Author: btpn

VELIKI DOGADJAJ ZA GARNIZON BAČKE TOPOLE, VOJSKU SRBIJE, OTADŽBINU

BAČKA TOPOLA: U kasarni Prve brigade Kopnene Vojske Srbije „Bačka” u Bačkoj Topoli, pre nešto više od pola godine, su otvorena dva bogoslužbena prostora u prisustvu visokih dostojanstvenika, Srpske pravoslavne crkve i Rimokatoličke crkve. Činom malog arhijerejskog osvećenja pravoslavnog hrama posvećenog Svetom Stefanu despotu – Visokom, i svetom arhijerejskom liturgijom načelstvovao je episkop bački Irinej, uz mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija, episkopa šumadijskog i vojnog gospodina Jovana, episkopa kruševačkog Davida, episkopa jegarskog Jeronima i brojno pravoslavno sveštenstvo. Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar služio je svetu misu u kapelici posvećenoj Mariji Majci Crkve i blagoslovio taj prostor za pripadnike rimokatoličke veroispovesti.

Sve to u skladu sa opredeljenjem da verska služba predstvlja organizovani vid delatnosti tradicionalnih crkava i i verskih zajednica u Vojsci Srbije sa ulogom omogućavanja ustavnog prava na ostvarivanje slobode veroispovesti njenih pripadnika. Verska služba u Vojsci Srbije se organizuje, radi jačanja moralnih i duhovnih vrednosti pripadnika Vojske Srbije, negovanja vojničkih vrlina , patriotizma , kao i oblikovanja gradjanske odgovornosti.

– Prvi zadatak Vojske Srbije je odvraćanje od agresije. Ako budemo svojim sposobnostima uspeli da odvratimo svakog onog ko bude želeo da ugrozi bezbednost Srbije, izvršili smo svoju misiju. Verujemo da će tome doprineti i duhovna snaga, svakako podržana otvaranjem ova dva bogoslužbena prostora – rekao je, ovom prilikom, komandant Prve brigade brigadni general Željko Petrović.

Ocenjujući da je otvaranje dva bogoslužbena prostora veliki događaj ne samo za garnizon Bačka Topola, Vojsku Srbije i za celu našu otadžbinu, a i za odnose dveju većinskih crkava, episkop bački Irinej je izrazio veru u to da će naša vojska na izvorima duhovnog života, crpeti nadahnuće za svoju odgovornu službu.

– Vojnička služba je služba požrtvovanja u mirnodopskim uslovima, a služba najvećeg žrtvovanja, do sopstvenog života, u danima nevolje. To smo doživeli i ne tako davno u našoj istoriji – rekao je dr Irinej.

Monsinjor Stanislav Hočevar izrazio je zahvalnost Vojsci Republike Srbije i Ministarstvu odbrane što je u duhu dijaloga ostvarena ovakva saradnja. Uređenje i opremanje pravoslavnog i rimokatoličkog bogoslužbenog prostora u bačkotopolskoj kasarni „Bačka“ u kojima će službu vršiti vojni sveštenik kapetan Ljubiša Čović i glavni vojni kapelan major don Goran Avramov sa pomoćnicima, svesrdno su pomogle Eparhija Bačka i Beogradska nadbiskupija.

Verska služba u kasarni “Bačka”,  predstavlja organizovani vid delatnosti tradicionalnih crkava, koja počiva na viševekovnoj tradiciji. Osnovni zadatak jeste da omogući ostvarivanje ustavnog prava na slobode veroispovesti njenih pripadnika (vojnika, starešina i civilnih lica). Ostvaruje,  jedan od glavnih ciljeva verska službe u Vojsci Srbije,  jačanje duhovnih i moralnih vrednosti, oblikovanja građanske odgovornosti i negovanja vojničkih vrlina i patriotizma, što je u funkciji razvoja, izgradnje, održavanja i povećanja operativnih sposobnosti Vojske Srbije prilikom izvršavanja svih definisanih zadataka.

CENE OGREVA “SKAČU”, NESTAŠICA DRVETA

BAČKA TOPOLA – Da je usled vrlo hladne zime i izuzetno niskih temperatura ponestalo ogreva u januaru pokazuje i situacija na bačkotopolskim stovarištima. Veća potražnja uslovila je i nešto više cene ogrevnog drveta, a novih isporuka uglja u maloprodaji praktično i nema. Sa sve tanjim novčanicima, međutim, mnoga domaćinstva se nažalost neće ugrejati.

Pripremljene zalihe ogreva već su gotovo potrošene, pa mnoga domaćinstva i na severu Bačke moraju da se snalaze.

Zalihe, na bačkotopolskim stovarištima iscrpljene su do kraja, koja su, do pre hladnog talasa, bila dobro snabdevena ogrevnim drvetom. Cena je nešto viša i trenutno se kreće se od 5000 do 5800 dinara za kubik. A i novčanici kao da su se smrzli na minusu.

U drvarama ukazuju da se isporuke, zbog velikih količina snega, na putevima i izvozu drveta, znatno usporene, pa je to podiglo i cene . U proseku oko 1000 dinaara po kubnom metru drveta.

“Ljudi nisu bili spremni ni finansijski za ovako hladnu zimu. Sada dolazimo u situaciju da ljudi dolaze da kupe pola kubikaa drva, ili džak peleta. Teška je situacija”– kažu u drvari Milovanović

Slično je i na drvari „Kurfiš“.

Isporuka najpopularnijeg i najjeftinijeg uglja “Kolubara”, čija je cena bila oko 7.300 dinara po toni, trenutno je obustavljena, pa stovarišta tek očekuju nove isporuke, ali bez pouzdanih informacija o eventualnom poskupljenju.

Teško je proceniti šta je za sve skromniju platežnu moć stanovništva najrentabilinija računica i kako “izgurati” zimu.

Više posla za stovarišta i trgovce ogrevom ne znači da će u svim domaćinstvima zaista biti toplo. Šta god da je osnovni energent, cene prevagnu čak i u odnosu na debeli minus.

POTVRDE PZK DOK NE DOBIJETE NOVU ZDRAVSTVENU KNJIŽICU

Od 1. januara Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) više ne izdaje i ne overava „stare” (papirnate) zdravstvene knjižice, a osiguranicima kojima su one overene pre toga, zdravstvenu zaštitu mogu da ostvaruju na osnovu tih knjižica do isteka overe, odnosno uručenja zdravstvene kartice.

Osiguranici koji su podneli zahtev za elektronsku karticu, a ona im još nije uručena, nakon isteka overe „stare” zdravstvene knjižice, ili u slučaju gubitka overene „stare” zdravstvene knjižice, zdravstvenu zaštitu ostvaruju na osnovu „Potvrde PZK” koju izdaje matična filijala Republičkog fonda, U OVOM SLUČAJU U BAČKOJ TOPOLI.

Potvrdu izdaje isključivo matična filijala ukoliko su izmireni doprinosi, saopšteno je iz RFZO.

Potvrde o podnetom zahtevu za zamenu zdravstvene knjižice zdravstvenom karticom preko Portala e-Uprava ili na šalterima JP „Pošta Srbije” ne mogu koristiti u zdravstvenim ustanovama prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu, jer ona služi isključivo kao dokaz o podnetom zahtevu za zamenu isprave zdravstvenog osiguranja.

„Potvrda PZK” ne izdaje se deci, trudnicama i porodiljama, koji sve do uručenja zdravstvene kartice, mogu koristiti staru zdravstvenu knjižicu, bez obzira što nije overena.

Potvrda se ne izdaje ni penzionerima koji imaju trajno overenu staru zdravstvenu knjižicu, a koju mogu koristiti sve do uručenja zdravstvene kartice.

Uručenjem zdravstvene kartice, stare zdravstvene knjižice, kao i Potvrde prestaju da važe, odnosno automatski se poništavaju.

U narednom periodu Republički fond za zdravstveno osiguranje nastavlja sa prijemom zahteva za zamenu zdravstvenih knjižica zdravstvenim karticama.

Zahtevi se mogu podneti kako na šalterima Republičkog fonda, tako i putem Portala e-Uprava ili na šalterima JP „Pošta Srbije”.

VIRUSI U “ZASEDI” I U ČEKAONICAMA AMBULANTI

BAČKA TOPOLA – Najveći broj obolelih od gripe i obolenja sa sličnim simptomima, u bačkotopolskoj opštini, je među dečjom populacijom, od pet do 14 godina, a potom u uzrasnoj grupi do četiri godine, tvrde medicinski stručnjaci. Prema pristiglim prijavama Institutu za javno zdravlje Srbije, do sada su potvrđeni slučajevi gripa sa teritorije Severnobačkog okruga i tvrdnja da sezona obolevanja traje oko šest nedelja.Ako je za utehu polovinu smo prevalili.

Epidemiolozi napominju i da je opravdan strah da se u prepunim domovima zdravlja ne „pokupi” virus, pa kod lekara treba otići tek ako nam nije bolje ni posle pet-šest dana strogog mirovanja i lečenja.

U odnosu na prethodnu nedelju, pojave oboljenja sličnih gripu na teritoriji Bačke Topole, je u porastu.Zbog karakterističnih simptoma, dijagnozu gripa mogu da „postave” i laici za medicinu. Jedino grip počinje, najčešće, kao grom iz vedrog neba – drhtavicom, jezom, glavoboljom, bolovima u svim kostima i koščicama, uz temperaturu.

S obzirom na karakteristike prenosa virusa gripa, pored preporuka za jačanje imuniteta, preporučuju se opšte mere prevencije: izbegavanje bliskih kontakata sa obolelim osobama, redovno pranje ruku i izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta prljavim rukama, često provetravanje prostorija, izbegavanje boravka u zatvorenim prostorima gde se nalazi veliki broj ljudi i održavanje higijene prostora u kojima se radi .

Ne postoji „stakleno zvono” ispod kojeg ćemo uspeti da se sklonimo i izbegnemo grip, niti od toga možemo zakloniti decu. Lekari tvrde da je jedina mera zaštite vakcina.

 

BAČKA TOPOLA – CRNA TAČKA, NA KARTI VOJVODINE – KAZNE DO 3,5 MILIONA

Vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli.

Visina naknade, kazne, koju oni plaćaju obračunava se po specifičnoj metodologiji. Osnov za izračunavanje je količina ispuštene otpadne vode, njen hemijski sastav i jedinična cena svakog parametra zagađenja. Njihova godišnja zaduženja kreću se od 240.000 do 3,5 miliona dinara, sa koliko je zaduženo JP „Komgrad“ Bačka Topola.

Da je situacija alarmantna upozoravaju i odbornici Skupštine opštine na gotovo svakom zasedanju. Odbornica, Ildiko Mendjan Pletikosić, upozorava, na veliko nezadovoljstvo meštana Bajše i Bačke Topole, koji trpe najveće posledice istakanja industriskog otpada , neselektivno, u vodotok ali i na ozbiljno aero zagadjenje i traži da se ovaj problem označi kao problem broj jedan , da se njegovo rešavanje istakne kao prioritet.

„Bačka Topola je u postupku izrade projektno tehničke dokumentacije, za izradu prečistača otpadnih voda sa područja opštine i to na temelju idejnog projekta FTN-a. Odredjenna je lokacija,gde će biti prečistač, odredjene su njegove karakteristike. Dinamika realizacije projekta će zavisiti od od sredstava, sa kojima lokalna samouprava bude raspolagala ali smo odlučni da ovaj problem rešimo na zadovoljstvo gradjana.- kaže za bt public news , Gabor Kišlinder , predsednik opštine Bačka Topola.

Kada je, pak, reč o industrijskim postrojenjima naslonjenim na Krivaju, kod njih je, kako navodi Dragan Sekulić, pokrajinski inspektor za zaštitu životne sredine,prema navodima novosadskog „Dnevnika“, uvedena permanentna obavezna kontrola kvaliteta i količine otpadne vode koju ispuštaju u reku. Istovremeno su dobili i rok unutar kojeg moraju da prilagode emisiju otpadne vode graničnim vrednostima, zbog čega su bili u obavezi da izrade akcine planove za dostizanje tih graničnih vrednosti i da redovno dostavljaju izveštaj o dinamici realizacije tih akcionih planova.

– Shodno tim akcionim planovima zagađivači su u obavezi da postupno rešavaju probleme, odnosno grade sisteme za dovođenje otpadnih voda u granične vrednosti. Rok za ispunjenje zakonske obaveze je u jednom slučaju 2025, a u preostalim 2020. godina, s tim što je ostavljen prostor da on možda bude i produžen u zavisnosti od visine investicije. Mada, takođe se može dogoditi i da ti rokovi delom budu prilagođeni i obavezama koja će naša zemlja prihvatiti s otvaranjem Poglavlja 27 u pregovorima sa Evropskom unijom i usklađivanjem politike zaštite životne sredine sa normativima EU – navodi Sekulić.

U svakom slučaju, ubrzo po otvaranju pregovaračkog Poglavlja 27 – što bi se moglo dogoditi u drugoj polovini 2017– saznaće se i to da li će život u Krivaji morati da čeka 2020, 2025. ili neku još dalju godinu, ili će se regislativa ubrzano menjati na štetu zagađivača. Jer, ne treba zaboraviti da su osnovna načela politike zaštite životne sredine EU: predostrožnost, prevencija i suzbijanje zagađenja na samom izvoru. A ako to ne pomogne, onda na scenu stupa princip „zagađivač plaća“. Ali tako debelo da izgradnja prečistača ispadne itekako dobra investicija..

Prema podacima Sektora za inspekcijske poslove Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine,objavljenim u VOICE, tri od četiri firme su dostavile akcione planove na vreme – Žibel, Perutnina Ptuj i Komgrad, dok IM Topola to nije uradila, zbog čega je inspektor podneo prekršajnu prijavu. Jelena Pavlović iz IM Topola, pak, tvrdi da je ovo preduzeće obavilo sve u skladu sa zakonskim obavezama i propisima, i u predviđenom roku.

“Vi kada pogledate taj akcioni plan shvatite da je to jedan smešan papir na kome su napisani neki datumi i ništa više. Gde piše da će 31. decembra 2025. biti gotovo postrojenje. Ako mi znamo da za projektovanje jednog postrojeja i iznalaženje dokumentacije i svega onoga što je potrebno treba godinu dana, da sama izgradnja postrojenja traje dve godine, da puštanje u pogon traje najmanje šest meseci, nakon čega se dobija upotrebna dozvola i to sve treba da se uradi pre 31. decembra. Dakle, sve fabrike bi već 2019, 2020. godine trebalo da imaju idejno rešenje, odnosno glavni projekat izgradnje i da imaju i lokacijsku dozvolu i sve ono što moraju da nabave. Takođe, moraju imati i studiju uticaja na životnu sredinu, a njeno ishodovanje traje najmanje pola godine”, kazao je Boža Dalmacija, profesor FTN-a.

Imajući u vidu da pomenute fabrike iz Bačke Topole zapošljavaju veliki broj ljudi,što je najčešće obrazloženje, kao i to da je Žibel jedna od samo dve fabrike za preradu životinjskog otpada u Srbiji, NE (RAZUMLJIVO) je zašto oštro sankcionisanje ovih firmi do sad nije bilo praktikovano, a što je s vremenom povećalo zagađenje Krivaje. S obzirom na to da je zagađenje u ovom gradu dostiglo tako visok nivo sada je potrebno usaglašeno delovanje svih relevantnih institucija i zainteresovanih strana.Do kada, pitanje je, na koje niko nema puzdan odgovor.

VELEMAJSTORI MALOG FUDBALA U BAČKOJ TOPOLI

Najveći i najmasovniji turnir u malom fudbalu na prostoru Bačke Topole, počeo je polovinom decembra prošle godine, u sali osnovne škole „Čaki Lajoš“ . Takmičenja su „na pola puta“ i do sada su ekipe u svim kategorijama, prema ocenama organizatora, pokazale , dobar fudbal.Učestvuje 38 ekipa , 18 seniorskih i 20 mladjih kategorija iz Bačke topole, Vrbasa, Subotice, Rogatice, Novog Orahova

“Pripadam generaciji koja je rasla pokraj terena, ali i na njemu, dok su na turniru igrali tadašnji velikani bivše Jugoslavije. Imao sam i tu privilegiju da sa organizacijom „Čuvari dečijeg sporta“ budem i osvajač ovog turnira “. priseća se profesor Radovan Gardašević i dodaje:

“Sam turnir je u Bačkoj Topoli, nešto više od malog fudbala, to je spektakl koji je pratio čitav region. Neretko smo na tribinama viđali porodice iz okolnih mesta, ali iz gradova okolnih gradova i sela. Bačka Topola je tokom mesec dana vrvela od omladine, i prelazak iz jedne u drugu godinu je bio ispunjen sadržajima koji su pratili turnir.  Na našem turniru ste mogli videti sva poznata lica sa ovih prostora, kako velikog, tako i malog fudbala, ali i ljude koji vole fudbal, tako da je to sve upakovano činilo svojevrstan brend našeg grada“, istakao je Gardašević.

Kotizacija za učešće po ekipi iznosi za seniore 8000 dinara, vetereane 5000, petliće, kadete i pionire po 3000 dinara.

„ Turnir su pomogli opština Bačka Topola i istoimena Mesna zajednica, kao generalni pokrovitelji a moram da se zahvalim svim ljudima iz Organizacionog odbora turnira , za njihov vredan trud i zalaganje dodaje Gardašević.

Organizatori pozivaju navijače i ljubitelje fudbala da se pojave u što većem broju, kako bi uživali u vele majstorijama  igrača malog fudbala.

BAČKOTOPOLČANI “UMETNICI” U PREŽIVLJAVANJU, SIROMAŠTVO U PORASTU

Život prosečne porodice u opštini Bačka Topola, koja mesečno, u proseku, na raspolaganju ima oko 45.000 dinara a najčešće minimalac od 23.000,00 dinara, graniči se, sa siromaštvom. Gotovo sve što se zaradi, potroši se na hranu i račune, a sve preko toga smatra se luksuzom. Za većinu odlazak u pozorište, izlasci, kupovina garderobe, obuće i putovanja postali su nezamislivi.

– To nije normalan život, potrošači jedva sastavljaju kraj s krajem, njihov standard je i dalje izuzetno nizak. Potrošačka korpa može da podmiri neke osnovne potrebe kada su u pitanju osnovne životne namirnice – kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Bačkotopolčani su mišljenja , da to, što se danas, nažalost, bavimo temom koja se odnosi na puko preživljavanje, a ne na kvalitet života i šta nam je sve potrebno da bi se čovek ostvario kao društveno i socijalno biće koje ima potrebu i za drugim sadržajima osim odlaska u supermarket po hranu, slika i prilika, koliko privreda ove opštine vraća zaposlenima za uloženi rad. Stanje je nešto bolje u „nadgradnji“, koju čine društvene delatnosti ali i tu su „noge duže od gubera“.

. Evo šta pokazuje domaća statistika ukrštena sa podacima „Eurostata” – Agencija za statistiku EU.

Prosečna porodica u Bačkoj Topoli više od plovine mesečnog budžeta troši na hranu i bezalkoholna pića ( oko 60 odsto, u Srbiji 35 posto). Ovo je ogroman izdatak u poređenju sa domaćinstvima u zemljama EU koja na namirnice u proseku izdvajaju svega 19,4 odsto.. Poražavajuće je i kada vidimo šta danas pretežno kupujemo i koliko je svakom članu domaćinstva mesečno na raspolaganju. Statistika pokazuje da nam u proseku pripada po 61 evro, što je oko dva evra dnevno za sva tri obroka. Prema toj računici bačkotopolčani su „umetnici“ u preživljavanju jer ime za ručak doručak i večeru preostaje , dnevno, svega 1, 20 evra ili oko 150 dinara.

Prema ekonomskoj analizi potrošnja svežeg mesa je u prošloj godini iznosila oko 39 kilograma po stanovniku, što je izuzetno skromno u poređenju sa zemljama EU koje troše 65,5 kilograma u proseku. Slično je i sa mlekom – potrošnja u našoj zemlji dvostruko je manja u odnosu na prosek u Uniji. Zaostajemo i u kupovini voća i povrća.

Hleb i pecivo kao i živinsko meso su hrana koju više kupuju građani sa niskim primanjima. Njihova potrošnja prošle godine je porasla i to je pokazatelj što ukazuje da je i siromaštvo u porastu.

OPASNE ŠETNJE BAČKOTOPOLSKIM JEZEROM, LED MOŽE DA IZNENADI

Dnevne temperature oko -9 C, noćne koje doseži i do -17C, u Bačkoj Topoli i jezeru na domak grada, ne smetaju najhrabrijim da se oprobaju na ledu. Jezero je zamrznuto, celom površinom, pa to mnogi koriste da prošetaju i tamo gde se u letnjim uslovima usudjuju da otplivaju samo najhrabriji. Procene su,  da se debljina leda kreće od desetak do trideset santimetara ali dobri poznavaoci  prilika na jezeru upozoravaju da baš ta neujednačenost debljine leda može , iznenaditi. Ojašnjavaju, da se voda ispod leda kreće i da svuda nije jednaka temperatura,  te da postoje “opasna mesta” ,  gde je led tanji i gde može doći do propadanja, pa ne preporučuju šetnje dalje od obale.

DVA TENISKA TERENA U TOMISLAVCIMA

Ni manjeg sela ni više ambicija za razvoj sporta, vole da kažu meštani Tomislavaca , na domak Bačke Topole.Uveliko je u toku gradnja dva teniska terena, čime se u ovom mestu ostvaruju ambicije meštana da postanu rasadnik belog sporta na severu Bačke.

“ Mesna zajednica, je uložila 416.000,00 dinara i još oko 100.000,00 u materijalu.Prijatelj, Dejan Mileticki, je tu najviše pomogao, lično i sa prijateljima, tako da će za te pare, biti uradjena oba terena. Dosta toga je uradjeno volonterski. Mislim da bi retko ko mogao za tako malo para da uradi toliko. Ostaje još da se urade svlačionice, za šta smo obezbedili pare, u ovoj godini. Najveća stavka, će biti nabavka balona za jedan teren, što će koštati, preko 2 miliona. Trenutno imamo oko 100 dece iz sela i okoline koji su se prijavili da bi trenirali kod nas.” kaže Mirko Spasojevič, predsednika saveta Mesne zajednice.

Obezbedili smo u selu licenciranog trenera koga će plaćati klub a deca će imati minimalne troškove, tako da će i najsiromašniji moći da treniraju…pa ko bude imao talenta i bude uporan imaće rezultata, odlučan je Spasojević.

BAČKA TOPOLA – VLASNICIMA, NASLEDNICIMA, VRAĆENO OSAM OBJEKATA

Ukupna površina vraćenih objekata je veća od 387.000 kvadratnih metara. Procenjuje se da je vrednost vraćene imovine, a uz nju i neizgrađenog građevinskog zemljišta, šuma i šumskog i poljoprivrednog zemljišta, oko milijardu evra.

Agencija je do sada rešila skoro polovinu zahteva, a za drugu nisu doneta rešenja jer je mahom reč o obeštećenju, gde će se ići na novčanu nadoknadu, što će početi 2018. godine.

U Vojvodini je ukupno vraćeno 1.065 poslovnih prostora, zgrada kao celina i stanova. Kada se pogledaju podaci Agencije za restituciju o broju vraćenih poslovnih prostora, zgrada i stanova, vidi se da je oduzeta imovina vraćena u gotovo svim opštinama Vojvodine, a najviše u Novom Sadu – 399, zatim u Pančevu – 119 i Subotici – 116.

U ostalim vojvođanskim opštinama broj vraćenih objekata je daleko manji od 100, a ima i više lokalnih samouprava gde je vraćen svega jedan. U Zrenjaninu je vraćeno 80 objekata, Somboru 57, Kikindi 39, Sremskoj Mitrovici 35, Rumi 31, Vršcu 27, Senti 20, Srbobranu 16, Kanjiži 15. Po devet objekata vraćeno je u Kovačici, Adi i Kuli, jedan manje u Bačkoj Topoli, a sedam u Inđiji i Bečeju.

U Novom Kneževcu i Sremskim Karlovcima vraćeno je po pet, a u Kovinu, Vrbasu, Žablju, Bačkom Petrovcu po četiri. Po tri objekta vraćena su u Apatinu, Petrovaradinu i Staroj Pazovi, po dva u Alibunaru, Temerinu i Novom Bečeju. Po jedan objekat vraćen je u Novoj Crnji i Pećincima.

Prvi čovek Agencije za restituciju Strahinja Sekulić izjavio je da će naturalna restitucija biti završena do kraja iduće godine, osim poljoprivrednog zemljišta.

Sledeća faza obeštećenja će, po njemu, trajati narednih pet do sedam godina, kada bi ceo postupak restitucije trebalo da se okonča. Sekulić je izneo podatak da će, po procenama Agencije, starim vlasnicima biti moguće isplatiti od 10 do 15 odsto vrednosti oduzete imovine.