Bačka Topola je medju prvim gradovima u Srbiji koji je otvorio reciklažna dvorišta – lokacije na mestima gde su nekada bile najveće divlje deponije. Do sada je u njima prikupljeno stotine tona otpada za reciklažu isilni kubici nekategorisanog smeća. Uprkos tome divlje deponije, koje prave nesavesni gradjani i dalje caruju.
Zato, kažu nadležni, borba protiv divljih deponija nije samo posao komunalnih službi – već i pitanje savesti svakog pojedinca. Jer, „može i drugačije – kad se hoće“.
Lokalna samouprava uložila je milione kako bi sanirala divlje deponije, no, iz godine u godinu javljaju se nove, po pravilu nadomak starih, koliko toliko saniranih. Smeće se nalazi pokraj puta, ublizini njiva sa pšenicom.
“Bacanje smeća pored puta, vodotokova za mene je zaista jedno psihološko i sociološko pitanje. Mislim da nam je i dalje najbitnije da to smeće nije u našem dvorištu. Na kraju ćemo to smeće popiti. Raspašće se na čestice mikroplastike, doći će do vodoizvorišta i mi ćemo to smeće ponovo uneti u svoj organizam. To je jedan začarani krug. Ne možemo pobeći od smeća koliko god ga bacali“- navode komunalci
Savesni gradjani smatraju, da upravo nedostatak kontrole i kažnjavanja onih koji stvaraju divlje deponije dovodi do toga da one nastaju iznova, te očekuju strožiju kaznenu politiku.
U međuvremenu, divlje deponije niču. Kako su objasnili komunalci jedan od ključnih problema kod „čišćenja“ divljih deponija jeste što i kada se „očiste“ na istom mestu ubrzo nastane „nova“.
