Navršava se 25 godina od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Godišnjica je obeležena polaganjem venaca delegacije Vojske Srbije, boraca i opštine na spomen ploču poginulima, u centru grada
Povodom 25. godišnjice od početka NATO agresije na Srbiju, u Bačkoj Topoli su položeni venci na spomen ploču Petefi brigade.Vence su položili predstavnici Vojske Srbije,opštine Bačka Topola, Uruženja ratnih vojnih invalida , i deca poginulih boraca
Predsednik Skupštine opštine Saša Srdić, je tokom polaganja venca na spomen-ploču poručio, da su mnogi dali svoje živote za našu slobodu i da je naša obaveza da se uvek sećamo njihove žrtve.
“Danas obeležavamo sećanje na sve pripadnike, Vojske, Ministarstva unutrašnjih poslova koji su dali svoje živote za nešto što je najznačajnije za Srbiju, našu slobodu. Ti ljudi su tokom NATO agresije branili svoju zemlju, borili se i u toj borbi dali svoje živote. Želim da izrazim poštovanje prema ljudima koji su u tim teškim danima bili uz svoju zemlju, borili se za nju, branili je i koji su svojim životima pokazali kako se voli Srbija “, rekao je Srdić da se NATO agresija ne može zaboraviti ni oprostiti.
SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.
Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.
Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima.
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.
