BT Public News

Strahinja Bukvić iz BAČKOG SOKOLCA se na Svetskom prvenstvu u Poznanju bori za plasman u A finale kroz polufinalnu trku, s obzirom na to da je kroz kvalifikacije obezbedio mesto među polufinalistima.Pošto je ovo njegovo premijerno takmičenje u jačoj i zahtevnijoj klasi KL3 na 200 metara (nakon što se ranije takmičio u klasi KL2), u polufinalu i potencijalnom finalu ga čeka izuzetno težak zadatak i susret sa najbržim parakajakašima sveta

Srpski parakajakaš Strahinja Bukvić izborio je plasman u polufinale discipline KL3 200 m na Svetskom prvenstvu u Poznanju. Bukvić je u trećoj kvalifikacionoj grupi zauzeo šesto mesto rezultatom 49.65 sekundi i obezbedio nastavak takmičenja.

Takmičenje traje od 26. do 30. avgusta 2026. godine na regatnoj stazi jezera Malta. Reč je o najvažnijem planetarnom nadmetanju u ovoj sezoni, gde se svetska elita bori za titule i skuplja važne bodove za predstojeće Paraolimpijske i Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. godine.

Strahinja Bukvić je istaknuti srpski parakajakaš i reprezentativac, prepoznatljiv kao prvi parakajakaš u istoriji Srbije koji je uspeo da izbori normu i učestvuje na Paraolimpijskim igrama (u Parizu)Rođen je 18. septembra 1989. godine u Subotici, a rodom je iz mesta Bački Sokolac (opština Bačka Topola). Danas živi i trenira u Novom Sadu.

Strahinja se u mladosti aktivno bavio fudbalom. Veliki preokret u njegovom životu dogodio se nakon teške saobraćajne nesreće na putu između Bačke Topole i Bačkog Sokolca, u kojoj je izgubio obe noge.

Želeći da ostane fizički aktivan, preko društvenih mreža je stupio u kontakt sa tadašnjim reprezentativcem Arsenom Arsenovićem, koji ga je pozvao da proba parakajak u KKK “Vojvodina”. Bukvić je počeo da vesla 2017. godine, a njegova ogromna posvećenost i mukotrpan rad kulminirali su istorijskim plasmanom na Paraolimpijske igre, osvajanjem evropske bronze u Segedinu, kao i prestižnom pokrajinskom nagradom “Jovan Mikić Spartak” za najuspešnijeg sportistu sa invaliditetom.

Najveći sportski uspeh Strahinje Bukvića je osvajanje bronzane medalje na Evropskom prvenstvu u Segedinu, što je ujedno i prva istorijska medalja za srpski parakajak na velikim kontinentalnim takmičenjima. . Na igrama u Parizu uspeo je da se plasira u polufinale, a takmičenje je završio na četvrtom mestu u B finalu sa rezultatom 45,62 sekunde. Na Svetskom kupu održanom u Beogradu, osvojio je dve medalje koje su najavile njegov proboj u sam svetski vrh parakajaka.

Strahinja Bukvić se na Svetskom prvenstvu u Poznanju bori za plasman u A finale kroz polufinalnu trku, s obzirom na to da je kroz kvalifikacije obezbedio mesto među polufinalistima.

Pošto je ovo njegovo premijerno takmičenje u jačoj i zahtevnijoj klasi KL3 na 200 metara (nakon što se ranije takmičio u klasi KL2), u polufinalu i potencijalnom finalu ga čeka izuzetno težak zadatak i susret sa najbržim parakajakašima sveta

Predškolska ustanova „Bambi“ u Bačkoj Topoli počinje novu radnu godinu u utorak, 1. septembra 2026. godine, sa ukupno 785 dece raspoređenih u svih 13 svojih objekata.Ulaganja Opštine Bačka Topola i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje omogućila su adaptaciju novih prostorija (poput uređenja potkrovlja). Za „Bambi“ to direktno znači proširenje kapaciteta za prijem novog broja dece, čime se sistemski rešava problem prebukiranosti grupa i rasterećuju liste čekanja koje su godinama bile izazov za roditelje u Bačkoj Topoli.Ulaganja u godini velikog jubileja osiguravaju da PU „Bambi“ spremno dočekuje buduće generacije u ambijentu kakav savremeno predškolsko obrazovanje zahteva.

Glavni objekat PU „Bambi“ u Dunavskoj ulici prolazi kroz obimne radove na energetskoj sanaciji , dok će istovremeno u objektu u Senćanskoj ulici biti obnovljena kompletna krovna konstrukcija. Pored građevinskih radova, nova radna godina počinje u utorak, 1. septembra 2026. godine.Nova ulaganja u objekte Predškolske ustanove „Bambi“ znače dugoročno rešavanje problema kapaciteta, značajno unapređenje bezbednosti i uslova boravka za decu, kao i velike finansijske uštede kroz energetsku efikasnost.

Predškolska ustanova „Bambi“ u Bačkoj Topoli tokom 2026. godine svečano obeležava veliki jubilej – 140 godina organizovanog predškolskog vaspitanja i obrazovanja, čiji počeci datiraju još iz maja 1886. godine SA NOVIM ELANOM I NOVIM ULAGANJIMA U BOLJI STANDARD

Sanacija puta u Karadjordjevu, ovih dana, se vrši u sklopu širih napora lokalne samouprave da se poprave unutrašnje saobraćajnice u seoskim mesnim zajednicama koje su pretrpele oštećenja usled teretnog saobraćaja i poljoprivredne mehanizacije. Radovi su vredni oko 2 miliona dinara. Postojeća betonska ili stara asfaltna podloga se detaljno čisti od blata i prašine, a zatim se prska specijalnom bitumen emulzijom koja služi kao „lepak“ za novi materijal.

Za Karađorđevo ova rekonstrukcija donosi nekoliko konkretnih i praktičnih promena u svakodnevnom životu meštana: Novi sloj asfalta debljine 5 cm u Lenjinovoj ulici rešava problem ulegnuća i rupa koje su godinama otežavale prolaz.Meštani koji svakodnevno prolaze ovim delom sela više neće morati da obilaze oštećenja, što direktno smanjuje troškove popravke automobila, traktora i bicikala.
Karađorđevo je pretežno poljoprivredni kraj, a teški traktori i kombajni tokom sezone dodatno opterećuju lokalne ulice. Rekonstruisan put sa adekvatnom podlogom može da izdrži teret poljoprivrednih mašina i kamiona koji odvoze robu.

“Ovi radovi pokazuju da seoske mesne zajednice u opštini Bačka Topola nisu zaboravljene. Uspešan završetak ove faze otvara prostor za sledeće planove lokalne samouprave — bilo da je to nastavak asfaltiranja drugih ulica u Karađorđevu ili realizacija ranije najavljene obnove regionalnog puta prema Pačiru. Rekonstrukcija ulice direktno će uticati na prilaze dvorištima i takozvane ćuprije, jer građevinski radovi menjaju nivo i ivice samog kolovoza”- kaže predsednik Saveta MZ Ilija Bursać

Cena mesečnog boravka (smeštaj i ishrana) u Domu učenika u Bačkoj Topoli iznosi , 10.190 dinara za mesec septembar. Ova cena je zvanično utvrđena i važi za sve učenike koji se useljavaju 31. avgusta. U Dom učenika u Bačkoj Topoli 31. avgusta useljava se ukupno 92 učenika koji su primljeni u prvom upisnom krugu što znači da je preostalo još nekoliko mesta do popune kapaciteta od 102 učenika.

S obzirom na to da je dom skoro pun, na sastanku 31. avgusta u 18:00 časova biće velika gužva. Zato uprava doma apeluje na roditelje da obavezno ponesu svu dokumentaciju kako bi raspoređivanje po sobama prošlo što brže.

Dom učenika u Bačkoj Topoli predstavlja ključnu podršku za sve tri srednje škole u gradu, jer omogućava đacima iz drugih mesta da se ovde školuju. Pošto mnogi učenici ne žive u Bačkoj Topoli, dom im pruža povoljan smeštaj, tri obroka dnevno i bezbedno okruženje, čineći ove škole dostupnim deci iz cele Vojvodine i Srbije.

Korisnici su izuzetno zadovoljni uslovima u Domu učenika u Bačkoj Topoli, jer je reč o jednom od najnovijih i najmodernijih objekata ove namene u Vojvodini. Budući da je dom otvoren i useljen tek krajem 2021. godine, đaci uživaju u standardu smeštaja koji je znatno viši u poređenju sa većinom starijih domova u Srbiji

Ukratko, dom učenika je “produžena ruka” školskog sistema u Bačkoj Topoli koja učenicima pruža stabilnost i disciplinu, a roditeljima finansijsko olakšanje i mir.

Upis novih članova u SKC „Vuk Stefanović Karadžić“ u Bačkoj Topoli otvoren je za sve zainteresovane od 6 do 76 godina koji žele da se priključe folklornim i pevačkim grupama. Centar redovno prima nove članove, uglavnom početkom školske godine (tokom septembra), ali i u drugim terminima kada se vrše sezonski upisi za folklorne ansamble (dečije, izvođačke, veteranske) i pevačke grupe.

Srpski kulturni centar „Vuk Stefanović Karadžić“ u Bačkoj Topoli je čuvar tradicije koji već decenijama kroz igru, pesmu i običaje aktivno neguje i čuva tradicionalnu kulturu, folklorno nasleđe i nacionalni identitet srpskog naroda.

Uče se i izvode koreografije iz svih krajeva Srbije, ali i širih srpskih kulturnih prostora.
Neguje se lepota scenskog pokreta, usklađenost u igri i poštovanje originalnih koraka.
Kroz školu folklora, tradicija se prenosi na decu (od najmlađih nogu), omladinu, ali se čuva i među veteranima i rekreativcima.

Kroz muške i ženske pevačke grupe neguje se izvorno, dvoglasno i tradicionalno pevanje („iz glave“, pevanje na bas). Od zaborava se čuvaju lirske, epske, obredne i običajne pesme naših predaka.Centar poseduje, održava i obnavlja bogat fundus narodnih nošnji. Velika pažnja se poklanja autentičnosti – od načina tkanja, veza, pa sve do pravilnog načina nošenja i češljanja za nastupe.

Događaj spaja tradiciju, lokalnu gastronomiju i vinarstvo. Prepoznatljiv je po šarenilu jesenjih plodova i okupljanju velikog broja izlagača. Manifestacija je nastala kao savremeni produžetak starih narodnih običaja proslavljanja uspešne berbe. To je trenutak kada se priroda nagrađuje za uložen trud tokom godine.Prvi organizovani oblici proslave berbe grožđa i voća na ovom prostoru sežu duboko u prošlost, dok moderna manifestacija u kontinuitetu traje već nekoliko decenija.Tradicija nalaže da se posetioci posluže tradicionalnim jelima ovog podneblja, među kojima su nezaobilazni gulaš, štrudle sa makom i orasima, pečena bundeva i sveže ceđeni sok od grožđa (šira).

Svečano otvaranje „Berbanskih dana“ zakazano je za 4. septembar, u18 sati otvaranjem Vinske ulice koja će ponuditi proizvode loalnik proizvodjača.Posebnu pažnju svake godine privlači izložba gazdinstava iz okruženja, gde voćari i povrtari prikazuju rezultate celogodišnjeg rada – od jabuka, breskvi, paprike i paradajza, do bundeva i tikvica. Posetioci će moći da uživaju i u bogatoj ponudi na berbanskoj pijaci i vašaru, kao i na bazaru rukotvorina. U Srbiji se tokom godine organizuju brojne izložbe i međunarodni susreti oldtajmera koji privlače veliki broj ljubitelja retro automobila i istorije motorizacije. Ove manifestacije okupljaju pažljivo očuvane klasike, od legendarnog Forda T do kultnog Fiće, pa će tako biti i u ovom severnobačkom selu.

Subota u ranim jutarnjim satima rezervisana je za početak takmičenja u kuvanju a od 10 sati folklor u tradicionalna Berbanska povorka

U opštini Bačka Topola, manifestacije Dan sela i Dan novog hleba u naselju Novo Orahovo, kao i Dan sela u naselju Pobeda, predstavljaju ključne letnje događaje koji okupljaju lokalnu zajednicu, neguju tradiciju i slave zajedništvo. Oba događaja se tradicionalno održavaju tokom avgusta. Mesna zajednica Pobeda svoj Dan sela proslavlja u bliskoj saradnji sa povezanim naseljima Svetićevo i Kavilo.Glavni zajednički imenitelj ovih proslava je očuvanje identiteta vojvođanskog sela kroz slavljenje plodova rada, tradicije i zajedništva.

“Minulog vikenda obeležili su Dan sela na Pobedi i Dan novog hleba 2026. Novo Orahovo i pokazali zajedničku snagu i vrednost, na koje možemo biti ponosni.

“Novi hleb simbol je poštenog rada, jedinstva zajednice i poštovanja tradicije, zato je važno da ga , svake godiine slavimo zajedno.Hvala organizatorima koji suobezbedili da sve bude dostojanstveno i prigodno. U Novom Orahovu su praznik novog hleba i dan sela obeleženi osvećenjem hleba, sportskim događajima, programima za decu, takmičenjem u kuvanju, izložbom, kulturno-umetničkim programom i različitim prezentacijama.UPobedi je obeležen Dan mesne zajednice. Zahvaljujući zajedništvu stanovnika Pobede, Kavila i Svetićeva, manifestacija je održana u prijatnoj i porodičnoj atmosferi. U okviru proslave otkrili smo spomen-ploču Ištvanu Sabadošu.”- navodi predsednik opštine Adrijan Satmari

Manifestacija Dana hleba, obeležava se na značajan dan za sve ljude u ovom delu Vojvodine, kada pokazujemo ljubav prema domovini iz koje smo došli i SV. Ištvanu. Ovde se ne osećam kao gost već kao domaćin, a sa koje god strane da dođete u Novo Orahovo, možete da vidite koliko je ovo lep kraj. Novo Orahovo, pokazalo je zajedničku snagu i vrednost, na koje možemo biti ponosni. Novi hleb simbol je poštenog rada, jedinstva zajednice i poštovanja tradicije, zato je važno da ga , svake godiine slavimo zajedno.Hvala organizatorima koji suobezbedili da sve bude dostojanstveno i prigodno“- rekao je Satmari

Vatrogasci iz opštine Bačka Topola, deo su velike ekipe koja u Deliblatskoj peščari gasi ogroman i opasan šumski požar koji je zahvatio hiljade hektara prirode. Tu su i humanitarci “Andjela Severa ,koji pomažu vatrogascima.

Na teren u predelu Čardaka upućeni su vatrogasci iz dobrovoljnih vatrogasnih društava (DVD) iz Bajše i Malog Iđoša, a akciju koordinira Opštinski vatrogasni savez Bačka Topola. Oni su se pridružili profesionalnim jedinicama i drugim dobrovoljcima kako bi pomogli u savladavanju vatrene stihije. Vatrogasci na terenu imaju dovoljno opreme, ali im nedostaju zalihe koje im pomažu da izdrže teške fizičke napore na velikim vrućinama.

Zato je udruženje „Anđeli Severa“ iz Bačke Topole, naglasilo da sakuplja pomoć za vatrogasce. Prikupljaju se isključivo tri stvari: konzervirana hrana, energetska pića ili voda sa elektrolitima i energetske pločice bez čokolade. Uz to, preko Banke hrane Vojvodine i velikih kompanija, za vatrogasce u Deliblatskoj peščari, Kovinu i Kraljevu za svega nekoliko dana prikupljeno je i isporučeno više od 56 paleta pomoći!

Članovi udruženja ne sede u kancelarijama. Oni sami primaju donacije, sortiraju ih, pakuju u vozila i lično voze direktno na liniju odbrane od požara ili u ugrožena mesta. To znači da pomoć koju građani Bačke Topole donesu subotom uveče, već u nedelju ujutru bude u rukama umornih vatrogasaca.

Kada se teške boće zakotrljaju i udare jedna o drugu, taj specifičan zvuk (takozvani klas) starije igrače u sekundi vraća pod odrnje dalmatinskih kuća, na seoske otpore u Lici ili pod senke drveća u Krajini. Za ljude koji su izgubili svoje kuće i zavičaj, taj zvuk je dokaz da nisu izgubili svoj identitet. Gde god da bace boću, oni su na svom terenu. Kada čovek mora da napusti sve i krene ispočetka, najteže je naći osećaj pripadnosti. Ovaj teren pruža upravo to. Tu se skupljaju ljudi koji dele istu sudbinu – izbeglištvo, težak novi početak, ali i neverovatnu snagu da opstanu. Kada stanu na boćarsku stazu, oni više nisu “prognana lica” u tuđem gradu, već domaćini koji ponosno čuvaju svoju kulturu.

Klub doseljenih i prognanih lica opštine Bačka Topola i ove godine, organizovao, poznati Preobraženjski turnir u boćanju (balotanju), 20 po redu. Ovaj sportski i kulturni događaj održava se svake godine u avgustu mesecu, povodom klupske slave Preobraženje Gospodnje. Na turniru su učestvovale ekipe) 16 ) iz Subotice, Palića, Rumenke, Veternika, Batajnice, Banovac, Gakova, Boleča…

Turnir u boćanju (balotanju) u Bačkoj Topoli organizuje se prvenstveno zbog očuvanja tradicije, kulturnog identiteta i zavičajnih običaja prognanog i doseljenog stanovništva.

“Većina prognanih lica koja su tokom ratova devedesetih godina prošlog veka naselila Bačku Topolu i ostatak Vojvodine, potiče iz krajeva gde je boćanje (često zvano balotanje ili bućanje) deo svakodnevnog života. To su predeli Dalmacije, Like, Korduna, Banije i Bosanske Krajine. Igrajući balote, ovi ljudi oživljavaju uspomene na rodni kraj. Turnir se organizuje povodom klupske slave Preobraženje Gospodnje. Ovaj praznik nosi simboliku preobražaja i novog početka, što je veoma važno za ljude koji su morali da napuste svoja ognjišta i izgrade novi život u Bačkoj Topoli.”- objasnio je sekretar Blagoje Acan

Pored takmičarskog dela, glavni cilj turnira je povezivanje ljudi. To je prilika da se skupe porodice, prijatelji i sunarodnici koji danas žive rasuti širom Vojvodine i uže Srbije (od Subotice do Batajnice i Boleča). Organizatori kroz ovaj turnir nastoje da stare običaje prenesu na svoju decu i unuke rođene u Vojvodini, kako se koreni i kulturna baština ne bi zaboravili.

Načelnik Severnobačkog upravnog okruga i komandant tog štaba Bojan Šoralov je rekao da će nadležni organi i lokalne samouprave preduzeti mere radi kontrolisanog korišćenja raspoloživih vodnih resursa i sprečavanja nekontrolisanog zahvatanja vode iz kanalske mreže i vodotokova. Okružni štab Severnobačkog upravnog okruga je na vanrednoj sednici u Subotici utvrdio preventivne mere zbog dugotrajne suše i visokih temperatura, stanja površinskih i podzemnih voda, i sigurnosti snabdevanja stanovništva vodom, kao i rizika od požara.Kao strateški važno je istaknuto da ove godine počne sprovođenje projekta za dovođenja vode iz Tise sistemom kanala prema Bačkoj Topoli i Malom Iđošu za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta i dugoročno očuvanje vodnih resursa, a posebno Bačkotopolskog jezera

U sedištu Severnobačkog upravnog okruga u Subotici održana je vanredna sednica Okružnog štaba za vanredne situacije zbog dugotrajne suše, visokih temperatura i nedostatka padavina. Sednicom je predsedavao načelnik okruga Bojan Šoralov, a prisustvovali su predstavnici Subotice, Bačke Topole i Malog Iđoša, kao i vodoprivrednih i inspekcijskih službi.

Glavne mere i zaključci doneti na sednici za suzbijanje posledica suše su:

• Ranije je Pokrajinski štab uveo strogu zabranu uzimanja vode iz Hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav za sve korisnike u Severnobačkom, Južnobačkom i Zapadnobačkom okrugu zbog veoma lošeg stanja voda. Inspekcija za vodu će strogo kontrolisati velike firme i poljoprivrednike da vidi da li legalno koriste podzemne vode. Sprečavaće se i svako divlje, nekontrolisano uzimanje vode iz kanala i reka. Kao glavno dugoročno rešenje istaknut je projekat spajanja kanala od Tise prema Bačkoj Topoli i Malom Iđošu. Ovo treba da spasi poljoprivredu, ali i da sačuva prirodu i živi svet Bačkotopolskog jezera. Radovi bi trebalo da počnu već tokom ove godine. Zbog ekstremno suvog rastinja i trave, rizik od požara na otvorenom je ogroman. Pozvane su lokalne samouprave da hitno pomognu i opreme dobrovoljna vatrogasna društva.