Author: btpn

Osam decenija pod krovom doma „Otthon“ u Staroj Moravici staje u jednu reč – porodica. U godini kada obeležava veliki jubilej, 80 godina postojanja i neumornog rada sa najosetljivijim članovima društva, ova ustanova ponela je i najviše opštinsko priznanje „Pro Urbe“. Dom za lica ometena u mentalnom razvoju „Otthon“ odavno je prevazišao okvire obične ustanove. Ovo nije priča o zidovima jedne institucije, već o decenijama ljubavi, strpljenja i ljudskosti koja menja živote onih kojima je pomoć najpotrebnija.

Na samom rubu opštine Bačka Topola, tamo gde se vojvođanska ravnica pruža u nedogled, smestilo se dvorište u kojem vreme teče po nekim potpuno drugačijim pravilima. Ovde se uspeh ne meri brojem postignutih golova niti aplauzima na velikoj sceni. Ovde je uspeh kada neko nauči da samostalno drži kašiku, kada posle meseci ćutanja uputi osmeh ili kada u prolazu, bez ikakvog povoda, čvrsto zagrli negovatelja.

Kada uđete u krug doma, prva stvar koju primetite jeste specifična dinamika između osoblja i štićenika. Sa oko trista korisnika svakodnevno radi tim od preko sto zaposlenih – lekari, defektolozi, medicinske sestre, negovatelji, kuvari i spremačice. Za njih, pojam radnog vremena odavno je izgubio standardno značenje.

„Mi, da tako kažem, predstavljamo onudrugačiju stranu sveta”, iskren je direktor doma Bela Majlat dok komentariše dobijeno priznanje. „Zato nam ova nagrada znači ohrabrenje. Vidimo da naša zajednica misli na nas i vodi računa o nama, prepoznajući rad koji često ostaje nevidljiv oku javnosti.”

A taj rad je, zapravo, stalni hod po tankoj liniji između profesionalne discipline i roditeljske brige. Negovatelji ovde nisu samo službena lica; oni su ti koji štićenike bude, oblače, teše kada imaju loš dan i sa njima dele radost malih pobeda. Korisnici su odrasli ljudi, ali sa emotivnim i mentalnim svetom dece. Mnogi od njih nemaju nikog drugog na svetu. Za njih je osoblje – cela porodica.

Poslednjih godina ulažu se veliki napori da se uslovi u domu poboljšaju. Kroz infrastrukturne projekte, poput kompletne rekonstrukcije toplovodnog sistema kako bi se sprečile zimske havarije, ali i kroz programe poput „stanovanja uz podršku”. Cilj je jednostavan, a ujedno i revolucionaran za ove ljude: izvesti one koji to mogu iz institucijalnih paviljona i omogućiti im da žive u kućama u samom selu, učeći ih da sami brinu o sebi, odu do prodavnice ili komuniciraju sa meštanima. To je korak ka dostojanstvu koje zaslužuje svako ljudsko biće.

„Pro Urbe” će ostati zapisana na papiru i u istoriji opštine kao važno priznanje za osam decenija rada doma „Otthon”. Međutim, njegova prava, opipljiva vrednost ne nalazi se u svečanim salama. Ona živi u svakom toplom obroku koji je s ljubavlju pripremljen, u svakom strpljivo pruženom leku i svakoj ruci zaposlenih koja je čvrsto stisnuta u trenucima štićeničkog straha ili usamljenosti.

Ovaj dom je tihi podsetnik i dokaz da jedno društvo može biti uspešno samo onoliko koliko je spremno da uspori, pruži ruku i ponese one koji ne mogu da koračaju sami. Nagrada je stigla u prave ruke – ruke koje već 80 godina od institucije prave dom, a od neznanaca porodicu.

Dok su testne kompozicije protekle noći jurile kroz srce Vojvodine, reflektori ove železničke revolucije snažno su obasjali i Bačku Topolu. Dugo viđena uglavnom kao usputna, prolazna stanica na pola puta između Novog Sada i Subotice, ova opština sada stoji na pragu svoje najveće istorijske prekretnice. Nova brza pruga za Bačku Topolu nije samo infrastruktura; ona je direktna karta za privredni, ekonomski i turistički preporod. Noćašnji uspešan test na 160 na sat potvrdio je da je bezbednosni i operativni sistem spreman. Za Bačku Topolu to znači samo jedno – vreme čekanja na sporednom koloseku je završeno. Od ovog oktobra, ova opština ubacuje u najveću brzinu i preuzima ulogu ključne kapije na severu zemlje.

---

„Vozovi su bez putnika satima saobraćali striktno prema planiranom dnevnom redu vožnje za periode najvećeg opterećenja. Test je u osnovi prošao glatko i uspešno, a simulacija punog kapaciteta izgledala je identično budućem realnom saobraćaju“, izjavio je ministar Vitezi na svom zvaničnom Fejsbuk nalogu.

Završno i najsveobuhvatnije testiranje brze pruge Beograd–Budimpešta uspešno je završeno tokom protekle noći pod maksimalnim opterećenjem. Simulirajući najgušći dnevni saobraćaj, testne kompozicije su bez greške proverile bezbednosne sisteme na brzini od 160 na sat, čime je i zvanično otpočelo odbrojavanje do oktobarskog otvaranja linije koja će trajno promeniti putovanje između Srbije i Mađarske.Noćni test pokazao je da nas od ove dugoočekivane realnosti deli još samo nekoliko nedelja, kada će putnici umesto truckanja i kašnjenja dobiti tri sata čiste, brze i bezbedne vožnje kroz srce Evrope.

Mađarski ministar saobraćaja i investicija David Vitezi izneo je detaljnu ocenu završenog noćnog testiranja.Ministar je na svom Fejsbuk nalogu potvrdio da je test u osnovi prošao glatko i uspešno. Istakao je da je simulacija punog opterećenja izgledala identično budućem saobraćaju, uz jedinu razliku što u vozovima još uvek nije bilo putnika. Posebno je pohvalio rad sistema za upravljanje, kontrolu i zaštitu vozova (ETCS nivo 2), koji omogućava i garantuje potpunu bezbednost čak i pri maksimalnoj brzini od 160 kilometara na čas. Ministar je zaključio da ova pruga, nakon mnogo godina rada, ogromnog utrošenog javnog novca i velikih kašnjenja, konačno mora da pruži ono za šta je projektovana – brzu, bezbednu i učestalu vezu između Budimpešte i Beograda.

„Rad sistema za informisanje putnika nije bio u potpunosti zadovoljavajući. Izvođač radova će morati u potpunosti da otkloni te sitne tehničke propuste pre zvaničnog otvaranja. Naš osnovni princip je da nema žurbe na uštrb sigurnosti – putnički saobraćaj će početi tek kada se nadležni organi van svake sumnje uvere da ništa ne ugrožava bezbednost ljudi“, jasan je bio Vitezi.

Iako su sitni propusti u informacionom sistemu opomenuli izvođače da posla još malo ima, uspešan noćni test od 160 na sat poslao je jasnu poruku: Evropa je konačno stigla na naše koloseke. Posle godina čekanja, kašnjenja i skepticizma, maštanja o brzim vozovima postaju naša svakodnevica. Već za nekoliko nedelja, kada se začuje prvi zvanični zvižduk putničkog voza, tri sata i pet minuta postaće novi standard po kojem mjerimo napredak. Najbolje od svega? Putovanje tek počinje.

Građani i meštani Bačke Topole ne kriju ogorčenje, bes i duboku tugu zbog sudbine svog jezera, koje opisuju kao prizor koji ostavlja bez reči. Ekološka katastrofa i nestanak vode pred njihovim očima postali su glavna tema na društvenim mrežama i u svakodnevnim razgovorima. Društvenim mrežama masovno kruži jedna rečenica koja najbolje oslikava tugu meštana: „Pričaćemo unucima da je ovde nekad bilo jezero“. Ljudi koji su na Zobnatici proveli mladost, leta, proslavljali Prve majeve i decenijama pecali, osećaju se kao da gube deo sopstvenog identiteta.

Zvanično proglašeno za najčistiju stajaću vodu u pokrajini, Bačkotopolsko jezero danas je svedeno na manje od trećine svoje površine. Dok klimatske promene i ekstremne suše služe kao lak izgovor, aktivisti prstom upiru u ekscesivno navodnjavanje njiva i pregrađivanje Krivaje uzvodno. Reportaža sa lica mesta otkriva kako je nezasiti ljudski faktor doveo jedno od najlepših vojvođanskih jezera na korak do potpunog nestanka.

Ribočuvari iz Udruženja „Jezero“ i lokalni ekolozi postavili su motorne pumpe koje konstantno mešaju i aerišu preostalu vodu u najdubljim delovima jezera. Cilj ove akcije je veštačko podizanje nivoa kiseonika kako bi se sprečio masovni pomor ribe koja je ostala zarobljena u drastično smanjenom prostoru.

Sprovođenje zabrane daljeg povlačenja vode iz jezera za poljoprivredu je pojačano, a lokalne vlasti su najavile i formiranje posebnih komisija sa vodnim inspektorima kako bi se proveravali i kontrolisali divlji, nelegalno izbušeni bunari u okolini koji dodatno iscrpljuju podzemne vode.

Stručnjaci i lokalna samouprava saglasni su da je jedini način za trajno spasavanje jezera njegovo veštačko dopunjavanje vodom iz reke Tise preko kanalskog sistema

Iako se projekat dovodjenja vode iz Tise, kanalom, priprema, njegova realizacija otvara ekonomska pitanja. Budući da je reka Tisa na znatno nižoj nadmorskoj visini u odnosu na Bačkotopolsko jezero, voda ne može da teče prirodnim padom. Biće neophodna ugradnja i stalni rad najmanje tri velike pumpne stanice, što zahteva ogromna finansijska sredstva za održavanje i struju, pa se još uvek definiše ko će snositi te operativne troškove.

Bačkotopolsko (Zobnatičko) jezero, stvoreno 1976. godine pregrađivanjem rečice Krivaje, decenijama je važilo za pravi ekološki i turistički biser Vojvodine. U svojim najboljim danima, ova akumulacija površine oko 226 hektara i dubine koja je mestimično dostizala i do sedam metara, bila je sinonim za kristalno čistu vodu, bogat biodiverzitet i jedno od najuređenijih izletišta u zemlji. Jezero je bilo nadaleko poznato po kapitalnim primercima amura, šarana, soma i smuđa. Riba se ovde mrestila u prirodnim, zdravim uslovima, a na desetine belih labudova, divljih pataka i čaplji činili su stalni pejzaž ove vojvođanske oaze. Jezero je činilo jedinstvenu celinu sa čuvenom ergelom „Zobnatica“, turističkim kompleksom, vetrenjačom i prelepom prirodom koja ga okružuje. Bilo je to mesto gde su se spajali vojvođanski mir, tradicija i netaknuta priroda.

Na mestu gde su se decenijama spajali nebo i bistra, modra voda, danas stoji najteža opomena našeg vremena. Bačkotopolsko jezero više nije pitanje estetike, turizma ili ribolovačkog hobija — ono je ogledalo našeg odnosa prema prirodi. Brutalan kontrast između nekadašnjeg zeleno-plavog raja koji je hranio dušu generacija i današnje ispucale, sive zemlje koja podseća na apokaliptične pustinje, ne ostavlja prostor za ravnodušnost. Spas ovog panonskog bisera više nije stvar izbora, već dug časti prema prirodi i generacijama koje dolaze. U suprotnom, zastrašujuća rečenica meštana ostaće jedina istina: unucima ćemo zaista pričati bajke o vodi koja je nekada postojala, dok budemo gazili po prašini i suvom mulju mesta koje smo sami dopustili da presahne.

---

Moto klub „Sinovi Severa“ iz Bačke Topole upisao je septembar 2026. godine zlatnim slovima u svoju istoriju, primivši zvaničnu zahvalnicu opštine za aktivno učešće u životu zajednice. Ovo visoko lokalno priznanje došlo je kao kruna višegodišnjeg humanitarnog rada, organizacije kulturnih manifestacija i promocije grada, čime su ovi lokalni motociklisti još jednom srušili predrasude i pokazali kako se istinski voli i gradi svoja sredina.

Ovo priznanje ne slavi samo njihove pređene kilometre, već stotine humanitarnih akcija i veliko srce koje kuca ispod bajkerskih prsluka.

„Ova plaketa možda jeste u mojim rukama, ali ona pripada svakom članu našeg kluba koji je po kiši, vetru ili suncu ostavio svoj posao da bi nekome pomogao. Kada upalimo motore, mi ne predstavljamo samo sebe, već našu Bačku Topolu. Hvala našim sugrađanima što su u nama prepoznali partnere i prijatelje, a ne samo momke koji vole brzu vožnju. Ovo nam je najveći vetar u leđa da nastavimo još jače.Ova zahvalnica je dokaz da smo na pravom putu. Možda smo najglasniji na drumu, ali trudimo se da budemo najtiši i najbrži kada treba pružiti ruku solidarnosti. Hvala vam, ovo priznanje nas obavezuje da opravdamo svaku sekundu ovog aplauza.““- rekao je predsednik kluba Zoran Cvetković

Moto klub „Sinovi Severa“ iz Bačke Topole neformalno je nastao 2009. godine, dok je zvanično registrovan 2010. godine.Klub je prepoznatljiv po bazi na prelepom bačkotopolskom Gradskom jezeru, gde članovi provode najviše vremena i gde tradicionalno ugošćuju bajkere iz cele zemlje i regiona.

Njihova najvažnija godišnja manifestacija je tradicionalni Moto skup u Bačkoj Topoli, koji uspešno organizuju već punih 17 godina i koji okuplja ogroman broj ljubitelja dvotočkaša i kvalitetnog rok zvuka. Među bajkerima važe za klub izuzetnog gostoprimstva i drugarstva, dok su u lokalnoj zajednici cenjeni pre svega zbog svog stalnog humanitarnog rada, pomoći komšijama i organizovanja koncerata i akcija solidarnosti

Nagrada za aktivno učešće u životu zajednice u 2026. godini otišla je u prave ruke, ali njena najveća vrednost je u srušenim predrasudama. Moto klub „Sinovi Severa“ je tokom proteklih 17 godina prešao dug put od grupe entuzijasta do jednog od stubova lokalne solidarnosti. Dokazali su da bajkerski prsluk ne nosi samo oznaku kluba, već i tešku odgovornost prema ljudima sa kojima živite. Drum ih ponovo zove, a Bačka Topola ih ispraća sa ponosom i zahvalnošću.

---

Gromoglasan aplauz koji je odjekivao Beogradskom arenom i energija hiljada okupljenih građana jasno su pokazali da Srbija ne želi korak unazad. Povratak 250 aktivista u Bačku Topolu protekao je u znaku ponosa i sumiranja snažnih utisaka, ali pre svega sa svešću o odgovornosti za dane koji dolaze. Poruke Vere Kaluđerović o očuvanju tradicije i slobodarskog duha, Marka Matkovića o snazi stranačkog tima i solidarnosti, kao i Mileta Obradovića o jasnoj viziji daljeg infrastrukturnog razvoja, stopile su se u jedan jedinstven stav. Topolčani su svojim masovnim prisustvom i glasnom podrškom u prestonici poslali nedvosmislenu poruku: Bačka Topola bira stabilnost, zajedništvo i siguran put u budućnost pod okriljem politike Aleksandra Vučića – složno, odgovorno i bez stajanja.

Centralni predizbornom skup u Beogradskoj areni okupio je ogroman broj građana, a među najglasnijima bila je delegacija od 250 aktivista iz Bačke Topole. Predsednica udruženja boraca Vera Kaluđerović, sumirajući utiske sa ovog masovnog okupljanja, poslala je jasnu poruku: ključ razvoja i stabilnosti leži u solidarnosti i zajedničkom radu svih nas.Utisci koji su doneli sa ovog događaja svedoče o atmosferi zajedništva koja spaja ljude iz svih krajeva zemlje oko istog cilja.

„Govor Aleksandra Vučića u prepunoj Areni duboko je dotakao svakog istinskog rodoljuba, a posebno nas koji negujemo kulturu sećanja i poštovanja prema borcima koji su branili ovu zemlju. Iz Arene je večeras poslata istorijska poruka nade, mira i apsolutnog nacionalnog jedinstva, koja jasno pokazuje da Srbija ima lidera koji se bori za slobodarsku i nezavisnu otadžbinu. Kao ženu i aktivistkinju, posebno me je ganulo to što predsednik u svakom trenutku prepoznaje i poštuje žrtvu običnog čoveka – radnika, penzionera i naših majki i sestara, ističući da su upravo oni stubovi na kojima počiva napredak Srbije. Reči koje nam je uputio ulivaju ogromnu sigurnost i ponos. Dokazali smo da nas laži i blokade ne mogu podeliti, jer narod nepogrešivo bira stabilnost, razvoj i politiku koja čuva našu teritoriju i vojnu neutralnost. Bačka Topola čvrsto stoji uz tu viziju i složno nastavljamo put ka još jačoj budućnosti.“ – objašnjava Kaludjerović

„Ponosni smo na činjenicu da je Bačka Topola danas u Beogradu pokazala svoju punu snagu, odgovornost i spremnost da podrži politiku koja donosi konkretne rezultate. Odlazak 250 naših aktivista u Beogradsku arenu nije samo brojna podrška, već jasan dokaz da naši sugrađani prepoznaju stabilnost, rad i napredak kao jedini ispravan put za budućnost naše opštine i cele Srbije. Energija koju smo doneli iz Bačke Topole svedoči o čvrstom jedinstvu našeg opštnog odbora i naroda. Građani ne žele neizvesnost, blokade i haos, već stabilne plate, veće penzije, nova radna mesta i nastavak velikih infrastrukturnih projekata. Ovaj skup je pokazao da smo jedna velika porodica okupljena oko istog cilja, a naša poruka je jasna – složno i bez stajanja nastavljamo borbu za još jaču, ekonomski stabilniju i uspešniju Srbiju.“-kaže sekretar OOSNS, Marko Matković

„Jedinstvena slika koju smo večeras poslali iz Beogradske arene, gde je preko stotinu autobusa i na hiljade ljudi iz Vojvodine, a među njima i naših 250 Topolčana, došlo da podrži predsednika Aleksandra Vučića, dokaz je sinergije lokalnih samouprava i državnog vrha. Kao zamenik predsednika opštine, svakodnevno svedočim koliko su stabilnost javnih finansija i podrška velikim projektima ključni za život običnog čoveka na lokalu. Za Bačku Topolu kontinuitet ove politike znači nastavak kapitalnih investicija – od uspešno završenih projekata poput modernizacije železničke stanice i otvaranja velelepnog banjskog kompleksa ‘Venus’, pa sve do direktnih podsticaja kroz namenske fondove za razvoj preduzetništva i podršku lokalnim privrednicima. Naši sugrađani su u Areni jasno pokazali da biraju politiku stabilnosti, privrednog rasta i daljeg napretka, jer samo u stabilnom i složnom okruženju Bačka Topola može da se razvija punim kapacitetom.“ – jasan je Mile Obradović

Gromoglasan aplauz koji je odjekivao Beogradskom arenom i energija hiljada okupljenih građana jasno su pokazali da Srbija ne želi korak unazad. Povratak 250 aktivista u Bačku Topolu protekao je u znaku ponosa i sumiranja snažnih utisaka, ali pre svega sa svešću o odgovornosti za dane koji dolaze. Poruke Vere Kaluđerović o očuvanju tradicije i slobodarskog duha, Marka Matkovića o snazi stranačkog tima i solidarnosti, kao i Mileta Obradovića o jasnoj viziji daljeg infrastrukturnog razvoja, stopile su se u jedan jedinstven stav. Topolčani su svojim masovnim prisustvom i glasnom podrškom u prestonici poslali nedvosmislenu poruku: Bačka Topola bira stabilnost, zajedništvo i siguran put u budućnost pod okriljem politike Aleksandra Vučića – složno, odgovorno i bez stajanja.

---

U potrazi za odgovorom šta je pokrenulo stotine građana iz srca Bačke da subotnje popodne provedu na nogama u glavnom gradu, slika iz Arene govori više od reči. Bila je to, pre svega, snažna podrška jedinstvenoj političkoj viziji, ali i jasna želja okupljenih da lično svedoče trasiranju novog strateškog programa razvoja Srbije. Za aktiviste iz Bačke Topole, najavljeni budući projekti nisu samo tačke na papiru, već opipljiva vizija sutrašnjice koju su želeli da dožive i podrže na samom izvoru politike zajedništva..

„Nije nam bilo teško da krenemo rano, jer želimo da pokažemo da Bačka Topola stoji iza ove politike. Za nas je važno da iz prve ruke čujemo šta donosi novi strateški program razvoja države, jer svaki novi projekat na nivou Srbije znači i bolji život, nova radna mesta i napredak za našu opštinu i našu decu.“- kaže Ilija Bursać, dugogodišnnji aktivista

„Zna komsiluk koliko volim svoju Bačku Topolu, ali danas je celo moje srce kucalo za Srbiju. U autobusu je od samog polaska vladala predivna energija, pevale su se pesme i delila užina, kao u krugu porodice. Imala sam ogromnu, iskrenu želju da budem tamo, u toj masi, da lično čujem planove za naše bolje sutra i pruživši ruku podrške osetim da smo svi deo nečeg većeg. Kada gledam te planirane projekte, ja ne vidim samo brojke, vidim bolju budućnost za svoju decu i unuke koji neće morati da odlaze odavde.“- objasnila je Marina Popović

Na stranačkim skupovima i u direktnom razgovoru sa građanima,Bojan Šoralov, potencira da je „Srbija najjača kada smo jedinstveni, slobodni i ponosni pod istom zastavom“. On poziva građane da čuvaju državu „delima, slogom i odgovornošću“, stavljajući fokus na zajedničku budućnost i nasleđe koje se ostavlja narednim generacijama.

„Ponosni smo na energiju i slogu koju su naši građani i aktivisti iz Bačke Topole danas doneli u Beogradsku arenu. Kada govorimo o novom strateškom programu razvoja države i budućim projektima, mi ne govorimo o dalekim planovima, već o projektima poput brze pruge i modernizacije infrastrukture koji se dešavaju upravo ovde, pred našim očima. Ova velika podrška naroda pokazuje da su ljudi svesni istorijskog trenutka – Srbija je najjača kada je jedinstvena, stabilna i okupljena oko jasne vizije napretka. Naša dužnost je da delima, odgovornošću i zajedništvom obezbedimo da se svaki kutak naše zemlje razvija jednakom snagom, ostavljajući sigurnu i prosperitetnu budućnost generacijama koje dolaze.“- veli Šoralov

„Oko 250 naših aktivista i sugrađana koji su danas ispunili Arenu pokazali su šta znači prava odgovornost prema budućnosti. Naša poruka je jasna – Bačka Topola želi da se njen glas čuje, a podrška novom strateškom programu razvoja države je podrška projektima koji direktno menjaju našu opštinu. Mi ne dajemo prazna obećanja; naša snaga je u delima, u rekonstrukciji naših ulica, u industrijskoj zoni i novim investicijama koje sprovodimo svakog dana. Bačka Topola će nastaviti da pobeđuje i da rešava realne probleme svojih građana, jer dok god smo ujedinjeni i dok radimo zajedno, nema prepreke koju ne možemo da savladamo.“ – kaže predsednik opštinskog odbora sbs, Saša Srdić.

Za oko 250 lokalnih aktivista, subotnji put u prepunu Beogradsku arenu bio je mnogo više od običnog stranačkog događaja – bio je to put vođen iskrenom željom da pruže podršku političkoj viziji u koju veruju i u kojoj vide sigurnost za svoje porodice. Ovi građani krenuli su sa dubokom ličnom potrebom da iz prvih redova svedoče predstavljanju novog strateškog programa razvoja države, želeći da sopstvenim očima vide mapu budućih projekata koji će sutra menjati i njihovu Topolu.

Zajednički korak škole i stručnih službi ka održivoj budućnosti

Suština projekta „Koren budućnosti: Mladi lideri regenerativne poljoprivrede Vojvodine“ jeste korenita promena svesti o obradi zemlje i uvođenje ekoloških inovacija direktno u obrazovni sistem kroz pet poljoprivrednih škola u Vojvodini.

U Poljoprivrednoj školi u Bačkoj Topoli započele su inovativne radionice o regenerativnoj poljoprivredi, u okviru regionalnog projekta „Koren budućnosti“. Srednjoškolci će kroz teoriju i praktičan rad sa savremenim instrumentima učiti kako da obnove zdravlje zemljišta i postanu lideri održive obrade zemlje u Vojvodini. Uz profesionalnu opremu i formiranje polinatorskih oaza, učenici Poljoprivredne škole u Bačkoj Topoli dobili su jedinstvenu priliku da savladaju principe regenerativne poljoprivrede. Projekat Pokreta gorana Kikinde donosi modernu ekološku praksu direktno u školske klupe i na ogledna imanja.

Najvažniji, dugoročni cilj jeste edukacija srednjoškolaca koji će sutra voditi sopstvena porodična gazdinstva ili raditi u poljoprivredi. Kada oni usvoje ove principe, postaće ambasadori održive ekološke prakse i preneti je u svoje lokalne zajednice širom Vojvodine.

Biljana Hrnjak, kao pomoćnik direktora Poljoprivredne škole sa domom učenika u Bačkoj Topoli (a takođe i direktor Poljoprivredne stručne službe PSS Bačka Topola), snažno podržava i pozitivno ocenjuje uvođenje projekata regenerativne poljoprivrede na severu Bačke.Njen cilj, kao dela rukovodstva škole, jeste da škola u Bačkoj Topoli ostane lider u obrazovanju. Edukacija o regenerativnim metodama daje učenicima ogromnu prednost na tržištu rada i priprema ih za održive oblike poljoprivrede koji postaju standard u Evropi.
Ukratko, njeno mišljenje o projektu „Koren budućnosti“ je izrazito afirmativno, jer uspešno spaja ekološku svest Pokreta gorana Kikinde sa konkretnim, praktičnim obrazovanjem koje je preko potrebno novim generacijama vojvođanskih agrarnih lidera.

Uvođenjem modula „Zemlja je živa“ i savremene opreme u nastavu, Poljoprivredna škola u Bačkoj Topoli potvrđuje svoju ulogu lidera u modernom obrazovanju. Uspešna saradnja Pokreta gorana Kikinde, udruženja Inspira Vivo i školskog rukovodstva sa Biljanom Hrnjak na čelu, pokazuje kako se sistemske promene pokreću iz učionice i sa oglednog imanja. Učenici sa severa Bačke tako spremno preuzimaju misiju očuvanja zemljišta, naoružani i teorijom i praktičnim alatima za rad na terenu.

Dok se politička trka za oktobarske parlamentarne izbore zahuktava, funkcioneri Saveza vojvođanskih Mađara bazu svoje snage traže u direktnom razgovoru sa građanima na terenu. Predsednik Skupštine AP Vojvodine Balint Juhas obišao je Staru Moravicu i Bajšu, mesta u kojima se politička obećanja mere konkretnim investicijama, a glasovi vernošću tradiciji i lokalnom razvoju.

Bivši upravitelj Fondacije i visoki funkcioner SVM-a, Balint Juhas, ističe da je u protekloj deceniji rad Fondacije „Prosperitati“ otvorio novo poglavlje za mađarsku zajednicu u Vojvodini sa preko 16.000 podržanih projekata i investicijama vrednim blizu 550 miliona evra.

Direktna finansijska podrška lokalnim poljoprivrednicima za nabavku savremene mehanizacije, traktora i priključnih mašina, što im je omogućilo održivost koju sami ne bi mogli da finansiraju.

U Staroj Moravici realizovano je 259 projekata uz podršku Fondacije Prosperitati, u ukupnoj vrednosti od oko 3,58 miliona evra.

„Na predizbornim tribinama često se čuju velike cifre i milioni evra investicija, ali meštani rezultate mere po tome koliko ljudi ujutru odlazi na posao. Kada je Atila Kasa pokrenuo radionicu, delio je radni dan sa samo dvojicom radnika. Danas ih ima osamnaest. Upravo ta transformacija od mikro-biznisa do stabilnog malog preduzeća predstavlja opipljiv dokaz da su konkursi promenili privrednu sliku Bačke Topole. Za listu ‘Mađarska sloga’, preduzetnici poput Kase su živi dokaz da njihova politika donosi plodove.“- veli Juhas

„Rizik je naša svakodnevica, a tržište u maloj sredini ne prašta greške – ako nemaš kvalitet i ako ne poznaješ svoje kupce, džaba ti svaka pomoć. Počeli smo skromno, sa dva radnika, i svaki dinar smo rukama zarađivali. Međutim, prelazak na ovaj nivo, gde danas zapošljavamo desetak ljudi, bio bi daleko sporiji, a možda i nemoguć bez podrške konkursa. Konkursi su nam dali vetar u leđa u ključnom momentu – omogućili su nam da nabavimo savremenu opremu i mehanizaciju koju iz sopstvene tekuće likvidnosti nismo mogli da priuštimo. Dakle, naš trud i rizik su temelj, ali su investicioni fondovi bili onaj prelomni korak koji nas je transformisao u stabilnu firmu koja danas hrani 18 porodica ovde na lokalu.“- objasnio je Kasa

Dok Atila Kasa pokriva sektor preduzetništva i male privrede, Silađi je klasičan primer modernizacije vojvođanskog stočarstva i ratarstva kroz sistemske podsticaje.
Da se slika vojvođanskog sela nepovratno menja, svedoči i primer Klaudija Silađija, čija porodična farma danas predstavlja model modernog, samoodrživog gazdinstva u ovom delu Bačke.Sredstvima obezbeđenim kroz konkurse Fondacije ‘Prosperitati’, Silađi je uspeo da modernizuje mehanizaciju i unapredi kapacitete na farmi. Politička poruka liste ‘Mađarska sloga’ ovde dobija svoj opipljiv oblik: opstanak sela direktno zavisi od jačanja ovakvih naprednih domaćinstava.u Bajši i razgovarali o rezultatima ostvarenim u prethodnom periodu, zadacima koji su pred nama i svemu što je važno za ljude u ovom mestu.

U aktuelnoj predizbornoj kampanji „Mađarska sloga“, Balint Juhas koristi primer Bajše kao ključni dokaz da dugogodišnji politički i ekonomski programi Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) daju direktne rezultate na terenu.

Sa pozicije predsednika Skupštine AP Vojvodine, Juhas naglašava da stabilna mađarska parlamentarna većina omogućava povlačenje milionskih sredstava iz pokrajinskog budžeta za komunalnu i putnu infrastrukturu. Cilj je da se kvalitet života u ruralnim sredinama poput Bajše izjednači sa gradskim centrima.

Neke stvari su već pomerene sa mrtve tačke: bazen je proširen i sada ima i deo namenjen deci, biblioteka je obnovljena, a izgrađena je i gasna mreža. Mnogo toga još treba nastaviti i završiti.

U jeku predizbornih aktivnosti, Bajša i Stara Moravica funkcionišu kao ogledna polja politike „Mađarske sloge“. Pored privrede i agrara, investicije se prelivaju i na obrazovanje i infrastrukturu – od milionskih pokrajinskih ulaganja u puteve, do tradicionalne podele paketa pomoći za đake prvake u lokalnim osnovnim školama. Iako opozicione stranke s vremena na vreme kritikuju ovakve posete visokih zvaničnika školama, optužujući ih za političku promociju, sa terena stiže jasna poruka rukovodstva SVM-a: stabilna parlamentarna većina jedina je garancija da će se fondovi i dalje slivati u bačkotopolske ravnice.

Od srca zahvaljujem autoru ovog teksta i redakciji BT Public News na ukazanom poverenju, poštovanju i vremenu koje su posvetili mom radu.

Nije mala stvar kada neko ne posmatra samo ono što čovek radi danas, već pokuša da sagleda i put kojim je do toga došao — učitelje od kojih je učio, orkestre kroz koje je sazrevao, godine rada, discipline i odricanja, ali i ono što ostaje iza čoveka: znanje koje je preneo drugima.

Posebno mi je drago što ovaj tekst nije samo priča o meni, već i priča o harmonici, narodnoj muzici, orkestru, učiteljstvu i generacijama koje dolaze. Jer čovek u muzici nije velik po tome koliko je puta njegovo ime izgovoreno, već po tome koliko je dobra ostavio iza sebe i koliko je mladih ljudi ohrabrio da nastave putem muzike.

Ako sam kroz sve ove godine uspeo da sačuvam makar jedan deo onoga što sam primio od svojih učitelja i kolega, a zatim to znanje prenesem svojim učenicima, onda moj rad ima svoj puni smisao.

Zato ovu lepu reč ne doživljavam samo kao priznanje meni lično, već kao priznanje harmonici i ljudima koji su joj kroz generacije davali svoje znanje, vreme, ljubav i život.

Velika je odgovornost pisati o nečijem životnom putu. Još je veća odgovornost nositi ono o čemu je napisano. Zato ovakve reči primam sa zahvalnošću, ali i sa poniznošću.

Jer titule prolaze, koncerti se završe, aplauz utihne, a ostaje samo ono što smo naučili druge, ono što smo sačuvali i ono što smo ostavili budućima.

Hvala vam što ste u mom radu prepoznali upravo tu dimenziju i što ste kroz ovaj tekst dali prostor i samoj harmonici — instrumentu koji je za mene odavno prestao da bude samo instrument i postao način života, jezik emocije i most između generacija.

Od srca — hvala na divnim rečima, na promociji harmonike i na poštovanju prema mom radu.

Neka muzika traje. Neka se znanje prenosi.

A ono što je vredno — neka ostane.

Radovan Marić

Humanitarna akcija lovaca zapravo ima širi, prekogranični karakter i odvija se sinhronizovano u četiri države gde žive Mađari (Srbija, Mađarska, Slovačka i Rumunija).

Dok tišinu vojvođanskih ravnica prekida tek poneki pucanj tradicije, u zabačenim stazama humanog lova rođena je priča koja spasava živote. Ove godine, umesto pukog trofeja, oružje vojvođanskih lovaca donelo je nešto mnogo vrednije – nadu za pacijente u kritičnom stanju. Sa milion dinara u rukama i tri ključna medicinska aparata u paketu, Društvo mađarskih lovaca zakucalo je na vrata Opšte bolnice u Subotici, dokazujući da humano srce kuca i iza lovačke uniforme.

Predsednik Društva vojvođanskih mađarskih lovaca i poznati privrednik iz Bačke Topole, Lajoš Brindza, u svojim izjavama povodom tradicionalnog humanitarnog lova koji se održava svake godine 27. decembra, uvek stavlja fokus na dve ključne stvari: promenu svesti o lovcima kao humanim ljudima i transparentnost zbog koje akcija raste iz godine u godinu.

Brindza naglašava da je osnovna ideja pokretanja ove manifestacije bila želja da se javnosti pokaže pravo, humano lice lovačke zajednice:

“Cilj dobrotvornog lova je da mi lovci i lovačko društvo pokažemo da smo mi jedno humano udruženje. Ako nešto treba da se uradi, mi možemo da dokažemo da smo sposobni da se ujedinimo i pružimo pomoć ljudima kojima je najpotrebnija.”

Za Brindzu je od presudnog značaja to što učesnici tačno znaju gde ide njihov novac (minimalna kotizacija po učesniku iznosi dinarsku protivvrednost od 100 evra, mada mnogi daju i znatno više.

“Lovci masovno i rado dolaze sigurno i zato što vide da novac koji svake godine zajedno prikupimo odlazi tamo gde je zaista najpotrebniji – direktno u ruke naših medicinskih ustanova.”

Pre nego što je obezbeđen milion dinara za aparate u Opštoj bolnici Subotica, Brindza i njegovo udruženje su opremom obradovali dečija odeljenja i domove zdravlja u Senti (defibrilator), Bačkoj Topoli, Malom Iđošu, Somboru i Kanjiži. Iako akciju pokreće Društvo vojvođanskih mađarskih lovaca (na inicijativu srodne organizacije iz Mađarske), Lovački dom „Srndać“ u Bačkoj Topoli je mesto gde svake godine zvuk roga označava početak ove velike dobrotvorne akcije. Bogata topolska lovišta, koja obiluju sitnom divljači, pružaju idealne logističke uslove za organizaciju ovako masovnog skupa.

Ono što je 2019. godine počelo kao pionirski pokušaj nekolicine entuzijasta predvođenih Lajošem Brindzom, danas je preraslo u tradiciju humanosti koja ne poznaje granice. Bačka Topola je postala svetionik prekogranične solidarnosti, mesto gde se svake godine 27. decembra ispisuju nove stranice lokalnog zdravstva. Dokle god je u ljudima spremnosti da se ujedine oko tuđe nevolje, subotička bolnica i domovi zdravlja širom Vojvodine imaće na koga da se oslone. Dok novi Conox aparat i monitori u Subotici olakšavaju rad lekarima, ova priča ostaje kao lekcija svima nama. Pokazala nam je da se istinsko zajedništvo ne ogleda u rečima, već u spremnosti da se deluje.

A vojvođanski lovci su, bez sumnje, još jednom pogodili pravo u metu. Lovci su svoju reč održali, a sledeći decembar donosi novu priliku za humanost koja se ne zaboravlja. (foto PANON )