Narodne kuhinje simbol su napora za ublažavanje siromaštva u zemlji, a u Srbiji (van Beograda i KiM) postoji 76 kuhinja ovog tipa, čiji rad operativno koordinira Crveni krst Srbije, medju njima i jedna u Bačkoj Topoli. Oko 800 ljudi , ovde se, oslanja se na ovaj vid pomoći, a brojka nažalost pokazuje tendenciju rasta.Namirnice se dele u na 15 distributivnih punktova u opštini.
Narodona kuhinja Crvenog krsta opštine Bačka Topola u sezoni 2017./018. godine podelila je 75.288 obroka. Sa radom se prošle godine krenulo 13. novembra i do kraja decembra za oko 700 korisnika podeljeno je 70.449 obroka za odrasle i 179 u školama. Za pripremu namirnica koje se dele na 15 distributivnih mesta u opštini i 7 škola, u ovoj sezoni angažovan je jedan kuvar i tri pomoćna, a podela se realizuje angažovanje 79 volontera ove organizacije. Deo namirnica za ove potrebe stiže iz Crvenog krsta Srbije, a najveći deo potreba pokriva lokalana samouprava.
“Aktivno učestvujemo u životima građana bačkotopolske opštine, deo smo istorije, tradicije i najvažnijih momenata u životima naših sugrađana. Sistem narodne kuhinje je ključan za veliki broj socijalno ugroženih osoba među kojima je veliko broj dece. U želji da ostavimo još veći trag u ovim aktivnostima, odlučili smo da se što više približimo ljudima u potrebi otvarajući punktove po selima i školama i to je dalo prave rezultate. Još jednom smo pokazali svoj istinski osećaj odgovornosti prema zajednici, naročito prema najosetljivijim i najranjivijim delovima društva.”- kaže Tibor Leštar
Usluge Narodne kuhinje mogu koristiti samohrana staračka domaćinstva, porodice na granici ostvarivanja prava na pomoć iz socijalne zaštite, višečlane porodice, interno raseljena lica, porodice sa obolelim osobama, samohrani roditelji, korisnici bez stalnih primanja, kao i korisnici novčane socijalne pomoći.
Baka Maja je bolesna. Još se nije oporavila od moždanog udara. Teško se kreće, bole je noge i kičma. I pored svog zdravstvenog stanja, svakog dana pešači do punkta Narodne kuhinje.
– Šta ću, moram – kaže nam, dok pakuje hranu u torbu. – Šta bih, inače, jela da ne dođem ovde. Teško je po ovoj zimi naročito. Plašim se da ne padnem negde dok dolazim, ali dobro je, noge me još kako-tako služe. I dok imam njih, imaću i da jedem.
Siromašnima, starima, iznemoglima… gotovo jedina šansa da danas ne ostanu gladni jeste da sa svojom šerpicom stanu u red za besplatan obrok.
