Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije radi obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava
NA REFERENDUMU koji je održan danas u Srbiji pa i Bačkoj Topoli većina građana se izjasnila za promene Ustava. U pogledu izlaznosti ne postoji cenzus kao uslov da bi referendum uspeo.
Pitanje koje se nalazilo na glasačkom listiću glasilo je: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, uz ponuđene odgovore – “da” i “ne”.
Pravo glasa na referendumu imalo je 28136 birača birača koji su se izjašnjavali na nešto više od pedeset biračkih mesta. Na izjašnjavanje je izašao 6851 birač. Za je glasalo 4739 ljudi a protiv je bilo 2112. nevažećih listića je bilo 89.
U Ustavu se sada uvode nova pravila u načinu izbora sudija odnosno tužilaca. NJih više direktno neće birati parlament. Skupština Srbije će sada izglasati po četiri istaknuta pravnika koji će ući u sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Oni će zatim, zajedno sa ostalim članovima ova dva tela (ima ih ukupno po 11) birati sudije i tužioce. Ukida se i probni mandat sudija, pa se oni neće kao do sada birati prvo na tri godine već na ceo radni vek, pod uslovom da ne prekrše neka od pravila obavljanja funkcije iz zakona.
Ukupan iznos koji potražuju , za sada 200 prosvetnih radnika opštine Bačka Topola, koji su do sada podneli tužbe, kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Gotovo 200 bačkotopolskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu,popularno nazvanim “cipelići”, saznaje BT PUBLIC NEWS. Zakonska osnova, pojedinim ustanovama bila je “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 14 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Tema o kojoj su zaposleni u bačkotopolskim školama šaputali postala je i javna i žustra tek nakon sudskih odluka da je opština u obavezi da nadoknadi prosvetnim padnicima, put od kuće do škole i nazad. Prema saznanjima , na ovom slučaju radila su tri advokata, godinu ipo dana unazad, kao zastunici, prosvetara. Epilog, su nadoknade, koje se sada isplaćuju u više rata, profesorima i nastavnicima. U borbi za svoja prava, najagilniji su bili sindikati škola “Nikola Tesla”, “Čaki Lajoš”, “Poljoprivredne škole.
“U poljoprivrednoj školi, svoja potraživanja je ostvarilo oko 80 zaposlenih.Time priča nije završena, jer sada potražujemo još novca, za period mart- oktobar 2020. Po radniku se isplaćuje oko 70.000,00 dinara, s tim da je to u našoj školi umanjeno za iznos, koji je mimo lokalne samouprave zaposlenima isplatila škola.”- kaže profesor Biljana Hrnjak.
“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz.. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.-kaže, profesor Radovan Gardašević
Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate
“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić
“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.
Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel
Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.
“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”
“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.
“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević
“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši
“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…
Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.
Na hipodromu na “Zobnatici” 18. maja biće održan 7. “Vojvođanski galop”. Pobednik će predstavljati Srbiju na nacionalnoj trci u Budimpešti, a organizatori se nadaju da će ponoviti uspeh od prošle godine, kada je pobedu u Mađarskoj odneo takmičar iz Temerina.
“Zobnatičke konjičke igre” bile su najpopularnije u bivšoj Jugoslaviji. Znalci tvrde da sve ergele zajedno nisu osvojile toliko trka, derbija i pehara koliko “Zobnatica”. “Jadran”, “Kazanova”, General Žitko” i mnogi drugi konji bili su šampioni ove oaze konjičkog sporta. A tradicija se nastavlja. Tako će 18. maja u podne ovde otpočeti 7. “Vojvođanski galop”. predsednik Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo” Tivadar Bunford. Interesovanje za ovaj događaj veoma je veliko, rekao je Bunford podsećajući da se prošle godine za naj čorbu takmičilo čak 70 ekipa, a u najavi je još veći broj. Žiri za ocenjivanje sačinjavaće dva vrhunska kuvara iz Mađarke, a tu će biti i poznati subotički kulinar Andraš Vargai. Članovi žirija biće Elvira Kovač i Imre Kern. Takmičenje za plasman i učešće na Nacionalnom galopu u Budimpešti u septembru, počeće u 16 časova, sa četiri pred trke i jednom sa mlađim džokejima. Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstaviće se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji se trenutno sa članovima svoje ekipe nalazi u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete. “Glavni sponzor će biti Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je organizator ove manifestacije. Ove godine se za učešće prijavilo 16 takmičara. Imaćemo četiri predtrke i jednu trku sa mladim jahačima”, najavio je Tivadar Bunford, direktor Vojvođanske fondacije za razvoj. U kasačkim trkama nastupiće 20 takmičara, a nakon toga održaće se i zabavna trka magaraca na 400 metara, predstaviće se devojke sa Kelebije na Lipicanerima i biće proglašeni najuspešniji u kuvanju bećar čorbe. Glavna trka na programu je u 18.30 časova, sa koje tri najuspešnija takmičara, u septembru, idu u Budimpeštu kao predstavnici Vojvodine, dok će Srbija imati predstavnika u međunarodnoj trci konja.
Sve je spremno “vojvodjanski galop“
Karolj Pal, član Organizacionog odbora, ističe da je “Vojvođanski galop” najmasovnija manifestacija koju organizuje Savez vojvođanskih Mađara.
“Smatramo da to nije slučajno već samo potvrđuje da je konjički sport disciplina koja živi u ovoj sredini, ne samo među Mađarima, nego svima koji ovde žive”, kaže Karolj Pal, član Organizacionog odbora „Vojvođanskog galopa”.
MIKLOŠ LAJKO SA PORODICOM NA FOTOGRAFIJI KOJU JE POTPISAO U NJEGOVOM DOMU VIKTOR ORBAN
Milioniti dvojni državljanin Mađarske je Mikloš Lajko iz Vojvodine (37) u Bačkoj Topoli, koji sa porodicom živi u Gunarošu i bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a dvojno mađarsko državljanstvo stekao je po pojednostavljenom postupku na osnovu mađarskog državljanstva predaka, OVIH DANA BIO JE DOMAĆIN MADJARSKOM PREDSEDNIKU VLADE VIKTORU ORBANU.
Lajkovi su pokazali svoje imanje i stado. Premijer je sa decom razgovarao o životu na selu i o školi. Viktor Orban je porodici ispričao sećanja na svoje detinjstvo, kako su terali životinje na ispašu i kako je kao dečak voleo život na selu. Premijer im je potpisao fotografiju koja je nastala 2017. godine u Budimpešti, na svečanoj predaji zakletve, a napravljene su i nove fotografije, ovoga puta u Gunarošu.
Ova porodica se još uvek seća reči predsednika JanošaAdera , koji je u Budimpešti rekao da su poljoprivredni proizvođač iz Gunaroša, Mikloš Lajko i njegova supruga, pokazali šta znači pripadnost naciji.
“Oni su poželeli da budu državljani Mađarske jer se smatraju Mađarima. Maternji jezik im je mađarski, završili su škole na mađarskom jeziku, jer su im i preci bili Mađari. Nama u matici ne preostaju drugi zadaci, nego da im se zahvalimo zbog toga, da budemo zahvalni što od generacija do generacija čuvaju i nastavljajui veru predaka i njihovu ljubav prema domovini”, rekao je tada, Ader. Mađarski parlament usvojio je zakon o dvojnom državljanstvu 2011. godine sa ciljem da se obezbedi brzo dobijanje državljanstva Mađarima koji žive van Mađarske, pre svega u susednim zemljama.
Gotovo 280 osmaka sa područja opštine posetilo je Sajam obrazovanja u Srednjoj poljoprivrednoj školi. Pozivu domaćina da se predstave budućim srednjoškolcima prihvatile su Srednja medicinska škola Senta i Ekonomsko trgovinska škola iz istog mesta, zatim četiri srednje škole iz Subotice i to Hemijsko tehnološka škola, Ekonomska srednja škola Bosa Milićević, Politehnička škola i Tehnička škola IVAN Sarić.
„Sajam obrazovanja“, u Bačkoj Topoli, manifestacija koja kao najlepši cvet ukrašava i promoviše želju za znanjem, čitanjem i učenjem, ljubav i životnu poeziju, promovisala je je zamenica predsednika opštine Marina Popović
ZAMENICA PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA MARINA POPOVIĆ
Poručila je školarcima da su im „danas otvorena vrata u svet znanja i mašte i da ponesu sa Sajma knjigu koju će zauvek zatvoriti u svojim srcima“. „Obrazovanje i vaspitanje“, rekla je ona, „sjedinjeno je kroz najlepši oblik – knjigu, a dečija poezija je najradikalniji oblik sučeljavanja humanističke sa tehničkom civilizacijom“.
Podsetila je da u „dečijoj mašti ružno biva pobeđeno lepim, zlo ljubavlju, a svet mašte postaje svet moguće budućnosti.
VELIKO INTERESOVANJE UČENIKA
Tradicionalni „SAJAMSKI DAN“ namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, i profesora. Tim povodom, izlagači pripremaju sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima. .Direktor škole domaćina Tibor Tot sajam je ocenio uspešnim i rekao da veruje da su osmaci imali dobru priliku da se na najneposredniji način upoznaju sa mogućnostima daljeg školovanja. Sajam je obilovao i pratećim sadržajima. Organizovano je takmičenje u vožnji traktora, demonstrirana je striža ovaca, održano je nadmetanje u poznavanju biljnih semena, zainteresovani su mogli da se uključe u pripremu slatkih i slanih delikatesa, palačinski, pljeskavica…Održano je i takmičenje u šahu i ocenjeni likovni i literarni radovi rađeni povodom Dana planete zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi. Znak “radovi na putu” (I-19), koji označava mesto na kome se izvode radovi na putu. ŠALA ILI ZBILJA.
Novi znak znak zbog radova na banji i stadionu. Radova na putu nema ali kazni ima. OPREZ
Ovih dana na veliki broj adresa u Bačkoj Topoli stižu koverte kojim se vozači, koji su prekoračili brzinu od 30 kilometara, u ulici Maršala Tita, pozivju u prostorije lokalne policije , da preuzmu kazne. Neretko kazne se izriču i za vožnju od 40 kilometara na čas.
Šta kaže Zakon
Shodno osnovnim načelima Zakona o bezbednosti saobraćaja, svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (tu spada i prilagođavanje brzine kretanja vozila stanju, uslovima i okruženju u datom trenutku).
Učesnici u saobraćaju (shodno članu 20. Zakona) dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa (što podrazumeva, logično i poštovanje preporučenih i maksimalnih brzina). Dakle, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (član 42. Zakona). Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate. Formalno pravno kazne pljušte potpuno opravdano. Pitanje je samo da li je preventiva postaviti “famu” u zasedu , slikati i kažnjavati ili delovati preventivno upozoravajući učesnike u saobraćaju na novonastalu situaciju.
Pitanje je i dokle ovo ograničenje traje, da li i tamo gde više nema radova, zbog kojih je ograničenje postavljeno ili se radovi izvode duž ulice M.Tita. To samo “fama” zna”. Namerno, slučajno ili zbog nečijeg propusta za koji nema kazne.Posebno što ni znak nije odgovarajući. Radova na putu , nema.
Predsednik Skupštine opštine Bačka Topla prisustvovao otvaranju deonice putaa ka seoskom groblju u Tomislavcima.. On je ovom prilikom istakao da nikada ne obećavaju “kule i gradove” kao neki, ali da ispunjava svako obećanje dato narodu. Oni koji obećavaju bajke, kako kaže, nisu ni dobili poverenje građana, što je pokazano i na poslednjim održanim izborima u selia opštine.Radovi na putu od 1000 metara biće završeni za 45 dana.
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić
Predsednik je zahvalio ljudima koji su verovali u rad, ne u nerad, u one koji nisu obećavali kule i gradove, ali su ispunili sve što su obećali.
– Bez vaše podrške ne bismo stigliovoliko učiniti, nigde ne bismo uspeli predstavljati opštinu na snažan način. Sve što radimo, radimo zbog naše dece i građana Srbije – rekao je Srdić
Predsednik je poručio da ne postoji lak uspeh i da se sve postiže vrednim i teškim radom.
U Staroj Moravici će početkom februara, 2026. godine biti održana 13. Međunarodna rakijada, tradicionalna manifestacija koja okuplja proizvođače rakije, stručne degustatore i ljubitelje ovog autentičnog pića iz Srbije, Mađarske i šireg regiona. Pored takmičarskog dela, Rakijada će i ove godine ponuditi bogat gastro-festival i kulturno-zabavni program.
Čuvena Rakijada nastala je medju ljubiteljima tradicije i kapljice nakon debate ko su najbolji “pecari” i pao je predlog da meštani odmere snage.Rakijada je zadržala početne takmičarske oblike, kao što je ispijanje rakije a jedan od najboljih ocenjivača rakije, kazati koji je uzorak poznatog napitka poznatog i kao „ mučenica” najbolji.
U čast mnogih voćki i tradicionalnih specijaliteta napravljene su manifestacije širom Srbije, međutim ona koja slavi piće i umešnost našeg i Madjarskog naroda da je ispija održala se 0trinaest godina samo u Staroj Moravici.
U pitanju je eminentni događaj koji okupljaja ljubitelje rakije i tradicionalnih specijaliteta. Organizator ove manifestacija je bilo Udruženje „Rizling“ i Mesna zajednica Stara Moravica. Prijave za učešće na Rakijadi su otvorene do 20. januara 2026. godine. Pritom, takmičari su trebali da dostave pola litra rakije i uplate 700 dinara po uzorku. Učesnici prijavljuju različite vrste rakija i likera, uključujući šljivu, krušku, dunju, višnju, lozu i mnoge druge. Rakije od šljive se ocenjuju u kategorijama prema starosti i načinu čuvanja, uključujući barik i bezbojnu rakiju. Uzorci, popunjen prijavni list i overena uplatnica mogli su predavani na više lokacija u Srbiji i Mađarskoj i tako stižu do Stare Moravice.
Programa prekogranične saradnje, opštini Bačka Topola, za obnovu parka, dodelio 470.000 evra. Pride 8 miliona iz lokalnog budžeta. Radovi su se uveliko odvijali do pre nekoliko dana , kada je sneg zaustavio radove i odložio ih, dok se uslovi ne upriliče za eksterne gradjevinske zahvate.Želja je da se u saradnji sa ekolozima sagradi sportsko rekreativni centar koji će biti u interesu očuvanja prirodnih vrednosti koje se tamo nalaze i preda na upotrebu gradjanima.
U delu pejzažnog uređenja naglašen je značaj prirodnih elemenata, očuvanja postojećih vrednosti i uvođenja novih sadržaja, uz multidisciplinarni pristup u kojem se priroda, urbanizam i potrebe građana međusobno dopunjuju, bezbednih dečjih sadržaja, prostora za kućne ljubimce, dodatnih sportskih i rekreativnih zona, kao i mera za očuvanje reda i kulture korišćenja parka. Sda je tu iprirodna dekoracija, belog pokrivača.
„Ovo će postati prava uređena površina u koju će opština sa novcem preko granice, uložiti više od pet miliona evra”, istakao je predsednik opštine Adrijan Satmari i dodao da je sve uskladjeno sa prirodom i da su posečena samo stabla koja su obolela i koja su predstavljala opasnost”.
Krajem minule 2025, završena je osnova staze prekrivene malčem, a trenutno je u toku izgradnja staze od „terraway“ materijala.Park je pod zaštitom od 1974. godine, ali se mnogo toga promenilo poslednjih decenija. Zato je jedan od glavnih ciljeva projekta da se zaštita pojača i prilagodi savremenim potrebama, kao i da se park proglasi spomenikom prirode.
Kroz program podrške malim preduzećima lane je, lokalna samouprava, pomogla sa 3,3 miliona dinara, 41 preduzeća a 614, poljoprivrednika sa 13,5 miliona, kroz program podrške poljoprivrednoj politici i razvoju ruralnog razvoja. Prema projekcijama budžeta za 2026 biće još novca u ovu svrhu, jer se dosadašnja praksa pomoći, pokazala kao valjana. Cilj programa je jačanje konkurentnosti privrednih subjekata, unapređenje njihovog poslovanja i internacionalizacije, unapređenje tehnoloških procesa proizvodnje, podrška zapošljavanju, rast prihoda i uslova finansiranja mikro, preduzeća i predzetnika i poljoprivrednika
Da bi ohrabrilo privrednike i poljoprivrednike da ostanu i rade gde su stasali lokalna samouprava Bačke Topole, pokrenula je program za pospešivanje privrednih aktivnosti uopštini. Nakon javnog poziva za ovu pomoć, po pravilu,se javi se više korisnika nego što je bilo obezbeđenih sredstava. Nadležni kažu da je to jasan signal da je ovakav program preko potreban, a korisnici da su im subvencije omogućile da unaprede poslovanje pre nego što su planirali.
U resornom odeljenju, objašnjavaju da je nakon obezbeđenja krova nad glavom, što je prvi korak u osamostaljivanju svakog čoveka, veoma važno misliti na koji način će ljudi u ruralnim područjima, obezbediti egzistenciju, te da im treba pomoći. Kroz program podrške malim preduzećima lane je, lokalna samouprava, pomogla sa 3,3 miliona dinara, 41 preduzeća a 614, poljoprivrednika sa 13,5 miliona, kroz program podrške poljoprivrednoj politici i razvoju ruralnog razvoja.Opredeljenje za 2026 su slična.
“Indirektno to je doprinelo ekonomskom osnaživanju lokalne zajednice. Lokalna zajednica je profitirala kroz otvaranje novih radnih mesta, povećanje lokalne ponude i motivaciju za ostanak i rad stanovništva u selima”- napominju u opštini
Ni ove, 2026 godine se niјe dugo čekalo da se daruјe prva beba rođena u ovoј godini u bačkotopolskom porodilištu. Prva beba rođena u Opštini Bačka Topola u 2026. godini rođena je 1. januara . Dečak, Ognjen Stipanović, kao i njegova majka, dobrog su zdravstvenog stanja.
Srećnu maјku na ginekološko-akušerskom odeljenju doma zdravlja dr “Janoš Hadži” u ime lokalne samouprave obišli predsednik opštine Adrijan Satmari i predsednik CK Bude Marić. Predsednik opštine јe, uz lepe novogodišnje želje, Mileni uručio buket cveća i ček u vrednosti od 100 hiljada dinara, poklon opštine prvorođenoј bebi u novoј godini.
Velika mi je čast da poželim dobrodošlicu prvoj bačkotopolskoj bebi u 2026. godini. Tradicionalno, za prvo dete rođeno u Bačkoj Topoli u Novoj godini obezbedili smo 100.000 dinara. Svaka nova porodica je temelj naše opštine , i ovim malim znakom pažnje želimo da podržimo roditelje. Čestitam porodici STIPANOVIĆ na prinovi i želim im dobro zdravlje i mnogo srećnih trenutaka – rekao je SATMARI
“Naša opština posvećuje posebnu pažnju porodicama. Svake godine proširujemo mogućnosti podrške deci i porodicama, kao i iznose finansijske pomoći. U Opštini Bačka Topola smo ove godine povećali jednokratnu novčanu pomoć za rođenje deteta sa 30 na 40 hiljada dinara. Pored toga, svake godine roditeljima pružamo mogućnost da se prijave za bezbednosna dečja sedišta, podržavamo predškolsko vaspitanje, upis u osnovne i srednje škole, prevoz učenika, kao i dodelu stipendija studentima.”- NAPISAO JE SATMARI
KAKO bi podstakli đake da se obrazuju za deficitarna zanimanja, u lokalna samouprava Bačke Topole, dodelila je šest stipendija, studentima koji se školuju na nekom od nedostajućih profila, po 16.000 dinara.
“Mi smo tu da budemo podrška ovim studentima i njihovim roditeljima, budemo spona između privrednog i obrazovnog sektora, da pomognemo da deca u što većem broju upišu ova zanimanja”–kaže Milan Janus, opštinski većnik, zadužen za obrazovanje i dodaje “Svim prvacima (230 njih) dodeljena je jednokratna novčana pomoć od 8000 dinara, srednjoškolcima jednokratna pomoć od 10.000, sufinansiramo putne trošove – srednjošolcima (279 njih ), 660o dinara, po učeniku na mesečnom nivou. Obezbedili smo poklone za 46 vukovaca. Ukupno 160 uspešnih studenata, prima mesečno 8000, neku vrstu stipendije”
“Stipendije služe kao ključni finansijski i motivacioni podsticaj, pomažući studentima i đacima da se fokusiraju na učenje, nagrađuju izuzetan uspeh (akademski) i smanjuju finansijski teret, čime se podiže kvalitet obrazovanja i zadržavaju talenti, a opština kroz njih ulažuže u buduće stručnjake i podstiče izvrsnost. “- kaže Janus
Objašnjva da su stipendije važan korak za već ostvarene zadovoljavajuće rezultate, ali, isto tako, i izraz izgleda za budućnost. Dodelom bespovratnih sredstava podržava se vid odobravanja postupaka uspešnog delovanja studenata, priznanja i nagrada za dosadašnja postignuća i dodaje da pplaćanje putnih tročova srednjoškolcima nastoje da rasterete kućne budžete učenika i umanje trškove.
Badnji dan , 6 janura, spremala se tradicionalna posna trpeza za večernji obed,u bačkotopolskoj opštini. Domaćini su badnjake i slamu još izjutra spremili i počeli pripreme za običaje, koji su sledili kad je stigla veče. Počinjalo se odlaskom na liturgiju i paljenjem badnjaka u porti hrama, U Karadjordjevu,Svetićevu Malom Beogradu, Panoniji, Pačiru, Bačkom Sokolcu, Bajši, Krivaji…. međutim, u nekim mestima bačkotopolske opštine, narodni običaj je da se badnjak pre paljenja kolonom vozila pronosi kroz selo pozivajući stanovništvo u crkvu, kao što je bilo u Bačkoj Topoli. Automobili i traktori su uglavnom okićeni grančicom suvog hrasta ili zastavom koja vijori iz vozila. Nakon nekog vremena, uz zvuk sirena, kolona kreće je krenula u obilazak.
Kada je reč o samom običaju vezanom za Božić, Badnjak se najčešće posipa žitom, ali mu se prinose žrtve u hrani, preliva vinom ili vodom ili maže medom. Ovo simbolično darivanje hrane hrastu ima za cilj da umilostivi duhove i da porodici onog koji ga seče donese blagostanje. Sa tim u vezi je i ritualno „džaranje” vatre koje vrši položajnik uz propratne obredne pesmice – „Koliko varnica, toliko sreće, radosti i veselja. Koliko varnica, toliko zdravlja, mira i ljubavi. Koliko varnica, toliko parica i ostvarenih želja“.
Upravo ova hrastova grana ima posebnu magijsku moć i ona je poznata kao gubina, što znači bogatstvo ili preobilje. Sastavni deo Božićnog obreda jeste svakako i položajnik, koji se smatra inkarnacijom mitskog pretka ili kakvog božanskog gosta. Po verovanju, on treba svojim ulaskom u nečiju kuću da donese sreću, zdravlje i plodnost. Dakle, položajnik nije običan gost, već ga šalju duhovi predaka određene porodice sa ciljem da njihovim potomcima donesu blagostanje, te se oni moraju potruditi da ga lepo ugoste. Međutim, gostoprimljivost nije nešto što je vezano samo za Božić, već naprotiv, i tokom drugih dana u godini bilo je potpuno uobičajeno da se neznanci, putnici namernici i slučajni prolaznici ugoste, jer se verovalo da se u njima zapravo krije neki od duhova predaka.
Najviši državni zvaničnici severnobačkog okruga i opštine Bačka Topola, danas su uputili božićne čestitke vernicima koji Božić slave prema gregorijanskom kalendaru, naglašavajući poruke mira, zajedništva, solidarnosti i međusobnog poštovanja. Ove poruke dolaze u vreme kada se društvene vrednosti i harmonija među ljudima često stavljaju na test.
Čestitke povodom najradosnijeh hrišćanskog praznika građanima je uputio načelnik severnobačkog okruga Bojan Šoralov i predsednik SO Bačka Topola, Saša Srdić
” Zadovoljstvo mi je da svim pripadnicima pravoslavne veroispovesti, uputim srdačne čestitke. Želim da Božić proslavimo u miru, spokoju, zdravlju i radosti, u krugu svojih najdražih. Verujem da će nas praznik Hristovog rođenja osnažiti u zajedništvu i sabornosti, i učvrstiti našu nadu i veru u trajne ljudske vrednosti – praštanje, uzajamno uvažavanje i poštovanje i razumevanje različitosti.Ovaj praznik treba da nas nadahne da negujemo vrednosti zajedništva, mira i sloge. Neka ovaj praznik podstakne na razumevanje među ljudima, osnaži vrline mira i solidarnosti u današnjem svetu i da nam da snagu da se izborimo sa svim izazovima. Neka Božić donese uspeh i napredak, a svaki dom ispuni toplinom, radošću i slogom. Hristos se rodi, srećan Božić”- navodi u čestitki Šoralov
Saša Srdić, takođe je uputio čestitke vernicima, izražavajući želje za mirom, nadom i blagostanjem u njihovim domovima. „Želim vam srećan i blagosloven Božić, u zdravlju i miru“, poručio je Srdić, podstičući zajedništvo i solidarnost među ljudima, pozivajući vernike da praznik provedu , okruženi svojim najbližima. On je naglasio značaj međusobnog razumevanja i zajedništva, ističući da duh Božića treba da donese svetlost i nadu, podstičući dalju izgradnju društva zasnovanog na poštovanju i poverenju.
Ove čestitke od strane vodećih političara u okrugu i opštini, dolaze u trenutku kada je potrebno jačati društvene veze i podsticati zajedništvo među različitim grupama u društvu, s obzirom na to da su praznici vreme kada se posebno naglašavaju vrednosti ljubavi, solidarnosti i međusobnog poštovanja. U vreme kada se često suočavamo sa izazovima i podelama, ovakve poruke imaju za cilj da inspirišu ljude da se okupe, dele sreću i podrže jedni druge.
Ove božićne čestitke takođe podsećaju na značaj tradicije i kulturnog nasleđa u životu građana Srbije. S obzirom na to da se Božić slavi sa različitim običajima i tradicijama, važno je da se poštuje i neguje različitost, što doprinosi bogatstvu srpske kulture.
U zaključku, božićnih poruka, zvaničnika , apel na jedinstvo, solidarnost i međusobno poštovanje u društvu, pozivajući sve građane da se okupe i obeleže ovaj značajan praznik u duhu zajedništva i ljubavi. Ove vrednosti su od suštinskog značaja za izgradnju harmoničnog društva u kojem će svako imati mesto i gde će se poštovati različite tradicije i običaji.
Tradicionalnim sečenjem badnjaka u obližnjim šumarcima u ataru Bačke Topole, bačkotopolčani koji slave Božić po julijanskom kalendaru, počeli su u ranu zoru obeležavanje Badnjeg dana. Kao i u svim krajevima Srbije, danas se obeležava Badnji dan, a vernici se pripremaju za večerašnje paljenje badnjaka, kod crkve SV PROROKA ILIJE u 17 sati i sutrašnje obeležavanje rođenja Isusa Hrista.
„Koristim priliku ispred OPŠTINE i svih predstavnika lokalne uprave, da čestitam Badnji dan svim građanima bačkotopolske opštine i poželim puno sreće, zdravlja, poslovnih uspeha, mir i bolju i berićetniju godinu u odnosu na prošlu“, kazao je predsednik SO SAŠA SRDIĆ
Badnje veče je mnogo više od obroka – to je vreme kada se porodica okuplja, obnavlja zajedništvo i rešava nesuglasice. Verovalo se da oni koji su u svađi moraju da se izmire upravo na ovaj dan, jer u dom treba da uđe mir i radost
Pozivamo sve građane da prisustvuju ovom tradicionalnom događaju, koji čuva duh pravoslavlja i porodičnog zajedništva uoči Božića.
Badnje veče ima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji, kada se porodice okupljaju u miru i zajedništvu, poštujući običaje koji se prenose generacijama. Pripreme za ovu večeru počinju unošenjem slame i badnjaka u dom, uz reči domaćina „Srećno Badnje veče“. Na to domaćica odgovara „Šta nam to nosiš?“ i počinje simbolično posipanje.
Badnje veče je mnogo više od obroka – to je vreme kada se porodica okuplja, obnavlja zajedništvo i rešava nesuglasice. Verovalo se da oni koji su u svađi moraju da se izmire upravo na ovaj dan, jer u dom treba da uđe mir i radost.
Dom zdravlja dr Janoš Hadži, u BAČKOJ TOPOLI i Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici potpisali su, pre izvesnog vremena, sporazum o saradnji u lečenju pacijenata obolelih od akutnog srčanog udara, i biće nastavljen i 2026, pošto je pokazao dobru praksu. Tim ugovorom je predvijeno da se pacijenti sa akutnim infarktom miokarda, specijalnim vozilom Hitne pomoći – reanimobilom, direktno voze u sremskokamenički institut. Time se dobija u brzini lečenja akutnog srčanog udara i znatno smanjuje procenat smrtnosti. Cilj ovog projekta i modela lečenja je da pacijenti sa akutnim srčanim udarom na celoj teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine budu hitno zbrinuti po jedinstvenom protokolu.
U želji kvalitetnijeg transporta i lečenja lane je uz pomoć lokalne samouprave nabavljeno još jedno opremeljeno vozilo za reanimaciju, vredno 9 miliona a uz pomoć ambasade Japana nabavljen je aparat za oživljavanje, vredan 38.ooo evra
U prijemnoj ambulanti, u suterenu kameničkog Instituta, bolesnike čeka dežurna ekipa koja odmah obavi pregled i uradi trijažu, odnosno odredi gde se dalje upućuje pacijent. Načelnik Službe za urgentnu kardiologiju profesor dr Milovan Petrović kaže kako većina pacijenata sa infarktom iz prijemne ambulante ide u salu, nakon čega se smeštaju na Odeljenje za akutni infarkt ili u koronarnu jedinicu, odnosno intenzivnu negu.
Bačkotopolska lokalna samouprava spoznala je korisnost ovog programa i obezbedila kvalitetan tim i vozila za zbrinjavanje tavih bolesnika, koji se, po pepoznavanju, bolesti šalju direktno na Institut u Sremkoj Kamenici.
U želji kvalitetnijeg transporta i lečenja lane je uz pomoć lokalne samouprave nabavljeno još jedno opremeljeno vozilo za reanimaciju, vredno 9 miliona a uz pomoć ambasade Japana nabavljen je aparat za oživljavanje, vredan 38.ooo evra
Odmah u prijemnoj ambulanti nekim pacijentima se uradi priprema za intervenciju, kako bi se skratilo vreme do ulaska u salu, a samim tim i obezbedio bolji oporavak i smanjile šanse za nastanak komplikacija. Naš cilj je da prođe manje od sat vremena do ulaska u salu. Kod infarkta je jako važna brzina, te zato brzo treba da reaguju i bolesnici koji osećaju simptome i traže pomoć, da hitna pomoć brzo doveze pacijenta i na kraju da mi što pre otvorimo krvni sud – objašnjava upravnik Klinike, docent dr Ilija Srdanović.
Komunalci su, saopštila da su svi resursi Zimske službe Bačke Topole angažovane na čišćenju ulica u gradu.Na lageru ima dovoljne količine soli i rizle, mehanizacija je spremna za intervencije pa prvi ovogodišnji sneg nije napravio mnogo problema. Mehanizacija je stigla i na vreme očistila sneg sa kolovoza sa oko 100 kilometara, za koliko su zaduženi.
Zimska služba JP Komgrad-a je prvu akciju, manjeg intenziteta imala prih dana 2026.godine, prvih snežnih dana. Dežurne ekipe su posipale puteve I, II , prioriteta, kao i putne pravce Bajša, Gunaroš i Karađorđevo. Radnici Komgrad-a su trotoare ručno posipali solju, kako bi se izbegle nezgode.
Operativni plan rada Zimske službe,”KOMGRADA” priprema se svake godine uoči početka zimskog perioda i u njemu su obuhvaćene deonice, lokalnih puteva, koje su u nadležnosti JP Komgrad-a, kao i ljudstvo, mehanizacija i neophodni materijal za rad Zimske službe.
Ipak, zbog zimskih uslova neophodan pojačan oprez u vožnji.
Snega ima mestima u raskvašenom stanju do pet centimetara, uglavnom na lokalnim putnim pravcima na teritoriji opštine, gde su kolovozi pretežno vlažni. Vozačima se savetuje oprezna i prilagođena vožnja. Iz KoMGRADA upozoravaju i na mogućnost pojave poledice u jutarnjim i večernjim satima. Apeluju na vozače da bez obavezne zimske opreme i lanaca ne kreću na put, da brzinu prilagode uslovima na kolovozu, poštuju saobraćajna ograničenja i ne pretiču vozila zimske službe, jer takvo ponašanje može dovesti do saobraćajnih nezgoda.
Komunalci su, saopštila da su svi resursi Zimske službe Bačke Topole angažovane na čišćenju ulica u gradu.Na lageru ima dovoljne količine soli i rizle, mehanizacija je spremna za intervencije pa prvi ovogodišnji sneg nije napravio mnogo problema. Mehanizacija je stigla i na vreme očistila sneg sa kolovoza sa oko 100 kilometara, za koliko su zaduženi.
Zimska služba JP Komgrad-a je prvu akciju, manjeg intenziteta imala prih dana 2026.godine, prvih snežnih dana. Dežurne ekipe su posipale puteve I, II , prioriteta, kao i putne pravce Bajša, Gunaroš i Karađorđevo. Radnici Komgrad-a su trotoare ručno posipali solju, kako bi se izbegle nezgode.
