Uncategorized – Page 83 – BT Public News

POKRAJINSKA VLADA JOŠ 154 MILIONA ZA PREČISTAČ OTPADNIH VODA

„Želimo da u 2021. godini završimo započete investicije iz ranijih godina – prečistače u Bačkoj Topoli i Malom Iđošu. To su veoma značajne investicije jer obezbeđuju zdravu životnu sredinu“, dodao je Mirović.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je ugovore predstavnicima 24 lokalne samouprave za finansiranje i sufinansiranje infrastrukturnih projekata u oblastima saobraćajne infrastrukture, vodosnabdevanja i zaštite voda, lokalnog i regionalnog ekonomskog razvoja, osnovnog obrazovanja i vaspitanja i razvoja sporta.

Reč je o projektima koji će biti realizovani zajedno sa lokalnim samoupravama, a od ukupnog iznosa sredstava Pokrajinska vlada je preko Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine obezbedila gotovo 3,3 milijarde dinara.

„Ovo je važan dan jer započinjemo velike investicije u Vojvodini. Pokazali smo u minule četiri godine dobar zajednički pristup, efikasnost i jedinstvo u pripremi projekata“, kazao je predsednik Mirović.

Ovom prilikom, on je uručio i ugovor za nastavak realizacije projekta „Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda“ u Bačkoj Topoli. Za ovu namenu Pokrajinska vlada izdvojila je 154 miliona dinara.

Predsednik je najavio da će tokom proleća početi i radovi na izgradnji Studentskog kulturnog centra u Novom Sadu i novog Doma za duševno obolela lica u Čurugu.

Prema njegovim rečima, ove godine biće završeno i stavljeno u funkciju Narodno pozorište u Subotici, veoma zahtevan projekat koji je realizovan zajedno sa Vladom Republike Srbije, kao i akvapark na Paliću.

„Započećemo rekonstrukciju lokalne putne mreže u Sečnju, Šidu, Žablju, Apatinu, Novom Bečeju, Žitištu, Odzacima i Bačkoj Palanci. Nastavićemo radove i na rekonstrukciji lokalne putne mreže na Fruškoj gori, koja je postala veoma važna turistička destinacija. Želimo da stvorimo dobre infrastrukturne uslove za razvoj turizma“, izjavio je predsednik Mirović.

Zajedno sa lokalnim samoupravama, kako je dodao, u ovoj godini radiće se na završetku sportske hale u Inđiji i adaptaciji Gradskog stadiona u Zrenjaninu, dogradnji fiskulturne sale u OŠ „Jovan Popović“ u Sremskoj Mitrovici, završetku izgradnje Doma kulture u Vrbasu, izgradnji gradskog kupališta u Kovinu i gradske pijace u Kikindi.

„Čeka nas veliki posao, želimo da pomognemo manje razvijenim opštinama. Širom Vojvodine imaćemo značajne investicione zahvate“, izjavio je predsednik Mirović.

Dodeli ugovora prisustvovao je i direktor Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine Nedeljko Kovačević.

BAZENSKI KOMPLEKS BIVŠEG VENUSA POSUSTAJE PRED CILJEM

Ukupna vrednost radova, na izgradnji novog bazenskog kompleksa, na mestu starog “Venusa”, u Bačkoj Topoli, biće 810 miliona dinara. Fazno ulaganje i fazna izgradnja. Radovi odmiču, ipak da li se nazire skori kraj, sve češće se pitaju gradjani. Kraj radova, najavljen za završetak 2019, onda produžen za mart 2020. godine davno je “probijen”. Sada, se “šacuje”, sezona 2021 ali stručnjaci izražavaju sumnju da bazeni mogu zaživeti ovoga leta.

**Projektovani izgled bazenskog kompleksa**

RAČUNICA POKAZUJE -Prva faza gradnje košta 446 miliona dinara. U drugoj fazi se radi mašinsko i infrastrukturno opremanje za početak funkcionisanja, što znači za unutrašnje opremanje potrebno je dodatnih 360 miliona dinara, koji se odnose i na spoljašnje uređenje, što zajedno čini 810 miliona”.

Prvi zastoj na radovima uzrokovan je nestabilnim zemljištem. Tada nam je u u opštinskom rukovodstvu rečeno da je želja izgradnja stabilanog i čvrstog objekata koji se ne gradi za bilo koju predstojeću izbornu kampanju već da decenijama služi našim sugrađanima. Iz tog razloga postavljeno je, 205 sipova, na dubinu od 13 do 15 metara kojitreba da garantuju stabilnost objekta, što je prvi put pomerilo dinamiku radova.

Ukupna vrednost radova, na izgradnji novog bazenskog kompleksa, na mestu starog “Venusa”, u Bačkoj Topoli, biće 810 miliona dinara. Fazno ulaganje i fazna izgradnja. Radovi odmiču, ipak da li se nazire skori kraj, sve češće se pitaju gradjani. Predvidjeno je da se postave dva bazena: jedan dimenzija 25×16 metara, a drugi 8×16 metara. Pored većeg bazena bi se postavila manja tribina. Pored toga, izgradio bi se i manji, okrugli bazen koji bi bio napunjen termalnom vodom i moguće dodatni velnes sadržaji. Kraj radova, najavljen za završetak 2019, onda produžen za mart 2020. godine davno je iza “probijen”. Sada se “šacuje” sezona 2021 ali stručnjaci izražavaju sumnju da bazeni mogU zaživeti ovoga leta.

Gradjani sa nestrpljenjem očekuju da se bazenski kompleks privede kraju , kako bi mogli uživati blagodeti vodenih ugodjaja, koje su , kako kažu, u medjuvremenu obezbedili , za sebe, gradjani susednih sela Pačira, Stare Moravice, Bajše…

“CIPELIĆI”, SUDOM- BAČKOTOPOLSKIM PROSVETARIMA NADOKNADILI NOVAC,ZA PUT OD KUĆE DO ŠKOLE

Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.

Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.

Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.

“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.

“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević

SLAVI SE SVETI SAVA, ŠKOLSKA SLAVA

Škole u Bačkotopolskoj opštini, će sečenjem slavskog kolača i priredbama učenika obeležiti školsku slavu Svetog Savu,27. januara, u čast prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i tvorca zakonodavstva.

**Priredbe u školama, uvek, na sećanje za svetog Savu**

Ovaj praznik je jedan je od najvećih hramovnih i porodičnih praznika. Proglašen je za školsku slavu i danas se kaže „Sveti Sava, školska slava“.

Škole u Srbiji sečenjem slavskog kolača i priredbama učenika obeležavaju školsku slavu, u čast prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i tvorca zakonodavstva.

Savindan je i slava mnogih porodica i institucija. Najboljim učenicima, nastavnicima i institucijama uručiće Svetosavske nagrade za doprinos kvalitetu obrazovanja.

Savindan se proslavljao kao školska slava sve do 1945. godine, kada je ukinut odlukom tadašnjih vlasti.Posle poluvekovne zabrane od komunističkog režima, 1990-ih godina ponovo se vraća kao školska slava.Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, stoga je zaštitnik prosvetnih ustanova.

O značaju svake škole, pa i ovih naših, govori uspeh njenih učenika. Upravo je na njihovu budućnost mislio i član opštinskog veća, zadužen za prosvetu Milan Janus.

„Na nama ovde je, da se borimo za nove investicije, nova radna mesta, jer ne vredi vam ništa da naša deca budu lepo i dobro obrazovana, a da svoje snove i želje ostvaruju u nekim drugim zemljama. Zato smo u prethodnom periodu baš u ovaj sektor ulagali mnogo. U potpunosti je obnovljena pkola “Nikola Tesla” izgradjeni su sportski tereni u “Čaki Lajošu, Muzička škola , škola u Gunarošu, fiskulturna sala Gimnazije i još mnogo toga.Veliku pomoć su nam pružili viši nivoi vlasti , da bi danas sve funkcionisalo kako treba. Očekuje nas optimimalzacija i racionalizacija samog sistema, koj nisu rađene deecenijama, tako da nas na tom polju čeka jako veliki posao “,rekao je Milan Janus.

BIVŠI HOTEL, STAVLJEN POD KROV, PA NESTALO NOVCA, ZA FINALNE RADOVE

OPŠTINSKA UPRAVA BI KONAČNO TREBALA PRESELITI U REKONSTRUISANI HOTEL, ČIM BUDE GOTOV ALI PO SVEMU SUDEĆI, GRADNJA ĆE POTRAJATI, SVE DOK SE NE PRONADJU SIGURNI FINANSIJERI

Dalji radovi, na hotelu u centru grada, ne mogu se finansirati iz budžeta opštine, jer je reč o objektu koji ima više od 4.000 kvadrata, te za taj projekat opština namerava da konkuriše kod viših nivoa vlasti, ali i kod drugih izvora, kao što je „Betlen Gabor” fondacija.

Kostur bivšeg hotela,”Panonija“, vlasništvo, UTD „Vojvodina“u centru Bačke Topole, čija dogradnja je započeta i obustavljena nakon neuspele privatizacije pre nekoliko godina, površine je 3.924 metra kvadratna, a na parceli od 1.940 metara kvadratnih je i 122 kvadratna metra pomoćnih prstorija, godinu dana unazad, počeo je menjati izgled.Omogućeno je to vlastima opštine, nakon što je ovaj objekat, voljom vladajuče većine u Skupštini opštine, kupljen na javnoj prodaji, za 12 miliona dinara iz stečaja. Prvo, je porušen četvrti sprat, jer je preduzeće koje je vršilo merenje statike utvrdilo da je ovakav objekat nebezbedan.Potom je zgrada pokrivena i zaštićena od daljeg propadanja.

**Nekada davno, u sretna vremena, hotel je izgledao, ovako**

Prema rečima odgovornih, do sada je sve finansirano iz , budžeta opštine ali se pokazalo da je to veliki zahvat te da sredstava za dalje radove ponestaje jer je reč o objektu koji ima više od 4.000 kvadrata, te za taj projekat nameravaju da konkurišeu kod viših nivoa vlasti, ali i kod drugih izvora, kao što je madjarska „Betlen Gabor” fondacija. Očekivanja su da će jedan deo objekta funkcionisati kao kolegijum, dok će drugi deo biti pretvoren u gradsku kuću. Planirana je multifunkcionalna sala sa kancelarijama, pa će se najverovatnije opštinska uprava preseliti u tu zgradu.

HITNE MERE ZA PRESTANAK UBIJANJA KRIVAJE I TRPLJENJE BAČKOTOPOLČANA

U novoj budzetskoj godini, Vojvodine, predviđena su izdvajanja za započete važne projekte kao što su prečistači otpadnih voda u Bačkoj Topoli i Malom Iđošu.

**Briga pokrajinske vlade i lokalne samouprave na zaštiti prirode i ljudi**

Ružna priča o zagađivanju i uništavanju života u reci Krivaji traje godinamau bačkotopolskoj opštini a najduža autohtona vojvođanska reka postala je kanal za industrijske i otpadne vode. Otpadne vode završavaju u Krivaji, koja toliku količinu materija organskog porekla ne može da izdrži. Organske materije se raspadaju, troše kiseonik u vodi, uništava se živi svet, a u priobalju se oseća smrad, kažu nam građani i ekolozi. Višegodišnji problemi motivisali su lokalnu samoupravu i pokrajinsku vladu da pokušaju stati na put, ovom problemu. Projektom je predviđena izgradnja postrojenja, pre ispuštanja u vodotok reke Krivaje, sa pratećim objektima i infrastrukturom. Pokrajinska vlada, preko Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine, za prvu fazu radova izdvojila je samo u ovoj godini 191,5 miliona dinara i još 100 miliona lokalna samouprava .Izgradnja centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za opštinu Bačka Topola, vredana je 595,3 miliona dinara.

„Suština je u tome što na osnovu zakonskih propisa, zakona koji se odnose na vodotokove, zaštitu životne sredine, komunalnu oblast i niz drugih propisa, zagađivač ima obavezu da u okviru utvrđenog roka u punoj meri reši sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda i njihovo usmeravanje u vodotoke-prijemnike”, rekao je Rudolf Cinkler, idejni tvorac akcionog plana.„Biće to višegodišnji posao, koji ćemo zajednički da uradimo, a ne odnosi se samo na izgradnju uređaja za prečišćavanje voda, već i na izgradnju centralnog kolektora i sekundarnu mrežu otpadnih voda, potom čišćenje korita Krivaje, kako bi dostigli standarde koje želimo”, rekao je, na ovu temu. , Igor Mirović, predsednik pokrajinske Vlade

Tek 30 odsto Bačke Topole ima kanalizacionu mrežu, pa je nakon završetka prečistača otpadnih voda, u planu i nastavak izgradnje kanalizacije..

**Gradi se kanalizaciona mreža Bačke Topole**

“Želimo da povežemo kompletno naselje i to nam je naredna kapitalna investicija. Iduće godine će biti završen prečistač otpadnih voda, a pre toga treba da bude završena izgradnja glavnog kolektora, koji je rađen protekle dve, tri godine u fazama. Ostala je poslednja faza radova vredna 40 miliona dinara, od izlaska iz naseljenog mesta do prečistača”. kaže predsednik Skupštine opštine Saša Srdić.

Svakako najzanačajniji projekat u oblasti zaštite životne sredine je proglašenje Parka prirode „Bačkotopolske doline“. Skupština opštine Bačka Topola usvojila je 6. aprila 2017. godine Odluku o zaštiti Parka prirode „Bačkotopolske doline“, nakon što je stiglo odobrenje Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Ovu odluku pre izvesnog vremena, pozdravili su ribolovci, zaštitari prirode, ekolozi i svi oni koji su u prethodnom periodu upozoravali na krivolov i zagađenje Zobnatičkog jezera, koje se smatra jednim od bisera nekadašnje Panonske nizije. Naš sagovornik dalje objašnjava da već nakon godinu dana, od proglašenja Parka prirode „Bačkotopolske doline“ manje je krivolova, a i više se radi na uređenju okoline samog jezera i dodaje da se u Bačkoj Topoli ne naplaćuje ekološka taksa, te da je za projekte zaštite životne sredine izdvojeno nešto više od tri miliona dinara. Za održavanje Parka prirode „Bačkotopolske doline“ izdvojeno je dva miliona dinara.

Inače, „Bačkotopolska dolina“ je područje koje je raj za sve ornitologe i ljubitelje ptica, jer od 150 registrovanih vrsta 75 se gnezdi na zaštićenom području, a ostalima služi kao mesto ishrane tokom godine ili za vreme seobe. Među gnezdaricama posebno se ističu vodeni bik, patka njorka, barski petlić i modrovoljka. Značajna je mešovita kolonija mrke čaplje i gaka. Mnoge vrste ovih ptica značajne su u nacionalnim i međunarodnim razmerama. Pored 123 vrste strogo zaštićene u Srbiji, 50 vrsta se nalaze na SPEC listi (vrste značajne za zaštitu u Evropi), a 23 vrste su na spisku Dodatka i Direktive o pticama.

TOPLI STANOVI I KUĆE, PORED DOBRE CENE,PRAZNE NOVČANIKE

Gasni generatori su postavljeni, lane na osam stambenih zgrada, a JP Komgrad je ova investicija koštala, 36 miliona dinara. Na ovaj način je rešeno oko 400 stanova u centru Bačke Topole.Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove od 48.000 dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija. Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom 2 sata dnevno, uvećava troškove za 44%, tako da oni iznose oko 69.000 dinara, što je skuplje od većine alternativnih goriva.

Blaga zima uticala je na manju potrošnju ogreva pobačkotopolskim domaćinstvima. Građani koji za grejanje koriste čvrsto gorivo u proseku su uštedeli, do sad, oko kubik u odnosu na prošlu godinu. U stovarištima kažu da prodaja ogrevnog drveta i uglja nije opala jer se ni cena nije bitno menjala već dve godine.Tvrdo orevno drvo je oko 6500 dinara a okrajci i otpadno drvo se mogu naći i znatno jeftinije. Pored malog skoka cena, od prošle godine, nedovoljna primanja bačkotopolčana teško podnose ove izdatke..Naročiti oko 7000 penzionera koji u proseku primaju oko 20.000 dinara.

Grejna sezona 2020/ 2021 u najavi je bez većih problema, zahvaljujući pre svega realizaciji projekta ugradnje gasnih generatora, sistema koji je stabilniji, efikasniji is a više prednosti za životnu sredinu od do nedavno korišćenog mazuta.

Gasni generatori su postavljeni na osam stambenih zgrada, a JP Komgrad je ova investicija koštala, lane, 36 miliona dinara. Na ovaj način je rešeno oko 400 stanova u centru Bačke Topole. Medjutim , nekoliko zgrada još uvek ne odustaje od uglja odnosno mazuta ali po svedočenju stanara i tamo su stanovi topli.

Na stovarištima se ne žale na manju prodaju ogrevnog drveta ili uglja, ali su bili prinuđeni da istu cenu zadrže već nekoliko godina. Uprkos višim temperaturama, prodaja se nije znatno promenila.

Za razliku od prethodnog perioda, primetan je rast potražnje peleta, koji je praktičniji za korišćenje od uglja, čistiji je i manje zagađuje vazduh. Zato je na domaćem tržištu sve više kupaca.

Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove od 48.000 dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija. Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom 2 sata dnevno, uvećava troškove za 44%, tako da oni iznose oko 69.000 dinara, što je skuplje od većine alternativnih goriva.

Najveće troškove energije za grejanje imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje. Za nabavku energenata ili energije, koja je potrebna za grejanje prosečnog stana tokom cele sezone, ona moraju izdvojiti 128.000 dinara za električnu energiju, 127.000 dinara za propan butan gas, odnosno 120.000 dinara za lož ulje.

NIJE BITNO KO ĆE SEĆI VRPCU VEĆ DA PROJEKTI SLUŽE GRADJANIMA

Politički konsenzus je, da će obe partije na vlasti, SVM i SNS ubuduće tražiti partnere za ideju, a ne za većinu, izbegavajući, stalnu političku kombinatoriku, matematiku, o prekompoziciji, prihvatljivim ili manje prirodnim koalicijama, i stoga učvršćuju konsenzus oko najznačajnijih pitanja koja tište Bačkotopolčane.

**predsednik Skupštine opštine Saša Srdić**

Srpska nam predna stranka traži od svih odbornika u Skupštini opštine pronalaženje konsenzusa sa Savezom vojvodjanskih Madjara i podršku za rešenje svih velikih projekata – smanjenje nezaposlenosti, uređenje grada, okolnih sela, izjavio je predsednik Skupštine opštine Saša Srdić. Ističe da bez obzira na to ko je predlagač, kojoj stranci pripadamo, podržava se sve što je važno za bolji život građana te da živimo u međusobnoj toleranciji i poštovanju i to se ogleda na svakom koraku.

Politički konsenzus je, da će obe partije na vlasti, ubuduće tražiti partnere za ideju, a ne za većinu, izbegavajući, stalnu političku kombinatoriku, matematiku, o prekompoziciji, prihvatljivim ili manje prirodnim koalicijama, i stoga učvršćuju konsenzus oko najznačajnijih pitanja koja tište Bačkotopolčane.

Tako se trenutno grade bazeni u Bajši i Staroj Moravici, kulturni dom u Novom Orahovu, Tomislavci su dobili teniski teren kakvim može da se ponosi i neki veliki grad, u Njegoševu je rekonstruisan sportski teren, obnavljaju se seoske ambulante i vrtići, planira se obnova terena u Karađorđevu..Tu su, već više puta pominjani Dom učenika, bazeni u centralnom parku bačke topole i hotel u centru grada, koji je nedavno pokriven i spašen od daljeg propadanja, prečistač otpadnih voda. Za realizaciju još nezavršenih projekata, SNS traži podršku svih odbornika i to kao predstavnika građana u lokalnom parlamentu, a ne političkih partija, jer je po Srdićevim rečima u slučaju navedenih projekata „stranačka pripadnost nije bitna.-

Želimo da zadržimo ljude i u opštini i na selima. Kao lokalna samouprava ne možemo da otvaramo radna mesta, ali možemo da pripremimo dobar privredni ambijent, dobre uslove za privlačenje investicija i zapošljavanje ljudi – dodaje naš sagovornik.

Građane ne zanima ime, sigurno, ni partijska pripadnost onog koji će projekte završiti. Njih interesuje da, recimo prečistač i problem, sa otpadnim vodama, bude završen, zanimaju ih radna mesta, a ne toliko ko će seći vrpcu – zaključuje Srdić.

UBRZANO SE GRADI GRADSKI BAZEN, OD 810 MILIONA DINARA. FINALE DOGODINE.

Prema projektu treba da se izgradi plivački bazen, dečji bazen, jedan kružni, kao i drugi sportski sadržaji. Kompleks zatvorenih bazena će biti povezan sa centralnim terenima fudbalske akademije.Kompletna izgradnja kompleksa bazena košta oko 810 miliona dinara, koju finanasira opština Bačka Topola, republička i pokrajinska vlada.

**kada bude sve završeno koštaće 810 miliona**

– U toku su radovi na izgradnji savremenog kompleksa zatvorenih bazena u Bačkoj Topoli. Prostor gde se nekada nalazio Sportsko rekreativni centar “Venus” danas je veliko gradilište.

„Ovoj promeni samo možemo da se radujemo, i građani Bačke Topole mogu biti ponosni što će staro kupalište ponovo da funkcioniše. To će svima biti dobro, a najviše mladima. Prva faza iznosi 446 miliona dinara. U drugoj fazi se radi mašinsko i infrastrukturno opremanje za početak funkcionisanja, što znači za unutrašnje opremanje potrebno je dodatnih 360 miliona dinara, koji se odnose i na spoljašnje uređenje, što zajedno čini 810 miliona. -“Sredstva za prvu fazu su obezbeđena i ona će podrazumevati građevniske radove na izgradnji bazena. U drugoj fazi rešiće se tehničko opremanje bazena, koje će najverovatnije, pomoći Pokrajinska vlada” veli predsednik SO Saša Srdić. Ukoliko sve bude išlo po planu, Bačka Topola će dobiti zatvorene bazene – jedan veliki 25 puta 21 metar, jedan mali za školu plivanja 12 puta 8 metara i jedan okrugli, prečnika 9 metara, sa termalnom vodom. Bazen će se naslanjati na stadion, koji se takođe gradi za potrebe superligaša FK TSC.

Kao što je našim čitaocima poznato, sudbina objekta u centru grada je dugo bila nesigurna, dok nije doneta konačna odluka, da se zgrada „Venusa” poruši i da se na njenom mestu izgradi kompleks slične sadržine, ali racionalnije zamišljen. Realizacija je u toku a kraj zavisi od dotoka sredstava. Pretpostavke su da će sve biti gotovo u toku iduće godine.

KAPITALNI PROJEKTI NE STAJU UPRKOS KORONI

Predsednik SO Bačka Topola ,Saša Srdić, je naveo da jeBačka Topola u prvom rebalansu budžeta, kada je počela pandemija korona virusa, izdvojila ogroman paket pomoći za zdravstvo i za građane.

Budžet opredeljen na jačanje ekonomije kao i dodatno jačanje napora u borbi protiv korona virusa.

” Rebalans budžeta, kojim je postojeći umanjen za 81 milion dinara, sada iznosi 1,81 milijardu dinara, je posledica izdvajanja novca za borbu protiv korona virusa ali se i nadalje vodi računa da se ostavi mogućnost da se još jače nastavi borba protiv ove opake bolesti i obezbedi nabavka medicinske opreme, lekova. Vodili smo računa i da kapitalni projekti, poboljšanje putne i seoske infrastrukture ne staje, tako da u rebalansu budžeta ima novca koji je neophodan za završetak započetih radova.”- kaže predsednik Skupštine opštine Bačka Topola Saša Srdić i dodaje, zahvaljujući predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije, naša država je odlično odreagovala u vreme pandemije korona virusa. Uprkos ekonomskoj krizi koja je zadesila ceo svet, naša država je uspela da u ovoj godini napravi odlične ekonomske uspehe i da nastavi sa važnim ulaganjima u privredu, zdravstvo i infrastrukturu.

Srdić je objasnio da je prošlo nekoliko teških godina i da je fiskalna konsolidacija uspešno završena, da je nekoliko godine zaredom ostvaren suficit u budžetu, a teške reforme koje su sprovedene dovele su do toga da se ove godine na pravi način nosimo sa najvećom krizom ikada, izazvanom virusom korona. Uz državu, smo uspeli, da na sebe preuzmemo svoj deo tereta krize.

**Sve što smo započeli garantovano završavamo**

U toku je izgradnja centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za opštinu Bačka Topola, vredan 595,3 miliona dinara.Projektom je predviđena izgradnja postrojenja pre ispuštanja u vodotok reke Krivaje, sa pratećim objektima i infrastrukturom.Pokrajinska vlada, preko Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine, za prvu fazu radova izdvojila je samo u ovoj godini 191,5 miliona dinara.

Dogovorena je, dodao je Srdić i saradnja radi investiranja u sekundarnu kanalizacionu mrežu jer ona delimično postoji u Bačkoj Topoli, dok uopšte ne postoji u naseljenim mestima Zobnatica i Bajša.

„Radimo paralelno na izgradnji prečistača i sekundarne kanalizacione mreže sa ciljem da se do kraja 2021. godine puste u funkciju, zbog privrede koja je sve više prisutna u ovoj opštini, zaštite reke Krivaje, ali i zbog velike akcije koju ćemo zajedno sporovoditi sa nacionalnim i međunarodnim fondovima kada je reč o zaštiti životne sredine“

Srdić objašnjava da će od naredne školske godine, u tek završenom, Domu učenika, boraviti 107 učenika srednjih škola, te da Bačka Topola ima oko 1.200 srednjoškolaca, od kojih 600 putuje pa će na taj način rešiti bolje uslove za učenike a otvoriće i desetak novih radnih mesta.Pokrajinska vlada je zajedno sa Opštinom Bačka Topola izdvojila 75 miliona dinara, od kojih je Opština sufinansirala 25 miliona za završnu fazu radova.

**Dom učenika je davne 2008. zapuštena investicija, koju smo rehabilitovali i stavili u funkciju**

Srdić precizira da se nalazimo na kraju jedne uspešne godine i da već gledaju šta raditi iduće. Izdvaja prvu fazu zatvorenog bazena, koja podrazumeva izgradnju samog objekta, odnosno konstrukciju i njen završetak u prvoj polovini sledeće godine, nakon čega će biti rraspisana javna nabavka za drugu fazu. Precizira da će prva faza, vredna 500 miliona dinara, biti završena iz budžeta lokalne samouprave, dok za drugu fazu izgradnje bazena, koja se odnosi se na opremanje i spoljno uređenje, treba novac potražiti kod viših nivoa vlasti.

“Osim Doma učenika , kod nas funkcioniše i regionalna deponija, koja je još u probnoj fazi rada. U Bačkoj Topoli, je pretovarna stanica, a u toku je i izgradnja glavnog kolektora fekalne kanalizacije… Nakon rebalansa budžeta biće raspisana javna nabavka i za sledeću deonicu kolektora, a ostalo je još oko dva kilometra da bi se stiglo do prečistača otpadnih voda.”- objašnjava Srdić

Srdić je ranijih godina bio član Gradskog veća zadužen za zaštitu životne sredine i pokrenuo više projekata kada je reč o očuvanju prirode

.-Uredili smo i stazu tucanikom oko celog jezera, a iako je prošla sezona, okolina jezera se uređuje stalno- kaže Srdić. -Izuzetno je važno očuvanje jezera, jer je jezero deo zaštićenog prirodnog područja

„Bačkotopolske doline” i spada u red najčistijih i najlepših jezera Vojvodine.Imamo puno pecaroša na jezeru, ali i vikendice u okolini. Ljudi su napravili i molove na kojima pecaju, dok je s druge strane jezera nadomak šume objekat u kojem radi umetnička kolonija. U pitanju je IPA projekat, prekogranične saradnje – kaže Srdić. -Kolonija ima i salu i osam soba koje koriste umetnici.