Author: btpn

Ima jedno posebno doba godine u Bačkoj Topoli kada se prošlost i sadašnjost, toplo i hladno, susreću na istoj raskrsnici. To je ovaj oktobar, u kom vas na jednom ćošku greje miris pečenog kestenja, a već na sledećem mami hladni kremasti sladoled svih ukusa. Istraživali smo kako jedno bačko mesto uspeva da spoji jesenju tradiciju sa letnjim hedonizmom i zašto lokalci kažu da im je ovo najomiljeniji mesec u godini.

Oktobar u Bačkoj Topoli ove godine ne liči na tihu najavu zime; on je raskošna, čulna pozornica na kojoj se smenjuju godišnja doba, ostavljajući grad u jedinstvenom međuvremenu. Kada prošetate glavnom ulicom, dok vam pod nogama šušti rano jesenje lišće, vazduh vas zapljusne prepoznatljivim, teškim i toplim mirisom. To je miris pečenog kestenja, tog večitog i vernog vesnika jeseni. Pucketanje ljuske na užarenoj plotni i toplota fišeka koji greje promrzle prste prva su asocijacija na dolazak hladnijih dana.

Ipak, ako samo malo bolje pogledate oko sebe, primetićete prelepu anomaliju na bačkotopolskim ulicama. Na terasama kafića, pod zubatim, ali još uvek izdašnim oktobarskim suncem, odvija se čist, čist letnji hedonizam. Umesto toplih čajeva, na stolovima se bele i šarene činijice. Lokalne poslastičarnice kao da ignorišu kalendar – njihovi frižideri su i dalje puni, nudeći sladoled svih vrsta. Od klasične, kremaste vanile i intenzivne crne čokolade, pa sve do voćnih ukusa koji mirišu na minulo leto, sladoled u oktobru postaje svesni bunt protiv dolazećeg sivila.

Ovaj gastronomski i vizuelni kontrast stvara čudesnu harmoniju. To je trenutak u godini kada se spajaju nespojive teksture i temperature: bogat, zemljani i orašasti ukus vrućeg kestena susreće se sa hladnim, baršunastim osveženjem u kornetu. Dok u jednoj ruci držite toplu tradiciju koja miriše na ognjište i jesenji smiraj, u drugoj nosite slatku, bezbrižnu uspomenu na letnje noći.

Bačka Topola u ovim danima živi svoj najlepši balans – grad koji nigde ne žuri, u kom se jesen ne dočekuje sasetom, već sa kašičicom sladoleda i kesom punom toplih, mirisnih kestena. To je slika rađanja jesenje tišine koja u sebi još uvek čuva živ i glasan eho leta.

Na kraju, odgovor na pitanje da li je u Bačkoj Topoli nastupila jesen ili još uvek traje leto, krije se u osmesima njenih prolaznika. Spoj vrućeg kestenja i hladnog sladoleda slika je mesta koje ne žuri da se zatvori u kuće pred dolazećom zimom. Dokle god ulični prodavci lože vatru, a poslastičari ne spuštaju roletne na svojim frižiderima, ovaj grad će imati svoj jedinstveni oktobarski ritual – slavljenje života kroz najlepše ukuse oba godišnja doba.

U trenutku kada potraga za stručnim i motivisanim kadrom postaje najveći izazov lokalne privrede, Bačka Topola je kroz tradicionalni sajam zapošljavanja pružila ruku onima na kojima sistem počiva – mladima i teže zapošljivim grupama. Pod sloganom kontinuiteta i sistemske brige, ovogodišnji jesenji sajam ( 15 oktobra ) u Vidovdanskoj ulici ponovo će spojiti deficitarna zanimanja i lokalne poslodavce, nudeći konkretne odgovore na pitanje: kako zadržati mlade u rodnom gradu?

Prijava poslodavaca za učešće na jesenjim sajmovima zapošljavanja je u toku, potvrdila je subotička filijala Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). S obzirom na to da se prvi u nizu sajmova održava u Bačkoj Topoli već 15. oktobra 2026. godine, kompanije koje traže nove kadrove imaju još malo vremena da obezbede svoje mesto. Prijavljivanjem na vreme, kompanije dobijaju pravo na besplatnu profesionalnu selekciju kandidata koju sprovodi NSZ, kao i detaljne informacije o aktuelnim finansijskim olakšicama i subvencijama za zapošljavanje novih radnika.

Sa druge strane, nezaposlena lica i oni koji žele da promene posao ne moraju da se prijavljuju unapred – sajam je otvorenog tipa, ali je preporuka da se jave svom savetniku radi evidentiranja i pripreme CV-ja.

. Prema podacima subotičke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), lokalna preduzeća pokazuju stabilno interesovanje, koristeći priliku da kroz direktan kontakt besplatno izvrše selekciju kandidata i apliciraju za finansijske olakšice pri zapošljavanju. Na prolećnom sajmu učestvovala su 22 privredna subjekta sa teritorije opštine i regiona u potrazi za 150 radnih mesta. Sličan ili veći odziv očekuje se i ovog oktobra jer firme pred kraj godine definišu svoje kadrovske planove.

Sa ponudom koja tradicionalno dostiže i do 150 otvorenih pozicija, ovaj događaj je potvrdio da kontinuitet u podršci privredi i mladima nije samo slovo na papiru, već živa i neophodna veza. Za mnoge mlade ljude koji će, ove jeseni, napavitsvoj prvi profesionalni intervju, ovaj dan neće ostati upamćen po traženju posla, već po pronalaženju šanse – one koja ih uverava da svoju budućnost, ipak, mogu graditi kod kuće.

Rekordni rok od svega trideset dana za završetak puta Karađorđevo – Subotički put pokazao je da se data reč u potpunosti poštuje. Sa novih 6,5 metara širine, ova saobraćajnica više nije usko grlo opštine, već moderan putokaz za dalji razvoj seoskih sredina u Vojvodini.

Radovi na rekonstrukciji i modernizaciji lokalnog puta od Karađorđeva do Subotičkog puta uspešno su privedeni kraju, a u ovu ključnu saobraćajnicu investirano je 106 miliona dinara. Novi asfalt, proširen na bezbednih 6,5 metara, značajno će olakšati svakodnevno kretanje meštana i unaprediti bezbednost u opštini Bačka Topola .Ova investicija predstavlja jedan od ključnih koraka u modernizaciji lokalne putne mreže i stvaranju boljih uslova za privredni i putnički saobraćaj u regionu.

Načelnik Severnobačkog upravnog okruga Bojan Šoralov istakao je da ovaj projekat predstavlja školski primer efikasnosti i odgovorne politike.

„Na direktnu molbu građana tokom posete opštini Bačka Topola, predsednik Vučić je potvrdio da je ova deonica zvanično stavljena na državni spisak za obnovu. Od reči do dela prošlo je svega mesec dana – mašine su odmah izašle na teren, radovi su tekli maksimalnom dinamikom i danas imamo potpuno moderan put. Ovo je dokaz da se problemi meštana slušaju i rešavaju u najkraćem roku, a rekonstrukcija odseka ka Karađorđevu obezbeđuje im bezbednu vezu sa gradom, bolji život i sigurnost za njihovu decu“, poručio je Šoralov.

Savremena deonica dužine 3,5 kilometara sada predstavlja bezbednu i brzu vezu sa glavnim Subotičkim putem, koji je ujedno i glavna žila kucavica ovog regiona.

Zvuk topota kopita koji lomi tišinu bačke ravnice ponovo ima šampionski eho. Spoj vrhunske taktike trenera Ivana Tanaskovića, smirene ruke džokeja Đorđa Perovića i neverovatnog srca pastuva New Hero, lansirao je ergelu Zobnatica u njenu najuspešniju trkačku sezonu u novijoj istoriji. Godina 2026. ostaće upisana zlatnim slovima u istoriji Zobnatice. Predvođena fantastičnim trijumfom grla New Hero na otvaranju sezone i istorijskim „Kupom Zobnatice” sa rekordnim nagradnim fondom od 2,5 miliona dinara, ova kultna ergela se pod okriljem Elite Agro Holdinga vratila na mesto koje joj pripada – u sam vrh regionalnog konjičkog sporta.

New Heroja na stazi u proleće 2026. godine, kao četvorogodac u vrhu svoje fizičke zrelosti, on više nije samo perspektivno ždrebe, već formirani, moćni galoper domaćeg odgoja. Njegova hladnokrvnost i inteligencija – osobine koje su se pokazale ključnim u kriznim trenucima sezone. On personifikuje povratak zobnatičkog genetskog koda u sam vrh domaćeg turfa. Više nije iznenađenje; on je domaći favorit protiv elitnih trogodaca i četvorogodaca, simbol prestiža koji Elite Agro Holding želi da vrati ovoj istorijskoj ergeli.

Analiza sezone ne može biti potpuna bez slikanja ljudskog faktora koji vodi New Heroja kroz 2026. godinu. Ivan Tanasković (Trener): Opisuje se kao arhitekta uspeha, čovek čija se smirenost i pedantnost ogledaju u svakom taktu galopa New Heroja. Đorđe Perović (Džokej)Njegove ruke na dizginima opisuju se kao hirurški precizne. Analiza naglašava njihovu neverovatnu komunikaciju bez reči – Perović tačno zna kada treba da uštedi snagu konja, a kada da zatraži odlučujući, šampionski trzaj.

Njegovi najvažniji uspesi i nastupi tokom 2026. godine obuhvataju:2. mesto u trci „Ljubičevo“ (26. april 2026): New Hero je uspešno otvorio sezonu na Hipodromu Beograd u prestižnoj Listed trci na 1.600 metara. Sa džokejom Milanom Konkoljem u sedlu, zabeležio je sjajno drugo mesto u izuzetno jakoj konkurenciji. Pobeda u trci „Blue Five“ (17. maj 2026): Na domaćem terenu, na otvaranju galopske sezone na hipodromu u Zobnatici, ostvario je veliki trijumf u trci Kategorije I na 1.600 metara. U sedlu je bio čuveni džokej Đorđe Perović, a trka je ostala upamćena po drami jer je prvi start poništen zbog kvara na startnim boksovima. Iako je pretrpeo lakšu povredu tokom tog incidenta, New Hero je u ponovljenom startu ubedljivo slavio sa vremenom 1:40,06 ispred grla Capricio i Drogba. Učešće u „Zobnatičkoj Milji“ (13. septembar 2026): Kao konj koji je dokazao da mu milja savršeno odgovara, uvršten je među elitnih šest učesnika prestižne Group 2 trke pod nazivom Zobnatička Milja na distanci od 1.600 metara, održane u okviru tradicionalnih Zobnatičkih konjičkih igara 2026.

Do kraja 2026. godine, za grlo New Hero i stručni tim ergele Zobnatica, fokus se pomera sa napetih letnjih distanci na završne prestižne okršaje jesenjeg dela sezone, nakon čega sledi zasluženi zimski odmor.

Sa pet godina, New Hero će u 2027. ući kao potpuno formirano i zrelo starije grlo. Rukovodstvo pod okriljem Elite Agro Holdinga i trenerski tim tokom zime analiziraju postignute rezultate (poput pobede u trci „Blue Five” i otvaranja u trci „Ljubičevo”) kako bi skrojili strategiju za narednu godinu, u kojoj će ciljati odbranu domaćih titula i potencijalne međunarodne startove.

Dok gradske ulice Bačke Topole svedoče o generacijskom pražnjenju i mladima koji svoju budućnost traže van granica, sudbinu ove opštine na glasačkim listićima i dalje kroje oni koji su tu proveli vek. Sukob urbanog i ruralnog, ali pre svega generacijski jaz, definiše političku atmosferu uoči parlamentarnih izbora. Dok opozicija i nove liste šansu traže u urbanom jezgru, tiha većina u selima poput Gunaroša i Tomislavaca sprema se da još jednom dokaže kako se bez glasa najstarijih ne može vladati ravnicom. Ako na izbore u Bačkoj Topoli prosečno izađe oko 52% birača (što je oko 11.000 do 12.000 ljudi na osnovu lokalnih izbora), disciplina penzionera (ima ih više od 7000) koji masovno koriste svoje pravo glasa znači da oni direktno donose preko polovine stvarnih glasova na biračkim mestima.

Ukrštanjem zvaničnih podataka o broju penzionera, ukupnog broja birača i istorijskih trendova izlaznosti, dolazi se do matematičkog modela koji jasno pokazuje da penzioneri u opštini Bačka Topola drže ključ izborne stabilnosti i direktno kreiraju raspodelu političke moći. Iako nominalno čine tek jednu četvrtinu upisanog biračkog tela, njihova nesrazmerno visoka izborna disciplina pretvara ih u skoro 40% svih efektivno ostvarenih glasova na izborni dan.

Dok opšta izlaznost u opštini iznosi prosečnih 52% (što na birališta dovodi oko 15.000 građana), stopa izlaznosti među populacijom starijom od 65 godina prebacuje visokih 80%. To u praksi znači da od ukupne mase ubačenih listića, stabilno i disciplinovano penzionersko telo generiše između 5.600 i 6.000 glasova. Matematički epilog je neumoljiv: svaki treći, a u seoskim sredinama i svaki drugi glasač koji zapravo ubaci listić u kutiju pripada penzionerskoj populaciji.

U uslovima izraženih ekonomskih migracija mlađeg stanovništva ka zemljama Evropske unije, starija i etnički homogena seoska populacija (u naseljima poput Bajše, Pačira i Gunaroša) deluje kao stabilan politički štit za SVM. Ova verna baza obezbeđuje partiji dr Balinta Pastora sigurne procente i mandate, nezavisno od fluktuacije mlađeg tela.

Lista okupljena oko Srpske napredne stranke svoju kampanju na lokalu primarno oslanja na socio-ekonomske poruke namenjene najstarijima. Kroz fokus na stabilnost primanja, infrastrukturno opremanje sela i direktne podsticaje, vladajuća koalicija uspešno kapitalizuje visoku izlaznost penzionera kako bi podigla svoj ukupni rezultat.

Nasuprot tome, koalicije koje podršku traže u urbanom jezgru i među mlađom populacijom suočavaju se sa demografskim zidom. Niska izlaznost mlađih generacija u startu podiže prirodni izborni cenzus na viši nivo, čineći opozicioni proboj u lokalnom parlamentu znatno težim.

Dominacija starijeg biračkog tela direktno favorizuje tradicionalne političke blokove. Savez vojvođanskih Mađara (SVM), predvođen dr Balintom Pastorom, u starijoj i etnički homogenoj seoskoj populaciji pronalazi stabilan štit koji amortizuje ekonomske migracije mlađeg stanovništva. Istovremeno, koalicija oko Srpske napredne stranke (SNS) uspešno kapitalizuje ovu bazu kroz socio-ekonomske narative i mere solidarne pomoći, dok opozicione liste ostaju u demografskom hendikepu zbog hronične apstinencije mlađih i urbanih birača.

Da solidarnost u Bačkoj Topoli nije prepuštena slučaju, potvrđuje i opštinski budžet. Lokalna samouprava svake godine prepoznaje Narodnu kuhinju kao prioritet socijalne zaštite. Ove godine je iz opštinske kase izdvojeno oko deset miliona dinara. Ta sredstva direktno omogućavaju da se na čak 21 lokaciji širom opštine, pet dana u nedelji, pred korisnike iznese kvalitetan i topao ručak.

Miris tople čorbe i svežeg hleba već godinama je prva linija odbrane od oštre zime u Bačkoj Topoli. Dok prvi novembarski mraz steže ulice, u kuhinji lokalnog Crvenog krsta šerpe su već pune, a u redu ispred zgrade stoji više od 500 različitih sudbina koje spaja ista potreba – želja za golim preživljavanjem. Za stotine najugroženijih meštana i okolnih sela, ovaj topli obrok na kašiku nije samo hrana, već jedini dokaz da u najhladnijim danima nisu potpuno zaboravljeni

„Ovaj program ne bi bio moguć bez bliske saradnje više institucija – Centra za socijalni rad, lokalne samouprave, mesnih zajednica i samog Crvenog krsta. Zajednički i na osnovu jasno definisanih kriterijuma donosimo odluke ko dobija pomoć, kako bismo bili sigurni da obrok stiže u ruke onih kojima je zaista najpotrebniji.Poseban akcenat uvek stavljamo na raznovrsnost jelovnika. Svakog radnog dana priprema se jelo sa mesom, bilo da su u pitanju čorbe, variva ili druga jela ‘na kašiku’. To je od neprocenjive važnosti, jer znamo da je za mnoge naše korisnike ovo jedini redovan i nutritivno bogat obrok koji će imati u toku dana “ – objasnio je Budimir Marić

U razgovoru su i volonteri koji svaki dan borave u narodnoj kuhinji – “Ljudi koji dolaze na naš punkt nisu samo brojevi na spisku korisnika. Mi znamo njihova imena, njihove životne priče i njihove nevolje. Na početku se mnogi stide, gledaju u zemlju dok pružaju posude. Naš zadatak kao volontera je da im uz obrok pružimo dostojanstvo, osmeh i lepu reč. Kada osete da ih niko ovde ne osuđuje, opuste se. Narodna kuhinja tako postaje mesto susreta i dokaz da grad brine o njima. Nema lepšeg osećaja nego kada znate da je zahvaljujući vašem trudu tog dana više od petsto ljudi, među kojima ima mnogo dece i starih, imalo kvalitetan, topao ručak na stolu.“

Finansiranje rada Narodne kuhinje organizovano je kroz stabilno lokalno partnerstvo i jasne izvore sredstava. Opština svake godine namenski opredeljuje milionske iznose za nabavku namirnica i pokrivanje operativnih troškova kuhinje. Na primer, za tekuće cikluse rada lokalna samouprava izdvaja oko devet miliona dinara.

Primer Bačke Topole pokazuje kako se uspešno zatvara krug humanosti kada institucije i ljudi dišu kao jedno. Stabilna podrška opštinskog budžeta, logistika Crvenog krsta i neumorni koraci volontera na terenu već godinama stvaraju neprobojan štit oko onih koji nemaju dovoljno. Dok god se iz opštinske kase bude izdvajalo za najugroženije, a mladi volonteri s ponosom nosili crveni krst na jaknama, ova opština će zime dočekivati uzdignute glave, spremna da odbrani dostojanstvo svakog svog čoveka.

“

Za direktorku Marinu Popović, očuvanje tradicije podrazumeva stvaranje optimalnih, savremenih uslova za domaće proizvođače kako bi oni uopšte mogli da opstanu na tržištu. Prava spona između proizvođača i potrošača opstaje jer se tradicija uspešno udružila sa modernim standardima bezbednosti i logistike. Kupac veruje pijačnom proizvodu jer zna da iza njega stoji tradicionalni rad lokalnog domaćina, ali i garancija kvaliteta i higijene koju obezbeđuje javno preduzeće. „Uređenjem prostora i stvaranjem prijatnijeg ambijenta želeli smo da sačuvamo i nagradimo upravo taj društveni segment. Naša pijaca je mesto gde se ojačava duh zajednice. Kada vidite komšije kako zastaju, razgovaraju sa prodavcima i jedni sa drugima, znate da tržnica ispunjava svoju najvažniju misiju – spaja ljude lice u lice.“

Subota je, pijačni dan u Bačkoj Topoli, i čini se da svi putevi vode na jedno mesto. Između redova prepunih tezgi mešaju se jezici, recepti, osmesi i prepoznatljivi vojvođanski humor. Topolska pijaca odavno nije samo ekonomski punkt; ona je kulturno i društveno raskršće gde komšije postaju prijatelji, a stalni prodavci članovi porodice. Proveli smo dan među bačkotopolčanskim tezgama kako bismo saznali zašto je tržnica i dalje neprikosnoveni stub snabdevanja i čuvar lokalnog identiteta.

Dok se prvi zraci sunca probijaju kroz jutarnju maglu Bačke Topole, vazduhom počinje da kruži dobro poznati miris domaće začinske paprike, sveže pečenog hleba i zrelog voća. Gradska tržnica – to živo, šareno srce varoši – ponovo otvara svoje kapije, postajući mnogo više od običnog mesta za kupovinu. Ona je već decenijama najčvršća, neprekinuta spona između plodne vojvođanske ravnice i trpeza Bačkotopolčana, mesto gde se poverenje meri stiskom ruke, a kvalitet tradicijom koja se prenosi s kolena na koleno.

Da ova tradicija poverenja ne bi ostala samo lepa uspomena iz prošlosti, neophodna je stabilna podrška i stalno unapređenje uslova rada. „Ova pijaca je naše blago“, jasna je direktorka JP „Tržnica” Bačka Topola, Marina Popović. Ona ističe da je kroz kapitalne projekte modernizacije – koji su doneli novu nadstrešnicu, rekonstruisane elektroinstalacije i savremene rashladne komore – tržnica dobila potpuno novo lice, ali da je postignuto nešto mnogo važnije. „Imam osećaj da se kroz ove promene dodatno ojačao i duh naše zajednice“, naglašava direktorka Popović.

U tumačenju Marine Popović, direktorke JP „Tržnica” Bačka Topola, gradska tržnica i tradicionalni vašar nisu samo ekonomska mesta razmene, već ključni stubovi tradicije i čuvari kolektivnog duha lokalne zajednice. Kroz njenu viziju, tradicija se ne posmatra kao pasivno nasleđe iz prošlosti, već kao živi mehanizam koji se neprestano osnažuje, tržnica u Bačkoj Topoli ima ulogu koja daleko prevazilazi klasičnu razmenu robe za novac. Ona je primarno mesto susreta, socijalizacije i obnavljanja komšijskih veza. Dok u modernim supermarketima ljudi žure pored rafova sa slušalicama u ušima, na topolskoj pijaci vreme teče drugačije.

Na pijačnim stazama se ne kupuje samo hrana; tu se razmenjuju najnovije lokalne vesti, pita se za zdravlje dece, komentariše se vreme i preporučuje najbolji recept za nedeljni ručak. Pijaca tako funkcioniše kao živa, pulsirajuća mreža koja drži lokalnu zajednicu na okupu.

„Ovde ne prodajem samo povrće, ja ovde prodajem svoje ime i svoj rad“, ponosno objašnjava predstavnik porodice Bakoš, za tezgom, jedan od lokalnih proizvođača iz Bačke Topole, dok pažljivo slaže tek ubrane plodove. Ustajanje u četiri ujutru, rad u plasteniku i stalni pogled u nebo postaju lakši kada se izađe pred sugrađane. „Moji kupci tačno znaju iz koje bašte dolazi ovaj paradajz… Nemam šta da krijem, i to je ono što nas drži ovde godinama“, dodaje on, brišući ruke o kecelju.

Kroz savršen balans između dvovekovne tradicije i savremenih evropskih standarda, tržnica svakodnevno dokazuje svoju najvažniju tezu: da najkraći, najzdraviji i najsigurniji put od plodne vojvođanske njive do porodične trpeze i dalje vodi preko iskrenog ljudskog kontakta, poverenja i stiska ruke. Ona ostaje neprikosnoveni čuvar lokalnog identiteta i pravo, kucajuće srce Bačke Topole.

Sa tehnološkom opremom poslednje generacije, jasnim planom da duplira proizvodnju i hrabrim iskorakom na tržište premijum destilata, Vinarija Brindza spremno korača u novu eru. Dokazali su da se iz malog vojvođanskog mesta, uz jasnu viziju i pametna ulaganja, mogu diktirati visoki standardi na svetskoj vinskoj sceni.

Od pitomih redova Telečke lesne visoravni do blještavih svetala svetskih vinskih metropola – put je koji je Vinarija Brindza prešla za manje od dve decenije. Ono što je počelo kao skromna porodična strast u okolini Bačke Topole, danas je najdinamičnije rastuća vinska priča u regionu. Sa nedavnom investicijom od 1,6 miliona evra, ova vinarija ne samo da učvršćuje svoje pozicije na prestižnim domaćim izložbama, već hrabro pozicionira autohtoni vojvođanski teroar na globalnu mapu vrhunskih vina i destilata.Vinarija Brindza je od hobija prerasla u modernu imperiju koja sa ponosom predstavlja vojvođansko podneblje na prestižnim vinskim sajmovima kod nas i u svetu. Nova milionska ulaganja u proizvodnju i premijum destilate jasan su znak da njihove etikete tek čekaju najveća globalna priznanja.U svakoj kapljici Brindza vina utkana je specifična mikroklima Telečke visoravni, ali i vizija koja ne poznaje granice

Istorija ove vinske kuće neraskidivo je vezana za preduzetnički duh porodice Brindza, koja je široj javnosti najpre postala poznata po uspešnoj fabrici bicikala „Capriolo“. Međutim, zemlja i tradicija Severne Bačke imale su sopstveni poziv. Sve je počelo 2008. godine, kada je podignut prvi manji zasad, više iz radoznalosti i želje da se napravi autentično porodično vino za krug prijatelja.

Danas se ti zasadi prostiru na oko 18 hektara jedinstvene Telečke lesne visoravni, na nadmorskoj visini od 117 metara, gde specifična mikroklima i strujanje vetrova daju idealan balans kiselina i šećera u grožđu.

„Trenutno na tržište isporučujemo oko 34 hiljade litara vina i oko 5.000 litara žestokih pića. Naš primarni cilj sa ovim ulaganjem bio je da stvorimo tehničke preduslove kako bismo te količine u narednom periodu u potpunosti duplirali, bez ikakvog kompromisa kada je reč o vrhunskom kvalitetu po kojem smo prepoznatljivi.“- jasni su u ovoj kompaniji i dodaju “„Pojaviti se na prestižnim svetskim izložbama i sajmovima je ogroman test, ali i potvrda našeg rada. Kada ljudi u Aziji ili Zapadnoj Evropi sa oduševljenjem probaju vino iz Bačke Topole, shvatite da naš trud ima globalnu vrednost. Mi tamo ne predstavljamo samo brend ‘Brindza’, već čitavo vojvođansko podneblje.“

Da ambicije ove porodice ne staju na lokalnim okvirima, pokazala jenedana, velika investicija. Ulaganje vredno više od 1,6 miliona evra, realizovano uz podršku Vlade Mađarske i Fondacije „Prosperitati“ (koja je obezbedila bespovratno sufinansiranje u iznosu od 741.000 evra), donelo je potpunu tehnološku revoluciju u proizvodne pogone u naselju Krivaja. Novi, tehnološki superiorni tankovi od nerđajućeg čelika i uvođenje najsavremenijih reduktivnih metoda prerade grožđa omogućili su vinariji da napravi ogroman kvantni skok.

Reportaža o Vinariji Brindza ne bi bila kompletna bez doživljaja samog mesta gde magija nastaje. Ušuškan u pitomom pejzažu ravnice, čitav kompleks je koncipiran kao autentični vojvođanski salaš, ali prilagođen standardima modernog turiste. Pored podruma i vinograda, srce ovog imanja čini nadaleko poznati restoran „Capriolo“ sa 150 sedećih mesta, koji nudi savršen spoj tradicionalnih lokalnih specijaliteta i moderne gastronomije. Kompleks nudi i luksuzan, autentičan smeštaj, kao i bogate programe za vinske ture i korporativni team building.

Sa tehnološkom opremom poslednje generacije, jasnim planom da duplira proizvodnju i hrabrim iskorakom na tržište premijum destilata, Vinarija Brindza spremno korača u novu eru. Dokazali su da se iz malog vojvođanskog mesta, uz jasnu viziju i pametna ulaganja, mogu diktirati visoki standardi na svetskoj vinskoj sceni.

“Kratko vreme nakon posete predsednika Aleksandra Vučića Bačkoj Topoli, teška mehanizacijaprivodi kraju, potpunu rekonstrukciju 5,5 kilometara dugog pravca od Subotičkog puta do Karađorđeva. Meštani ne kriju oduševljenje brzinom radova, dok lokalno rukovodstvo poručuje: „Ovo je istorijski dan za opstanak našeg sela.“

Kada je početkom septembra predsednički karavan prošao kroz Bagremovo i Bačku Topolu, malo ko je verovao da će se obećanja o novom asfaltu materijalizovati pre prvih jesenjih kiša. Pa ipak, mašine na deonici Subotički put – Karađorđevo danas rade u tri smene. Ovih 5,5 kilometara puta nisu samo nova podloga za automobile, već prva kockica u ambicioznom mozaiku povezivanja vojvođanskih naselja i podizanja privrede ovog kraja. Proverili smo kako teku radovi na deonici koja je od predsedničkog obećanja ekspresno postala jedno od najaktivnijih gradilišta u Bačkoj Topoli.

„Za naše Karađorđevo, ali i za čitavu opštinu Bačka Topola, ovaj dan je istorijska prekretnica“, naglašava Ilija Bursać, predsednik Saveta Mesne zajednice Karađorđevo, dok posmatra završne slojeve asfalta.

„Godinama smo slušali obećanja, ali tek nakon lične posete predsednika Vučića i njegove direktne intervencije, mašine su pokrenute u rekordnom roku. Ovih 5,5 kilometara modernog puta ne znače samo bolju vezu sa Subotičkim putem oni znače ostanak mladih na selu, sigurniji prevoz za našu decu do škola i mnogo brži i lakši transport za lokalne privrednike i poljoprivrednike. Brzina kojom je predsednikovo obećanje ispunjeno iznenadila je i najveće skeptike. Karađorđevo konačno dobija saobraćajnicu kakvu zaslužuje, a rekonstrukcija deonice kad se skrene sa Subotičkog puta nam otvara vrata za nove investicije i razvoj čitavog kraja. Kada se posao privodi kraju sa ovakvom brzinom i kvalitetom, poverenje građana u državu postaje opravdano.”- kaže Bursać

Meštani otvoreno priznaju da su u početku bili skeptični. Navikli na višedecenijska obećanja i „krpljenje rupa“, nisu verovali da će se bageri pojaviti svega nekoliko dana nakon predsednikovog odlaska. Između obećanja i prvog sloja asfalta prošlo je rekordno malo vremena, što je razbilo lokalni skepticizam. Ovaj asfalt za njih nije samo građevinski materijal, već dokaz da selo nije zaboravljeno i da ima budućnost.

„Ako biste danas pitali deset različitih meštana Karađorđeva šta im znači završetak ovih radova, dobili biste deset emotivnih priča, ali sa jednim, zajedničkim imeniteljem – olakšanjem. Među ljudima je godinama vladala tiha neverica da će ovaj put ikada biti ljudski urađen. Danas, dok posmatraju mašine, zajednički glas naroda poručuje da novi asfalt ne povezuje samo dve tačke na mapi, već vraća veru da život u vojvođanskim selima ponovo ima perspektivu.“

Putevi se u vojvođanskoj ravnici oduvek mere vremenom koje vam je potrebno da stignete do bližnjeg, ali i bezbednošću sa kojom se vraćate kući. Nova saobraćajnica koja od Subotičkog puta vodi ka srcu Karađorđeva uspešno je premostila obe te prepreke. Saobraćajni problem koji je decenijama mučio generacije meštana ekspresno je rešen, a sa novim asfaltom pod točkovima, ovo selo više ne deluje daleko, a njegova budućnost postaje znatno bliža.

---

---

Opština Bačka Topola se sa administrativnim i organizacionim pritiskom vanrednih parlamentarnih izbora nosi kroz intenzivan rad lokalne uprave, ažuriranje biračkih spiskova i hitno rešavanje otvorenih političkih i logističkih pitanja. Na osnovu dosadašnjeg toka predizborne kampanje i aktivnosti na teritoriji opštine, odnos političkih snaga na terenu u Bačkoj Topoli karakteriše tradicionalno jaka pozicija manjinskih partija, dominantno prisustvo vladajuće koalicije i pokušaji opozicije da kroz ulične akcije i tribine animira mlađe glasače.

Politička temperatura u Bačkoj Topoli dostiže tačku ključanja. Uoči vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra, lokalni štabovi rade u tri smene, lideri se smenjuju na tribinama, a građani se suočavaju sa odlukom koja će trasirati privredni i infrastrukturni put opštine u narednim godinama. Dok opštinska izborna komisija uveliko utvrđuje proširene sastave biračkih odbora, na ulicama se jasno oseća da predstojeći parlamentarni izbori za ovu višenacionalnu sredinu znače mnogo više od običnog glasanja.Dok se delovi jedinstvenog biračkog spiska ubrzano ažuriraju, a građani proveravaju svoja mesta na glasačkim listićima, istraživali smo kako se opština na severu Bačke nosi sa pritiskom vanrednih izbora zakazanih za 25. oktobar.

Opštinska uprava Bačka Topola otvorila je vrata za građane koji žele da izvrše uvid u Jedinstveni birački spisak. S obzirom na to da je krajnji rok za zaključenje spiska i podnošenje zahteva za promene petak, 9. oktobar 2026. godine, nadležne službe rade u pojačanom režimu, uključujući i radnu subotu od 08:00 do 14:00 časova. Pored toga, građani koji su promenili prebivalište nakon 25. aprila imali su rok do 3. oktobra da podnesu zahteve za glasanje prema mestu boravišta. Prema podacima od 5. oktobra 2026. godine, u Bačkoj Topoli je registrovano 26.581 birača koji su raspoređeni na unapred definisana biračka mesta.

Dodatni pritisak na lokalne organe i Policijsku upravu Subotica stvorile su optužbe opozicije u vezi sa potencijalnim izbornim inžinjeringom. Prijava 20 birača na istoj adresi u Ulici Šarla de Gola u naselju Panonija, objašnjena je od strane MUP-a činjenicom da se radi o stambenoj zgradi sa većim brojem stanova i zasebnih vlasnika.Otvoreno je pitanje povećanog broja prijavljenih građana na adresi Centra za socijalni rad, neposredno pred izbore, što je zahtevalo zvanične provere i odgovore nadležnih ministarstava.

Uprkos političkim tenzijama na terenu i pojačanim kontrolama biračkih spiskova, opštinske službe uspevaju da održe institucionalnu stabilnost i pripreme tehničke uslove za sprovođenje glasanja bez prekida redovnih aktivnosti.

SVM u Bačkoj Topoli ima poziciju sa istorijski najstabilnijim biračkim telom. Njihov uticaj se zasniva na direktnom upravljanju opštinom i realizovanim infrastrukturnim projektima.Fokusirani su na kampanju „od vrata do vrata”, posete lokalnim privrednicima, poljoprivrednicima i mesnim zajednicama. Naglašavanje političke stabilnosti, očuvanje nacionalnog identiteta i ekonomski napredak Bačke Topole u poslednje dve decenije, što je u svojim posetama istakao i predsednik stranke dr Balint Pastor.

Lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ predstavlja drugu veliku snagu na terenu, koja deli lokalnu vlast sa SVM-om. Organizuje štandove u centru grada i svim okolnim naseljima (poput Bajše, Pačira i Stare Moravice) radi prikupljanja potpisa i deljenja promotivnog materijala. Oslanjanja se na jaku stranačku logistiku, koordinaciju sa višim nivoima vlasti i realizaciju velikih državnih projekata koji dotiču i ovu opštinu.

Opozicione snage u Bačkoj Topoli deluju kroz kombinaciju parlamentarnih stranaka sa republičkog nivoa i lokalnih grupacija.Opozicija je fokusirana na aktivaciju mlađe populacije. Nedavna tribina na kojoj je učestvovao Radomir Lazović pokazuje da ZLF pokušava da izgradi bazu kroz studentske i omladinske teme. Njihov glavni fokus na terenu trenutno je kontrola izbornog procesa i biračkih spiskova.

Predizborna groznica koja potresa Bačku Topolu pokazala je da vanredni parlamentarni izbori u manjim sredinama često nose najveći naboj. Pod lupom javnosti, od policijskih provera u Panoniji do svakog pojedinačnog unosa u birački spisak, opština se nalazi pred ozbiljnim ispitom političke zrelosti. Odgovor na pitanje ko je bolje iskoristio terensku prednost dobićemo u nedelju,
25. oktobra, kada će Bačkotopolčani na biralištima doneti svoju konačnu presudu.