Zlatibor je u subotu, 30. maja 2026. godine, još jednom bio centar sportskih dešavanja u Srbiji, ugostivši treće po redu Prvenstvo Srbije u sprint triatlonu.Na atraktivnoj stazi oko Kraljevog jezera i kroz centar Zlatibora nastupilo je više od stotinu takmičara iz Srbije i regiona, potvrđujući sve veći značaj ove manifestacije na domaćoj i regionalnoj sportskoj sceni.
Centralni događaj dana bio je sprint triatlon, koji je obuhvatio 750 metara plivanja u Kraljevom jezeru, 20 kilometara vožnje bicikla kroz zahtevne zlatiborske deonice i 5 kilometara trčanja oko jezera i kroz centar turističkog mesta. Takmičari su na svakom segmentu staze demonstrirali vrhunsku pripremljenost, istrajnost i sportski karakter. Na Prvenstvu Srbije u sprint triatlonu na Zlatiboru, Anikó i Kares su osvojili 1. mesto u svojim starosnim kategorijama, dok su u ukupnom plasmanu oboje zauzeli odlično 8. mesto!
Nakon uspešnog otvaranja sezone na Zlatiboru, triatlonce naredni veliki izazov očekuje 6. Juna na tradicionalnoj triatlon trci Srebrno jezero, a zatim spektakl 13. septembra u Beogradu, na trci mts IRONMAN 70.3 Belgrade, koja će po treći put biti održana u Srbiji.
Na prvom Senćanskom polumaratonu, Gábor je osvojio 2. mesto, a Huba 3. mesto u svojim starosnim kategorijama!
Velike čestitke svima na sjajnim rezultatima i uspešno odrađenom vikendu!
Glavni fokus i motiv manifestacije Panonski dečiji grad u 2026. godini jeste rano prepoznavanje talenata– Ovaj motiv se realizuje kroz tradicionalni, ove godine 18. po redu, Međunarodni festival dečijeg stvaralaštva „Na krilima detinjstva“, koji se u naselju Panonija (opština Bačka Topola) održao od 29. do 31. maja 2026. godine.Cilj svih aktivnosti, pod umetničkim vođstvom dečijeg pesnika Toda Nikoletića, jeste da se kroz bezbednu oazu sela Panonija stavi naglasak na kreativnost, talenat i zdravo odrastanje mladih.
Dobitnik priznanja Počasni građanin Panonije za 2026. godinu je čuveni animator, glumac i dečiji stvaralac Predrag Vuković PeđolinoPriznanje mu je uručeno na ovogodišnjem, jubilarnom 18. Međunarodnom festivalu „Na krilima detinjstva“, kojim je Panonski dečiji grad proslavio svoje punoletstvo. Peđolino, koji godinama vodi muzičke programe za najmlađe, izjavio je ovim povodom da su kod njega deca uvek u glavnoj ulozi i da je najvažnije da na kraju festivala kažu „bilo je super”.
Najzaslužniji građanin Panonije za 2026. – Ova novoustanovljena nagrada pripala je Gezi Benčiku za njegovu dugogodišnju aktivnost i doprinos radu ove manifestacije.
Poznati dečiji pesnik i književnik Miroslav Kokošar bio je jedan od istaknutih predvodnika i mentora programa, dok je festival realizovan kroz kreativne i nagrađivane radionice kao što su Dramoletanje, Muzikaljenje, Slikovanje i Zagonetna radionica.
Među najuspešnijim grupama koje su se plasirale direktno u finale ovogodišnjeg festivala su učenici odeljenja IV-3 OŠ „Njegoš“ iz Vrbasa, koji su obezbedili učešće u završnici u čak dve kategorije.
Na festivalu „Na krilima detinjstva“ u Panoniji kod Bačke Topole dodeljuje se oko 400 nagrada i priznanja.
Ova priznanja obuhvataju prva tri mesta u brojnim kategorijama, specijalne nagrade za izuzetan doprinos, kao i pohvale za najdarovitije učesnike. Zbog velikog broja oblasti (od glume i muzike do šaha i ekologije), nagrade svake godine stignu u ruke stotina talentovane dece iz celog regiona.
Dečiji dan, koji se tradicionalno organizuje, poslednje nedelje maja, kao glavno godišnje okupljanje i manifestacija udruženja “PORODIČNO STABLO” u Bačkoj Topoli, okupio je i ove godine veliki broj mališana i rodbine. Poenta ove manifestacije i rada udruženja je vraćanje fokusa na porodicu, zajedničko provođenje kvalitetnog vremena i skretanje pažnje na potrebe dece u modernom društvu.
Susreti su danas,po 11. put, ispunjeni interaktivnim radionicama, igrama na otvorenom i kulturnim programom koji podstiče druženje. Cilj je, podsticanje dece i roditelja da provedu dan u prirodi, bez telefona, kroz živu igru i druženje, poslati jasnu poruku javnosti da roditelji nisu sami i da lokalna zajednica brine o odrastanju najmlađih. Organizatori poručuju da se bore da omoguće svakom detetu u Bačkoj Topoli, bez obzira na materijalni status, da ima kvalitetan i zabavan dan ispunjen kreativnošću.
Izjava da je porodica temelj stabilnog i zdravog društva predstavlja osnovnu životnu i društvenu filozofiju na kojoj počiva rad udruženja „Porodično stablo“ iz Bačke Topole.
“Kada je porodica jaka i povezana, ona deluje kao filter i zaštita od različitih modernih izazova i stranputica sa kojima se mladi suočavaju.Kakve su nam porodice danas, takvo će nam društvo biti sutra. Ulaganjem u porodične vrednosti direktno se ulaže u bolju i humaniju budućnost zajednice.”- napominju i dodaju “Udruženje u Bačkoj Topoli organizovanjem svojih manifestacija pokušava da ovu teoriju sprovede u praksu, podsećajući sve nas da su zajednički trenuci i podrška u kući najvredniji kapital koji imamo.”
Ova značajna godišnjica ( 240 godina doseljenja) obeležava se, tokom vikenda, nizom manifestacija u okviru tradicionalnih Dana sela u Staroj Moravici a ove godine program je u potpunosti posvećen očuvanju bogate istorije, kulture i tradicije predaka koji su naselili ovo plodno tlo bačke ravnice.U Staroj Moravici se kao glavni zamajci razvoja, minulih godina, najviše cene snažan civilni sektor (lokalna zajednica), modernizacija poljoprivrede kroz kružnu ekonomiju i razvoj velnes i manifestacionog turizma. Meštani već decenijama sami izdvajaju sredstva (lokalni samodoprinos) za kapitalne projekte u selu. To pokazuje da razvoj pokreću „iznutra“.
Nagrade sela pripale, Reformatorskoj i Katoličkoj crkvi i školi koja obeležava 240 godina rada. Plakete sela, kuglašu Franku Sabolču, šahisti Jene Koša, te predsednici udruženja”Iris”, Korneliji David. Potpisan sporazum o saradnji sa Kunmadaraš Karcag om i Jeskišerom , koji je smešten u vremensku kapsuli, za sva vremena. Udruženje Monografija obeležilo istovremeno 50 godina rada , prikazan film o 200 godina života u ovomselu. Takmičenja u kuvanju , spotski susreti muzički dogadjaji u najkraćem obeležili kraj maja.
Programi obuhvataju sećanje na april 1786. godine, kada su se reformske (kalvinističke) porodice iz oblasti Nađkunšag (mesta Karcag, Kunmadaraš i Jaskišer) doselile na ovaj prostor i postavile temelje modernog naselja.
Tokom proslave istaknuta je važnost tradicije, privrženosti zajednici i očuvanja kulturnog nasleđa koje meštani kunske tradicije prenose s kolena na koleno. Mesto je prepoznatljivo po izuzetno živom civilnom sektoru sa preko 20 aktivnih udruženja građana, kao i po organizaciji čuvene međunarodne Rakijade i Gastro festivala.
PIK MORAVICU ističu stub lokalne privrede. Pored ratarstva i stočarstva, on predstavlja zamajac kroz inovacije i NA NEKI NAČIN JE KRUNA STVARANJA MINULIH 240 GODINA. Izgrađeno je moderno biogasno postrojenje kapaciteta 2MW. Ono pretvara poljoprivredni otpad u struju i toplotnu energiju, pozicionirajući selo na mapu ekološke održivosti. Investicije u lokalni bazen i velnes kompleks (đakuzi, masažeri, tobogani) finansirane su delom iz samodoprinosa. Cilj je, U KOME ZA SADA USPEVAJU, privlačenje turista iz cele Vojvodine i prekograničnih regija.
Međunarodna umetnička kolonija „9+1“ u Staroj Moravici predstavlja jedan od najvažnijih kulturnih stubova ovog mesta, sa tradicijom dugom više od četiri decenije. Dobila ime „9+1“ jer su devetoricu renomiranih slikara osnivača prigrlili i jednog mlađeg autora – Mihalja Novaka, koji je po struci bio fotograf. Spoj različitih generacija i medija (slikarstvo i fotografija) ostao je zaštitni znak kolonije do danas.
Ukratko po istom modelu selo napreduje i istrajava gotovo dva ipo veka.
Sabor frulaša Vojvodine se održava u petak, 5. juna 2026. godine, sa početkom u 19:00 časova u bioskopskoj sali Doma kulture u Bačkoj Topoli. Ovaj grad biće po prvi put domaćin Sabora frulaša Vojvodine, manifestacije koja ove godine obeležava veliki jubilej od 30 godina tradicije, muzike i očuvanja kulturnog nasleđa. Organizatori manifestacije su Orkestar Radovana Marića i NENI Production, dok su pokrovitelji Opština Bačka Topola, Dom kulture Bačka Topola i Turistička organizacija opštine Bačka Topola.
Poenta festivala frulaša u Srbiji (kako pokrajinskog u Bačkoj Topoli, tako i centralnog u Prislonici) jeste odbrana izvornog muzičkog gena i srpske kulturne baštine od zaborava i komercijalizacije. Regionalni festivali služe kao filter. Samo najbolji dobijaju pravo da se takmiče na velikom svesrpskom saboru u Prislonici.
Kroz posebne kategorije za mlade, festivali motivišu decu da uče sviranje umesto da se potpuno okrenu modernoj digitalnoj muzici. Podržavaju se i majstori graditelji frula, čime se čuva specifičan zanat obrade drveta (šljive, javora, drena) koji daje specifičan zvuk
Sabor frulaša okuplja brojne izvođače i ljubitelje tradicionalne muzike, a publiku očekuje veče posvećeno fruli i narodnoj tradiciji, uz bogat muzički program i obeležavanje značajnog jubileja.
Sabor u Vojvodini je zvanični predtakmičarski centar za Sabor frulaša Srbije „Oj Moravo“ u Prislonici. Sabor okuplja frulaše sa teritorije cele pokrajine, ali i goste iz drugih regiona. Održavanjem u sredinama poput Bačke Topole, manifestacija doprinosi prožimanju različitih kultura koje žive u Vojvodini.
U Bačkoj Topoli održano jе finalе еkološkog i prirodnog kviza Greenhatlon. Program sе rеalizujе u okviru IPA projеkta u kojеm učеstvuju dvе opštinе iz Mađarskе – Sеntеš i Čongrad – kao i dvе opštinе iz Srbijе – Bačka Topola i Mali Iđoš, sa ciljеm jačanja stručnе i socijalnе saradnjе u rеgionu. Zahvaljujući ovom projеktu obnavlja sе gradski park u Bačkoj Topoli. Porеd samе invеsticijе organizovani su i razni еdukativni programi i radionicе u kojima je predstavljena lokalna flora i fauna.
Kroz aktuеlni IPA projеkat GREENHALTON u parku sе urеđujе posеbna „staza za učеnjе” (еdukativna staza). Ona ćе pomoću malčiranih putеva i informativnih tabli omogućiti posеtiocima da lako prеpoznaju zaštićеna stabla i biljnе zajеdnicе.
Obješnjeno je da Gradski park prеdstavlja izuzеtan spomеnik vrtnе arhitеkturе sa vеoma bogatom botaničkom vrеdnošću koju činе primеrci iz čak 18 različitih botaničkih familija. Unutar parka izdvajaju sе vrеdni primеrci kao što su obična brеza (Betula pendula), mеčja lеska (Corylus colurna) i moćni stеpski lužnjak (Quercus robur subsp. pedunculiflora). Na tlu parka srеćе sе i zaštićеni mеdvеđi luk / srеmuš (Allium ursinum subsp. ucrainicum).
.Najprеpoznatljiviji sisari Gradskog parka su vеvеricе, kojе koristе bogatu dеndrofloru i plodovе drvеća za ishranu.Noćni lovci: Starе dupljе u drvеću služе kao skloništa za nеkoliko zaštićеnih vrsta slеpih mišеva koji rеgulišu broj insеkata u toku noći.
U kvizu Greenhatlon, učеstvovali su učеnici starijih osnovnih škola. Poslе kvalifikacionih takmičеnja najuspеšnijе еkipе plasiralе sе u finalе. Cilj takmičеnja jе da mladi upoznaju prirodnе vrеdnosti srеdnjе Bačkе, sa posеbnim osvrtom na istoriju i biljni i životinjski svеt parka u Bačkoj Topoli.
„Nulti dan“ berbe lavande u Bačkoj Topoli organizovan je u četvrtak, 28. maja 2026. godine, u periodu od 16.00 do 20.00 časova na kompleksu Umetničke kolonije na obali jezera. Ovaj dan predstavlja besplatnu uvertiru i najavu tradicionalne manifestacije „Jun u ljubičastom“
Glavna poenta „Nultog dana“ je potpuno besplatna berba lavande i promocija predstojećeg festivala.Posetioci su mogli slobodno da naberu i ponesu lavandu kući bez ikakve naknade (za razliku od redovnih dana tokom juna kada se berba naplaćuje kroz kupovinu namenskih kesa).Omogućava lokalnoj zajednici da se okupi u opuštenoj atmosferi, isproba prve kreativne radionice i uživa na jezeru pre zvaničnog početka sezone.
Paralelno sa berbom, održana je besplatna kreativna radionica „Ljubičasti kutak“ koju vode Edit Crnković i Tatjana Dudaš.
Nulti dan služi kao uvod u glavni program koji zvanično počinje 3. juna i traje sve do 28. juna 2026. godine. Tokom ovog perioda, plantaža lavande biće otvorena za posetioce u terminima -svakog utorka, srede, četvrtka, petka i nedelje od 16.00 do 20.00 časova.
Lokalna samouprava Bačke Topole i Mesna zajednica Karađorđevo pokrenule su ovu hitnu sanaciju nakon što su građani apelovali na katastrofalno stanje kolovoza. Na ovoj ruti, koja trpi težak teretni i poljoprivredni saobraćaj, oštećenja su mesecima predstavljala ozbiljnu opasnost za vozače. Najkritičniji delovi spojnog puta između Subotičkog puta, Karađorđeva i deonice ka Staroj Moravici.
“Popunjavanje udarnih rupa, sanacija deformacija kolovoza i obnova najoštećenijih mikrolokacija. Radova na sanaciji ovog puta donosi značajne promene, kako za lokalno stanovništvo, tako i za vozače koji ovu rutu koriste za tranzit i izbegavanje gužvi. Ovaj pravac služi kao ključna lokalna obilaznica koja omogućava vozačima sa severa (iz pravca Subotice) da brže i direktnije pređu ka zapadnom delu opštine (prema Staroj Moravici, Pačiru i Bajmoku) bez ulaska u sam centar Bačke Topole. Tokom trajanja radova na snazi je privremena saobraćajna signalizacija. Savetuje se maksimalan oprez i prilagođena brzina zbog prisustva putarskih ekipa i mehanizacije na putu.”- objasnio je predsednik Saveta MZ Ilija Bursać
Meštani koji svakodnevno putuju na posao, u školu ili u nabavku ka Bačkoj Topoli i Subotici, kažu, dobro je – više neće lomiti vozila, menjati gume i oštećivati trapove na „kraterima” koji su mesecima bili na izlazu iz sela i dodaju – kamioni i autobusi više neće morati naglo da koče, manevrišu i skreću u suprotnu traku da bi izbegli rupe, čime se drastično smanjuje nivo buke, podizanje prašine i opasnost za pešake i decu pored puta.
Festival Djurdjevdanski venčići u Sremskim Karlovcima, na kome su nedavno nastupio, KUD “Vuk Stefanović Karadžić” iz Bačke Topole, nije samo smotra igre, već scenografski prikaz običaja koji su se nekada praktikovali na karlovačkim brdima Čerat i Magarčev breg. Svi običaji su rekonstruisani prema knjizi „Karlovci sa njihovom okolinom”, koju je 1882. godine objavio lokalni sveštenik, katiheta i hroničar Vasilije Konstantinović.
Specifičnost je i u samim učesnicima. Pored dečjih folklornih ansambala, u programu redovno učestvuju i učenici Karlovačke bogoslovije „Sveti Arsenije Sremac”, čime se na autentičan način spajaju narodna tradicija, crkveno nasleđe i mladost Sremskih Karlovaca.
Nastupom u Sremskim Karlovcima, mališani iz Bačke Topole doneli su duh i folklornu tradiciju severne Bačke u Srem. Ovakva gostovanja omogućavaju deci da se upoznaju sa vršnjacima iz drugih krajeva Vojvodine, razmenu iskustva i kroz igru jačaju zajedništvo i prijateljstva.
Srpski kulturni centar iz Bačke Topole već više od tri decenije predano radi na izvučavanju, očuvanju i prenošenju narodne tradicije. Nastupom na festivalu koji je posvećen upravo spasavanju običaja od zaborava, dečji ansambl je kroz tradicionalne pesme, igre i živopisne narodne nošnje prikazao visok nivo izvođačke spremnosti i autentičnos.
Međunarodni festival dečijeg stvaralaštva „Na krilima detinjstva“, u organizaciji Panonskog dečijeg grada, u 2026. godini održava se od 29. do 31. maja. Fokus je , ovaj put stavljen, na rano prepoznavanje talenata: Raspisani veliki nagradni konkursi u martu 2026. godine bili su posebno usmereni na podsticanje mašte i kreativnosti kod osnovaca kroz literarno, dramsko i likovno izražavanje.
Panonski dečiji grad je nevladina organizacija i istoimena tradicionalna manifestacija smeštena u naselju Panonija (opština Bačka Topola). Fokusirana je na očuvanje tradicionalnih vrednosti i razvoj kulturnog i umetničkog stvaralaštva dece i mladih.
Najpoznatiji projekat ovog udruženja je Međunarodni festival za decu „Na krilima detinjstva“. Ova manifestacija se tradicionalno održava u maju i okuplja više od hiljadu mališana, roditelja, prosvetnih radnika i umetnika koji kroz pesmu, igru i književne radionice slave dečiju kreativnost.
Deca ove godine imaju priliku da rade u malim grupama sa istaknutim piscima i dečijim pesnicima (poput mentorke Zorice Tomić Despotov), gde se kroz igru odgovara na filozofska i maštovita dečija pitanja poput „kad bi…“. Centralni vizuelni i društveni događaj festivala ostaje svečani defile pod motom „Biram ljubav“, koji ove godine šalje još snažniju poruku prijateljstva i solidarnosti među vršnjacima iz različitih zemalja regiona.
Festival je takmičarskog i revijalnog karaktera gde su deca glavni akteri (kroz dramske predstave, recitacije i likovne radove). Umetnički direktori festivala (poput dečijeg pesnika Toda Nikoletića) ističu da su u fokusu kreativnost, talenat i zdravo odrastanje. Ambijent sela Panonija: Sam prostor u kom se susreti održavaju (izolovano, mirno i planski uređeno naselje Panonija) tokom festivala se doslovno transformiše u „Panonski dečiji grad“ – bezbednu oazu podređenu isključivo deci i njihovoj mašti.
