sigurno ništa nećemo, ILI MOŽDA , HOĆEMO. Vremena su luda, možda bude i čuda.