U BAJŠI TOLERANTNO NA PUTU VINA

Kad odete u Bajšu selo na domak Bačke Topole, prvo, vidite tri tradicionalne crkve, pravoslavnu, katoličku i evangelističku, koje su izgrađene u istoj liniji, što domaćini tumače kao simboliku zajedništva.U tom mestu nema jezičkih barijera, svi se međusobno poznaju, poštuju svoje i kulture ostalih. Jednostavno, vekovima jačaju te tolerantne odnos. Otuda su, svojevremeno, dobili prestižnu nagrada za toleranciju Fondacije „Plavi Dunav. Da imaju šta da kažu potvrdilo je i učešće na Medjunarodnom sajmu turizma u Beogradu.

Predsednik Saveta mesne zajednice Karolj Lacković predstavio je ovako.

“ Selo se prvi put spominje 1462. godine, a današnje ime sela potiče iz vremena nakon Mohačke bitke (1526). Godine 1751. Marija Terezija dodeljuje naselje Stevanu Zakou, potiskom kapetanu, za njegove vojne zasluge s tim da ga naseli. Prve doseljenike u Bajši su činili Slovaci, Mađari i Srbi. Susret različitih kultura i običaja, kao i dug period zajedničkog života, bio je od mnogostruke koristi stanovnicima Bajše kroz istoriju, a tradicija tolerancije i međusobnog uvažavanja uz očuvanje nacionalnih i verskih obeležja u našem selu se neguje sve do danas, čitavih 262. godine.
U ponovo naseljenoj Bajši 1751. godine, među prvim doseljenicima bili su Slovaci, evangeličko luteranske veroispovesti. Ubrzo po njihovom doseljenju sagradili su crkvu. Današnja crkva podignuta je 1824. godine. Za Slovacima pristizali su i Srbi i prvu crkvu su sagradili 1755. Godine, a današnju je dao sagraditi Dimitrije Zako 1818. godine. Bajšu su zatim naselili Mađari rimokatoličke veroispovesti, i svoju prvu crkvu sagradili 1760. godine.”
Cilj Bajšana je negovanje svih vrednosti i multietničnosti, da žive onako kako su živeli njihovi preci 300 godina u nazad, da to nastave. Ovo mesto je jedno od retkih koje ima bazen, park, fudbalske terene, a u okolini postoje sadržaji koji mogu poslužiti i seoskom turizmu. Vrlo je značajno što se meštani posvećuju turizmu, etno turizmu posebno, i što žežle da osim po vinu, kraj bude prepoznat i po svim vrednostima koji su preci vekovima gradili.

Za razliku od drugih mesta, jezičkih barijera među ljudima nema. I staro i mlado podjednako dobro govori srpski i mađarski jezik, a često se sporazumevaju i na slovačkom.

“Da je tako bilo od davnina, svedoči i spomenar Koviljke Bandobranski iz 1904. godine u koji su se njeni prijatelji upisivali na sva tri jezika i na oba pisma – dodaje Rožena Suhanko, predsednica Udruženja za negovanje tradicije i rukotvorina „Etno“, pokazujući očuvanu svesku požutelih listova.

“Tolerancija je ovde uvek „stanovala“ i to ne samo kao fraza, nego u svakom deliću života. U našoj etno-kući nalaze se srpska i mađarska soba, dok je slovačka u kući bake Justine, a sve što je u njima dobili smo od naših sugrađana. Koliko su nam životi i običaji isprepleteni, vidi se po tome što su veoma slične. Razlikuje ih samo postava posteljine – u srpskoj je žuta, mađarskoj crvena, a u slovačkoj tradiciji plava
Karolj Lacković, kaže, da Bajša ima izgrađen sopstveni vinski put, ima čak dva vinska udruženja. Jedno je Udruženje „Kadarka“, koje neguje tradiciju gajenja vinove loze, a drugo je Udruženje vinskog reda „Agios Dimitrios“, koji neguje tradiciju i kulturu pijenja dobrog vina.
Danas je vidna ekspanzija vinogradarstva u ovom kraju. Nekada je tu bilo oko 200 hektara vinove loze, pa je to palo na 2 hektara, da bi se u polednjih desetak godina broj hektara iz godine u godinu povećavao, i sada ima oko 40 hektara pod zasadima vinove loze i u stalnom je usponu. Ovde je zemlja kvalitetna i daje dobra vina, istakao je sa ne malim ponosom gospodin karolj Lacković.
Milisav Viljanac, Veliki majstor vinskog reda vitezova telečke visoravni Agios Dimitrios, takođe iz Bajše, slovi za izvrsnog poznavaoca vina i dodao je nekoliko interesantnih vinskih crtica:
-Trenutna situacija je takva da se vinogradi oporavljaju od zime, kada smo imali izmrzavanje. Kod nas je vršena rezidba u glavu, jer je samo onaj mali deo pod snegom ostao neizmrznut. Navodno da smo u zimu 2012. godine u Srbiji bili najhladnije mesto sa -29,6°C i to je trajalo nekoliko dana. Prinosi su zbog toga strahovito podbacili i rod se kratao od 20 do 40%. Ipak vreme je učinilo svoje pa su sada vinogradi u dobroj kondiciji.
Najčešće sorte vinove loze zasutupljene u Bajši su evropske. Od autohtonih, starih, nema mnogo, jer ova regija je imala male vinograde i skoro svako domaćinstvo je imalo par ari svog vinograda. Oni su uglavnom iskrčeni, a od novijih sorti su zastupljene Italijanski i Rajnski Rizling i domaća Župljanka; a kod crvenih Frankovka, Cabernet Sauvignon, Merlot, Pinot Noir su dominantne i daju izvrsna vina
Ko god da dođe u Bajšu, između ostalog, svoj dolazak može da začini lepim vinom.